BOG: da li je Bog stvorio covjeka, ili covjek Boga?

[Rafael1]

covek nije ni svetlost,ni fragment svetlosti,niti neka bezlicna sila o kojoj ti pises..covek je licnost,individua..stvorena po bozjem duhovnom oblicju...

Potpuno pravo!
Medjutim, ovo je Pdf. filozofija i svatko ima pravo iznijeti svoje misljenje. On je panteist! Ali to nes nebi trebalo smetati da vidimo sto misli i kako misli.

 

[Rafael1]

Ovde,naravno,mislim na sedog čiču u orbiti koji ima šalter za molbe,žalbe i predstavke...

"Sedi cica" ili neka druga vrsta personificiranog vjecnog i apsolutnog Bitka, to uopce nije toliko vazno, koliko je vazno, da su i ateisticki filozofi kao Schopenhauer bili misljenja, da Bog moze biti iskljucivo osobnog karaktera, dakle personalan!

 

[Rafael1]

.. bog čovjeka ..

Bravo! Kratko i jasno!

 

[oziman]

"Sedi cica" ili neka druga vrsta personificiranog vjecnog i apsolutnog Bitka, to uopce nije toliko vazno, koliko je vazno, da su i ateisticki filozofi kao Schopenhauer bili misljenja, da Bog moze biti iskljucivo osobnog karaktera, dakle personalan!

Да, и управо зато је одбацио ту наивну дечју пројекцију ауторитета родитеља коју сте ви "персонифицирали" и назвали "бог".

Ево, када ту вашу религију очистимо од метафизике коју сте без иакквог права присвојили и којом сте обложили своја веровања...шта остаје? Остаје овако нешто!!

Јел овако замишљаш твог персонифицираног бога који те награђује шарагрепом ако си добар а кажњева ако ниси:

 

[JA KOJI JESAM]

Pojam Bog nije suvisan u ovoj diskusiji kao niti u RL. Mi ljudi smo dali jednom Apsolutnom Entitetu ime BOG. Mi ga mozemo i drugacije titulirati, ali nista nece promijenuti njegovu Bit i znacenje. Medjutim, ovaj stil argumentacije poznajem odnekuda, i ako se ne radi o diskutantu "Ljubo", onda sam na krivom putu. Ali pustimo sada identificiranja i vratimo se nasoj temi. Tvoja gornja argumentacija je inkozistentna, jer zelis prikazati jedan APSOLUTUM, dakle jedan apsolutni Entitet, koji bi bio fraktalnog ili fragmentarnog karaktera, a to onda obara ovaj pojam APSOLUTUM. Zasto? Pa iz jednostavnog racionalnog zakljucivanja, nista ne moze biti istovremeno savrseni entitet i nesavrseni entitet. Apsolutumu se ne moze nista niti dodati niti oduzeti, jer ako bi to mogli ciniti, onda to nebi bio APSOLUTUM. Partikuliranje podrazumijeva nesavrsenost i nesveobuhvatnost.

Alo, da li me čujete?

Gdje sam ja naveo da je apsolut entitet? Ti čovjek si dao ime nečemu ali nisi tvorac toga nečega. Tvorac tebe je to nešto u tebi-apsolut. To je razlika. 'Ti', tj,. ono s čim se poistovjećuješ jeste entittet, a apsulut jeste-postojanje. Pročitaj ponovo šta sam rekao...ili ne moraš. Svjejedno je. Nisi dobro proučio šta sam rekao. Na pogrešno shvaćenom ne možeš dati komentar koji bi bio relativan mom komentaru. Pročitaj opet, pa pokušaj ponovo.
Drugo, to čim ti nazivaš apsolutom nije ono što apsolut jeste. A kako znam? Pa nisi doživio spoj sa apsolutom a o apsolutu hoćeš da pričaš. A kako znam da nisi doživio spoj sa apsolutom? To ne moram dalje da raspredam.

 

[alim]

.. hvala .. bez obzira što se ne razumijemo ..

 

[JA KOJI JESAM]

covek nije ni svetlost,ni fragment svetlosti,niti neka bezlicna sila o kojoj ti pises..covek je licnost,individua..stvorena po bozjem duhovnom oblicju...

Neo, iznenađuješ me.
Bog-tvorac si ti-koji jesi. I ništa što je dio ovog svjetlosnog univerzuma nemože da stvara nešto što nije SVJETLOST.

