Quantcast
  • Dragi prijatelji, obaveštavamo vas da je forum Hronika izdvojen iz foruma Politika i sada je poseban forum u kategoriji "Društvo".

Чему књижевност?

NEREJ

Aktivan član
Poruka
1.735
Која је њена сврха?

Да извучемо неку поуку?
Зашто би читао неке подебље романе од 900 стр и мучио се да нађем поуку када све то могу да нађем краће код француских моралиста или још боље читајући изреке и пословице?
Има још оваквих сличних често навођених разлога него сада немам времена да их наводим а ћу сутра...:bye:
Moze ovako ?

Gete, u "Faustu" :

" GEIST
In Lebensfluten,im Tatensturm
Wall' ich auf und ab,
Webe hin und her !
Geburt und Grab,
Ein ewiges Meer,
Ein wechselnd Weben,
Ein glühend Leben,
So schaff' ich am sausenden Webstuhl der Zeit
Und wirke der Gottheit lebendiges Kleid. "

Ili, ovako :

" DUH

U bujicama zivota, u oluji dela
Krecem se gore dole,
Tkam tamo i amo !
Rodjenje i grob,
Vecito more,
Promenljvo tkanje,
Zarki zivot:
Tako delam ja na hucnom razboju vremena
I tkam zivo ruho bozanstva. "

(Prevod, O.M.Radovic)

Samo to.
 

tgdanijela

Poznat
Poruka
7.092
Која је њена сврха?

Да извучемо неку поуку?
Зашто би читао неке подебље романе од 900 стр и мучио се да нађем поуку када све то могу да нађем краће код француских моралиста или још боље читајући изреке и пословице?
Има још оваквих сличних често навођених разлога него сада немам времена да их наводим а ћу сутра...:bye:

Ok nije lijek i nema dejstvo za 5 dana....ali sadrži informacije....i priču koja te dirne..doživljavaš sve što doživljava glavni junak pa makar to bilo u 13. ili 18. 19. vijeku ili nije nikad ni bilo osim u nečijoj mašti..sjediš u stolici, ležiš na krevetu a nalaziš se čas u Rusiji u ulozi siromašnog studenta, zatim u francuskoj kao čovjek sa ožiljkom, a zatim tamo negdje kao čovjek-robot proživljavaš vjekove gledajući razvoj i pad ljudskog svemirskog carstva ... u gimnaziji sam znala bilo koju lektiru pročitati za par dana, a na ljetnom feriju sam čitala oko 40 razno raznih djela..sve što mi je stizalo pod ruku ...
Kao faktor okoline utiče na ljudsku ličnost, stvarajući ego koji ima na raspolaganju više informacija, koji je sa glavnim junakom preko Id aktivacije tragao za rješenjem, postavljao vlastite norme i paralelno razvijao svoj stav i svoju ličnost .... književna djela integrišu djelove ljudske ličnosti, stavljaju ih u različite pozicije i ličnost razvija svoj pogled na život, ljude, svijet ...
Kreativna je ljudska djelatnost... spaja ljude i pokazuje koliko su slični, isti..iako se nalaze na različitim krajevima svijeta..omogućava razumjevanje i prevazilaženje prividnih raznolikosti ..knjige su nekad bile i spaljivane ..zašto? ..jer su rušile totalitarističke režime i slobodnu ljudsku misao ...
Neko je spomenuo Anu Karenjinu koja oslikava licemjernost tadašnjeg aristokratskog ruskog društva u kojem je težnja da se živi u istini završavala smrću ...
Često su književna djela i književnici oslikavali društvo određenog istorijskog vremena, činili sastavni dio i učestvovali u revolucijama..istorija nije dovoljna..književno djelo omogućava ljudima da zaista prožive društvene istorijske nesreće i nepravde ..da podsjećaju i da se nikad ne ponove ...
Bezvremeno, ali neminovno i savremeno ... treba da plastično oslika, prikaže i pokrene ljudsku misao i djelo
 

