Čiji je naš jezik

Valja nam se podsetiti:
Mrkalj:
Dan maternjeg jezika, šta je sa srpskim?
Širom sveta danas se obeležava Međunarodni dan maternjeg jezika. Govori se oko 6.000 jezika, a prema predviđanjima, do kraja 21. veka više od polovine će odumreti. Što se nas tiče, lingvisti upozoravaju da je nivo jezičke kulture i pismenost u Srbiji iz godine u godinu sve lošiji.


Vidoje:

http://www.b92.net/embed/index.php?nav_id=1232865

Nastupa Sreto Tanasić, upravnik Instituta za srpski jezik, da ga upoznate...


....



Ponavljanje je majka znanjа.



Navešću ovde samo pokoji primer "purističkog" veleslaloma među (ni manje ni više nego) turcizmima:

barjak (zastava) ← tur. bayrak ← perz. bayraq

deva (kamila ← grč. kámēlos ← hebr. gāmal) ← tur. deva

dućan (prodavnica) ← tur. dükkyan ← perz. ← arap. duhkān

grimiz (purpur ← lat. purpura ← grč. porphýra) ← arap. qirmiz

kajda; kajdanka (nota; notna sveska ← ital.) ← tur. kaide ← arap. qā'ida: pravilo, red; melodija {dodato 2009-07-16-21-36}

kat (sprat) ← tur. kat

kefa (četka) ← tur. kefe

kovrčav (kudrav, kuštrav) ← tur. kıvircık

naranča (pomorandža ← ital. pomarancia) ← tur., arh. naranç, narenc ← perz. nārenğ, nāreng

pandža (kandža ← tur. kanca) ←tur. pençe ← perz. penğe ← penğ: pet

pirjati (dinst(ov)ati ← nem. dünsten) ← tur. püryan (vrsta kuvanog jela)

tava (tiganj ← tur. tığan ← grč. teganon, tepsija ← tur. tepsi, đuveč ← tur. güveç) ← tur. tava ← perz. tābe


Poslednji primer posebno je indikativan jer slikovito prikazuje kako se među četirima orijentalizmima izabire samo jedan - onaj koji je najmanje frekventan u beogradskoj varijanti.

Saopštenje završavam komentarom Lasnodementnog Bulke (moja odmilica), koji komentarišući reč kat lepo kaže:
Prīmėricē, Maretićev Hrvatski ili srpski jezični savjetnik na strāni XXIII. reč sprat odbacujē, prėporučujūći turskē zāmėne kat, boj – zatō, što joj se ne zna “podretlo”, niti jē imā “igde danas u narodu našem (dakle ni u jednom narečju)”, niti jē je bīlo (kako tō itko može tvrditi izim Maretića?!). Prozirnū tvorbu reči sprat potvrđujē Ускочки речник (1990.–1991.) Милије Станића izrėkōm Oвце спрaћāмо нà спрат (ponad prizēmļa).

Dakle, ovaj put u pitanju su mekoruni travopasci.
laugh.gif



Kako objasniti slalom među rusizmima i odabiru isključivo onih koji su u beogradskom standardu opsoletni?


Da vidimo kako funkcioniše zagrebački veleslalom među rusizmima:



čestotnost (frekvencija) ← rus. частотность

izvešće [izvješće] (izveštaj) - rus. известие

jantar (ćilibar) ← rus. яантáрь

kist (slikarska četkica) ← rus. кисть

Kitaj, kitajski (Kina, kineski) ← rus. Китай , китайский

konačnica (završnica, finale) ← rus. конец (kraj)

kraljevna (princeza) ← rus. королева (kraljica)

mašta (mašta, fantazija) ← rus. мечта

mladež (omladina, mladi) ← rus. молодежь

nabožan (religiozan) ← rus. набожный

načelo (načelo, princip) ← rus. начало

narečje [narječje] (dijalekat; akcenat; govor) ← rus. нарeчіе

nebosklon (vidik, horizont) ← rus. небосклонъ

neveža [nevježa] (neznalica) ← rus. невежда; невежественный

nekati [nijekati] (negirati, odricati) ← rus. нéкaть

nukati, ponukati (poticati, podsticati, nagoniti) ← rus. ну-кa! (ajde!) "Ну-ка посмотри! А ну-ка покажи их мне... А ну-ка, давай.. Ну-ка, ну-ка, подойди!"

