Quantcast
  • Dragi prijatelji, obaveštavamo vas da je forum Hronika izdvojen iz foruma Politika i sada je poseban forum u kategoriji "Društvo".

Чему књижевност?

brajko

Zainteresovan član
Poruka
334
Која је њена сврха?

Да извучемо неку поуку?
Зашто би читао неке подебље романе од 900 стр и мучио се да нађем поуку када све то могу да нађем краће код француских моралиста или још боље читајући изреке и пословице?
Има још оваквих сличних често навођених разлога него сада немам времена да их наводим а ћу сутра...:bye:
 

marixa

Domaćin
Poruka
4.516
Која је њена сврха?

Да извучемо неку поуку?
Зашто би читао неке подебље романе од 900 стр и мучио се да нађем поуку када све то могу да нађем краће код француских моралиста или још боље читајући изреке и пословице?
Има још оваквих сличних често навођених разлога него сада немам времена да их наводим а ћу сутра...:bye:
:bye: ću čekam sa nestrpljenjem da pročitam
 

oziman

Veoma poznat
Poruka
11.114
Citas knjigu jer zelis sama da zamislis scene, da je dozivis na svoj nacin a ne reziserovu viziju? Da budes svoja rezija, scenario ostaje tudji..
Није то поента а нити је поента "наравоученије" како постављач теме мисли.

Књижевност је уметност и као таква циљ јој је да прикаже идеје, а не појмове. Идеје, у Платоновом смислу те речи, које су права суштина ствари изван појаве тј. идеја као степен објективације воље. Као таква, она је несазнатљива и самим тим не може се претворити у појам. Појмови у књижевном делу служе само као симболи у које уметник претаче своју интуцију оностараног, да тако кажемо. Оно што нам књижевно дело пружа јесте тај неисказив осећај оностраног, или естетска контемплација.. нешто неисказиво. Она нам то пружа појмовима, али циљ тих појмова је да нас доведу пред њихове репрезенте тј. до опажаја, а преко опажаја до идеје.

Осим преко књижевног дела, идеја може бити презентована и уметничком сликом, скулптуром, филмом, стрипом. У свим тим случајевима циљ је да се преко опажајних слика дође до интуиције, а сама та интуиција јесте естетска контемплација, превазилажење индивидуалности.

Пада ми на памет један добар пример:

Слутња противуречности метафизичке воље..или борбе елан витала са материјом, борбе човека против инертности природе, створила је ову чувену слику Теодора Жерика "Сплав Медуза":



А исто то створило је и другу главу Бајроновог романа Дон Жуан.
(Ко је читао знаће о чему говорим а ко није, бар ту главу не сме пропустити)

Гледајући ову слику и читајући Бајроновог Дон Жуана доћићемо до исте интуиције противуречности метафизичке воље.
док ниједна кратка пословица, натпис или изрека то нису у стању.
 
Poslednja izmena:

doc.smash

Domaćin
Poruka
4.205
Која је њена сврха?

Да извучемо неку поуку?
Зашто би читао неке подебље романе од 900 стр и мучио се да нађем поуку када све то могу да нађем краће код француских моралиста или још боље читајући изреке и пословице?
Има још оваквих сличних често навођених разлога него сада немам времена да их наводим а ћу сутра...:bye:
Iskreno,samo ti intuicija npr moze sve to reci.
Ja sam pre tri godine,zelevsi da vidm sto je bratu toliko teska Ana Karenjin,probao je procitati.Procitao sam,ali nista mi nije bilo jasno :eek:
Ali nedavno,prosto sam se uživeo u tu ulogu.Jednostavno,oduvek sam voleo čitati,i izvlačio sam zanimljive zaključke iz knjiga.Knjizevnost predstavlja umetnost,a prema grckim misliocija,umetnost jeste ono sto nas izdvaja od evoluciono nižih oblika života.Književnost predstavlja jednu od umetnosti,u okviru koje se znanje i ideje mogu sačuvati od okrutnog ambisa vremena.Reči se menjaju,ali pisana književnost ne.
 

gost 198065

Poznat
Poruka
7.720
Која је њена сврха?

Да извучемо неку поуку?
Зашто би читао неке подебље романе од 900 стр и мучио се да нађем поуку када све то могу да нађем краће код француских моралиста или још боље читајући изреке и пословице?
Има још оваквих сличних често навођених разлога него сада немам времена да их наводим а ћу сутра...:bye:
Ti si neki sasma konkretan čovek. :mrgreen:

Naravno da ćeš u pedeset latinskih sentenci nać skoro svu književnu mudrost ljudske rase.

Ono što nećeš nać, to su ukrasi i nijanse; mada poštujem da nije svaka hrana za svakoga.