coviax

Primećen član
Poruka
671
Ok nije lijek i nema dejstvo za 5 dana....ali sadrži informacije....i priču koja te dirne..doživljavaš sve što doživljava glavni junak pa makar to bilo u 13. ili 18. 19. vijeku ili nije nikad ni bilo osim u nečijoj mašti..sjediš u stolici, ležiš na krevetu a nalaziš se čas u Rusiji u ulozi siromašnog studenta, zatim u francuskoj kao čovjek sa ožiljkom, a zatim tamo negdje kao čovjek-robot proživljavaš vjekove gledajući razvoj i pad ljudskog svemirskog carstva ... u gimnaziji sam znala bilo koju lektiru pročitati za par dana, a na ljetnom feriju sam čitala oko 40 razno raznih djela..sve što mi je stizalo pod ruku ...
Kao faktor okoline utiče na ljudsku ličnost, stvarajući ego koji ima na raspolaganju više informacija, koji je sa glavnim junakom preko Id aktivacije tragao za rješenjem, postavljao vlastite norme i paralelno razvijao svoj stav i svoju ličnost .... književna djela integrišu djelove ljudske ličnosti, stavljaju ih u različite pozicije i ličnost razvija svoj pogled na život, ljude, svijet ...
Kreativna je ljudska djelatnost... spaja ljude i pokazuje koliko su slični, isti..iako se nalaze na različitim krajevima svijeta..omogućava razumjevanje i prevazilaženje prividnih raznolikosti ..knjige su nekad bile i spaljivane ..zašto? ..jer su rušile totalitarističke režime i slobodnu ljudsku misao ...
Neko je spomenuo Anu Karenjinu koja oslikava licemjernost tadašnjeg aristokratskog ruskog društva u kojem je težnja da se živi u istini završavala smrću ...
Često su književna djela i književnici oslikavali društvo određenog istorijskog vremena, činili sastavni dio i učestvovali u revolucijama..istorija nije dovoljna..književno djelo omogućava ljudima da zaista prožive društvene istorijske nesreće i nepravde ..da podsjećaju i da se nikad ne ponove ...
Bezvremeno, ali neminovno i savremeno ... treba da plastično oslika, prikaže i pokrene ljudsku misao i djelo
"...Neće biti poslednja ni fariseja ni književnika..."poznate su reči I.Hrista iz nekoliko Jevanđelja...
Nisam vernik,ali ove reči ,ma ko da je napisao imaju dalekosežno značenje!
Ima nešto opskurno u prihvatanju književničkih iluzija...Neka sklonost ljudi da više ljubuju lepu laž i kad je očigledna (rialiti šou,tursko-španske serije),od ružne i tužne istine...Makar na soptvenu štetu!!!:dash:
 

Sintagman

Obećava
Poruka
76
Која је њена сврха?

Да извучемо неку поуку?
Зашто би читао неке подебље романе од 900 стр и мучио се да нађем поуку када све то могу да нађем краће код француских моралиста или још боље читајући изреке и пословице?
Има још оваквих сличних често навођених разлога него сада немам времена да их наводим а ћу сутра...:bye:
Knjizevnost sam od malih nogu shvatao kao igru. Jos uvek dobro pamtim koliko je beznacajan bio napor definitivne formulacije te (shvatanja knjizevnog dela kao igre) i drugih ideja pomocu kojih sam tada, kao svaki mlad covek, cinio sebi razumljivim svet koji me je zanimao, beznacajan u poredjenju sa onim ogromnim, oslobadjajucim, gotovo spasonosnim delovanjem sto sam ga osecao u drustvu nadahnutih, inventivnih ljudi, raznih vremena, misaonih orijentacija i profila, koje sam tada kroz njihove knjige za sebe otkrivao.

Svoje shvatanje o knjizevnom delu kao igri, mogu najsazetije opisati kao shvatanje po kome knjizevno delo nije predmet nego odnos. Delo dozivljavam kao jedinstvo triju dimenzija: dimenzije pisca, dimenzije jezika i dimenzije citaoca, a tri dimenzije vidim kao promenljive i medjusobno zavisne - u celinu integrisane na isti nacin samo trenutno, ne ponavljajuci se nikada idealno identicne.
Rec "igra" kao naziv za opisani odnos sto ga predstavlja knjizevno delo (kao i vecina kljucnih termina koje koristimo u raspravi o knjizevnosti), u sustini je metafora, a kao termin stvorena je naglasavanjem i preciziranjem jednih a otklanjanjem i potiskivanjem drugih znacenja i konotacija reci koju koristimo u svakodnevnoj komunikaciji.

