Čekate nešto? Šta čekate?

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
@oziman

Ti npr. si usmeren na negaciju volje. Ali znaš li nekog da je izveo negaciju volje? Ni Šopenhauer to nije uspeo, bio je vrlo živahan, čak i kao starac. Možeš da veruješ npr. da je Buda to uspeo. Ali i tu samo veruješ. Da li sad shvataš koliko toga je bazirano na verovanju? Čak i misli blede vremenom, mozak slabi. Gde ljudska logika završava, svet čuda počinje.Večnost je možda čak i trajanje u vremenu, na lep ili ružan način. Ja o tome ne znam. Verujem u Hrista kao Boga i učitelja, jer sam doživeo nešto što bi samo idiot otpisao kao slučajnost, a ne kao znak, jer je bio prilično upečatljiv i jasan događaj, u koji sam se osvedočio. Dalje se o tome nema šta puno reći, filozofija je prilično jalova oko toga. Druga stvar je da li ću ja uspeti da istrajem u životu, tu su druge okolnosti, moja slabost, i nejaka volja. Ali pokušaću.
 
Збуњен си пред тиме јел тако? Тешко је прихватити да је нешто толико другачије да пред тим интелект стаје.
Али заправо се требамо радовати што је тако, јер би били у великој невољи ако би та егзистенција била слична овој, а у вечности.
Ja sam .. ****** .. jako zbunjen.
Pogotovo zato što tamo tvoj intelekt staje .. a ja sam se .. da prostiš .. držeo tvog intelekta ko marica za krivi *****.
 
Čitao sam razne antologije poezije, ima puno samoubica među pesnicima. Npr. skoro sam čitao jednu antologiju slovenačke poezije, i sad, tu su i biografije pesnika. Nisam ni daleko odmakao u knjizi, a već sam za tri pesnika iz te antologije pročitao da su izvršili samoubistvo. Posle sam nastavio, i video da ih ima još. Što reče jedan moj prijatelj, pesnik je 'bolan čovek', da, i to onaj koji svoju bol ume da pretoči u reči, koje i drugi vole da pročitaju, ili čuju. Ali, čitajući to, deluje mi da ni poezija, ni umetnost, nisu izlaz iz 'začaranog kruga', već da taj izlaz jedino može biti vera. Ali nije moje da nekog ubeđujem u veru, jer je i sam imam sasvim malo. Život nije lak.
Hm .. meni sad izgleda da je možda baš poezija izlaz.
Jer kad se svi pjesnici ubiju .. možda svijet baš procvijeta?
 
Hm .. meni sad izgleda da je možda baš poezija izlaz.
Jer kad se svi pjesnici ubiju .. možda svijet baš procvijeta?
Ma kakvi. Pesnici su biseri ovog sveta.

*

Pjesnici su čuđenje u svijetu

Oni idu zemljom i njihove oči
velike i nijeme rastu pored stvari

Naslonivši uho
na ćutanje što ih okružuje i muči
pjesnici su vječno treptanje u svijetu

(A. B. Šimić – Pjesnici)
 
Svet bi bio jadniji i siromašniji. Treba ih negovati i čuvati. Ali slabo ko ih ferma.
Ja .. kad sam bio mlad .. ja sam vjerovao u komunizam.
Proleteri su meni bili sve. Oni .. neki .. koji rade .. i tim radom hrane sebe .. i sve oko sebe .. koji se .. iz opravdanih razloga .. ne mogu prehraniti sami .. djecu bolesne stare.
U lenone nisam vjerovao. Uvjek sam mislio da su govna.
 
Ja .. kad sam bio mlad .. ja sam vjerovao u komunizam.
Proleteri su meni bili sve. Oni .. neki .. koji rade .. i tim radom hrane sebe .. i sve oko sebe .. koji se .. iz opravdanih razloga .. ne mogu prehraniti sami .. djecu bolesne stare.
U lenone nisam vjerovao. Uvjek sam mislio da su govna.
Lenon je bio sjajan umetnik, na stranu njegova neka uverenja i ličnost. Nema tu šta da veruješ ili ne veruješ, već da voliš ili ne voliš. Nije sve samo u prehranjivanju tela, ima i druga vrsta hrane, duševna, a tu mu dođe i neka umetnost.
 