Neko se napoji gutljajem, a neko voli da ćeifi okeanima. To je pitanje raznolikosti percepcije i prijemčljivosti na uži ili širi spektar podražaja; ali u principu se svodi na isto.

Mada je motke u dupetu najnesvesniji onaj ko ju ima, lepota je ipak u oku posmatrača. I ne valja joj suditi. :D
 

coviax

Primećen član
Poruka
671
Ti si neki sasma konkretan čovek. :mrgreen:

Naravno da ćeš u pedeset latinskih sentenci nać skoro svu književnu mudrost ljudske rase.

Ono što nećeš nać, to su ukrasi i nijanse; mada poštujem da nije svaka hrana za svakoga.

Neko se napoji gutljajem, a neko voli da ćeifi okeanima. To je pitanje raznolikosti percepcije i prijemčljivosti na uži ili širi spektar podražaja; ali u principu se svodi na isto.

Mada je motke u dupetu najnesvesniji onaj ko ju ima, lepota je ipak u oku posmatrača. I ne valja joj suditi. :D
Korektno!
Ali ima dalje,naravno...Pisac nama te okeane lepote (moze i poroka-prema inspiraciji) i nakon pisanja njemu ostane bukvalno NISTA!Dok se ne napune baterije.Ali osecaj pisca nije ni malo lep!!! Nama moze i biti lepo da citamo...
Jos nesto...Ovde ima i hriscana,ako se dobro secam nekih rasprava,a Hrist nije bas pohvalio knjizevnike. Ja nista protiv-naprotiv! Ali kreacionistima se knjizevnici mesaju u posao-malkice lazuckaju da prave (svoje)nove svetove...To bi bio, recimo,posao Tvorca (tvorica je zenka-mislim...) po krelacionistima...:hahaha:
 

Tuzni_patak

Elita
Poruka
18.249
Nece naci.....

Prvo ako gledamo filozofski, ono ozimanovo o volji itd...nema sanse neko ko se razmislja o citanju da provari,i samo pokazuje koliko oziman ustvari otisao u autizam sa svojim , ali tu slobodu svakako ima.

A upravo knjizevnost i potreba ljudi za knjizevnoscu koja ce im gajiti lazne nade u bolje , ma sta bolje bilo, odnosi, dogadjaji , snovi itd...su jedan od razloga mog iskoraka od racionalnog i cuvenog "mislim dakle postojim" koje vise nije tacno po meni, vec "osecam dakle postojim" tj motiv svega je emocija i radi emocije....pa i razmisljanja.....

A u vezi linearnosti knjizevnog dela, iliti o formi i psiholoskoj formi dozivljaja kad se nesto cita, ako uporedis film i knjizevno delo, videces da cak iako imas divx od filma , ti neces vrteti sekvencu po sekvencu, dok cesto kod knjizevnog dela bas to radis.
Kod video filma si vise u pasivi i prihvatas gotove emocije i tek mali deo ljudi stigne da toliko brzo misli i cita titl i da odradi i analizu i da gleda nove scene i da otprati titl.

A sto se tice knjizevnosti, same....njena vrednost nije u procitao sam 20 dobrih , jako dobrih i pametnih knjiga...
To bi bilo to tvoje , citas samo one strogo pametne knjige...
Medjutim prava vrednost knjiga se vidi tek kad ih procitas mnogo....ja sam presao odavno cifru 5000, a posto sam usporio , mozda nisam presao 10000.
Uglavnom, kad procitas toliko knjiga da ti se cini da vise nemas pojma gde sta pise, tek onda ce ti tesko pisac poturiti komercijalu....znaci onda tek nema dobrih pisaca.Postojace samo realne , nerealne, glupe situacije, lazne scene itd...
Prednost knjige je sto u njih ne verujes a u film verujes da je verovatno tako...

Minusi su sto prosirujes recnik govora, minus je i ako sporije citas sto trosis vise vremena pa trpi telo , kicma i noge...i oci...
Kad procitah prethodni post, prosto mi se ne salje ovaj, jer cemu citanje ako ti je percepcija fiksirana skoro pa genima i rodjenjem, kad si ti i ono sto volis, dusa , skoro usmeren od rodjenja...
I kad citanje svodis na zadovoljenje u citanju ocekivanog bilo u smislu dogadjanja bilo u smislu emocija...
Da me seces ako to nije neko ko cita seldona, i secerleme...

