Čiji je Dubrovnik ?

  • Začetnik teme Začetnik teme Nina
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Meliot:
Pa on je iz Dubrovnika, to je štokavsko jezičko područje. Ne razumem zašto sada to izbacuješ.
Kliknite za proširenje...
gked6i63181m.jpg

Zlatarić piše da je njegov jezik hrvatski.
 
Meliot:
Ne Turci, nego su se katolici štokavci počeli osećati Hrvatima posle pada srpskih država pod Turcima (Bosne i Raške]. Oni nisu bili pripadnici SPC pa da zadrže nacionalno osećanje a više nije bilo ni njihovih država u kojima su se osećali kao Srbi.
Kliknite za proširenje...
A kad se koji Dubrovački autor izjasnio kao Srbin ili da mu je jezik srpski? Odgovor- nijedan, nijedan put i nikada.
 
Meliot:
Pa po tome se vidi da je proces hrvatizacije štokavaca počeo relativno brzo po turskom osvajanju Bosne i Srbije. Njegov jezik nikako ne može biti hrvatski kada je iz Dubrovnika a to je srpski etnički prostor i u srednjem veku a i kasnije.
Kliknite za proširenje...
Ma kakav srpski etnički prostor, to je tada dokazano samo područje oko današnjeg Novog Pazara. Sve drugo je osvojeno u nekih 150 godina pa poslije i prodavano zajedno sa stanovništvom.
Ako imaš ljude rođene u 14.st u Dubrovniku koji pišu da koriste hrvatski jezik, kakvi su to onda Srbi bili?
 
Mej bregami:
A vidi, takva je istina tvrdoglava i neoboriva.
Dok se stavljaju originali koji spominju Hrvate i hrvatski jezik u Dubrovniku, za srpski nema ništa .
Nema da je neki Dubrovčani pisao da mu je jezik srpski kao što ima za hrvatski.
Kliknite za proširenje...
Не такви су само ограничени и неуки.
И таквих има укупно 5 примера, и то и немају везе са самим Дубровником.
Ево о Србима тамо:
https://forum.krstarica.com/threads/srpsko-ime-u-dubrovniku.236241/

25. август 1364. године, у Дубровнику
Запис Ника Бјелића, српскога писара.

"Тисушту триста и шестдесет и четирĕ, 25. д'н мĕсеца аугуста.
А се како посла жупан С[а]нко по свој доход'к од магариша кнеза
Милшу Упорницу, а кнез Милша посла јунака свога именем [.....], т[е]р му
подаше властеле дубров'чци за доход'к шестдесет перпер' готовĕх динари. А тому су свĕ[до]ци
Франческо Балдела и Лорин Рицо и Софредо нотар и Милша и ја Нико Бĕлић дијак српски."
- Нико Бѣликь диιaкь срьпски.

Или што би рекао Натко Нодило:
"У Дубровнику, од памтивека, говорило се српски, говорило - како од пучана, тако од властеле, како код куће тако и у опћини"
 
Лекизан:
Не такви су само ограничени и неуки.
И таквих има укупно 5 примера, и то и немају везе са самим Дубровником.
Ево о Србима тамо:
https://forum.krstarica.com/threads/srpsko-ime-u-dubrovniku.236241/

25. август 1364. године, у Дубровнику
Запис Ника Бјелића, српскога писара.

"Тисушту триста и шестдесет и четирĕ, 25. д'н мĕсеца аугуста.
А се како посла жупан С[а]нко по свој доход'к од магариша кнеза
Милшу Упорницу, а кнез Милша посла јунака свога именем [.....], т[е]р му
подаше властеле дубров'чци за доход'к шестдесет перпер' готовĕх динари. А тому су свĕ[до]ци
Франческо Балдела и Лорин Рицо и Софредо нотар и Милша и ја Нико Бĕлић дијак српски."
- Нико Бѣликь диιaкь срьпски.

