Car Upravda - lažni Sloven

[Pumpaj Dinstanović]

Не знам шта још нисмо обрадили овде на тему Мрнавића – можда чланак Армина Павића из 1875. – што нигде не могу да нађем. Он излази много испред Брајсовог истраживања. Биће занимљиво видети шта је Павић имао да каже о Мрнавићу.

Kako ide naslov?

 

[Boris T]

Kako ide naslov?

Нажалост, могао сам да пронађем само насловну страницу која је скоро нечитљива.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pogledajte prilog 1186158

Нажалост, могао сам да пронађем само насловну страницу која је скоро нечитљива.

Pa to je Rad JAZU br. 33; ne bi trebalo da bude apsolutno ikakvih poteškoća da se pronađe na internetu.

Evo, od 550. stranice ovde: https://babel.hathitrust.org/cgi/pt?id=hvd.32044094097474&view=1up&seq=550

 

[Kole11]

Ovo o Marnaviću si preptostavljam obelodanio da bi igrao na prizemnu kartu trenutne verske netrpeljivosti među Srbima i Hrvatima, Marnavića prikažeš kao ljutog katolika i na taj način ga diskredituješ kod srpskih čitalaca?

Prizemno, nisko i bedno. Provaljen si odavno. Ta tvoja mantra transponovanja trenutnih političkih prilika u prošlost ne prolazi. Koga boli uvo što je Marnavić Rasta Nemanjća smatrao katolikom kada je sam sebe smatrao Srbinom....

Možda ti Marnavić toliko smeta, osim što je obelodanio Upravdino žitije, zato što nam je dao podatak da je Sava bio episkop solunske Srbije, i na taj način nam pokazao da u 13.veku tamo još uvek žive Srbi, te tako još jedna DAI laž mora da padne?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ovo o Marnaviću si preptostavljam obelodanio da bi igrao na prizemnu kartu trenutne verske netrpeljivosti među Srbima i Hrvatima, Marnavića prikažeš kao ljutog katolika i na taj način ga diskredituješ kod srpskih čitalaca?

Ne, već zbog toga što su proučavaoci Mrnavića to identifikovali. On jeste bio vatreni rimokatolik, to je nesporno, a to se ogleda i u Vita Iustiniani. Nema to veze ni sa kakvom diskreditacijom, već sa stavljanjem stvari u kontekst, iz čega ti uporno sve, ti baš redovno, istrgavaš.

Koga boli uvo što je Marnavić Rasta Nemanjća smatrao katolikom kada je sam sebe smatrao Srbinom....

Kakve ima veze da li je Mrnavić sebe smatrao Bošnjakom, Kinezom ili Tungužaninom sa bilo čime o čemu govorimo?

Koga boli uvo što je Ivan Tomko Mrnavić dokazani falsifikator koji je ispredao kompletne lažne narative o prošlosti; koji je, kako kažu, falsifikovao gde je stigao, sa valorizacijom njegovog kredibiliteta u otkriću novog pisanog dokumenta posle 1000 godina koji potom niko živ sem njega nikada uopšte nije video?

Da li si ti ozbiljno postavio to pitanje?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ovo o Marnaviću si preptostavljam obelodanio da bi igrao na prizemnu kartu trenutne verske netrpeljivosti među Srbima i Hrvatima, Marnavića prikažeš kao ljutog katolika i na taj način ga diskredituješ kod srpskih čitalaca?

Ne, već zbog toga što su proučavaoci Mrnavića to identifikovali. On jeste bio vatreni rimokatolik, to je nesporno, a to se ogleda i u Vita Iustiniani. Nema to veze ni sa kakvom diskreditacijom, već sa stavljanjem stvari u kontekst, iz čega ti uporno sve, ti baš redovno, istrgavaš.

Na ovom forumu se ponekad govori o jezuitima; mislim da je i @Mrkalj povremeno pisao o tome. Ponekad se tu javljaju i neki lažni podaci, kao npr. kada je @КРЦУН napisao na forumu da je Jan van Meurs, tobože, bio jezuita.

Razlog važnosti tog podatka je u ironiji. Alternativci neretko govore o jezuitima i njihovoj malicioznoj ulozi u istoriji srpskog naroda, pa nekada čak i navode Mrnavića kao primer toga (upravo vezano za lažiranu biografiju Svetog Save). Međutim, to je nekako podatak koji se u celosti prećutkuje kad god se počne tema o tzv. Vita Justiniani.