 

[JA KOJI JESAM]

Citat Original postavio JA KOJI JESAM Pogledaj poruku
Ono što zbunjuje mnoge ljudske razume jeste pojam. Pojmovi nisu istine. Pojmovi su izvedeni iz iskustava. Iskustva su izvedena iz znanja, tačnije iz odnosa najmanje dva individualna znanja-o-sebi iz apsoluta. Znanja-o-sebi kao riječi koje pišem, opet su pojmoovi te stoga nekome će značiti jedno a drugome drugo. Znanja-o-sebi su nepromjenjive informacije iz kojih se kao duhovi uzdižu njihovi duplikati. Kroz duplikate postaje promjenjiva priroda. Zato i nije moguće uništiti i promijeniti apsolutnost tih informacija. Zato i život jeste vječan.

I ovdje mi imamo kontradikcije i samo kontradikcije. Naime, ako se sluzis platonizmima o tzv. svijetu ideja, onda ti ides u vode dualnosti, u vode Demiurga, koji kreira iz kaosa i u vode apsolutnog Dobra, koji je uzrok svemu i samom sebi, a to je onda identifikacija APSOLUTUMA sa kreacijom vlastitog partikularizma, sto je opet nemoguc poduhvat, jer time Apsolutum postaje nesavrseni Entitet.. Nesto sto je istovremeno identicno sa samim sobom i po sebi i sa svojom kreacijom, predstavlja contradictio in adiecto. Naime, da se posluzim matematickim rjecnikom: nesto sto predstavlja skup svih skupova, nije Cantorov transfinitni Entitet, jer taj isti je nesto neshvatljivo. APSOLUTUM nije " Skup svih skupova" po matematickoj definiciji, jer bi onda trebao obuhvatiti i samog sebe, a to bi bila kontradikcija, nego se radi o transfinitnom Entitetu koji je jedinstvo, i ne moze mu se nista ni dodati niti oduzeti, a da bi ostao APSOLUTUM. To da je zivot u univerzumu neunistiv i neprolazan, ne znaci da je i vjecan, jer zivot je morao imati svoj pocetak i time je ogranicen pocetnim polom. Medjutim, da je POSTOJANJE , dakle APSOLUTUM vjecni Entitet, to je u redu, jer iskljucivo od Egzistencije moze doci egzistencija, buduci je vjecna Egzistencija sam APSOLUTUM.

Tebi izgleda sve moram ponovo. Ništa nisi ni shvatio ni uvidio.

Očigledno nisi primijetio šta rekoh:

Apsolut je nepromjenjiv. Ono što podliježe promjenama jeste njegov duplikat. Međutim, taj duplikat nije identična slika apsoluta, već projektovana 'kvantitaivna množina' svih znanja koja postoje kao apsolut. Ta 'množina' se ne razlikuje od apsoluta po količini prisutnih individualnih znanja-o-sebi (informacija) već po tome što se sva znanja koja su duplicirana projektuju KROZ JEDNO znanje-o-sebi, UM. Um je jedno od znanja-o-sebi iz apsoluta, koje kroz sebe omogućava KRETANJE svih drugih znanja-o-sebi, te stoga postaje i njihov medium. Taj medium...to je univerzum. Ništa se dakle ne može desiti bez prisustva univerzalnog 'Ja'-UMA. A pošto je to jedno 'Ja', to jedno znanje-o-sebi, znanje o sebi-svjetlosti...kao što rekoh, ovaj univerzum je univerzum svjetlosti, te sve što se u njemu nalazi i projektuje jeste od svjetlosti, tako i čovjek. Doduše, u našoj dimenziji svjetlost je 'zatamnjena' (u kontejnerima ubjeđenja-materije), te nije ni čudo da čovjek mora da doživi prosvjetljenje da bi spoznao svoju istinsku prirodu u ovom univerzumu, prirodu svjetlosti.

Sumnjam da ćeš i sada shvatiti. al' evo.

 

[JA KOJI JESAM]

Pogledaj univerzum. Da li je nastao sam iz sebe i po sebi? Pitaj ga? I sam vidis, da neces dobiti nikakvog odgovora, jer mi ljudi smo najrazvijenija bica u nasem poznatom univerzumu i mi nismo kreatori univerzuma niti njegovih zakona. A ako se zakoni i univerzum nisu u stanju sami objasniti, onda mi moramo traziti objasnjenja van univerzuma. Svaki zakon ima svoga zakonodavca. Zato univerzum ne moze biti vjecan. Osim toga, ovu moju argumentaciju podupire i moderna kozmologija i astrofizika. Neurofiziologija kaze, da nas mozak kreira nasu stvarnost, odnosno svijet, univerzum. Otvorimo lubanju i pogledajmo mozak ili snimimo PET- slike i vidjet cemo, da se tamo nista ne kreira, sto nebi bilo vec tamo. Mi shvacamo, da nismo stvorili svoj mozak koji upravo gledamo na OP- stolu ili u PET- slici. Ako bi prvotna tvrdnja bila istinita, onda bi morao nas mozak postojati prije nas kako bi nas kreirao iz nicega. A to je apsurdna pomisao.

