Људи колективно нису на довољно високом нивоу свести да би могли да функционишу природно и интелектуално прогресивно без државе.
Ljudi mogu da funkcinišu bez države kao političkog sitema, ali ne mogu bez ekonomskog. Organizacijom rada u ekonomskom sistemi ionako ne upravljaju političari, već ekonomisti. Ljudsko organizam nije politički sistem, već ekonomski. Kad ćelije i organo u ljudskom organizmu mogu da naprave tako savršenu ekonomsu zajednicu i žive sretno u njo, zašto ne bi mogli ljudi.
Штавише, на далеко нижем нивоу су од потребног за то.
Da bi se evoluiralo do nivoa na kojem se organizacija života i rada temeljila samo na ekonomskim principima, , ljudi samo treba da shvate da im država kao politički sistem, ne samo da nije potrebna, već da je ona glavna kočnica koja sprečava ljudsom društvu da se za najkraće moguće vreme razvije do maksimuma. Kad to pčelinja i mravlja sruštva mogi da razumeju i tako rade, zašto ne bi ljudska?
Али наравно, неки облик институција мора да постоји ради организације друштва.
Mravlja i pčelinja društva imaju svoje matice, ljudski organizam ima mozak koji brine o ekonomskim potrebama organizma i planira rad organizma na podmirenju tih potreba.
Ali mozak nije politički orgaan i vlast u telu, već obični ekonomski statustički centar koji brine o potrebama organizma. Takvi ekonomski centri i danas postoje u svim dražvnim svetskim sistemima, kojima nije potrebna država da bi mogli ispravno da fumkconišu. I ljudi treba samo da se sete da im svetske polotičke, verske, nacionaln i klasne institucije, podele i pripadnosti, nisu ni od kakve koristi, već ogromne štete i da neće ništa da izgube ako ih reformišu. Verske bi mogle, u skladu sa "Zakonom postojanja" da se integriši sa naučno obrazivnim institucijama i brinu o jedinstvenom svetskom obrazovanju i moralu. A ljudi zaposleni u državnoj admisnistraciji i svi oni koji se bave poslovima koji državu omogućuju, postepeno bi se uključoli u ekonomski sistem i tako bi, čak i sa kraćim radnim vremenom, moga za duplo da se poveća materijalna proizvodnja. Imajući na umu da se barem polovina svetskog stabovništva bavi druptveno neoprabdanim i nekorisnim radom, a živi na teret one polovine društva koja se drištveno opravdanim i korisnim radom bavi.
Svetski državno-politički, međuverski, međunacionalni i meuklasni ratovi koji su se do danas vodili i još uvek se vode su dovoljna pouka za to. Zašto ceo svet danas, na primer, toleriše zločin Izraela nad Palestincima i slično? Zato jer je ceo svet glup isto koliko i Palestinci i Izraelci ili Rusi, Ukrajinci, Amerikanci itd. A i mi Balkanci, posebno Srbi i Hrvati, odnosno,ppravoslavci i katolici, jer smo nedavno prošli ktoz isti pakao, sve zbog naših glupih izmišljenih političkih, verskih u nacionalnih razlika, koje su ozmišljjene i kojih u stvarnosti nema. I koje kao takve za život ljudi nemaju apsolutno nikakvu vrednst. Sem ako smo glupi, pa verujemo da imaju.
Biti politički, verski, nacionalno i klasno podeljen i oprefeljen je obična ljudska glupost i maloumnost. Prosto iz razloga jer se od toga ne živi, već strada, pati i umre. Što nam to treba, kad bi bili mnogo sretniji bez toga? Kao da butu Rus, Ukrainac, Uzraelac, Palestinac, pravoslavac, katolik, misliman, Srbim Hrvat itd, nešto znači. Ne znači apsolutno ništa. Ono što za život zaista nešto znači, to su burel, ćevapi, ogra i pesma i ništa drugo. Jedino je to ono što se podrazumeva pod rečju i pokmom "slboda".
Naravmo, burek i ćevapi ne padaju s neba i to podrazumeva i malo neizbežnog fizičkog rada, koji se ne može izveći. Jedino ako želimo da prevarimo društvo, pa kao društveno opravdan i koristab rad izmislomo politiku, veru i naciju i još ibedimo društvo da je takav rad vredniji od proizvodnog i da mora više a da se plati. A društvo glupo, pa u to poveruje.