Ako je knjiga takva da je znam sta ce biti i ocekujem je pre nego sto se izdesava , takvu knjigu citas 60-120strana na sat....i ne vracas se nazad nijednom...onda ti je bolje citaj blek stenu, mandrakai lunov magnus stripove, bar ces nauciti da brzo citas...
Ja retko znam muskarca koji ce zapamtiti ili prepisati opis kotline, brda, neki deskriptiv lica ,osobe, ili predela, iako npr uocim neki dobar pasus, ali zapamtis ideju kreatora u igri recima, a ne trilere i ukrase....to ce zene uciniti, kao sa poezijom...muskarac obicno zapamti srz ili igru u poeziji , zene emotivnu scenu .

Zvuci mi kontraproduktivno da ti kazem , citaj da bi pamtio kako se glavna junakinja lomi u sebi da li jos uvek voli jednog ili ce zadici suknju za drugog....jer da ti kazem citaj 10 strana romana gde se ona okrece u krevetu sanjareci a malo pre se desavala vaznija radnja, znam gde bi me oterao....
 

coviax

Primećen član
Poruka
671
OK patak,jedva sam ukapirao sta hoces,jer ti neces ni kako hoces...:lol:Zekim...
Veruj da retko vise i procitam nesto...Mozda Vidojkovic,ako izda novo,a i to...Ni on vise srpski Bukovski,kao ni Basara posle Biciklista nista...tek poneki dobar esej,kazu da ga diplomatija iskvarila...:rumenko:
Borhesa bih citao da vaskrsne i napise jos neku...
Ostalo mi moje nesjajno pisanje i tiraz za prijatelje jer sam tvrdoglavi antiegzibicionista i ne volim "da mi svaki dripac gleda guzu moje curice"...
Tako da razumem sta i kako...
A to koliko knjigaaaa...Ne znam.Koliko god ih je bilo-nekad i dve na dan!:(
Medjutim,filozofija ima uzu slobodu od knjizevnosti,naravno-osim u Kini,N.Koreji,Iranu...Tako da me bez veze provociras,mada i treba...:klap:
 

brajko

Zainteresovan član
Poruka
334
Stali smo kod prvog razloga...Jos par reči o njemu.
Čitati da bi izvukli pouke,poruke ili neku mudrost iz knjizevnog dela-to danas mogu samo deca da tvrde.Kao što je Danilo Kiš, kada su ga pitali koje su poruke njegovih romana ,odbrusio:"Poruke pišem u pismima".Nije racionalno traziti poruke u delima, jer kako sam rekao to sve mozete naci u kracoj formi.Znači,taj razlog otpada.

Drugi,takodje često navođen razlog je:"Čitam jer mi taj pisac otkriva moje misli koje su su mi bile na "vrh jezika", a ja nisam mogao da ih izrazim."
Koja je svrha toga?Jel si naučio nešto novo?Nisi,već ono što već znaš,ostao si na istom nivou.

Treći razlog je:čitati da bi uzivao u jeziku.Ovo je već ozbiljnije i moze da se prihvati i mislim da ovo govore samo oni koji su upuceni u knjizevnost.

Četvrti:zbog vaspitanja i kulture.Kaze se da nauka nije dovoljna i da stvara samo jednostranog čoveka koji je hladan i na sve gleda kroz matematičke proračune.Nešto kao Bazarov od Turgenjeva.Da li beleatristika doprinosi vaspitanju ili je bolje čitati moraliste: Platon,stoici,hrišćanski pisci itd?
Ovde bi citirao Slobodana Jovanovića
Ako uzmemo knjizevnost u onom uzem smislu u kome se ona obično uzima,onda moramo razlikovati između dve vrste knjizevnika.Ima knjizevnika s dubokim poznavanjem čoveka i zivota od kojih mozemo imati istu vrstu koristi kao od moralista i filozofa.Ali ima i drugih knjizevnika koji govore samo našem srcu ili samo našoj mašti; i ti drugi koji su u mnogo većem broju nego prvi,nisu u stanju da nam zamene prave duhovne vodje i moralne učitelje.Što je glavno, svaki pokušaj duhovne kulture pretpostavlja jednu filozofiju zivota.Tu filozofiju imaju da izrade filozofi,a ne knjizevnici.Bilo je istina, knjizevnika koji su izvesne filozofske ideje predosećali;ali dokle nisu došli filozofi da te ideje logički i sitematski obrade,one su u predosećanju knjizevnika bile isuviše maglovite da su mogle imati pravog vaspitnog uticaja.
Peti:da bi se obogatio slikama iz knjizevnih dela jer nemam svoj zivot.
Takodje ima još razloga:Katarza;ljubav prama tudjim mislima itd.

