BOG

[Schrodinger]

da su "Svetlosna bića" pre takođe bila ljudi i da i sada kao svetlosna bića imaju ljudski oblik,

Mozda imaju i tela koja miruju u samadi pecinama? O tome je pisao Muldasev. Ko ostane bez tela ponovo se inkarnira, a oni ne moraju.

 

[Ljubo2]

Postali su neka vrsta bogova cim su besmrtni. "Bogova" u mnozini - zar nema svako od njih razlicitu licnost i misljenje?

Metafizika je sposobnost Svesti u, koja postoji vidu elektromagnetnog polja, da menja svoju tlasnu dužinu i i spaja se sa nekim drugim elektrimagnetnim svesnim poljem, koje radi na istoj talasnoj dužini i tako ta dva polja postaju jedno živo i svesno polje. Kojom prilikom svako od ta dva spojena polja zna i sve ono što drugo polje zna. I takav prenos informaija između spojena dva svesna polja, je ono što zovemo imenom "telepatija". Pa, prema tome, metafizika je telepatsko prenošenje informacija sa jednog svesnog polja na drugo.

Naravno, metafizika još uvek nije naučno priznata metoda istraživanja unutrašnje žive i svesne suštime materijalne stvarnosti, iako svi naši elektronski informatički sistemi rade uptavo koristeći tu mogućnost prenosa i primanja informacija po načinu podešavanja rada naših rafio ili tv prijemnika ili mobilnih telefona , na talasne dužine odašiljača informacija, TV ili radio stanica ili mobilnih telefona naših prijatelja i poznanika sa kojima na daljinu, bežićno, razgovaramo i čak možemo i da ih vidimo.

Tom sposobnošću da menja svoju talasnu dužinu i spaja se sa nekom drugom svešću i teleoatski izmenjuje informacije sa njom, raspolaže čovekova duša, tj. aura i to je ono što zovemo imenom "telepatija" ili "metafizika". Na takav isti način je i indijski fizičari jogin, Mahariši, u stanju duboke meditacije, spajajući se čak i sa onom najvišom, imiverzalnom svešču, unutar koje se nalazi ceo materijalni Univerzum i koja je takođe svidde okolo nas, saznao samu suštinu te Univerzalne svesti.To je ono što sam gore citirao, kada je rekao da u isnovi sveta postoji "veliko svesno ništa" koje je poletak i uzrok svega. I da u tom velikom svesnom ništa postoje sve velike i male stvari, ali samo kao ideje. A to znači, kao utvare, kao duše kjke mogu da se vide , kao na primer kad mi razgovaramo sa našim prijatellem putem mobilnog telefona, pa ga vidimo. KOjom prilikom ne vidimo njega, već njegovu sliku koja se prenosi do nas kroz eter.

I upravo ta Univerzalna svest u sebi sadrži slike svih velikih i malih stvari i to je ono što ima značenje duhovnog sveta, koji je isti kao i materijalni svet. Te duhovne slike su takođe žive i svesne i one su te koje se materijalizuju, ostajući i dalje žive i svesne. Kao što ostanu i dalje iove i svesne kad im telo umre i ostanu bez tela. Pa kad verujemo i kažemo da je život večan, to je upravo to.

Naša ljudska svest, kao i svest svih stvari i pojava od kojih se Ubiverzum sastoji, nikada ne umire, tj, ne ostaje bez svesnosti sebe i svoje okoline, nebitno da li i je u telu ili bez tela. Ovo znam iz vlastitog iskustva svojih mnogobrojnih izlazka iz tela. Kada izađem iz tela ja sam isto svestan kao i u telu. Mogu da ipažam svoju okolinu isto kao i sa telom. Moje duhovno telo je isto kao i materijalno. Duhovni svet je isti kao i materijalni. Upravo onako kako stoji u hrišćanskoj molitvi "oče naš" , gde se kaže: "kako na Nebu tako i na Zemlji.

Mi imamo priliku da vidimo kako duhovni svet izgleda, Sve naše TV emisije, programi, filmovi, serije itd, su duhovnii svet koji smo mi napravili koji može da se vidi, Te slike nisu mrtve, već žive i svesne, jer je živa i svesna energija koja kao slikarsko platno te slike u sebi nosi i čini ih živim. Iu Rarabićevom proročanstvu negde piše da će ti naši informatički sistemi da budu granica između materijalnog i duhovnog sveta, a da to nećemo ni zmnati. Između duhovnog i materijalnog sveta gotovo da nema razlike.

Duhovni i materijalni svet ne mogu jedan bez drugog, jer su uzajamno naizmenično uslovljeni. Duhovni svet je taj koji kad se napregne i pokrene , postaje materijalni. Da bi tako postao opažljiv i spoznatljiv i zapamtljiv kao informacija materijalnog sveta i kao informacija nastavio da egzistira kao duhovni svet. Jer Svest sama po sebi, nije materijalna i kao takva nije ipažljiva i spoznatljiva sve dok se ne napregne i pokrene i postane materijalna i samoj sebi opažljiva i spoznatljiva. Kad ne bi mogla da se napregne pokrene i pstane materijalna, be bi mogla da stekne nikakvu informaciju o sebi i tada ne bi ništa znala. A kad ne bi ništa znala, tada ne bi bila ničega svesna. A kad ne bi bila ničega svesna, tada bi bila isto što i ništa i ne bi mogla da postoji kao Svest.

Sve kad se uzme u obzir, sam pojam "Bog" je identčan pojmu "Svest". Uostalom, šta bi Bog bio kad ne bi bio Svest? Ne bi bio ništa. A imajući na umu da samo Svest može da postoji, sama po sebi, od uvek i za uvek, to podrazumeva da je sve što postoji, Svest. A imajući na umu da samo Svest može da bude Bog, to je razumljivo da je sve što postoji, Bog.

 

[Ljubo2]

Zanimljivo... ali zasto kreiraju i zasto se ponovo inkarniraju? Da li je i ranije covecanstvo bilo kreirano od jos starijeg?

Na sva pitanja:šta, kako i zašto, odgovori se nalaze ovde.
https://docs.google.com/document/d/1dWWe4JBO2nKb9I9fziXCOaH-6D0CACIn/edit
Ovge je objašnjeno zašto sveukupna stvarnost ne može da postoji po načinu večitog trajanja, već po načinu većitog ponavljanja, tj. reinkarniranja. Čak i posmatrajući i golim okom stvarnost oko sebe i nas same u toj stvarnosti, uverićemo se da je tako.

 

[Slap888]

Kada je reč o vernicima, oni ne znaju ništa, već samo veruju.

Objasni kvalitetu vjere onog koji vjeruje u Boga i kvalitetu vjere onoga koji ne vjeruje u Boga. Je li vjernik u Boga slučajni vjernik? Je li inteligentniji od nevjernika?

 

[Ljubo2]

Objasni kvalitetu vjere onog koji vjeruje u Boga i kvalitetu vjere onoga koji ne vjeruje u Boga.

Samo znanje je kvaliteta. Vera ili nevera nisu znanje, pa prema tome, ninisu nni kvaliteta. Znanje je kvaliteta zato što sve što se radi po znanju, za svoju posledicu ima značenje dobra. A dve što se radi po neznanju, za svoju posledicu ima zznačenje zla. Sva zla ovoga sveta si uzokovale neznalice, a to su vernici i nevernici, a ne znalci.

Je li vjernik u Boga slučajni vjernik? Je li inteligentniji od nevjernika?

I vernici i nevernici su po inteligenciji isti, ako stupanj inteligencije merimo po količini učinjenih zala koja su učinili vernici i nevernici.