Odsustvo Bozje intervencije u otklanjanju zla na zemlji ne vidim ni kao dokaz da je On zao, ni kao dokaz nepostojanja Boga.
Prihvatljivo mi je da je Bog stvorio svet i dao nam okvire po kojima se stvari u svetu odvijaju, a onda je pustio svoju kreaciju da zivi sama. Coveku je dao zivot, ali se suzdrzao od neposrednog uticaja na njegov tok, kvalitet... Zasto svemocnog Boga moramo da zamislimo kao nekog ko se mesa u zivot coveka kao bogovi grcke mitologije? U starogrckoj koncepciji sveta, covek je samo marioneta mocnih likova sa Olimpa, nasuprot hriscanskom vidjenju sveta u kome covek ima tu cuvenu slobodnu volju i nije rob Bozjih poteza. To bi, naravno, sa sobom povuklo da nam ni zlo ni dobro ne dolaze od Boga, jer on ne intervenise. On je kao moj otac koji nikada nije hteo da se mesa u svadje svoje supruge i svojih roditelja
, vec ih je ostavljao da sami nadju put iz svojih nesuglasica.
Dakle, okej mi je da Bog ne radi nista. Samo nas pusta da zivimo, a kako zivimo zavisi od ljudi i poteza koji oni vuku. To svakako ne znaci da moj zivot samo od mojih postupaka zavisi, jer smo svi povezani i interagujemo jedni sa drugima. Ali onda ne prihvatam da zlo koje nas zadesi pripisemo Bogu i shvatamo to kao kaznu za neka svoja nedela, ili kao Bozju promisao, koju mi ne razumemo, ali On zna zasto to cini. On ili cini, ili ne cini. Ako je On u fazonu da deli zlo po zasluzi, onda je kao pravedni Bog isto tako u fazonu da deli i dobro po zasluzi. E, a onda vidimo dobre postene ljude koji prozljavaju tragedije. Bog nije intervenisao. Ako jeste, onda je nacinio nepravdu. A onda nije dobar Bog. Onda se On ne zove Ljubav.
E sad, ja sam dala jedan subjektivni dozivljaj ovog problema. Nisam veliki poznavalac Biblije, ali ako me moje skromno znanje dobro sluzi, Novozavetni Bog nije Bog koji kaznjava, vec je milosrdan i pun ljubavi i prastanja. U tom kontekstu, zlo koje nam se desava definitivno nije od Boga i onda je On, kao sto gore napisah, suzdrzan od mesanja u nase zivote. Do sudnjeg dana.