Ivan Tomko Mrnavić je ne samo bio jezuita, nego i fanatični član tog reda; jedan od protagonista čitavog projekta unijaćenja pravoslavaca, u direktnoj službi papske stolice. Njegova je poruka bila da je Sveti Sava bio veliki protivnik pravoslavlja.

Ne može se tzv. sažetak dela Justinijanove biografije iz mladnosti, razumeti van ovog konteksta. Ali istina jeste da nisam ovaj podatak samo iz tog razloga okačio. Međutim, ono gde si promašio jeste da on nema apsolutno nikakve veze sa nekakvim verskim netrpeljivostima Srba i Hrvata. Već u ironiji i neprincipijelnosti tebe i tebi sličnih, uključujući i novoromantičara, a koja se možda ne ogleda nigde drugde toliko slikovito kao baš na primeru pristupa jednom jezuitskom fanatiku koji je bio za pokatoličavanje Srba, kojima je i falsifikovao prošlost (i to, dakle, bio jedna od centralnih ličnosti unijaćenja)...a u čiju odbranu ti ni manje ni više no fanatično uskačeš, proglašavajući ovog papskog Barona Minhauzena nevinašcem, itd...

 

[Boris T]

Možda ti Marnavić toliko smeta, osim što je obelodanio Upravdino žitije, zato što nam je dao podatak da je Sava bio episkop solunske Srbije, i na taj način nam pokazao da u 13.veku tamo još uvek žive Srbi

Да си бар прочитао мало Павића, чији је чланак већ постављен овде, разумео биси зашто такозвана "Солунска епархија Светог Саве" највероватније није ни постојала.
Павић каже следеће - Нажалост, многи Мрнавиећви документи и списи једноставно нико није видео - Где је глагољски псалтир из 1222. године, препипс из оригиналног документа у Салонитанској бискупији у 7 веку? Питање је наравно реторичко...

 

[Pumpaj Dinstanović]

Да си бар прочитао мало Павића, чији је чланак већ постављен овде, разумео биси зашто такозвана "Солунска епархија Светог Саве" највероватније није ни постојала.
Павић каже следеће - Нажалост, многи Мрнавиећви документи и списи једноставно нико није видео - Где је глагољски псалтир из 1222. године, препипс из оригиналног документа у Салонитанској бискупији у 7 веку? Питање је наравно реторичко...

Još pazi, konzistentno odbija da odgovori na pitanje kako objašnjava te duple aršine kojima pristupa na jedan način velikoj većini izvora, a onda, kada se nađe nešto što mu odgovara, pristupa sasvim suprotno. Štaviše, pokušao je sa sebe preusmeriti to pitanje na tebe, iako je njemu bilo prvo postavljeno...ovamo smatra da je svaki spis, svaka kartija, svaki natpis u kamenu, u metalu,...da su u čitavoj istoriji sve listom sami falsifikati, posebno ako je pronađeno od XVI st. pa na dalje, a ovde pričamo o jednoj fabuli koja je nastala isključivo u XVII st.

 

[Kole11]

Да си бар прочитао мало Павића, чији је чланак већ постављен овде, разумео биси зашто такозвана "Солунска епархија Светог Саве" највероватније није ни постојала.
Павић каже следеће - Нажалост, многи Мрнавиећви документи и списи једноставно нико није видео - Где је глагољски псалтир из 1222. године, препипс из оригиналног документа у Салонитанској бискупији у 7 веку? Питање је наравно реторичко...

Pretpostavljam i da je prevodilac Zonare bio lažov i falsifikator zato što je solunsku Srbiju preveo kao Srpčište?

 

[Kole11]

Pretpostavljam i da je prevodilac Zonare bio lažov i falsifikator zato što je solunsku Srbiju preveo kao Srpčište?

I ja pitam gluposti, pa ti naši srednjevekovni učeni ljudi su bili redom falsifikatori i lažovi, oni su trućali o Srbima Dačanima i Tribalima, o Likiniju, Dekevalu i Aleksandru Srbima i uopše gledano nisu pratili naučni-metodološki aparat i ono najnovije gore što si napisao mrzi me sad da gledam. Kod Radića bi pali bar 26 puta i ne bi im dao šesticu ni 27 put. Zaboravi da sam te ovo pitao...