podrobno (detaljno) ← rus. подробно

poklad (zaliha; spremište) ← rus. поклáд

pokrovitelj (sponzor) ← rus. покровитель

polúčiti (postići, ostvariti, zadobiti; [polučiti uspjeh]) ← rus. получать

prinadležnost; prinadežati (osobina, svojstvo; pripadati, spadati) ← rus. принадлежность; принадлежать

pritoman; pritomnost (aktuelan, aktuelnost) ← rus. притомный

revnost (marljivost, samopregor) ← rus. ревность

ropotarnica (umiralište) ← rus. ропот (ropac, ropot, samrtni izdah); роптать (roptati)

skaska (bajka, priča) ← rus. сказка

snegović (sneško belić) ← rus. снеговик

spodobiti (porediti) ← rus. уподоблять; (rus. подобáть - priličiti, dolikovati); podoba (sličnost) - rus. подобие

stranica (strana u knjizi) ← rus. страница

tobolčar; tobolac (torbar; torba) ← rus. тоболец

točka (tačka ← taknuti) ← rus. точка

točan (tačan) ← rus. точный

u svezi s (u vezi sa) ← rus. в связи с

ugroza (pretnja, opasnost) ← rus. угрóза

usredotočiti (usredsrediti) ← rus. усредоточить, усредоточивать ili сосредоточить, сосредоточивать

verojatno (verovatno) ← rus. вероятно

vrtolet (helikopter) ← rus. вертолёт

zadaća (zadatak sa odgovornošću izvršenja) ← rus. задáча

tongue.gif
Ovo nije ni pola!
Denis Kuljiš:
Nepriličan vigor uglednih arheopteriksa pravodobno smo izvrgli ruglu još prilikom Afere Zrakomlat, kad je Tuđmanov akademik Brozović bio naručio izradu vojne terminologije, kojom je, usred rata, trebalo riješiti i tako teško pitanje kao što je ono o autentičnom hrvatskom nazivu za helikopter. No, beskrajno duhovita zamisao o uvođenju riječi zrakomlat izazvala je duboku zavist profesora Babića. On je u "Jeziku" i "Vjesniku" stao inzistirati da se uzme njegov vlastiti termin, vrtolet, koji je zatim, zaista, godinama upotrebljavan u časopisu "Hrvatski vojnik".
Kliknite za proširenje...
 
Krishna:
Многи лингвисти сматрају да је Источна Херцеговина у касном средњем и раном новом в. била икавско-ијекавско подручје, а да је ијекавица коначно преовладала у 17-ом в.

Ево шта о каже хрватски лингвиста Домагој Видовић о дијалектичкој слици подручја источно од Неретве (Источна Херцеговина) у касном средњем и раном новом в:
Најбројнији језични споменици на овим просторима су натписи са стећака. На њима до половице 15. ст. наилазимо искључиво на икавске одразе јата, у 15. ст. икавски одрази увјерљиво претежу, али наилазимо на све бројније ијекавске, у 16. ст. подједнако често наилазимо на икавске и ијекавске одразе јата, а од 17. ст. биљежимо примјере јотације.

