Književni jezik?
PREDUVJEDOMLJENIJE
"Basna da sam hoteo više prevoditi, našao bih tri i četiri krat jošt toliko ili i veće čislo. No ja, izabravši samo one koje su meni najugodnije bile, proče sam drugima ostavio da s vremenom prevode i izdaju. Nameravajući obače da ovi tom bude najmanje od 25 ili 30 tabaka, za ispuniti ovo čislo pridodaću ovde neka od mojih pisma koja se kasaju do mojih priključenija.
Različni od naše nacije i usmeno i pismeno pouštavali su me da preduzmem opet ovu materiju i, na moje izvinovljenije da bih ja rad što bolje i poleznije izdati, jedan moj ljubezni prijatelj zaprosio me da mu u našem vzajmnom pisma sootvjetstvovaniju naznačujem sto znanja dostojnije od mojih dogadjaja, koje ja od nekoliko vremena i ispolnjavam. Imajući, dakle, kopije pri sebi i hoteći, kako sam poviše rekao, da mi ova knjiga veća bude, radi dve pričine naumio sam priložiti ovde neka od ovih mojih pisama. Prvo - za ispuniti od časti volju svima onima koji su to isto zaktevali, a drugo, koje je meni najvažnije i srcu mojemu, poželateljnejše i dražajše, za predati večnomu vospominaniju potomkov naših imena mojih ljubimejših prijatelja i blagodjetelja koje je preblagi božji promisal za orudija svoja upotrebio i meni u mojim stranstvovanijam i pretprijatijam črez njih pomogao".
Dositej Obradović - Život I Priključenija, 2. dio, 1789.
Ovo je navodni predhodnik (srp. preteča) Vuka Karadžića, dakle predstavnik narodnog jezika.
Svetlejši slavno-serbskogo naroda verhovni predvoditelj Georgij Petrovič!
"Minuvščego godišča u avgustu mesecu imao sam čest s veličajšim udovoljstvijem primit Vaše vseblagoprijateljnejšeje pismo, črez Gavrila Šibaliju i Jevta Šećerovića otpravljeno, koje me je puno obradovalo i na koje vam prinosu čuvsvitelnejšuju moju blagodarnost. Mi ovamo čujemo da je moždu našim visokoslavnim pokroviteljem i Portoju Otomanskoju mir zaključen, no na kakovih kondicionah neizvestno. Vsepokornjejše molim vas, ljubeznejši predvoditelj, ne ostavite črez sego pismonosca, kako o tom, tako i o svemu što tamo proishodi, uvedomit menja i najpače o dražajšem zdravijem Vašim. Ja sam soveršeno uveren jestli vojna prodolžena budet, što Vi ne ostavite prežije svoji plani, prostirajuščiesja k našim granicam, i što ja zablagovremeno dražajšim pisanijem Vašim uvedomlen budu.
Koji imam čest i diku nazivati Vašej svetlosti istinij dobroželatelj i pokornjejši sluga"
mitropolit černogorski
PETR.PETROVIČ
Pismo sv. Petra Cetinjskog Karađorđu, 1811. godina
Sijateljejšij Bogom izabranij kneže i gospodaru serbskij Milošu,
Ne mogu ja po dostojinstvu vozblagodarit Vašej Svjetlosti za blagoraspoloženije Vaše k meni i k ovomu siromaškomu narodu i za visoke milosti Vaše, koje ste pokazat izvolili vojvodi našemu gospodinu Matveju Vučičeviču i duhovniku Mojseju. No Bog ne ostavit dobrodjeteljstva Vaša na ovome i na onome svijetu bez nagraždenija.
Polzujući se, dakle, takvim blagoraspoloženijem Vašim, ja Vas userdno molim da primite uvjerenije u sve ono što bi višepomenutij Vojevoda po mojej na njega vozloženoj dovjerenosti imao čest i sreću s Vami slovom ili pismom govoriti.
Ja po izvjestnim Vašej Svjetlosti djelam iznovce pošiljem tamo vjernostiju i userdijem izvjestnoga mnje duhovnika Mojseja, koji Vašej Svjetlosti obstojateljno donesti može, o svemu što se tiče ovoga kraja, a osobljivo kako ovoga ljeta nejma na ovu stranu nikakva žitnoga ploda ni trave i kako hercegovački Turci, pod načalstvom Muhamed-bega, sina Sulejman-paše Skopjaka, kolju, robe, pale i muče jadnu i žalostnu braću našu hristijane po Hercegovini. Ne ostavte, Milostivij Gospodaru, o sem donesti gdje sljedujet i budite uvjereni što ja s glubočajšim visokopočitanijem jesam i vječno prebudu Vaše Svjetlosti pokornjejšij sluga i bogomoljec mitropolit černogorskij
Cetinje, julija 23. dnja,1830. goda.
PETR PETROVIČ NJEGOŠ.
(Pismo srbijanskom knezu Milošu)
Al zato je već drugačiji slučaj s recimo bračanima ili Hvaranima koji su ipak znatno bliže obali pa tako i doticaju s ovdašnjim stanovništvom(šta opet ne znači da nemaju neke svoje specifičnosti i posebnosti u odnosu na čakavce s obale).