 

[Kole11]

U moru falsifikatora i lažova, srednjeveovnih autora koji su istraživali genealogije naroda, izdvaja se jedna svetla tačka, pisac DAI. On nije bio lažov, već učen, čovek je napisao istoriju Srba i Hrvata, ne fantazirajući ni malo, hirurški precizno, sve u saglasju sa ostalim izvorima, toliko pedantno da uošte ne treba ni pokušavati kritički ga analizirati i prema tom delu uperiti oštricu naučnog aparata i empirijskog metoda (metodologije). Nema potrebe.

Ima jedan, da, da....

 

[Pumpaj Dinstanović]

I ja pitam gluposti, pa ti naši srednjevekovni učeni ljudi su bili redom falsifikatori i lažovi, oni su trućali o Srbima Dačanima i Tribalima, o Likiniju, Dekevalu i Aleksandru Srbima i uopše gledano nisu pratili naučni-metodološki aparat i ono najnovije gore što si napisao mrzi me sad da gledam. Kod Radića bi pali bar 26 puta i ne bi im dao šesticu ni 27 put. Zaboravi da sam te ovo pitao...

Ko o čemu, kad nemaš bukvalno nikakvih argumenata, hajde da nešto trućamo bezveze o Radivoju Radiću, o Zonari, Srpčištu, Dekebalu, Aleksandru Velikom, itd...o bukvalno svemu, samo ne o o onome što je tema. Samo kako bi zatrpao temu i ispalo da nisi baš, kao prošlu put, ćutke pobegao.

Nezrelo, kao i uvek.

 

[Boris T]

U moru falsifikatora i lažova, srednjeveovnih autora koji su istraživali genealogije naroda, izdvaja se jedna svetla tačka, pisac DAI.

Ма Коле, у средњовековној историји нема мора фалсификата – нема такозване скривене тајне о словенској историји – тако добро скривене од Ватикана и Немаца да ништа није остало као потврда пред Прокопијем.
А у стварности има људи који виде шта хоће, а то је, као у твом случају, оно што не постоји у изворима.....

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ма Коле, у средњовековној историји нема мора фалсификата – нема такозване скривене тајне о словенској историји – тако добро скривене од Ватикана и Немаца да ништа није остало као потврда пред Прокопијем.
А у стварности има људи који виде шта хоће, а то је, као у твом случају, оно што не постоји у изворима.....

Pa nije baš to što si napisao; zaista ima dosta falsifikata. Složio bih se čak sa Koletovim terminom more.

Ali problem je u tome što se ti falsifikati stavljaju u pogrešni kontekst, ili preciznije zavijaju u oblandu teorija zavere. Ogromna većina tih falsifikata, koji su ostali sačuvani, nastali su zbog tamo neke parcele; nekih hektara zemlje negde, koje treba opravdati. Zapravo, slično kao što imaš prevarante i danas, samo u mnogo manjoj meri. Kada se dešavaju neke potresne promene; kada nešto izgori, u ratu nekom nastrada, požaru, zemljotresu u slično, a posebno kad je reč o političkim promena - gospodari se promene i onda treba novim kadijama pravdati nešto. I onda se tako falsifikuje povelja da bi se dokazalo da je ovaj vinograd zapravo tvoj.

Ogromna većina srednjovekovnih falsifikata pripada tom domenu. I ima ih, zaista, koliko hoćeš. E sada, Kole i drugi ljubitelji pseudoistorije tako nešto uopšte ne razumeju pa pridodaju neke fantastične zavere oko falsifikata, odnosno od dokumenta koji nije bio važniji od nekoliko ljudi koji raspravljaju o tamo nekoj livadi, oni prave nekakvu vrlo široku zaveru međunarodnih razmera.

 

[Kole11]

Ма Коле, у средњовековној историји нема мора фалсификата – нема такозване скривене тајне о словенској историји – тако добро скривене од Ватикана и Немаца да ништа није остало као потврда пред Прокопијем.
А у стварности има људи који виде шта хоће, а то је, као у твом случају, оно што не постоји у изворима.....

Ništa nije sakriveno, sve je javno koliko znam, i na nesreću mnogih dostupno na netu, uglavnom

Problem je u tome što su naučnici upotrebili takozvanu oštricu da diskredituju sve one autore koji su objavljivali jeretička dela u odnosu na stavove zauzete nedavno.