Knjizevnost(beleatristika)nema(ili ima ali veoma retko) onu draz neposrednog saznanja kao nauka i filozofija.Ona je dobra da se iskoristi svoje slobodno vreme i da se zabavite.Na nekom forumu sam procitao da je ona zabavljačica, dobra prostitutka. Date joj vreme, ona vam uvek da nešto zauzvrat.


Zbog čega mislite da bi trebalo čitati?
 
Poslednja izmena:

Tuzni_patak

Elita
Poruka
18.249
Ispade da je osoba oblikovana i knjizevno i sustinski i idejno i iskustveno,pre nego sto procita veliki broj knjiga.
To meni nije jasno.
Jer odakle fond reci pojedincu ako je citao sta, prevode filozofskih dela?
Tesko da ce razviti jezik vise od zamlata koje ovde tako laprdaju da ako im kazes isto ono sto su rekli a samo ne upotrebis filozofske izraze, krenu da rostiljaju (argumentno da osporavaju) ono sto je izreceno.
Celim postom dominira ideja da se znanje moze koncentrovano pokupiti,jedino ne pise kad...
Ja ne znam dete koje moze znanje tako koncentrovano kupiti,a knjizevnost i jeste za decu, ovo za odrasle je patologija....nije knjizevnost koja zasluzuje ime knjizevnost.
Ako odvojimo iz knjizevnosti deciju i onu zrelu , koja je u sustini tu negde tinejdzerska i post tinejdzerska (ne danas,danas su do 25 nepismeni) ostaje ono sto je egzibicionizam i patologija...

Nije na meni da sad utvrdjujem vrednost Mome Kapora ili sve one srpske ili jugoslovenske moderniste , gde samo na trenutak upotrebe knjizevni arsenal, a ostalo je na nivou novinskog feljtona,i prosto uzivaju automehanicari da ih citaju, a sumnjam da to ima veze bas sa tim sto im pruza zadovoljstvo da preko takve literature ispadaju i oni visokoobrazovani i u trendu citalastva....
Ali onda stvarno dolazim do pitanja koje autor postavlja......Cemu sve to......zadovoljenje snobizma mase......

Bas sam posmatrao kako razmisljaju ti, ta vecina ljudi ovde, koja se dohvati i koga se bas dohvataju , da bi citali i kako razumeju to sto citaju...
Posto imam kao podredjene radnike raznih profila koji imaju i periode bez zauzeca, to mogu da citaju i dok rade....i to cine...
I tu obrazovanje u smislu skole nema blage veze sa razumevanjem onoga sto se cita....
Jedna inteligentna (i dobra kokara) vrlo lose obrazovana osoba bolje razume ono sto cita od ovih majstora , automehanicara, fakultetlija, ekonomista i ostalih,koji citaju redovno...i vise...
Jednostavno citaju ono sto ocekuju da procitaju,pa svu knjizevnost koju procitaju pretvaraju u petoparacke romane "romanse" ili kako se vec zovu na kioscima.
Sa druge strane neobrazovana,ali inteligentna osoba cita malo,cita po cuvenju, ali odbacuje zdravorazumski,ne konformisticki...
Ono sto pomalo sledi je da karakter osobe znaci kod citanja knjizevnosti....
Ako je inventivan,istrazivacki,zdravorazumski i nekonforman,onda vredi trositi vreme na knjizevnost,a ostalima, koji inace obicno citaju da bi mogli da citiraju ili zvacu o tome sta su citali ,i ne vredi.
Podseca me na mog poznanika ,koji sve radi da bi bio faca, upoznaje ljude da bi bio onaj koji zna njih sve, kome se javlja glavni pevac, izbacivac na vratima,direktor neke firme itd...

Ne mogu da kazem da razumem knjizevnost ,iliti ono sto ja zovem knjizevnost za odrasle,modernisticka,snobisticka, automehanicarska knjizevnost....ali razumem zasto postoji i treba da postoji.
Bez kica nema ni umetnosti...
Ali kao sto Petrovic rece u metafizici umetnosti, ni dozivljaja nema ako delovanje umetnickog dela mozemo svesti samo na jednu od vrsta dejstva i interakcije koju mogu da ostvare sa nama...

Kao u situaciji dodje osoba i kaze reci mi ideju.
Koji je moj recnik, koji od te osobe?
Koliko je moje znanje, koliko njeno?
Kolika i kakva je moja percepcija , a kakva njena?
Inace cemo se razumeti, a dizajn automobila ce pretvoriti u "to su cetiri tocka, sa polugicom napred koja usmerava kretanje sasije na kojoj leze osovine koje drze ta cetiri tocka i sistem za zaustavljanje"
Akomodacija ideje nije moguca, toje pretvaranje ideje u neku drugu viziju i ideju ,slicnu , noviju , drugaciju ,ali ne ta ideja...
 

coviax

Primećen član
Poruka
671
Cekaj,stani kvatak...Ispada da su vecina mentoli sto citaju,tek poneka koka(i to dobra)i da treba svi da pisemo samo za tebe,jer za druge i ne vredi pisati(dobrim delom bih se i slozio s poslednjim),a onda..
ONDA KAZI STA I KAKO HOCES DA TI PISEMO!!!
Jos bolje:napisi ti knjigu sam sebi po svom ukusu...