Kami kaže .. čekamo sutra, kada budem imao kada budem bio.
A sutra je čista ******* .. bolest .. starost .. smrt

Koji ***** čekate vi?
Koji svijet? Koji uspjeh?

Postoji neki svijet koji dolazi? U koga vjerujete i zbog koga se još ne ubijate?

Ili vjerujete samo u sebe ko neki bandit? Pa ćete se ubijete kad vas uhvate i strpaju u zatvor?
...čekam platu...
 
Ко је споменуо ништавило? Ако нам је филозофија нешто показала то је да нема ништавила после смрти. И то нам пружила не као веру, већ као знање. Бергсон нам је чак указао на интуицију, на искуство које нам може већ за живота бар делимично наговестити егзистенцију која надживљава тело.

Дакле, већ за живота можемо, не веровати, већ наглашавам, знати да надживљавамо смрт.

Међутим, друго је питање какво је то надживљавање и каква је то врста егзистенције, где нажалост долазимо у област где не можемо много рећи јер је ствар трансцендентна, изван могућности сазнања. Али итекако можемо рећи да тамо нема никаквих господара и слугу, казни и награда, рајева и паклова. Ради се о нечему како је о то описао Шопенхауер: "Егзистенција која не подразумева даље трајање."

Збуњен си пред тиме јел тако? Тешко је прихватити да је нешто толико другачије да пред тим интелект стаје.
Али заправо се требамо радовати што је тако, јер би били у великој невољи ако би та егзистенција била слична овој, а у вечности.



'ako, onda' nije nikakvo znanje ozika, to je u najboljem slucaju najobicnije sviranje *****
 
'ako, onda' nije nikakvo znanje ozika, to je u najboljem slucaju najobicnije sviranje *****

"Ali ako je život svesti obilniji od cerebralnog života, ako mozak izražava pokretima samo jedan mali deo onoga što biva u svesti,( А КАКО СМО ТО У ОВОМ ПРЕДАВАЊУ КАО И У ЦЕЛОЈ МОЈОЈ ФИЛОЗОФИЈИ ДОКАЗАЛИ) onda je vantelesni život duše tako verovatan, da se dužnost dokazivanja nameće pre onome koji ga poriče, nego onome koji tvrdi da postoji. Jer jedini razlog na osnovu kojeg bi mogli verovati da se svest smrću gasi jeste taj, što mi vidimo da se telo dezorganizuje posle smrti, a ovaj razlog otpada ako je bar delimična nezavisnost svesti od tela, činjenica iskustva.
цитат: Бергсон Mind - Energy, предавање "Дух и тело"

Јел ти сад јасније о чему се ту ради? Није вам то "тик ток" па да у једној реченици добијеш то знање на тацни, можда највеће у људској историји (веће и од открића ванземаљаца ако га некад буде) а то је знање о надживљавању свести након смрти, пружено свима нама не као вера, већ као "činjenica iskustva".
Друга је ствар што у то већина људи гледа бело, као телад у шарена врата, то не умањује значај истог за оне којима је доступно.
 
"Ali ako je život svesti obilniji od cerebralnog života, ako mozak izražava pokretima samo jedan mali deo onoga što biva u svesti,( А КАКО СМО ТО У ОВОМ ПРЕДАВАЊУ КАО И У ЦЕЛОЈ МОЈОЈ ФИЛОЗОФИЈИ ДОКАЗАЛИ) onda je vantelesni život duše tako verovatan, da se dužnost dokazivanja nameće pre onome koji ga poriče, nego onome koji tvrdi da postoji. Jer jedini razlog na osnovu kojeg bi mogli verovati da se svest smrću gasi jeste taj, što mi vidimo da se telo dezorganizuje posle smrti, a ovaj razlog otpada ako je bar delimična nezavisnost svesti od tela, činjenica iskustva.
цитат: Бергсон Mind - Energy, предавање "Дух и тело"

Јел ти сад јасније о чему се ту ради? Није вам то "тик ток" па да у једној реченици добијеш то знање на тацни, можда највеће у људској историји (веће и од открића ванземаљаца ако га некад буде) а то је знање о надживљавању свести након смрти, пружено свима нама не као вера, већ као "činjenica iskustva".
Друга је ствар што у то већина људи гледа бело, као телад у шарена врата, то не умањује значај истог за оне којима је доступно.
Šta je dokazao. Ja vidim mnogo nekih 'ako' i 'verovati'. Osim toga, šta je poenta. I ja isto verujem da svest nadživljava telo nakon smrti.
 
