U suvremenoj grafiji
Hrvatski 1350
Bude sveta Margarita ovce pasti i pasući bude pisam peti ovako:
Trava reste, cvate cvitak,
reste zdravje, dobar žitak;
pasite se, ovce zdrave,
zelene je dosta trave,
ne straš'te se vuka ljuta
ni ovoga moga pruta,
pas'te s mirom po tom polju
da ste site sve na volju!
Po travici toj zeleni
ja ću brati cvit rumeni
ter ću sebi venčac viti
dokle trava vas nasiti.
Pasite se, ovce mile,
sve ste lipe, sve ste bile,
rosna trava reste svuda,
nabrizgajte mlika čuda!
Hrvatski 1530
Sa jednim bratom banova kći mala
U stanu bogatom za ocem ostala.
Jedva za odaju prispila prem biše
Kad se zgoda da ju Turci zarobiše.
Ova jer kralju bî ugarskomu mila
Ne manje neg da bi prava mu kći bila,
Brez broja pineza i blaga on dati
Virom se obeza tko mu ju povrati.
Nu blago toj niko, ni pinez, ni zlato
Ne valja toliko, ni vridno bî na to;
Samo čudna sila ljuvena poraza
Od takova dila sluzi put ukaza,
Sluzi Derenčinu, netjaku banovu,
Ki mnogu gorčinu pritarpi za ovu
I moćno se muči i moćno oznoji
Za da ju izruči, za da ju posvoji.
A ne kako mladi vi kî ste pohitom
Od ljubavi radi stati se sa mitom,
Mnijući da reći dosta je samo toj
Uz prozor zarčeći: sunašce, ja sam tvoj
Hrvatski 1633
Celunuo mene celovom od usta svojijeh, ere su bolje dojke
tvoje od vina, mirisajuće pomastijemi najboljijemi. Ul’je izlijeto ime tvo-
je; zato mladičice obljubiše tebe.
Potegni mene, za tobom trčati ćemo na miris od pomasti
tvojijeh. Uveo je mene kralj u skrovita svoja; radovati će
mo se i veseliti ćemo se u tebi, spometnici od dojaka tvoji-
jeh vrh vina; pravi ljubi tebe.
Črna sam, ali pristala, kćeri Jeruzalemove, kakono prebi-
valište čedarova, kakono kože Salamunove.
Nemojte razgledati mene erbo pocrnila jesam, jere me je
priobrazilo sunce. Sinovi matere moje rvali su se suproć
meni, postavili su mene pudaricu u vinogradijeh, vinograd
moj nijesam čuvala.
Ukaži mi koga ljubi duša moja, gdje paseš, gdje počivaš o
podne da se ne počnem skitati za stadijemi od druga tvo-
jijeh.
Srpski 1814
"Ja po moemu razsuždeniju za obščee dobro našego naroda nahodim' da my pišemo Serbski, da nas' ves' narod' naš razumě, a da naš' staryj (j)ezyk' Slavenskij, koi nam' vověki u cerkovny kniga osta(j)e, ostavimo za Bogoslove, i za něka tokmo na učenna i vysoki lica otnoset'ase se děla; da ga vziramo kao naš' Svjaščennyj (j)ezik', i dičimose s' nim', kao greci naši s' Elinskim'. Da (j)e Slavenskiy naš' (j)ezik' bogato rěčiv', i pravilen'; da (j)e u izraženijami sladak', něžan' i silan', to (j)e istina: i da my iz' něga, kao iz istočnika lěpy rěčij uzimati i naš' Serbskij (j)ezyk popravljati možemo, to nam' nitko ne brani; ne uzimamo bo iz' čužeg' (j)ezyka, no opet' iz' našego. No da my knige na němu za prosveščenie našego naroda pišemo, vidi mi se ne razumno zahtevan'e: nismo my turcy, da ne možemo, i ne směmo, na našem' (j)ezyku pisati knige, no da se deržimo drugog' (j)ezyka u tomu,
kao što se oni Aravijskog' derže, zato i (j)esu onako prosvěščeni!"