Pogledaj univerzum, kažeš.. Kako možeš da pogledaš univerzum? Kako uopšte možeš da zamisliš univerzum ako nisi spojen sa onim što univerzum jeste, sa svjesnošću. da bi mogao znati šta univerzum jeste moraš postati jedan sa njim. Ti govoriš iz razuma. RAZ-Um je samo fragment UMa. Kako nešto što je fragment može govoriti o nečemu što taj fragnent sadrži u sebi. Ne može. Da bi čovjek mogao da shvati kako univerzum funkcioniše 'čovjek' mora da se odrekne RAZ-Uma. Samim tim, njegova svjesnost nema gdje drugdje do u sam UM univerzum. Tek tada, možemo znati šta univerzum jeste...ali tada već nismo 'čovjek'..već univerzum.

Navodiš 'otvaranju lobanje' kao nekakav primjer stvaranja realnosti. Ni sama lobanja ne postoji nigdje drugdje do u razumu. Razum i mozak nisu isto. Razum je ono što projektuje slike, zvukove, dodire, mirise, ukuse, što nam opet omogućava da shvatimo šta je to što nazivamo materijom. Materija je iluzija, projekcija tog razuma. I sve dotle dok kopaš po projekciji, naći će NIŠTA. Tu odgovora nema. Odgovori su na takozvanom metafizičkom nivou.

Neurofiziologija kaze, da nas mozak kreira nasu stvarnost, odnosno svijet, univerzum. Otvorimo lubanju i pogledajmo mozak ili snimimo PET- slike i vidjet cemo, da se tamo nista ne kreira, sto nebi bilo vec tamo. Mi shvacamo, da nismo stvorili svoj mozak koji upravo gledamo na OP- stolu ili u PET- slici. Ako bi prvotna tvrdnja bila istinita, onda bi morao nas mozak postojati prije nas kako bi nas kreirao iz nicega. A to je apsurdna pomisao.

Ni ti ni takvi neurolozi nemate predstavu kako se realnost stvara. Ono što projektuje tu realnost kako već rekoh nije mozak već razum. Mozak je projekcija razuma i njegovih pet čula. Razum, za razliku od mozga nije materijalan. Naš mozak je dio cjelokupne slike tijela, kao centra projekcije. Ta slika ne kreira ništa već je posledica kreacije. Mozak dakako ne postoji prije kreacije 'čovjeka' ali zato postoji razum koji u sebi sadrži informaciju o mozgu kojeg će da kreira i projektuje kao 'materiju'.

 

[EnjoytheSilence]

Opet rode i bebe

 

[krinka5]

Да, и управо зато је одбацио ту наивну дечју пројекцију ауторитета родитеља коју сте ви "персонифицирали" и назвали "бог".

Ево, када ту вашу религију очистимо од метафизике коју сте без иакквог права присвојили и којом сте обложили своја веровања...шта остаје? Остаје овако нешто!!

Јел овако замишљаш твог персонифицираног бога који те награђује шарагрепом ако си добар а кажњева ако ниси:

Ozi , kako je izgledao onaj koji ti se javio u snu ?

 

[gost 305754]

ti koji jesi,zasto mesas boga sa svescu?bog je um,licnost,duh,i jedinstven je po tome sto je on pokretac kreacije i sve je nastalo njegovim delovanjem....
sta je za tebe svest?

 

[JA KOJI JESAM]

ti koji jesi,zasto mesas boga sa svescu?bog je um,licnost,duh,i jedinstven je po tome sto je on pokretac kreacije i sve je nastalo njegovim delovanjem....
sta je za tebe svest?

Postojanje i kreacija su povezani samo jednom sponom...bićem-koje-jeste. To biće-koje-jeste, jeste apsolutno. Iz sebe-apsoluta stvara. Stvara po sebi iz sebe. Svo stvarnje se dešava u sebi. Sve u svemu, kreacija se dešava u onom-koji-jeste. Tvoj svijet...se dešava u tebi. Ti jesi kreator i kreacija u jednom.