Али итекако можемо рећи да тамо нема никаквих господара и слугу, казни и награда, рајева и паклова. Ради се о нечему како је о то описао Шопенхауер: "Егзистенција која не подразумева даље трајање."
Na osnovu čega to možemo 'itekako reći'? Na osnovu verovanja Šopenhaueru?
 
Šta je dokazao. Ja vidim mnogo nekih 'ako' i 'verovati'. Osim toga, šta je poenta. I ja isto verujem da svest nadživljava telo nakon smrti.
Na osnovu čega to možemo 'itekako reći'? Na osnovu verovanja Šopenhaueru?

"Веровања Бергсону, веровања Шопенхауеру", изгледа да ви верници умете једино да верујете, не и да мислите.

Не знам шта ћете онда на форуму "Филозофија". У филозофији, ако ниси знао вере нема! Ма како вам то чудно звучало.
Нема ту нечијег лапрдања и затим позивање на то лапрдање. Него има чињеница и разлога истинитости тих чињеница.
Епа, видиш, на основу тих "разлога истинитости" знамо итекако. Не на основу веровања Шопенхауеру, Јанку или Петку. Већ на основу разлога истинитости изнетих чињеница, којих мора бити, било у посредном, било у непосредном искуству, али их мора бити. И ИТЕКАКО ИХ ИМА.

Јел ти сада јасно на основу чега?
 
"Ali ako je život svesti obilniji od cerebralnog života, ako mozak izražava pokretima samo jedan mali deo onoga što biva u svesti,( А КАКО СМО ТО У ОВОМ ПРЕДАВАЊУ КАО И У ЦЕЛОЈ МОЈОЈ ФИЛОЗОФИЈИ ДОКАЗАЛИ) onda je vantelesni život duše tako verovatan, da se dužnost dokazivanja nameće pre onome koji ga poriče, nego onome koji tvrdi da postoji. Jer jedini razlog na osnovu kojeg bi mogli verovati da se svest smrću gasi jeste taj, što mi vidimo da se telo dezorganizuje posle smrti, a ovaj razlog otpada ako je bar delimična nezavisnost svesti od tela, činjenica iskustva.
цитат: Бергсон Mind - Energy, предавање "Дух и тело"
Koji ***** sad dokazuješ? Da svako ima dušu pa čak i ti?
Pa gdje ti je bila ta kurčeva duša do sada da je ja nisam primjetio?
 
"Веровања Бергсону, веровања Шопенхауеру", изгледа да ви верници умете једино да верујете, не и да мислите.

Не знам шта ћете онда на форуму "Филозофија". У филозофији, ако ниси знао вере нема! Ма како вам то чудно звучало.
Нема ту нечијег лапрдања и затим позивање на то лапрдање. Него има чињеница и разлога истинитости тих чињеница.
Епа, видиш, на основу тих "разлога истинитости" знамо итекако. Не на основу веровања Шопенхауеру, Јанку или Петку. Већ на основу разлога истинитости изнетих чињеница, којих мора бити, било у посредном, било у непосредном искуству, али их мора бити. И ИТЕКАКО ИХ ИМА.

Јел ти сада јасно на основу чега?
Ma kakvi. Nisi me uverio. Smućkaj pa prospi. Šta si ti tu rekao? 'ITEKAKO IH IMA'. I šta sad? To je neki argument?
 
Ma kakvi. Nisi me uverio. Smućkaj pa prospi. Šta si ti tu rekao? 'ITEKAKO IH IMA'. I šta sad? To je neki argument?

Пази, "нисам га уверио". Ко .... твоју веру! Ко се позива на веру?
Аргумент су открића идеалистичке филозофије развијане вековима од Декарта до Бергсона.
То је аргумент. И ти би хтео да ти то знање изнесем у једној речници, на увид и свеобухватну критику, јел тако?
Зачепи и врати се својој вери а пусти оне који умеју да мисле, да мисле.
 