Da li je neko sreo patka od 200kg.? Jeste?
Ne morate mi reci gde...
 
Poslednja izmena:

Tuzni_patak

Elita
Poruka
18.249
Hajde prosto receno.
Pisite za sebe.
A korist koja nije poistovecenje vec sastavni deo sustine kroz emocionalnu genezu ce imati oni koji procitaju mnogo knjiga i tako relativizuju pojedinacne ukuse, trendove i ostale pseudo projekcije koje zrace i iz literature , opusa , pojedinog kreatora , pisca.
Sve ostalo je nalik filmu, tj biranje dela da bi se sebi nasao argument za ono sto je dogmatsko u osobi....a to po meni nije prava vrednost knjizevnosti...vec upravo suprotno...

Bas kao sto vecina prijatelja gleda kao ispomagaca na dugme, a tek jedan u sto hiljada gleda kao emotivnu vezanost koja vas natera , zbog nekih desetih stvari i navika i postovanja, da ucinite u zivotu ono sto nikada sami i zbog sebe ne bi ucinili ,iako je to pocesto glupo.
Tako sebe dovodite u situacije u kojima nikada ne biste bili i tako sirite svoj opus zivota,sveprisutnost, svestranost.
Bas kao sto ljubav prema nekome mozete shvatiti kao ljubav zato sto eto pocepa vas kao svecku seksom pa da mu vratite emotivno...
A mozete shvatiti kao priliku da osetite kako to izgleda stvarno da suzivite sa osobom koja nije dusevno vi , niti je bliska , a na kraju ili na pocetku ustvari sebi napravite dve duse, vasu i njenu.
I naucite ih duboko , bas kao da su obe vase....

Knjizevnost je emotivna kreacija i alat, nikad nije ni receno ni pokusano da se knjizevnost predstavi kao edukativni alat, osim sto edukativnost mozemo dobijati preko racia, sto mali broj radi, vec svodi na svoje idejno stanoviste, ili preko emocija,sto vecina ume da radi...

A problem plasmana, tj oni koji zele da budu citani?E to je valjda svima jasno, to se zove komercijalizacija, i zna se o cemu se pise...o onome sto masi treba, njoj se ugadja.
Znaci za sadasnji trenutak, ako treba da se radi o uspesnoj zeni, pisi o tome, ako treba pridobiti musku publiku ubaci naivnu devojcicu kojoj ce na 50 strani , neki maher odvaliti bubrege...itd..
Zadovoljis emancip kulturu,pa pedo kulturu, pa je sad u modi kuguar kultura, pa pruzis malo onog automehanicarskog,da moze da shvati i preprica i dokaze da je razumeo i procitao tvoj roman,i eto ti citanosti.....
 
Poruka
51.006
Eh, in vino veritas.

Čemu onda bilo šta, osim latinskih citata?

Ovaj ... naravno da u delima postoje poruke. Ali su malo složenije nego one u reklamama.
Pisci nerado objašnjavaju svoje poruke. Očekuju da ih čitalac sam otkrije. Ako ih čitalac ne otkrije, pa se pita šta je poruka pisca, pisac se oseća još usamljenije nego inače. Razočaran je i očajan: a) zbog sumnje u sopstvene mogućnosti prenošenja poruke, b) zbog čitalaca koji nemaju sposobnost razumevanja. Dođe mu da se ubije, no to ipak ne čini jer su pisci sujetna bića. Ubijaju se tek kada prestanu da razumeju sami sebe, pod uslovom da to sebi priznaju. Umesto toga, neshvaćeni pisci kažu: "Kuda ide ovaj svet, kad ne razume moj vapaj? Svet je, može bit, glup, i sad ću da napišem novu knjigu, u kojoj ću svetu iznova sve objasniti." Misija pisca je da ga ostali čuju, i ukoliko mu publika potvrdi da je čula, prepoznala nešto od svojih misli u njegovim, on je zadovoljan. Ne i srećan. Nema srećnog pisca. Srećan je samo delić trenutka – kad završi delo, i odmah razmišlja je li rekao baš sve što je hteo.