У Премилову Пољу код Љубиња записан је у 14-ом или 15-ом в. овај текст: И се лежи Стипко Радосалић / Боже, давно самь лего и веле ти ми је лежати."
У документу у којем се 1416 спомиње Гргур Вукосалић (врв. из Дубљана у Попову) стоји: сеган лита... веће вирование.
У спису којем се поповски жупан Дабижив Чихорић око 1380-90 покушава одбранити од тражења дубровачких власти да плати штету за накнаду коју су починили његови људи стоји: да бисте заповидили... с едне ричи...(Чихорићи су били српска племићка породица и њихових потомака има и данас међу Србима из И. Херцеговине https://sr.wikipedia.org/wiki/Чихорићи)
Мајка требињских властелина Јунка и Остоје Мрђића се обраћа дубровачком кнезу 1419. у вези са отетом сабљом: ...јере је узео Савко Јодићь узео чловику Јункову кона... узета је таи сабла за мачъ и за дви корьди...
Код Невесиња постоји тврђава Виначац из средњег в, која је тек у новије доба добила и ијекавску верзију Вјеначац https://sr.wikipedia.org/wiki/Виначац
Kliknite za proširenje...

У западној Србији нарочито у ужичко-златиборском крају постоји солидан број икавских топонима. Што указује на то да је у том крају некад било икаваца. Ужичко-златиборски крај је иначе ијекавски, али задњих деценија се догађа екавизација.

У западној Србији се и данас море чути понеки икавизам.
Нпр. ова баба са видеа из Заовина код Бајине Баште на 11:13-11:15 каже "ја бижи"
 
Poslednja izmena:
Mrkalj:
A Stulijevo Rječosložje je - šta? Kompilacija srpske - kako katoličke tako i pravoslavne, plus crkvenoslovenske, plus slavjanoserbske leksike.
Kliknite za proširenje...

Stulli je rubno koristio i ruske i srpske izvore, no samo rubno. U njegovu rječniku ima oko 80.000 leksema, a nemali dio je, osim što ih je preuzeo iz hrvatskih vrela,sam skovao.

Šteta što niz njegovih genijalnih kovanica nije ušao u svakodnevnu porabu jer bi rječnik, hrvatski, tim bio bogatiji i nijansiraniji.
Tvoje pak neznanje je bizarno- svi jezici imaju tvorbu i slaganjem i izvodom, no hrvatski (i srpski) preferiraju izvod, iako rabe i slaganje.

Rječosložje je hrvatska kovanica koja nije ušla, dok su druge ušle, ovako ili onako (dubokoumlje, jednoumlje, jezikoznanstvo, praznoslovlje, višeznačje,..)
 
psmaniac:
Кудиш моје знање? Истина оно није превелико али зато опасно
баратам логиком. Видим да је ти уопште не употребљаваш јер
да је супротно не би лупетао глупости, попут ове.
Поморац може бити и човек који живи на мору или неко ко је
на неки начин извршио помор становништва.
Тако да је израз морепловац итекако примеренији и јаснији,
поготово за неког странца који одлучи да учи НАШ језик.
Kliknite za proširenje...
tenor.gif
 
Mej bregami:
Hahaha sam postavlja gluposti i onda se poziva na samog sebe.
Kliknite za proširenje...


To što je Mrki uglavnom trubadur, ne znači da je uvijek u krivu. Samo zbog tendencioznosti ne razlikuje nijanse.

1. govorimo o riječima, OK
2. dio je iz općeslavenskoga, ili balto-slavensoga fonda
3. u hrvatskom, jer je ranije raspisan, ima više riječi koje se mogu provjeravati.
4. do 19.st.udio ruskih, dakle riječi ukrajinskog i ruskog, vrlo je malen, zanemariv zbog nepostojanja komunikacije
5. u 19. raste, i doseže vrhunac s oko ukupno 150 riječi. To je u rječnicima Mažuranića, Parčića i Šuleka, te srp. rječniku Đorđa Popovića
6. neke su riječi posve obične, a uvođene su uduhu panslavizma jer su se lako uklapale. Neke su i postojale i prije navedenih, no bijahu zanemarene, pa su opet odkrivene kod pisaca 19. st. Većina se izgubila, napose kod hrvatskih beletrista.
U srpskom je pomor rusizama bio puno jači: http://www.politika.rs/sr/clanak/448548/Kultura/Zaboravljene-reci-srpskog-jezika
7. dobro je pitanje zašto su se u hrvatskom uopće održale neke ruske riječi za kojima nije bilo potrebe (točka itd.)?
Vjerojatno zbog utjecaja novinstva i kulture, pa ih ni purizam nije uspio izbaciti. Po pravilima tvorbe riječi, neke se stvari uvriježe, a neke-ne.