Izabrao sam je (i sacuvao do danas) - a na raspolaganju sam, u medjuvremenu, imao jos nekoliko, na primer komunikacija - zato sto jednim krugom svojih znacenja dobro upucuje na predstavu koju jos uvek imam na umu: ziva, dinamicna aktivnost sa vise ucesnika, sa nekim predmetom preko koga se, po nekim kriterijumima koji su slobodno izabrani ali srazmerno strogi, uspostavlja njihov medju-odnos, koji opet jeste odnos neke saradnje ali ne i identifikacije, pa moze da bude i odnos odmeravanja, stavise - borbe. Uzimajuci u obzir razliku koju u nasem jeziku ne izrazavamo posebnim recima, naslonio sam se, dakle, prvenstveno na ona znacenja nase reci koja, na primer, u engleskom jeziku izrazava rec "game" a ne rec "play".
 
Poslednja izmena:

capljara

Ističe se
Poruka
2.608
sledeća koja me čeka zove se 'Braća Karamazovi'

za nju čovek mora da bude spreman. u njoj su istine i iz nje ne govori pisac. govori ljudsko iskustvo, duša, talenat i pamet. sve je tu rečeno. genijalno.


čitajte klasike ako se dvoumite.

nisu oni klasici tek tako. klasici još uvek imaju šta da kažu.

sve je, uostalom, rečeno.


batali inovativnost.i orginalnost u pokušaju savremenih pisaca one, najčešće, smaraju.
Ma sta knjizevnost....Sta klasici ! Sve bi to ja na 451 Faranhajta pa nek se pusi.....Pa Jovo nanovo !
 
Poruka
51.006
Не да ме ниси убедила у то што пишеш,него сам после твог поста још утврђенији у својим ставовима.Очекивао сам овакав панегирик.



?


Значи,по теби је књижевност нека врста интелектуалне игре?Као шах?
Зашто не би развијао своје вијуге уз помоћ математике или које чега другог?


Заборављаш да су људи различити да се деле на аристотеловце и платоновце и да исти доживљај доживљавају другачије.
Некоме кога су животни ветрови шибали ,катарза ,која се добија кроз читање описа стања сличног своме, је потребна;док платоновском хладном и интелектуалном типу ти описи сметају,јер га ремете у свом спокоју.То је човек који да цитирам Расела више воли савршенство но живот.
Опетз морам да завршавам,па ћу сутра.
Zašto znak pitanja?

Na sve ostalo - komentar drugi put.
Ali, ovaj upitnik mi nije jasan.
 

kiKiriku

Primećen član
Poruka
693
"Knjiga je kramp koji treba da razbije ledeno more u nama."
Franc Kafka

"Knjiga je vrednija od svih spomenika i od svih grobnica, ukrašenih oslikanim stubovima, jer ona sama gradi spomenike u srcu onoga ko je čita."

Nema tu neke velike filozofije, čitanjem književnog dela čovek obogaćuje dušu. U poslovicama i izrekama nalaziš gotove "istine" do kojih su došli drugi,čitanjem romana bićeš u prilici da sam do njih dođeš. Jednu poslovicu uglavnom ćemo svi razumeti i doživeti isto, to joj je i svrha, jedan roman svako od nas može doživeti na drugačiji način a da opet svi budemo "u pravu", u tome je lepota književnosti. Nijedna izreka ili poslovica ne može pokrenuti lavinu emocija i misli niti ostvariti kontakt sa čitaocem kao što to može (u ovom slučaju ) roman sa svojom višedimenzinolnošću.
 

Lexa

Buduća legenda
Poruka
30.264
Која је њена сврха?

Да извучемо неку поуку?
Зашто би читао неке подебље романе од 900 стр и мучио се да нађем поуку када све то могу да нађем краће код француских моралиста или још боље читајући изреке и пословице?
Има још оваквих сличних често навођених разлога него сада немам времена да их наводим а ћу сутра...:bye:
Ahah valjda nije stvar u pouci, strogo. Ima dve stvari koje navode na tekstualno razlaganje, a da imaju smisla, a koje primećujem:
- Kad se neko stvarno trudi, kao i kod slikarstva, u pitanju je igranje rečima, umetnost koja pre svega prija onome ko piše, a onda odabranoj vrsti ljudi (odabranoj, jer se poklapaju u stilu sa autorom);
- Pa, naravno, španska serija momenat. Dosta knjiga je i napisano tako, samo da bi se zabavile široke narodne mase. Reči, kao i slika, bude emocije, situacije bude emocije, ljudi se poistovećuju i td.

Mada razumem delimično šta si hteo da pitaš :lol:
 

coviax

Primećen član
Poruka
671
Zašto znak pitanja?