Umetnost/književnost polazi od ideje. To, naravno, nije ideja da se prenese poruka.
Ideja je da se prepriča san. Dok se ispisuje, san se menja, prerasta u viziju. Knjiga nije dobra ako se svede na puko prepričavanje tuđeg sna. Knjiga nije dobra ako se u njoj oseti piščeva neiskrenost. Poruka je logičan sled priče, i ponekad izbije na površinu i mimo kontrole autora. Ali poruke, kao i knjige, znaju biti zagonetne, višesmislene, rebusi za odgonetanje, izazovi za sive vijuge.
Vredna knjiga je uvek inovativna: u opsegu to tada neopisanih osećanja, karaktera, mesta, zbivanja, pa i vremena. U tome čuči posebna filozofija, ona o ljudskoj različitosti i, istovremeno, sličnosti. Jer, ukoliko se neko posve različit od likova iz knjige prepozna u tim osećanjima, onda je pisac pronašao (do tada nevidljivi) obrazac ljudskih osećanja i, samim tim, postupaka u određenim situacijama, vremenu i prostoru.
Ako je knjiga pomogla čitaocu da oblikuje misli koje su mu bile na vrh jezika, to znači da mu je pomogla – u prvom redu – da prepozna svoje misli. Ne postoji nijedna nauka koja može da nauči čoveka istu stvar a da pritom učenje bude propraćeno uživanjem.
Katarza, pak, ima terapeutsko dejstvo. Čemu katarza? – Ne samo radi pražnjenja i učenja, i putem projekcije, saživljavanja (značajnog faktora emotivnog života), već i zbog obnavljanja emotivnih resursa. Čovek, zadubljen u knjigu, na krilima mašte, uplakan ili nasmejan, rastužen ili zabrinut nad sudbinom (ne)postojećeg junaka, leči se od svojih svakodnevnih mini-trauma. Prepoznaje se, i kaže sebi: "Gle, desila mi se slična stvar, i slično sam se osećao. Nisam sam. Ima još ljudi poput mene!" Pa se pride i pita da li je taj knjiški junak sam autor, ili lik iz autorovog sna. Da li su događaju izmišljeni, ili su se stvarno odigrali ... šta je stvarnost, gde počinje i gde se završava ... Kakve dileme, kakvi izazovi za razmišljanje! Čovek čita knjigu u kojoj u nekom liku vidi delić sebe, a taj lik je kreiran u autorovom snu ... što znači da svi sanjamo isto, što dalje znači da je umetnost pripovedanja poput neke šašave rekurzije, u kojoj, u ličnostima i njihovim razmišljanjima i postupcima uvek, u dubini, vidimo sebe. Ali, koliko mogućnosti interpretacije, zasnovane isključivo na ličnom doživljanju čitaoca! Čarolija, bre!
Latinski citati, poslovice, izreke itd. nemaju tu moć; oni imaju moć da nam daju smernice, jer ljudske misli nisu papagajsko ponavljanje kratkih, tuđih sentenci. Misli su nam dugačke, često zaobilazne a zaključci dođu posle mnogo iskustva, mnogo čitanja drugih ljudi i njihovog ponašanja. Konačno, autori mudrih izreka i poslovica nisu do njih došli tako što su im iznenada pale na glavu. I oni su prošli dugačak period slušanja, posmatranja, pa i čitanja da bi stigli do jedne jedine rečenice kao sublimacije svog iskustva.
Književnost ne generalizuje, ona u prvi plan ističe jedinstvenost u različitosti, i originalnost u naoko-sličnosti.
Sve što spada u domen estetike, ima veze sa filozofijom. Isto važi i za psihologiju i logiku, a estetika, psihologija i logika su sveto trojstvo na kome počiva književnost.


I ljudi su knjige. Ako želiš da ih upoznaš, prvo moraš da ih pročitaš. U protivnom, čitavog života čitaćeš samo jednu knjigu – sebe.
Koliko knjiga pročitaš, toliko mrvica od života prikupiš.
 

budadudaiovajcetvrti

Aktivan član
Banovan
Poruka
1.019
Da pojednostavimo stvar - sve lepe želje pisca, sva njegova naučena znanja, svi njegovi snovi padaju pred sudom onog koji čita.
Ima dobro i loše napisanih knjiga.
Bez obzira na težnje 'pisca'.

Objavljena knjiga, niti nagrade 'Dijamant margarina najboljem piscu' NI SLUČAJNO NE ČINE PISCA.

ko ume da čita to zna.

resto je KOJEŠTARIJA I GUBLJENJE VREMENA.

zaebi, o bože, o bože.

nekad je dobar spot, ili, dobar jeb puno bolje investirano vreme od čitanja nekih 'pisaca' i njihovih knjiga. samo, to onaj koji čita otkrije tek kada već investira deo svog vremena.
 