Npr.mjesto tvorba riječi moglo je biti i rječotvorje. A nije. Zašto? Nema odgovora, navika.

Bolje je pitanje za srpski, zašto dijelom pišu kao u hrvatskom, a dijelom ne.

Kod Rusa je bar dosljedno: Evropa, evnuh, Evklid, Evripid,... dok je u srpskom Evropa, eunuh, Euklid, Euripid,...
 
Tako je iz hrvatskoga (a i srpskoga, vjerojatno) nestao niz crkvenoslavizama koji nisu ni u ruskom, iako su neki izmijenjeni ostali u istočnim jezicima. Mali primjer je iz studije Malićeve o jeziku Vatikanskog hrvatskoga molitvenika iz 1400, o crkkvenoslavizmima koji su nam nerazumljivi ili su posve nestali. Evo dijela..
...........


Samo iz VHM istražena je bogato zastupljena skupina s našega suvremenoga gledišta zaboravljenih, neobičnih i rijetkih slavizama (Malić 2007b). Pod “zaboravljenim” slavizmima mislimo na riječi prasl. ili svesl. podrijetla koje se više nikako ne upotrebljavaju i koje ne prepoznajemo bez pomoći etimologije. “Neobični” su oni leksemi koje prepoznajemo kao slavizme po nekom njihovu sastavnom dijelu (korijen, osnova, tvorbeni element), ali se kao cjelina i/ili po značenju ne uklapaju u poznati nam leksički sustav. “Rijetkih” slavizama ima u obje navedene skupine. Od “zaboravljenih” slavizama izdvajamo: već spomenuto bļusti (‘čuvati, paziti’) s izv. zbļusti, zbļudati, zbļudenje // sabļusti, sabļudenje; ctiti (ikav., ‘cvasti’); dļa (‘radi, za’); dreselje (‘žalost, tuga’); golost (hibrid prema crsl./stsl. golotъ ‘led’); gurļijev (nejasna postanja, nepotvrđeno[1], ‘skrušen, smjeran’); klijenik (‘okovan čovjek, sužanj’s bogatom skupinom izvedenica u AR-u[2]); klusiti (‘gaziti, tlačiti’, pren. ‘prezirati’[3]) uz svrš. poklusiti[4] (‘pogaziti’); masnik (stsl. mьstьnikъ, ‘osvetnik’), resan (stsl./crsl., ‘istinit, prav’); saj (‘ovaj, taj’, pokaz. zamj. bogato zastupljena u starijoj hrv. književnosti) uz uzv. se/sej (‘evo’) i pril. sikoj (crsl., ‘ovako, onako’ s dubr. naveskom -j); sjet (crsl., ‘mreža, zamka’); sulica (‘koplje’, od općeslav. korijena su-, s brojnim potvrdama do 18. st.); tjeńa (općeslav., ‘sjena’); tuk (općeslav., ‘mastan, pretio, tust’); užast (crsl., ‘užas, strah, trepet’); vinu (crsl., ‘uvijek, opet, neprestano’); zatuńe (‘uzalud’, nepotvrđeno[5]); ždeći (crsl., ‘sažeći’) i dr. “Neobični” slavizmi: blazan/blazna? (crsl. blazna, ‘napast, pogreška, sablazan’); boljezan/bolizan (‘tjelesna i duševna bol, tuga, žalost’) i pridj. boljezniv/bolizniv/boliznijev/boližńiv; brašance (‘hostija’); čestititi (dubr., ‘pjevati u slavu’?