Или што би рекао Натко Нодило:
"У Дубровнику, од памтивека, говорило се српски, говорило - како од пучана, тако од властеле, како код куће тако и у опћини"
Kliknite za proširenje...
Ajde da se ne sramotite više sa nabrajanjem ljudi koji su bili zaduženi za prevođenje srpskog jezika, nabrajanja dokumenata koje su slali srpski plemići u Dubrovnik i za koje se zna samo jer su sačuvani u Dubrovniku bez kojih bi i Srbi izgubili 50% svoje istorije, te spominjanja Srbokatolika krajem 19.st. u Dubrovniku.
Sve to nema veze narodnosnom i kulturnom pripadnosti Dubrovčana.
 
Srpske bajke o čakavštini i štokavštini su besmislene. Tako Petar Hektorović (čakavac) piše pjesan Nikoli Nalješkoviću (Dubrovčanin štokavac), namjerno miješajući čakavski i štokavski, ikavski i jekavski.
To je jedan jezik, a nitko se nije osvrtao ni imao pojma o tom što rade razni Pantelije i Amfilohiji.

https://dizbi.hazu.hr/?pr=v.pdf&id=185840

ODGOVOR* PETRA EKTOROVK'A, VLASTELINA HVARSKOGA NIKOLI NALJEŠKOVIĆU.
Knjige Severina tko vidi al čuje,
sluge božje sina, koga crkva čtuje,
ki složi taj čtin'ja množim za utihu,
ljubavju umin'ja stegnuti ki bihu,
on dobro poznaje po tomu pisan'ju, 5
ča nam smutnju daje razborju i znan'ju.
Svak umić mučeći besjedu mu sori,
gdi no nas učeći, ovako govori:
ovđi meu nami da zviezde ne sjaju,
oblaci tminami kad ih zakrivaju; 10
i voda nišana od vitra jakoga,
i s kalom smišana kon kraja morskoga,
prem da se razliti bude po širini,
uzbrani viditi dno morskoj dubini.
Lica bo ne imiše čistoće sve lačna, 15
za sve pri jer biše bistra i prozračna.
I stiena gdi godi kad pade iz gore,
pripriči put vodi, da brzit ne more.
I 4i ako ć' biti u čemu sudac prav,
al ku stvar prozriti, istinu razabrav; 20
i ako, putujuć, pravo ćeš hođiti,
u svem pravdu čtujuć, van puta ne iti;
vesel'ja se izbavi, a strahu se ne daj,
ufanje ostavi, bol'jezni ne kušaj.
Nie na svojoj miri svit, pamet smućuju 25
tej stvari četiri, gdi no gospoduju.
Ča miliš, mudrih slavo, Nikola brajene,
moja vridna hvalo kriposti svršene!
Da ke god ne budu morile život moj
tih stvari u trudu i tuzi bezrednoj; 30
da ne bi pjesan ma jur k tebi dopala,
poklon ti sa svima umiljen pridala;
jer bih pri, ninim, puknul od tuge i jada,
neg li bih zamuknul, kako sam do sada.
Vim, da zna milos tva, Nal'ješkoviću moj, 35
pjesnivac d'jela sva, pokol si u njih broj.
On pjesni ne tvori, ki mučan pribiva,
koga žalos mori, ki stoji pun gniva;
pjesance ne sklada, neg li u pokoju
od tieh, ki na zada odmeću zled svoju; 40
jer gdi je nevolja, tuj razum odbigne,
naša stvar najbolja, a zlo ga dostigne.
Ja ne vim, tko bi znal nevoljno me stan'je,
bi Г igdar mene zval pjesni na spievan'je.
I ka je meni bit, prigovor im biva:
 
Harvat:
Srpske bajke o čakavštini i štokavštini su besmislene. Tako Petar Hektorović (čakavac) piše pjesan Nikoli Nalješkoviću (Dubrovčanin štokavac), namjerno miješajući čakavski i štokavski, ikavski i jekavski.
To je jedan jezik, a nitko se nije osvrtao ni imao pojma o tom što rade razni Pantelije i Amfilohiji.

