Jа и нисам тврдио да је поука циљ књижевности;напротив, ту сам тврдњу довео у сумњу.Такође сам набројао још разлога за читање књижевности, које људи често наводе, и покушао да и њих доведем у сумњу;а све у циљу откривања да ли уопште постоји сврха, и ако постоји-која је.
Da li je postavljanje ovakvih pitanja provokacija ili pokusaj degradiranja onih koji vole da pisu i citaju? Ili pak pokusaj opravdanja sopstvenih interesovanja za nesto sto nema dodirnih tacaka sa knjizevnoscu, uz potrebu da se napravi odstupnica za sebe jer nesto “eto nema svrhe ili iako ima nije tako uocljiva kao na primer u visesatnom gledanju loptice koju neko besomucno udara reketom ili sutira nogom”? Da li je postavljanju ovakvih pitanja prethodila provera nalazenja svrhe, makar neki minorni pokusaj da se svari necijih 200 stranica ulozenog truda a pri tom to ne dozivi kao atak na sopstveno slobodno vreme, misljenje, ocekivanje? Svrhovitost je relativan pojam i tamo gde ga jedan nadje, drugi mozda nece biti ni dotaknut, tako da na izvestan nacin davanje cak dovoljno jakih argumenata moze da bude bespotrebno i nesvrsishodno naspram onog ko ne zeli ni da pokusa da neke stvari shvati.
Da je istinitost izrecenog verovatna potvrdjuje niz mojih pitanja – koja je svrha gledanja sporta? konzumiranja alkohola? blejanja po internetu? pracenja modnih trendova? bavljenja politikom? Reci cu decidirano – nema nikakve svrhe u svemu tome, ili pak nema nikakve pouke, ili to je ono sto kod nekih izaziva neko besmisleno uzivanje ali nikako i u mom slucaju. U pravu li sam, u krivu li sam, koga je briga?
Jedina preporuka onima koji imaju dilemu - cemu knjjizevnost je - okaniti se knjiga, opasna je to stvar, od toga moze da se zastrani i pokvari!
Počeo sam jutros rano da pišem priču,odavno odlaganu (kao i svaku do sada) i setim se ove teme na Krstarici...Setim se kako je neslavno završila mojom nekom konstatacijom.Kad sam našao temu-tamo baš to i piše:Nije dovoljno rečeno o temi,bar ne sve šta je trebalo izreči.Takav nemar je svojstven ljudima,a ovog puta sam i ja bio učesnik...
Nenapisana iako zapoceta je nepostojeca prica. A o cemu doticna govori, mislim koja je bila svrha price tj. pisanja? Zasto je neka bedna konstatacija upropastila plan? Sta je pisac hteo da kaze pa ga nesto saplelo? Filozof je zaplasio knjizevnika?
U filmu “Baci mamu iz voza” spominje se
Zašto pisati, zašto čitati?
Šta čini tuđe misli zavodljivim? Može li se nešto naučiti iz književnosti?
Pisanje je nekom profesija,nekom opsesija, nekom životna vokacija. Intimno-javni čin. Intiman zato što autor iznosi deo svoje mašte, tj fantazije koji ne-pisac možda nema, ili nikada ne bi priznao ni samom sebi a kamoli podelio sa publikom. Javni – jer te otkrivene misli deli se sa nepoznatim ljudima, bilo da ih je deset, ili deset hiljada. Čitanje je kao lek:sve što nismo znali o sebi a nismo se usudili da pitamo (mamu, prijatelja, psihijatra, psihologa, sebe) možda ćemo saznati čitanjem. Kad čitamo,mi zapravo razgovaramo sa piscem kroz njegove junake. Poistovećivanje sa glavnim akterom drame uvek je u funkciji prepoznavanje samog sebe i upoređivanja sa njim, ali i učenja po principu načela sličnosti: nije li junakinja slična nekom koga poznajem, zar je svet toliko mali da se može svesti na stereotipe koje vidim oko sebe i u knjigama, može li se virtuelni knjiški svet smatrati realnim u onoj meri u kojoj je i ovaj, opipljiviji, samo tvorevina individualnog uma?
Zamislimo svet bez čitača …pa samim tim i bez knjiga.
Volela bih da probamo da ga dočaramo na ovoj temi.
Pustite mašti na volju.
Divan post. Uz komentar...pisati jer je to izlaz iz sebe, citati jer je to ulaz u sebe...
Zavodljivo je sve ono sto prijanja i ispunjava koliko god obicno, neobicno, drugacije ili slicno necem vidjenom bilo. Uci se sa svakim dahom koliko god neuocljivo, povrsno, kasnije primetivo dotaklo.
Zamislimo zivot bez ideja, povezanih misli, slika, ljudi koji su mozda postojali i koji bi mogli da postoje...dobicemo nesvrhovitost i besmisao. Zato je knjizevnost lek, za one maste i snova gladne ili njima prepunjene, zeljne da se podele sa drugima.
ukratko, divno...talenat koji imas za knjizevnost (pored onih drugih) je greh (znam sta mislis za rec greh, isto sto i ja
moj odgovor bi bio- pa...ovaj...hvala vam...odoh sad. 