​
[1] Za eventualno (južno)slavensko podrijetlo v. ER I s. v. gura.
[2] Za slavensko podrijetlo v. ER I s. v. klȅp pod IV.
[3] Usp. rus. i češ. klus; polj. kłus ʻ(konjski) kas, topotʼ, kłusak ʻtrkaći konjʼ; usp. i hrv. kljuse.
[4] Izvedeno iz pogr. graf. poduſiti s uspravnim d na mjeslu krivo pročitanog latiničkog cl, što je česta pogreška u latiničkim tekstovima.
[5] Usp. u AR XVIII s. v. 1. tuńe »badava, bez naknade« s potvrdom iz LP.
 
psmaniac:
Кудиш моје знање? Истина оно није превелико али зато опасно
баратам логиком. Видим да је ти уопште не употребљаваш јер
да је супротно не би лупетао глупости, попут ове.
Поморац може бити и човек који живи на мору или неко ко је
на неки начин извршио помор становништва.
Тако да је израз морепловац итекако примеренији и јаснији,
поготово за неког странца који одлучи да учи НАШ језик.
Kliknite za proširenje...
Tko živi na moru tj. brodu je pomorac, tko živi kod mora je primorac.
 
Urvan Hroboatos:
To što je Mrki uglavnom trubadur, ne znači da je uvijek u krivu. Samo zbog tendencioznosti ne razlikuje nijanse.

1. govorimo o riječima, OK
2. dio je iz općeslavenskoga, ili balto-slavensoga fonda
3. u hrvatskom, jer je ranije raspisan, ima više riječi koje se mogu provjeravati.
4. do 19.st.udio ruskih, dakle riječi ukrajinskog i ruskog, vrlo je malen, zanemariv zbog nepostojanja komunikacije
5. u 19. raste, i doseže vrhunac s oko ukupno 150 riječi. To je u rječnicima Mažuranića, Parčića i Šuleka, te srp. rječniku Đorđa Popovića
6. neke su riječi posve obične, a uvođene su uduhu panslavizma jer su se lako uklapale. Neke su i postojale i prije navedenih, no bijahu zanemarene, pa su opet odkrivene kod pisaca 19. st. Većina se izgubila, napose kod hrvatskih beletrista.
U srpskom je pomor rusizama bio puno jači: http://www.politika.rs/sr/clanak/448548/Kultura/Zaboravljene-reci-srpskog-jezika
7. dobro je pitanje zašto su se u hrvatskom uopće održale neke ruske riječi za kojima nije bilo potrebe (točka itd.)?
Vjerojatno zbog utjecaja novinstva i kulture, pa ih ni purizam nije uspio izbaciti. Po pravilima tvorbe riječi, neke se stvari uvriježe, a neke-ne.

Npr.mjesto tvorba riječi moglo je biti i rječotvorje. A nije. Zašto? Nema odgovora, navika.

Bolje je pitanje za srpski, zašto dijelom pišu kao u hrvatskom, a dijelom ne.

Kod Rusa je bar dosljedno: Evropa, evnuh, Evklid, Evripid,... dok je u srpskom Evropa, eunuh, Euklid, Euripid,...
Kliknite za proširenje...
Hrobi, tu je problem - hrvatski problem - što su upravo 1990. posegnuli za rusizmima (izvješće, u svezi s, poklad, polučiti, pritoman, prinadležati, ugroza, vrtolet i dr.), arhaizmima (i drugim "izmima") koji se retko koriste ili se više ne koriste u srpskoj varijanti srpskog standarda eda bi time poduprli fond razlika u svojoj (hrvatskoj) varijanti srpskog standarda.