Izfantaziraš stav u skladu sa dnevnom politikom, to nazoveš naučnim dostignućem, pa se vraćaš unatrag redom i autore koji odstupaju od tog stava nazivaš ludacima, lopovima, kleptomanima, romantičarima, i tako dalje.

Nije mi jasno sa moralne strane kako to možete da radite tim ljudima koji su za svoje vreme bili najučeniji u svojim sredinama i čitav život podarili nauci?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ništa nije sakriveno, sve je javno koliko znam, i na nesreću mnogih dostupno na netu, uglavnom

Misliš na sebe?

Problem je u tome što su naučnici upotrebili takozvanu oštricu da diskredituju sve one autore koji su objavljivali jeretička dela u odnosu na stavove zauzete nedavno.

Izfantaziraš stav u skladu sa dnevnom politikom, to nazoveš naučnim dostignućem, pa se vraćaš unatrag redom i autore koji odstupaju od tog stava nazivaš ludacima, lopovima, kleptomanima, romantičarima, i tako dalje.

Nije mi jasno sa moralne strane kako to možete da radite tim ljudima koji su za svoje vreme bili najučeniji u svojim sredinama i čitav život podarili nauci?

A šta tebe sprečava da pokušaš dovesti to uverenje u pitanje?

Smatraš da je ovaj fanatični jezuita u direktnoj službi pape i odan ideji pokatoličavanja pravoslavaca u naučnim krugovima nepravedno prokazan; da je autentično i verno prikazao mnoga dokumenta i istorije, uključujući i Svetog Save, pa tako i cara Justinijana? Da je bio jedan od najučenijih ljudi svog vremena, koji se u celosti posvetio humanističkim granama? Da je iz dnevno-političih razloga prikazan?

U redu. Izvoli lepo obrazloži svoje mišljenje, argumentima, ako misliš da si u pravu. Možda bi bilo najbolje da otvoriš zasebnu temu, posvećenu Ivanu Tomku Mrnaviću i tamo razradiš njegovu biografuju, odbraniš ga i rehabilituješ. Verujem da bi mnogi ljudi sa velikim iželjkivanjem dočekali tako nešto.

 

[Boris T]

Pa nije baš to što si napisao; zaista ima dosta falsifikata. Složio bih se čak sa Koletovim terminom more.

Ali problem je u tome što se ti falsifikati stavljaju u pogrešni kontekst, ili preciznije zavijaju u oblandu teorija zavere. Ogromna većina tih falsifikata, koji su ostali sačuvani, nastali su zbog tamo neke parcele; nekih hektara zemlje negde, koje treba opravdati. Zapravo, slično kao što imaš prevarante i danas, samo u mnogo manjoj meri. Kada se dešavaju neke potresne promene; kada nešto izgori, u ratu nekom nastrada, požaru, zemljotresu u slično, a posebno kad je reč o političkim promena - gospodari se promene i onda treba novim kadijama pravdati nešto. I onda se tako falsifikuje povelja da bi se dokazalo da je ovaj vinograd zapravo tvoj.

Ogromna većina srednjovekovnih falsifikata pripada tom domenu. I ima ih, zaista, koliko hoćeš. E sada, Kole i drugi ljubitelji pseudoistorije tako nešto uopšte ne razumeju pa pridodaju neke fantastične zavere oko falsifikata, odnosno od dokumenta koji nije bio važniji od nekoliko ljudi koji raspravljaju o tamo nekoj livadi, oni prave nekakvu vrlo široku zaveru međunarodnih razmera.

Можда се нисам добро изразио – мислим да нема мора фалсификата када је у питању словенска историја пренета кроз римске и рановизантијске изворе. Постоји море лажних тумачења ових извора углавном у касном средњем веку. Један такав лик је Мрнавић. Али он чак и иде један ниво више, ствара изворе који ни не постојали

 

[Pumpaj Dinstanović]

Можда се нисам добро изразио – мислим да нема мора фалсификата када је у питању словенска историја пренета кроз римске и рановизантијске изворе. Постоји море лажних тумачења ових извора углавном у касном средњем веку. Један такав лик је Мрнавић. Али он чак и иде један ниво више, ствара изворе који ни не постојали

Osim u nekim krugovima strogo marksističke istoriografije, teško da XVII vek spada i kasni srednji vek.