Пази, "нисам га уверио". Ко .... твоју веру! Ко се позива на веру?
Аргумент су открића идеалистичке филозофије развијане вековима од Декарта до Бергсона.
То је аргумент. И ти би хтео да ти то знање изнесем у једној речници, на увид и свеобухватну критику, јел тако?
Зачепи и врати се својој вери а пусти оне који умеју да мисле, да мисле.
A imaš li ti dušu?
 
Пази, "нисам га уверио". Ко .... твоју веру! Ко се позива на веру?
Аргумент су открића идеалистичке филозофије развијане вековима од Декарта до Бергсона.
То је аргумент. И ти би хтео да ти то знање изнесем у једној речници, на увид и свеобухватну критику, јел тако?
Зачепи и врати се својој вери а пусти оне који умеју да мисле, да мисле.
Začepi ti. Šopi kopi.
 
"Ali ako je život svesti obilniji od cerebralnog života, ako mozak izražava pokretima samo jedan mali deo onoga što biva u svesti,( А КАКО СМО ТО У ОВОМ ПРЕДАВАЊУ КАО И У ЦЕЛОЈ МОЈОЈ ФИЛОЗОФИЈИ ДОКАЗАЛИ) onda je vantelesni život duše tako verovatan, da se dužnost dokazivanja nameće pre onome koji ga poriče, nego onome koji tvrdi da postoji. Jer jedini razlog na osnovu kojeg bi mogli verovati da se svest smrću gasi jeste taj, što mi vidimo da se telo dezorganizuje posle smrti, a ovaj razlog otpada ako je bar delimična nezavisnost svesti od tela, činjenica iskustva.
цитат: Бергсон Mind - Energy, предавање "Дух и тело"

Јел ти сад јасније о чему се ту ради? Није вам то "тик ток" па да у једној реченици добијеш то знање на тацни, можда највеће у људској историји (веће и од открића ванземаљаца ако га некад буде) а то је знање о надживљавању свести након смрти, пружено свима нама не као вера, већ као "činjenica iskustva".
Друга је ствар што у то већина људи гледа бело, као телад у шарена врата, то не умањује значај истог за оне којима је доступно.



'ako je svest sira od mozga onda je vantelesni zivot verovatan'

to se zove nagadjanje

kladim se da je religiozni bekgraund bio presudan kada je od 'mozda' napravio korak na slepo ka 'verovatno'

tkzv leap of faith
 
Ко је споменуо ништавило? Ако нам је филозофија нешто показала то је да нема ништавила после смрти. И то нам пружила не као веру, већ као знање. Бергсон нам је чак указао на интуицију, на искуство које нам може већ за живота бар делимично наговестити егзистенцију која надживљава тело.

Дакле, већ за живота можемо, не веровати, већ наглашавам, знати да надживљавамо смрт.

Међутим, друго је питање какво је то надживљавање и каква је то врста егзистенције, где нажалост долазимо у област где не можемо много рећи јер је ствар трансцендентна, изван могућности сазнања. Али итекако можемо рећи да тамо нема никаквих господара и слугу, казни и награда, рајева и паклова. Ради се о нечему како је о то описао Шопенхауер: "Егзистенција која не подразумева даље трајање."

Збуњен си пред тиме јел тако? Тешко је прихватити да је нешто толико другачије да пред тим интелект стаје.
Али заправо се требамо радовати што је тако, јер би били у великој невољи ако би та егзистенција била слична овој, а у вечности.
Oziman, pokušavam, da shvatim, ali ne ide. Gde su činjenice i dokazi za ovo?
Kao prvo intuicija ne bi trebala predstavljati nikakav poseban fenomen, jer dolazi iz nesvjesnog, podsvjesti, kao nesvjesno opažanje i razumijevanje sadržaja, na pitanje intuicije preciznije će odgovoriti psiholozi. Filozofi su to opazili još davno, počevši od Aristotela, ali su psiholozi dali precizniju definiciju.

Trebamo se držati onoga što do sada znamo, po meni logično shvatanje je da svijest ne može nadživjeti smrt, iz razloga jer je svijest vezana za biohemijske procese mozga, kako ljudi tako i životinja. Za to je dokaz nauka, medicina, odnosno anesteziologija. Opšta anestezija dovešće čovjeka do gubitka svijesti, dakle ovo je činjenica i dokaz da se radi o biohemijskom procesu, te da svijest nije nikakav zaseban fenomen van tijela.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top