Činjenica je da je standard stvorio ćopavi Vuk, a onda su Hrvati pokušavali da forsiraju divergiranje svoje varijante put novog srtandarda. Ne može tim putem. To su i dalje standardne varijante vukovskog standarda upravo zato što su divergencijom iz Vukovog standarda nastale. Upravo zato su mentalnim vratolomijama pokušavali rahmetli Katičić et al. da dokažu da je ovaj hrvatski standard imao nezavisan razvoj, ali opet, koliko god truda i pameti uložili u laganje, to i dalje ne postaje istina.
 
Mej bregami:
Tko živi na moru tj. brodu je pomorac, tko živi kod mora je primorac.
Kliknite za proširenje...
Da, kao Pomeranci i pomeranci - bukvalno "Pomorci i pomorci", žitelji Pomeranije tj. Pomorja odnosno rasa simpatičnih pasa. :kafa:

Šta ćeš, kad vam rječotvorine padaju na testu vremena. Od Šulekovog znanstvenog nazivlja danas se ne koristi ni 20%. Ali, za svaki slučaj, ako neko pomene neku od tih reči, ipak će se znati da je to "stara hrvatska riječ" koju je izmislio i jedan jedini put u istoriji jezika upotrebio Bohuslav Šulek.

:aha:
 
Traljavost u tim prikazima je i ovo- i kad je izrijekom točno da je neki oblik u obliku navedenom preuzet iz nekog drugoga slavenskoga jezika, zbog oblika tvorbenih obrazaca stvaro nisu nješto jasnije.Nor., i u starijem Rječniku JAZU piše da je prednost uzeta iz češkoga; no da je predonositi u smislu davati preferenciju još iz njekog glagoljskoga brevijara, pa smo opet na istom- zbog sličnosti slavenskih jezika nerijetko su usvojnice prerađenice već postojećih.
pted.png
 
Mrkalj:
Da, kao Pomeranci i pomeranci - bukvalno "Pomorci i pomorci", žitelji Pomeranije tj. Pomorja odnosno rasa simpatičnih pasa. :kafa:

Šta ćeš, kad vam rječotvorine padaju na testu vremena. Od Šulekovog znanstvenog nazivlja danas se ne koristi ni 20%. Ali, za svaki slučaj, ako neko pomene neku od tih reči, ipak će se znati da je to "stara hrvatska riječ" koju je izmislio i jedan jedini put u istoriji jezika upotrebio Bohuslav Šulek.

:aha:
Kliknite za proširenje...
Da jer se taj kraj zove Pomorje ili njemački Pommern pa su i stanovnici Pomorjani ili njemački Pommern-i
Sad ti ne paše ako imamo svoj naziv, u obrnutom slučaju bi se izrugivao da nemamo svoj naziv.
 
Mrkalj:
Hrobi, tu je problem - hrvatski problem - što su upravo 1990. posegnuli za rusizmima (izvješće, u svezi s, poklad, polučiti, pritoman, prinadležati, ugroza, vrtolet i dr.), arhaizmima (i drugim "izmima") koji se retko koriste ili se više ne koriste u srpskoj varijanti srpskog standarda eda bi time poduprli fond razlika u svojoj (hrvatskoj) varijanti srpskog standarda.

Činjenica je da je standard stvorio ćopavi Vuk, a onda su Hrvati pokušavali da forsiraju divergiranje svoje varijante put novog srtandarda. Ne može tim putem. To su i dalje standardne varijante vukovskog standarda upravo zato što su divergencijom iz Vukovog standarda nastale. Upravo zato su mentalnim vratolomijama pokušavali rahmetli Katičić et al. da dokažu da je ovaj hrvatski standard imao nezavisan razvoj, ali opet, koliko god truda i pameti uložili u laganje, to i dalje ne postaje istina.
Kliknite za proširenje...