Poslednja izmena:

coviax

Primećen član
Poruka
671
Borkinjo,ljudi nisu knjige vec knjizurine!Uzmi Patka-Beket ga ne bi ispisao...Pa i ti nemoj neku autobiografsku...A,vidim,znas i ti da pises tipcice...I pises,makar onako krisom...No dobro...
Odgovor na temu bi mogao biti;SLOBODI PISANJA MISLI,SLOBODI IZRAZAVANJA,SLOBODNOJ KREACIJI PISMENIMA.
No dobro,ponekad i za malo love...
 
Poslednja izmena:

budadudaiovajcetvrti

Aktivan član
Banovan
Poruka
1.019
sledeća koja me čeka zove se 'Braća Karamazovi'

za nju čovek mora da bude spreman. u njoj su istine i iz nje ne govori pisac. govori ljudsko iskustvo, duša, talenat i pamet. sve je tu rečeno. genijalno.


čitajte klasike ako se dvoumite.

nisu oni klasici tek tako. klasici još uvek imaju šta da kažu.

sve je, uostalom, rečeno.


batali inovativnost.i orginalnost u pokušaju savremenih pisaca one, najčešće, smaraju.
 

brajko

Zainteresovan član
Poruka
334
Eh, in vino veritas.

Čemu onda bilo šta, osim latinskih citata?

Ovaj ... naravno da u delima postoje poruke. Ali su malo složenije nego one u reklamama.
Pisci nerado objašnjavaju svoje poruke. Očekuju da ih čitalac sam otkrije. Ako ih čitalac ne otkrije, pa se pita šta je poruka pisca, pisac se oseća još usamljenije nego inače. Razočaran je i očajan: a) zbog sumnje u sopstvene mogućnosti prenošenja poruke, b) zbog čitalaca koji nemaju sposobnost razumevanja. Dođe mu da se ubije, no to ipak ne čini jer su pisci sujetna bića. Ubijaju se tek kada prestanu da razumeju sami sebe, pod uslovom da to sebi priznaju. Umesto toga, neshvaćeni pisci kažu: "Kuda ide ovaj svet, kad ne razume moj vapaj? Svet je, može bit, glup, i sad ću da napišem novu knjigu, u kojoj ću svetu iznova sve objasniti." Misija pisca je da ga ostali čuju, i ukoliko mu publika potvrdi da je čula, prepoznala nešto od svojih misli u njegovim, on je zadovoljan. Ne i srećan. Nema srećnog pisca. Srećan je samo delić trenutka – kad završi delo, i odmah razmišlja je li rekao baš sve što je hteo.

Umetnost/književnost polazi od ideje. To, naravno, nije ideja da se prenese poruka.
Ideja je da se prepriča san. Dok se ispisuje, san se menja, prerasta u viziju. Knjiga nije dobra ako se svede na puko prepričavanje tuđeg sna. Knjiga nije dobra ako se u njoj oseti piščeva neiskrenost. Poruka je logičan sled priče, i ponekad izbije na površinu i mimo kontrole autora. Ali poruke, kao i knjige, znaju biti zagonetne, višesmislene, rebusi za odgonetanje, izazovi za sive vijuge.
Vredna knjiga je uvek inovativna: u opsegu to tada neopisanih osećanja, karaktera, mesta, zbivanja, pa i vremena. U tome čuči posebna filozofija, ona o ljudskoj različitosti i, istovremeno, sličnosti. Jer, ukoliko se neko posve različit od likova iz knjige prepozna u tim osećanjima, onda je pisac pronašao (do tada nevidljivi) obrazac ljudskih osećanja i, samim tim, postupaka u određenim situacijama, vremenu i prostoru.
Ako je knjiga pomogla čitaocu da oblikuje misli koje su mu bile na vrh jezika, to znači da mu je pomogla – u prvom redu – da prepozna svoje misli. Ne postoji nijedna nauka koja može da nauči čoveka istu stvar a da pritom učenje bude propraćeno uživanjem.
Katarza, pak, ima terapeutsko dejstvo. Čemu katarza? – Ne samo radi pražnjenja i učenja, i putem projekcije, saživljavanja (značajnog faktora emotivnog života), već i zbog obnavljanja emotivnih resursa. Čovek, zadubljen u knjigu, na krilima mašte, uplakan ili nasmejan, rastužen ili zabrinut nad sudbinom (ne)postojećeg junaka, leči se od svojih svakodnevnih mini-trauma. Prepoznaje se, i kaže sebi: "Gle, desila mi se slična stvar, i slično sam se osećao. Nisam sam. Ima još ljudi poput mene!" Pa se pride i pita da li je taj knjiški junak sam autor, ili lik iz autorovog sna. Da li su događaju izmišljeni, ili su se stvarno odigrali ... šta je stvarnost, gde počinje i gde se završava ... Kakve dileme, kakvi izazovi za razmišljanje! Čovek čita knjigu u kojoj u nekom liku vidi delić sebe, a taj lik je kreiran u autorovom snu ... što znači da svi sanjamo isto, što dalje znači da je umetnost pripovedanja poput neke šašave rekurzije, u kojoj, u ličnostima i njihovim razmišljanjima i postupcima uvek, u dubini, vidimo sebe. Ali, koliko mogućnosti interpretacije, zasnovane isključivo na ličnom doživljanju čitaoca! Čarolija, bre!
Latinski citati, poslovice, izreke itd. nemaju tu moć; oni imaju moć da nam daju smernice, jer ljudske misli nisu papagajsko ponavljanje kratkih, tuđih sentenci. Misli su nam dugačke, često zaobilazne a zaključci dođu posle mnogo iskustva, mnogo čitanja drugih ljudi i njihovog ponašanja. Konačno, autori mudrih izreka i poslovica nisu do njih došli tako što su im iznenada pale na glavu. I oni su prošli dugačak period slušanja, posmatranja, pa i čitanja da bi stigli do jedne jedine rečenice kao sublimacije svog iskustva.
Književnost ne generalizuje, ona u prvi plan ističe jedinstvenost u različitosti, i originalnost u naoko-sličnosti.
Sve što spada u domen estetike, ima veze sa filozofijom. Isto važi i za psihologiju i logiku, a estetika, psihologija i logika su sveto trojstvo na kome počiva književnost.


