religioznost ((nlat. religiositas))
verovanje u boga, ljubav prema bogu, poštovanje boga, strah od boga; življenje u skladu sa propisima vere, pobožnost.
Izvor: Vokabular
Malo ga (pre)pojednostavi...
U stvari sama etimologija reci je sporna.
http://en.wikipedia.org/wiki/Religion#Etymology
Za prvi deo "
re" (ponovo) sla idu jos i koje-kako, ali za drugi deo reci nikako.
A inace tvrdim da su
Tom Harpur i
Joseph Campbell u pravu!
Drugi deo znaci:
ligare "bind, connect" (povezati, spojiti),
jer u stvari nije rec o terminu za ideolosko opredeljenje nego za metodologiju rada.
Religija je alat (za igrace na terenu), a ne rezultat (za navijace).
Odnosno posto se ljudska tumacenja o bogovima baziraju na tumacenjima tekstova iz proslosti,
potrebno je ponovo (pre)spajati rasute delove i iz okvira istih i iz okvira razlicitih baza.
A to se inace isto uvek moralo raditi i sa podacima o empirijskim znanjima i alatima.
Jer, ako cemo iskreno,
* mi svi znamo da verski lideri citaju tekstove i izvlace razlicite stavove po opcionim konsenzusima.
- Ali je mnogim vernicima najlakse da to shvate kao direktnu posiljku od boga,
- dok je savremenoj sociologiji najlakse da to shvati neki dodatni nastavak procesa filozofiranja.
Dok se pri tome ne obraca paznja da istu metodologiju je koristila (i koristi) i svaka empirijska nauka.
Sa tom razlikom da rezultat se ne ispostavlja icijim licnim ili kolektivnim filozofskim zakljuckom,
nego uspelom eksperimentalnom kombinacijom sa za sve proverljivim dejstvom.
Zato je Isus stalno naglasavao da za sledecega Hrista (kao i za njega) svedoci "otac" (stvoriteljska sila) a ne ljudi (misljenja).
Jer kod onoga koji verifikuje dejstvo neke sile nema da li se to nekome svidja ili ne.
Tako se uvek dolazilo da tacne istine.
A druga je stvar sto covecanstvo nije u stanju da koristi
ver-ifikacije, nego tekstove o njima pojednostavljeno tumaci kao
ver-ovanja u filozofske stavove.
Zato su i termini religija i termini vera i mnogi drugi protumaceni kao filozofski umesto kao empirijski.