Dodao bih ovome što si napisao jednu vrlo ključnu stvar. Naši novoromantičari se ponašaju kao da postoje nekakvi rukopisi tih dela. Ne postoje. Nema ih; broj rukopisa je tačno 0. Nema ni šta da se proučava. Tobožnje Justinijanovo žitije je video i zabeležio da postoji isključivo Mrnavić i niko više ni pre niti posle njega. Prvi i poslednji čovek u istoriji čovečanstva. I nije se potrudio, apsolutno nikada, ni da napravi prepis tog fascinantnog dokumenta. Dokumenta koji se tiče jedne od najpoznatijih ličnosti cele Evrope. Dokumenta čije je otkriće najavio još 1607. godine i onda tek 1617. odlučio da napravi kratki sažetak, prepričani, punu deceniju kasnije.

Dokumenta, koji je sasvim sigurno izmislio. Jedno, kako ćeš bolje neki istorijski izvor izmisliti, nego tako što ga prepričaš? I ne potrudiš se ni da ga citiraš? Šta je bolja taktika kojom ćeš izbeći nekog Lorencu Valu koji će te raskrinkati?

 

[Boris T]

Па, вероватни извори које Мрнавић користи су сви из касног средњег века, укључујући глагољски псалтир, атоски рукопис, па чак и податке из Бонфинија. Сви ови извори сежу дубоко у касни средњи век.

 

[Boris T]

Штавише, сам Мрнавић је рођен прилично близу 15. века

 

[Boris T]

Извињење за дупле постове. Мобилна верзија није толико лака за коришћење.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Па, вероватни извори које Мрнавић користи су сви из касног средњег века, укључујући глагољски псалтир, атоски рукопис, па чак и податке из Бонфинија. Сви ови извори сежу дубоко у касни средњи век.

Pa koristi srednjovekovne izvore, ali za izmišljanje svoje alternativne verzije prošlosti, koja je deo programa sekcije Rimokatoličke crkve za propagandu vere, odnosno utemeljen od strane pape Grgura XIII (1572-1585), on njih kao što i sam kažeš samo koristi.

Falsifikati, koji nastaju, plod su njegovog vremena; XVII stoleća, a ne srednjeg veka.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ivan Tomko Mrnavić, originalni kreator „Upravdinog“ žitija, jedan je od dva izvora praktično svih falsifikata iz korpusa bosanske diplomatičke građe; Neven Isailović:

Практично сви потврђени фалсификати или интерполисани примерци у сачуваном корпусу потичу из два извора. Један је Иван Томко Мрнавић (1580–1637), Шибенчанин и титуларни босански бискуп из 30-их година XVII века, који је за потребе своје фамилије прерадио неколико босанских краљевских повеља, можда првобитно упућених представницима хумских Радивојевића – Влатковића.​

https://phaidrabg.bg.ac.rs/open/o:9326

 

[Pumpaj Dinstanović]

Kada govorimo o autoru Justinijanove tobožnje biografije iz mladosti, važno je ovde napomenuti kako je on ovde opisivao poreklo Hrvata i Srba. Mrnavić je samo Hrvate smatrao autohtonim; drevnim, prvim stanovnicima Dalmacije, koji su bili slavni i u vreme čuvenih antičkih pisaca, dok je Srbe video kao grupaciju koja se u masama doselila na Balkansko poluostrvo u vreme velikih Seoba naroda, u suton Rimskog carstva, poreklom iz močvara Priazovlja.

Reč je o delu Regiae sanctitatis illyricanae foecunditas iz 1630. godine.

I. O poreklu Srba (pp. 285):

Rasciae regnum, cum praeter admodum paucos nostrates, qui illius meminere, vix aliquis ех externis attigerit scriptoribus, breviter hic aliqua de eo simulque regibus ipsius perstringemus. Tellurem hoc regnum eandem plane comprehendit quae ante Romanorum imperium Dardania, mox Moesia superior, sub imperatoribus vero, qua Danubium attingit, Dacia Aureliani et Ripensis, sub declinationem Romanae maiestatis iterum prisco nomine Dardaniae recuperato, denique inclinato imperio ac ferme exstincto Sirbia, Serbia, ac Servia, a Sirbis populis a Tanai fluvio populariter eo commigarantibus, postremo regnantibus in ea Nemaniae familiae principibus Rascia, sive a Russis, vel Ruthenis, qui cunt Sirbis Danubium transierant, sive ab antiquis Tauriscis, Iustinoi Plinio Ptolemaeo ibidem notis et eodem loci descriptis, seu demum a Rasca, non admodum nobili fluvio, per tellurem eandem stagnante, đicta est. Rasciae nomen sub finem duodecimi christiani saeculi obtinuit, Nemama stirpe rerum potiente.​