I ljudi su knjige. Ako želiš da ih upoznaš, prvo moraš da ih pročitaš. U protivnom, čitavog života čitaćeš samo jednu knjigu – sebe.
Koliko knjiga pročitaš, toliko mrvica od života prikupiš.
Не да ме ниси убедила у то што пишеш,него сам после твог поста још утврђенији у својим ставовима.Очекивао сам овакав панегирик.


Ideja je da se prepriča san. Dok se ispisuje, san se menja, prerasta u viziju.
?

Knjiga nije dobra ako se svede na puko prepričavanje tuđeg sna. Knjiga nije dobra ako se u njoj oseti piščeva neiskrenost. Poruka je logičan sled priče, i ponekad izbije na površinu i mimo kontrole autora. Ali poruke, kao i knjige, znaju biti zagonetne, višesmislene, rebusi za odgonetanje, izazovi za sive vijuge.
Значи,по теби је књижевност нека врста интелектуалне игре?Као шах?
Зашто не би развијао своје вијуге уз помоћ математике или које чега другог?

Katarza, pak, ima terapeutsko dejstvo. Čemu katarza? – Ne samo radi pražnjenja i učenja, i putem projekcije, saživljavanja (značajnog faktora emotivnog života), već i zbog obnavljanja emotivnih resursa. Čovek, zadubljen u knjigu, na krilima mašte, uplakan ili nasmejan, rastužen ili zabrinut nad sudbinom (ne)postojećeg junaka, leči se od svojih svakodnevnih mini-trauma. Prepoznaje se, i kaže sebi: "Gle, desila mi se slična stvar, i slično sam se osećao. Nisam sam. Ima još ljudi poput mene!" Pa se pride i pita da li je taj knjiški junak sam autor, ili lik iz autorovog sna. Da li su događaju izmišljeni, ili su se stvarno odigrali ... šta je stvarnost, gde počinje i gde se završava ... Kakve dileme, kakvi izazovi za razmišljanje! Čovek čita knjigu u kojoj u nekom liku vidi delić sebe, a taj lik je kreiran u autorovom snu ... što znači da svi sanjamo isto, što dalje znači da je umetnost pripovedanja poput neke šašave rekurzije, u kojoj, u ličnostima i njihovim razmišljanjima i postupcima uvek, u dubini, vidimo sebe. Ali, koliko mogućnosti interpretacije, zasnovane isključivo na ličnom doživljanju čitaoca! Čarolija, bre
Заборављаш да су људи различити да се деле на аристотеловце и платоновце и да исти доживљај доживљавају другачије.
Некоме кога су животни ветрови шибали ,катарза ,која се добија кроз читање описа стања сличног своме, је потребна;док платоновском хладном и интелектуалном типу ти описи сметају,јер га ремете у свом спокоју.То је човек који да цитирам Расела више воли савршенство но живот.
Опетз морам да завршавам,па ћу сутра.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.