Na sve ostalo - komentar drugi put.
Ali, ovaj upitnik mi nije jasan.
Mogu ja? Ne znam...Recimo da dozvoliš (ako ne -i nemoj čitati-glupo je).
Naime.Jedan dan ti se čitaju ili pišu kratke priče Hemingveja,drugi dan napišeš Borhesov Kongres,a onda opet neku besnu od svih besova političku kolumnu...ali
...ali nikako da napišeš kompletnu filozofsku doktrinu,a imaš je u malom prstu.Što si napisala onaj roman(mada je superiška-pročitao bih rado 10-15 takvih),a ne onu ebenu doktrinu???Ako to odgovoriš sebi-carica si,a meni ja tvoj dužnik za moje carstvo,zasad,u večitom minusu...:(
 

Lexa

Buduća legenda
Poruka
30.264
E ebi ga baš ne znam šta je pisala ali za to treba imati talenat.

Neki su talentovani za fiziku (ili su je jednostavno učili ceo život), neki za pisanje, malo ko je za oba. Još manje njih su posvetili život i jednom i drugom i za sve imali vremena, pa još i da žive.

Osim toga, nema svako poriv da nameće svoje mišljenje narodu unaokolo. Jedno je forum gde se čuje i oseti kritika, zbog toga se i piše. Propagiranje mišljenja je samo to - propagiranje.
 

faraonn

Elita
Poruka
16.186
...knjiga je da se čita
a književnost
o njoj da se misli
i pita*

šta je htio pisac
ili pjesnik
pitanje je studentu
ali sigrno je riječ
poslije Duha Svetog
najdraži mi vjesnik...

*-u slovenstvu starom značilo je
i ,- hraniti se...
...Priroda se vaskolika pita
božanstvenim Sunčevim mlijekom."
-Vladika Rade-
 
Poslednja izmena:

baš_čelik

Primećen član
Poruka
658
Која је њена сврха?

Да извучемо неку поуку?
Зашто би читао неке подебље романе од 900 стр и мучио се да нађем поуку када све то могу да нађем краће код француских моралиста или још боље читајући изреке и пословице?
Има још оваквих сличних често навођених разлога него сада немам времена да их наводим а ћу сутра...:bye:
Kako niche kaze (iako ga ne gotivim, ovde se slazem sa njim): izreke i poslovice su kao planinski vrhovi, tako da moras imati veoooma duge noge da bi mogao skakati sa jednog na drugi, kad citas knjigu, postepeno i malim koracima se penjes ka tom vrhu. Malo ko ce shvatiti pravu srz i poentu poslovice na prvo citanje, i zasto je to tako.

Drugi faktor je u tome sto je knjizevnost vid zabave, kao i muzika, film.... mnogim knjigama je cilj da ti probudi emocije, osecaj, da naslikaju pricu u glavi. Nus produkt toga svega je i da bogatis svoj recnik. :bye:
 
Poslednja izmena:

faraonn

Elita
Poruka
16.186
A piscu lek bez kog umire i koji što više uzima-sve mu je gore...
...slažem se i mora se svaki pisac složiti da nikad neće naći sebe u svojim djelima a druga će ga djela nervirati i to viviše ona koja cijeni.Uvijek je djelo djelu pandam kao što je i sama književnost u sebi protivurečna jer je pisac ipak ,- čovjek.svjedoci smo porazno niskih nisljenja velikih pisaca o velikim isto ali u svojim intimama je nešto drugačije...
Pjesnik je odmetnik riječi i njegovo stvaranje je za drugoe stvaranje a,- sopstveno razaranje...
 

coviax

Primećen član
Poruka
671
Eh, in vino veritas.

Čemu onda bilo šta, osim latinskih citata?

Ovaj ... naravno da u delima postoje poruke. Ali su malo složenije nego one u reklamama.
Pisci nerado objašnjavaju svoje poruke. Očekuju da ih čitalac sam otkrije. Ako ih čitalac ne otkrije, pa se pita šta je poruka pisca, pisac se oseća još usamljenije nego inače. Razočaran je i očajan: a) zbog sumnje u sopstvene mogućnosti prenošenja poruke, b) zbog čitalaca koji nemaju sposobnost razumevanja. Dođe mu da se ubije, no to ipak ne čini jer su pisci sujetna bića. Ubijaju se tek kada prestanu da razumeju sami sebe, pod uslovom da to sebi priznaju. Umesto toga, neshvaćeni pisci kažu: "Kuda ide ovaj svet, kad ne razume moj vapaj? Svet je, može bit, glup, i sad ću da napišem novu knjigu, u kojoj ću svetu iznova sve objasniti." Misija pisca je da ga ostali čuju, i ukoliko mu publika potvrdi da je čula, prepoznala nešto od svojih misli u njegovim, on je zadovoljan. Ne i srećan. Nema srećnog pisca. Srećan je samo delić trenutka – kad završi delo, i odmah razmišlja je li rekao baš sve što je hteo.

