U II sv ratu?
A i to nije poenta. Poenta je da ne treba da gledamo iskljucivo u smislu " a ko nam je pomogao?" jer istorija govori o interesima a ne o ljubavi. Stoji, rusi su nam srodniji narod i treba da imamo to u vidu. Ali, nasi interesi prvo.
Kako su na pomogli? Tako sto su bombardovali sve srpske gradove a ustaski nijedan?
Bila je nedelja, 16. april 1944. pravoslavni Uskrs.
Pošto su već oguglali na zvuk sirene za vazdušnu opasnost koja je ratnih godina često odzvanjala okupiranim gradom, Beograđanima je dan počeo gotovo kao i svaki drugi.
Iako su krajičkom oka sporadično bacali pogled ka nebu, nadali su se da će praznik provesti u miru.
Tako je bilo i u ulici Zeke Buljubaše, na zvezdarskom naselju Bulbulder - roditelji su spremali po kući, dok su se deca igrala napolju i kucala uskršnjim jajima.
A onda se sve promenilo u jednom trenutku.
„Prema bakinom sećanju, bombarderi su se pojavili na nebu iz pravca opservatorije i Zvezdarske šume, a deca su navijala ,Naši, naši!'", govori za BBC na srpskom Nikola Milikić, istoričar kustos Istorijskog muzeja Srbije i unuk Mirjane Milikić, rođene Krstić, tada srednjoškolke i svedokinje događaja.
Njen brat Živojin je u ličnim beleškama zapisao da je video oboreni saveznički avion i posadu kako iskače sa padobranima.
„Sledećeg čega se seća jeste da je iz aviona počelo da ispada nešto što je za malog Živojina ličilo na flaše.
„Nekoliko trenutaka kasnije začulo se karakteristično fijukanje bombi", prepričava istoričar.
Otac Dobrivoje je istrčao na ulicu i viknuo „lezi!", što su deca i učinila.
Tela su im, navodi Živojin u spisima, odskakala „desetak centimetara od snažnih detonacija", dok je ulicu „preplavio oblak šuta i prašina".
Tako je počelo
najteže savezničko bombardovanje okupiranog Beograda u Drugom svetskom ratu, u kojem je prema zvaničnim procenama poginulo skoro 800 ljudi, uz veliku materijalnu štetu.
Bio je to
prvi u nizu udara američke i britanske avijacije, koji će se
ponoviti još nekoliko puta do kraja rata.