https://dizbi.hazu.hr/?pr=v.pdf&id=185840

ODGOVOR* PETRA EKTOROVK'A, VLASTELINA HVARSKOGA NIKOLI NALJEŠKOVIĆU.
Knjige Severina tko vidi al čuje,
sluge božje sina, koga crkva čtuje,
ki složi taj čtin'ja množim za utihu,
ljubavju umin'ja stegnuti ki bihu,
on dobro poznaje po tomu pisan'ju, 5
ča nam smutnju daje razborju i znan'ju.
Svak umić mučeći besjedu mu sori,
gdi no nas učeći, ovako govori:
ovđi meu nami da zviezde ne sjaju,
oblaci tminami kad ih zakrivaju; 10
i voda nišana od vitra jakoga,
i s kalom smišana kon kraja morskoga,
prem da se razliti bude po širini,
uzbrani viditi dno morskoj dubini.
Lica bo ne imiše čistoće sve lačna, 15
za sve pri jer biše bistra i prozračna.
I stiena gdi godi kad pade iz gore,
pripriči put vodi, da brzit ne more.
I 4i ako ć' biti u čemu sudac prav,
al ku stvar prozriti, istinu razabrav; 20
i ako, putujuć, pravo ćeš hođiti,
u svem pravdu čtujuć, van puta ne iti;
vesel'ja se izbavi, a strahu se ne daj,
ufanje ostavi, bol'jezni ne kušaj.
Nie na svojoj miri svit, pamet smućuju 25
tej stvari četiri, gdi no gospoduju.
Ča miliš, mudrih slavo, Nikola brajene,
moja vridna hvalo kriposti svršene!
Da ke god ne budu morile život moj
tih stvari u trudu i tuzi bezrednoj; 30
da ne bi pjesan ma jur k tebi dopala,
poklon ti sa svima umiljen pridala;
jer bih pri, ninim, puknul od tuge i jada,
neg li bih zamuknul, kako sam do sada.
Vim, da zna milos tva, Nal'ješkoviću moj, 35
pjesnivac d'jela sva, pokol si u njih broj.
On pjesni ne tvori, ki mučan pribiva,
koga žalos mori, ki stoji pun gniva;
pjesance ne sklada, neg li u pokoju
od tieh, ki na zada odmeću zled svoju; 40
jer gdi je nevolja, tuj razum odbigne,
naša stvar najbolja, a zlo ga dostigne.
Ja ne vim, tko bi znal nevoljno me stan'je,
bi Г igdar mene zval pjesni na spievan'je.
I ka je meni bit, prigovor im biva:
Kliknite za proširenje...
 
Mej bregami:
Ajde da se ne sramotite više sa nabrajanjem ljudi koji su bili zaduženi za prevođenje srpskog jezika, nabrajanja dokumenata koje su slali srpski plemići u Dubrovnik i za koje se zna samo jer su sačuvani u Dubrovniku bez kojih bi i Srbi izgubili 50% svoje istorije, te spominjanja Srbokatolika krajem 19.st. u Dubrovniku.
Sve to nema veze narodnosnom i kulturnom pripadnosti Dubrovčana.
Kliknite za proširenje...
Него ћемо да се држимо чистих измишљотина заснованих ни на чему као ти рецимо.
Све ово што си набројао Хрвтати немају па зато смета.
 
Лекизан:
Него ћемо да се држимо чистих измишљотина заснованих ни на чему као ти рецимо.
Све ово што си набројао Хрвтати немају па зато смета.
Kliknite za proširenje...
Pa jel vidiš što vi Srbi pišete?
Dok Dubrovčani pišu kao u ostatku Dalmacije i Hrvatske i pišu da je to hrvatski jezik, vi vadite prevoditelje za srpski jezik u Dubrovniku jer očito ga Dubrovčane ne smatraju istim s njihovim jezikom.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Neno
Kako su srpski vojnici spasili Dubrovnik i Split od italijanske okupacije?
Odgovora
8
Pregleda
390
Škutor Kićo
Š
Nina
Bila je anđeo Aušvica
Odgovora
2
Pregleda
321
Nina
Nina
Nina
Ko je bila Malinče - heroina ili žena koja je srušila Asteke?
Odgovora
18
Pregleda
519
Khal Drogo
K

Back
Top