Umetnost/književnost polazi od ideje. To, naravno, nije ideja da se prenese poruka.
Ideja je da se prepriča san. Dok se ispisuje, san se menja, prerasta u viziju. Knjiga nije dobra ako se svede na puko prepričavanje tuđeg sna. Knjiga nije dobra ako se u njoj oseti piščeva neiskrenost. Poruka je logičan sled priče, i ponekad izbije na površinu i mimo kontrole autora. Ali poruke, kao i knjige, znaju biti zagonetne, višesmislene, rebusi za odgonetanje, izazovi za sive vijuge.
Vredna knjiga je uvek inovativna: u opsegu to tada neopisanih osećanja, karaktera, mesta, zbivanja, pa i vremena. U tome čuči posebna filozofija, ona o ljudskoj različitosti i, istovremeno, sličnosti. Jer, ukoliko se neko posve različit od likova iz knjige prepozna u tim osećanjima, onda je pisac pronašao (do tada nevidljivi) obrazac ljudskih osećanja i, samim tim, postupaka u određenim situacijama, vremenu i prostoru.
Ako je knjiga pomogla čitaocu da oblikuje misli koje su mu bile na vrh jezika, to znači da mu je pomogla – u prvom redu – da prepozna svoje misli. Ne postoji nijedna nauka koja može da nauči čoveka istu stvar a da pritom učenje bude propraćeno uživanjem.
Katarza, pak, ima terapeutsko dejstvo. Čemu katarza? – Ne samo radi pražnjenja i učenja, i putem projekcije, saživljavanja (značajnog faktora emotivnog života), već i zbog obnavljanja emotivnih resursa. Čovek, zadubljen u knjigu, na krilima mašte, uplakan ili nasmejan, rastužen ili zabrinut nad sudbinom (ne)postojećeg junaka, leči se od svojih svakodnevnih mini-trauma. Prepoznaje se, i kaže sebi: "Gle, desila mi se slična stvar, i slično sam se osećao. Nisam sam. Ima još ljudi poput mene!" Pa se pride i pita da li je taj knjiški junak sam autor, ili lik iz autorovog sna. Da li su događaju izmišljeni, ili su se stvarno odigrali ... šta je stvarnost, gde počinje i gde se završava ... Kakve dileme, kakvi izazovi za razmišljanje! Čovek čita knjigu u kojoj u nekom liku vidi delić sebe, a taj lik je kreiran u autorovom snu ... što znači da svi sanjamo isto, što dalje znači da je umetnost pripovedanja poput neke šašave rekurzije, u kojoj, u ličnostima i njihovim razmišljanjima i postupcima uvek, u dubini, vidimo sebe. Ali, koliko mogućnosti interpretacije, zasnovane isključivo na ličnom doživljanju čitaoca! Čarolija, bre!
Latinski citati, poslovice, izreke itd. nemaju tu moć; oni imaju moć da nam daju smernice, jer ljudske misli nisu papagajsko ponavljanje kratkih, tuđih sentenci. Misli su nam dugačke, često zaobilazne a zaključci dođu posle mnogo iskustva, mnogo čitanja drugih ljudi i njihovog ponašanja. Konačno, autori mudrih izreka i poslovica nisu do njih došli tako što su im iznenada pale na glavu. I oni su prošli dugačak period slušanja, posmatranja, pa i čitanja da bi stigli do jedne jedine rečenice kao sublimacije svog iskustva.
Književnost ne generalizuje, ona u prvi plan ističe jedinstvenost u različitosti, i originalnost u naoko-sličnosti.
Sve što spada u domen estetike, ima veze sa filozofijom. Isto važi i za psihologiju i logiku, a estetika, psihologija i logika su sveto trojstvo na kome počiva književnost.