O kraljevini Raškoj, budući da je, osim jednog sasvim malog broja naših ljudi koji su o njoj govorili, gotovo niko od tuđih pisaca nije ni spomenuo, kazaćemo ovde — i o njoj i o njenim kraljevima — nekoliko reči. Ova kraljevina obuhvata gotovo iste one krajeve koje je pre rimskoga carstva obuhvatala Dardanija, a docnije Gornja Mezija; pod imperatorima pak, tamo gde izlazi na Dunav, (dobila je ime) Dakija Aurelijanova i Ripenzis; kad je rimska veličina počela da se gubi, nazvana je ona ponovo starinskim imenom Dardanija; posle toga, kad je imperija počela da propada i gotovo sasvim iščezla, (nazvana je ona) Sirbijom, ili Serbijom, ili Servijom, po srpskim plemenima, koja su se sa reke Dona u masama tu doselili; najzad, kada su njome vladali kneževi iz porodice Nemanjine, nazvana je Raškom, bilo po Rusima, odnosno Rutenima, koji su sa Srbima prešli Dunav, bilo po starim Tauriscima, koje su Justin, Plinije i Ptolemej zabeležili tu i opisali (kao stanovnike) tih krajeva, bilo najzad po Raški, (jednoj) ne vrlo uglednoj reci koja ove krajeve natapa. Ime Raška dobila je pred kraj dvanaestoga veka posle Hrista, kada je Nemanjina loza došla na vlast.​

II. O poreklu Hrvata (pp. 192):

Croatae Latinis scriptoribus Curetae dicti, antiquissimi Dalmatiae incolae, Lucani Poetae carminibus celebrati, Heraclii hortatu, a suos desolatores armis insurgentes, patrio solo recuperato, Regem sibi ex suis, authoritate, legibusqe ab Apostolica Romana sede acceptis, hostiumque reliquiis per sacerdotes ab Apostlico throno submissos, ad veram ppietatem adductis, et sibi admixstis, Reges Croatorum, Dalmatarumque titulis decorarunt.​

Hrvati, odnosno Kureti kako su ih nazivali latinski spisatelji, najdrevniji stanovnici Dalmacije, proslavljeni stihovima pesnika Lukana, ohrabreni od strane Iraklija, ustali su protiv onih koji su razorili njihove zemlje i, povrativši svoju otadžbinu, izabrali među sobom jednog za kralja, sa autoritetom i zakonima prihvaćenim od strane Apostolske rimske stolice. Sa ostacima njihovih neprijatelja, koji su bili dovedeni do istinske pobožnosti od strane sveštenika koje je poslao apostolski presto, i sa njima pomešanih, ukrašavali su se titulama „Kraljeva Hrvata i Dalmatinaca“. ​

Spojler

http://ubsm.bg.ac.rs/latinica/dokum...itas-a-ioanne-tomco-marnavitio-bosnensi-edita

Najtoplije zahvaljujem forumašu @Kole11, koji je skrenuo pažnju na gornji citat Ivana Tomka Mrnavića (čiji je on i najznačajniji promoter na ovom forumu).

 

[NickFreakyrgios]

Просто постоји јака повезаност између Јустинијана и Анта а о томе говоре идторичари и царски артифакти на територији Анта.
Присуство самог цара некој страној етничкој групи на њиховој територији претставља преседан.
Није ни тајна да је Белесаур са одредима Анта и Словена истерао Готе из Италије.
Анти постају федерати први после Гота и Франака у Риму.
Све ово говори да су Словени и Анти у једном тренутку променили страну прешли на страну Ромеја и раширили се по Балкану и Италији.
Цар император Јустинијан носиће титулу Антикос и носиће је први Василевс Ромеја Ираклије.
То значи цар Анта и то таква величина цара није истицала титулу над Готима нито много значајнијим етничким групама.
За мене је то превише коинциденција и случајности.

Како је то склепао после неки позни средњовековни романтичар у свој политички памфкет је сасвим друга прича.

Није довољно дискредитовсти личност аутора да би све што је написало пало у воду.

Није ни Тибору Живковићу пало у воду ништа после неких дтвари које се излупао онако професионално аматерски.