Ove komedije nitko ne shvaća ozbiljno. Karadžić je uobličio srpski slovopis i pravopis, no nije ni stvorio taj jezik, nego ga je samo poseljačio i ostavio ostalima da ga izgrađuju. Hrvatski autori su stoljećima razvijali jezik prema potrebama, a u 19. st. još 1842. Mažuranić i Užarević izdali su hrvatski rječnik s oko 70.000 riječi, u kom je iz panslavenske ideologije ruskih i čeških riječi, izmijenjenjih prema tvorbi, bilo uzeto ukupno možda 100-150. Ti bohemizmi i rusizmi, kojih je smiješno malen broj prema turcizmima, ušli su u hrvatski standardni jezik i tamo bili sve do pokušaja srbizacije u 20. st., od kada su vraćene kao prirodan potez potvrde neprekinutosti hrvatskoga.

Kad bi srpski jezik pokušao izbacuti kroatizme, dakle riječi zabilježene u hrvatskim djelima, a ne općeslavenska, ne bi ostao moderan jezik, nego bi se od početka morao stvarati neki nov. I tu je bitna razlika prema hrvatskomu.

Izviješće je bila općeprihvaćena hrvatska riječ, i izbačena je samo zbog serbokroatističke ideologije jer nije bila u srpskom.

izv.png
 
Urvan Hroboatos:
Ove komedije nitko ne shvaća ozbiljno. Karadžić je uobličio srpski slovopis i pravopis, no nije ni stvorio taj jezik, nego ga je samo poseljačio i ostavio ostalima da ga izgrađuju. Hrvatski autori su stoljećima razvijali jezik prema potrebama
Kliknite za proširenje...

I svih tih stoljeća nisu se setili da taj jezik nazovu hrvatskim, a očigledno u te potrebe nije spadalo uobličavanje jezika u službene svrhe, za šta su služili nemački i latinski. A naravno da Vuk Karadžić nije stvorio jezik, pošto jezik stvara narod, osim u slučaju Hrvata kojima sve neko mora da stvori ili da im bude tata nacije.
 
Urvan Hroboatos:
Traljavost u tim prikazima je i ovo- i kad je izrijekom točno da je neki oblik u obliku navedenom preuzet iz nekog drugoga slavenskoga jezika, zbog oblika tvorbenih obrazaca stvaro nisu nješto jasnije.Nor., i u starijem Rječniku JAZU piše da je prednost uzeta iz češkoga; no da je predonositi u smislu davati preferenciju još iz njekog glagoljskoga brevijara, pa smo opet na istom- zbog sličnosti slavenskih jezika nerijetko su usvojnice prerađenice već postojećih.
Pogledajte prilog 736624
Kliknite za proširenje...
Ajde napiši kako se iz prednositi izvodi prednost, kako ide tvorba?
 
Da ilustriramo sav jad- ne da nješto dokažemo- ovih jadaca vukovaca, samo da navedemo iz Karadžićeva rječnika iz 1818 pojmove pod dijelom slova s, te isto iz Šulekova rječnika (opet kroatizam) znanstvenoga nazivlja iz 1876. Glede korektnosti, Karadžićev je rječnik tiskan preko pola stoljeća prije; no on je opći rječnik, dok je Šukelov specijalistički. pa da ilustriramo što je to ostalo od koga, i što je vrijedeće i danas.... Karadžićev je "pokrio" viši raspon slova, jer da sam uzeo isto kod Šuleka, gdje bi bio kraj...

vk1.png

vk2.png
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Casual Observer
Kako je jugoslovenski jezik Trojedne kraljevine preko hrvatskog ili srpskog jezika postao hrvatski
2 3 4
Odgovora
77
Pregleda
1.014
Nebojsa.bg
Nebojsa.bg
Nina
Kako je nastala pesma „Kreće se lađa francuska“
Odgovora
17
Pregleda
339
Povijest
P
Nina
Podvig koji je ušao u istoriju
Odgovora
3
Pregleda
231
Nina
Nina

Back
Top