I ljudi su knjige. Ako želiš da ih upoznaš, prvo moraš da ih pročitaš. U protivnom, čitavog života čitaćeš samo jednu knjigu – sebe.
Koliko knjiga pročitaš, toliko mrvica od života prikupiš.
Dobro to o čitanju...Afirmativno...Lako se slažem i mogao bih dodati štošta na psiho-planu...Ali u fil.volim da sam kratak i jasan-knjiž.opširan i davim...
Hajde nešto afirmativno reci O PISANJU...Dešava se da bolujem od njega pa...A,verujem da nisam jedini-ustvari znam to...
P.S.
Prvo mislio da se družiš s Vidojkovićem(onaj naš Bukovski),ali vidim da ti to ipak drukčije...Bar o čitanju knjiga...
 

coviax

Primećen član
Poruka
671
...slažem se i mora se svaki pisac složiti da nikad neće naći sebe u svojim djelima a druga će ga djela nervirati i to viviše ona koja cijeni.Uvijek je djelo djelu pandam kao što je i sama književnost u sebi protivurečna jer je pisac ipak ,- čovjek.svjedoci smo porazno niskih nisljenja velikih pisaca o velikim isto ali u svojim intimama je nešto drugačije...
Pjesnik je odmetnik riječi i njegovo stvaranje je za drugoe stvaranje a,- sopstveno razaranje...
Hvala nizašta!Bar si pomogao da nož koji mi bio u grudima gurnem do kraja.No nema veze-isto boli,ne boli jače...
Međutim,mi koji pišemo LAŽEMO!!!Zato nas je Isus anatemisao...Krademo Tvorcu posao!!! Mi STVARAMO NOVE SVETOVE i to kakve mi hočemo,drukčije od onih Tvorčevih...Pisci SF !!! Sačuvaj Bože...Rekao bih da vežbamo da od (sadašnjih)polubogova nastanemo bogovima...Težimo,a i" ide" nam(gen starenja skapirali i za očekivati je "kročenje").Gde će nam duša Faraone?!!
 

faraonn

Elita
Poruka
16.186
Hvala nizašta!Bar si pomogao da nož koji mi bio u grudima gurnem do kraja.No nema veze-isto boli,ne boli jače...
Međutim,mi koji pišemo LAŽEMO!!!Zato nas je Isus anatemisao...Krademo Tvorcu posao!!! Mi STVARAMO NOVE SVETOVE i to kakve mi hočemo,drukčije od onih Tvorčevih...Pisci SF !!! Sačuvaj Bože...Rekao bih da vežbamo da od (sadašnjih)polubogova nastanemo bogovima...Težimo,a i" ide" nam(gen starenja skapirali i za očekivati je "kročenje").Gde će nam duša Faraone?!!
...nema tu nikakve laži Cov. niti miješanje u Tvorčeve 'poslove'...nama je ostavljena sloboda da djelujemo po Njegovom ili po svom ...naše djelovanje je u duhu Tvorca isto jer diboko u nama gdje se skrivaju vatre tvorčeve zavisno od nas samih oslobadjamo sopstvenu svijest ili nesvijest zavisno od sopstvenog djelovanja na sebi. Pišući mi oslobadjamo mnogo toga koje bi eruptivno izbilo negdje drugo kao mjehuri na barama...
Duša ima svoje vanvremenosti i ako nju pomenemo u ovom kontextu ispadamo površni imitatori biljaka . Duša piše svoja sjećanja i sugeriranja da bi se imali šega sjećati...
Moramo se sjetiti riječi, Vladike Rada:
- budalama kad bi vjerovali,
pjesnici su pokoljenje ludo."
P.S.
Rade Tomov nije krao Tvorca i prodavao dušu a kamo li strepio ,-gdje će mu duša, Prijatelju moj...

Tako se , meni čini ???
 

bezibre!

Poznat
Banovan
Poruka
8.939
ljudi čitaju uglavnom iz dva razloga
zabavno-misaonih
i
kritično-intelektualnih

prvo, jer prosto nečim treba ispuniti život i vreme i prosto malo prošareniti misli

drugi

jer svi vole da budu sudije i kritičari da se slažu (tako se osećajući da pripadaju onom koga hvale) ili pljuju (tako se osećaju da su bolji od drugih)

tu i je i logičko postojanje jezika
kojim se ljudi moraju služiti kako tako u raznim formama, pa i pisanoj
gde ima slova i jezika - mora biti i pisanja i čitanja
a moraju ga enkako i naučiti
 

MathPhysics

Iskusan
Poruka
5.328
Pre svega mislim da odgovor na pitanje iz naslova ne može biti univerzalan.

Smatram da je kniževnost jako potrebna ljudima. Taj sud donosim polazeći od sebe.

Koji su razlozi zbog kojih ja kniževnost smatram tako značajnom? Ima ih jako mnogo. Neki su saznajne prirode, jer se kroz knige stiče ono znanje koje se često i ne nasluti kroz običan život. U nekoj meri se od darovitih pisaca dobija podloga za lična razmišljanja, osnova za promene, snaga sa istrajnošću. Kroz propaćene patnje apstraktnih junaka lakše podnosimo svoje. Nađemo podršku, razumevanje. I sve to izrečeno na jedan specifičan način. Lepa reč je ponekad nalik muzičkom tonu. Harmonija misli postaje harmonijom osećanja. Retko kad ćemo od većine ljudi čuti te stvari izgovorene na ovaj način. Svi mi volimo, osetimo setu, težimo ka uspehu, suočimo sa porazom. Povremeno nas sustiže poneki od tih elemenata, nekad više njih, ali i pojedinačno i isprepleteni oni formiraju život. Međutim neće svako uspeti da o njemu govori na takav način na koji to dobri pisci čine u svojim delima. Osećanja ljudi su slična, samo ih oni različito podnose. Iz svakog novog osvrta na pojedinačnu stvar mi je bolje upoznajemo. Lakše se nosimo sa nosimo sa njom, jednostavnije ovladamo njenim tekovinama.

Knjige nam pomažu da budemo bolji. Bolji za druge, ali i bolji pred sobom. One najlepše umeju i da ostvaruju promene. Da usmere na pravi put, da usreće, da spuste ukoliko se samouzdižemo. Kada izgubimo motiv, pomognu da ga pronađemo. Kada gubimo, da još možemo pobediti. Kada doživimo neuspeh i padnemo daju nam snage da ustanemo.

Neke nas nauče moralu, pojedinim vrednostima. Pomognu nam da spoznamo sebe, ali i da bolje razumemo druge ljude.

Razloga je mnogo, ali su svakako različiti za sve nas. Ono što sam napisao je moj stav i nekakav lični osvrt na to u čemu ja pronalazim smisao kniževnosti. Svakako mislim da se može dati još mnogo odgovora. Ali jedan odgovor nikako.
 

muzjak

Poznat
Poruka
8.000
Која је њена сврха?

Да извучемо неку поуку?

Зашто би читао неке подебље романе од 900 стр и мучио се да нађем поуку када све то могу да нађем краће код француских моралиста или још боље читајући изреке и пословице?
Književnost se ne definiše poukom niti je pouka osnovni cilj književnosti. Ako hoćeš pouku, onda čitaj naučnu i stručnu literaturu.
Ne može se sve izreći niti opisati sa jednom ili dve rečenice. Da si nešto pročitalo, znalo bi.
Има још оваквих сличних често навођених разлога него сада немам времена да их наводим а ћу сутра...:bye:
A ne znam ko te tera da čitaš. Ma goni ga u PM.
Mora bre neko i da fizikališe, ne može svi da pametuju i da čitaju. Još nismo dotle stigli.
Slušaj Pinokio, ove comp igrice su super. Ako imaš comp samo navali.
 

coviax

Primećen član
Poruka
671
Književnost se ne definiše poukom niti je pouka osnovni cilj književnosti. Ako hoćeš pouku, onda čitaj naučnu i stručnu literaturu.
Ne može se sve izreći niti opisati sa jednom ili dve rečenice. Da si nešto pročitalo, znalo bi.

A ne znam ko te tera da čitaš. Ma goni ga u PM.
Mora bre neko i da fizikališe, ne može svi da pametuju i da čitaju. Još nismo dotle stigli.
Slušaj Pinokio, ove comp igrice su super. Ako imaš comp samo navali.
Volim ćorbu od vučića,dositejobradovića i sa malo karanfilića,zaprška do po lončića...
Puštaj omladinca matore!!!
On da fizikali??? Jesi ti noooormalan...Idi ti-ionako tu bez veze,da izvineš...:mrgreen:
Momak, ono ,uzo knjigu pa mu ga dao,a ti odma...
Kad pročita-preslišavanje,a boga mi i ti da se javiš da odgovaraš...Jašta...:hahaha::hahaha::hahaha::hahaha:
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.