Da bi kreacija mogla da se desi mora da postoji i osnova iz koje se kreira. Ta osnova je apsolut ili suština. Kada je biće fokusirano na sebe-suštinu ili apsolut, ono tad ZNA sebe-suštinu odjednom. Kada se biće centrira u sebi-suštini, ono doživljava sebe kao postojanje. U samom postojanju sve jeste jedan, bez obzira odakle se taj jedan posmatrao, dakle bez obzira koju poziciju unutar te jednine biće zauzelo apsolut je uvijek isti. Zašto? Zato što je svako jedno od postojećih apsolutnih znanja-o-sebi (informacija) podjednako bestjelesno, bezprostorno, bezvremeno. Zbog ovih 'osobina' ni jedna informacija nema otpor niti ima potrebu da se kreće, da bi bala jedno sa bilo kojom drugom informacijom unutar te jednine. Apsolut je stoga podjednako poznat svakom jednom postojećem znanju-o-sebi. Svako jedno znanje-o-sebi doživljava sebe apsolutom. Taj aspekat sebe jeste SVIJEST. Svijest je dakle sveukupno znanje o sebi-apsolutu. Svijest je nepromjenjiva. Nepromjenjiva je jer se ništa novo ne može stvoriti što apsolut već nije. Ono što se stvara jesu iskustva koja su bazirana na svemu što apsolut već jeste. Dakle, ti-čovjek, recimo, ne možeš postojati bez suštine iz koje postaješ. Zato, za sebe-čovjeka možeš reći da ti nisi postojanje već da si postajuće isksutvo izvedeno iz apsoluta. Ti si dakle fragment apsoluta koji se nikada i nije odvojio od apsoluta. Tvoj život je samo iluzia stvorena kretanjem individualnih znanja-o-sebi jedno prema drugom naizgled izvan apsoluta a uistinu unutar njega. I samo kretanje jeste iluzija.

Apsolut je SVIJEST. Kao takav, odgovara onome što su mnogi pisci religijskih spisa nazivali 'BOG-om'.

Ti kažeš 'BOG' je ličnost. Ako bi BOG bio ličnost onda bi 'BOG' bi uništiv. Ličnost se stvara a kada govorimo o 'BOG-u' govorimo o Tvorcu. Dakle, 'BOG' nije ličnost. Ako bi 'BOG' bio ličnost, onda bi smo svi mi u svojim ličnostima bili 'Bogovi', međutim to očigledno nismo. Bogovi smo u svojoj suštini. Jedino kad svoju svjesnost vratimo u Svijest postajemo JEDAN-BOG-koji-jeste: APSOLUT.

Ono što čovjeka navodi da 'BOG-a' smatra nekim entitetom jeste priroda razuma. Razum je odvojeni dio UMa te stoga nema pristup univerzalnom znanju. Ali zato biće-koje-jesmo to ima. Kako? Jednostavno, pomijerajući svoju pažnju, centar interesovanja sa sebe-svjesnosti čovjeka na svjesnost univerzuma. Kada se centar pomjeri na univerzum i samo biće se poistovijeti sa onim na čemu je njegova pažnja centrirana.

Po onome što ti, recimo, govoriš u svojih par riječi, izgleda da za univerzum smatraš da je 'BOG' jer univerzum jeste ličnost. Da, univerzum jeste ličnost, te ako za takvu ličnost smatraš da je BOG onda da, u pravu si, ' BOG' je ličnost. Ali ako imaš pristup apsolutu onda ćeš shvatiti da postiji samo jedan BOG-apsolut. Svako znanje-o-sebi jeste jedan univerzum, stoga, i svaki univerzum jeste jedna ličnost. Po tebi svaka ta ličnost bi trebala da bude i jedan BOG. Ja kažem NE. BOG je JEDAN-apsolut. Iz apsoluta svi univerzumi postaju. Sve ono što postaje NIJE BOG...od BOGA JE.

Nadam se da sam bio jasniji.

 

[ranjeni Zoro]

od ovakvih tema dobijem želju da zalepim selotejp na očne kapke tako da ostanu otvorene.. i da onda kinem..

 

[louiskrstic]

Ista tema po 000 - ti put i uvek isti odgovori. Niko nije i niko neće promeniti svoje shvatanje za još kojih 000 godina.

Osnovni Uzrok ili To, stvorio je ili stvorilo je sve pa i čoveka. Čovek u nemogućnosti da iz svog stanja svesti razume taj osnovni uzrok ili To, stvarao je svoje predstave o Njemu (Tome) uvek ih kreirajući po svom liku. Tako je jer um ne može shvatiti ono što nema oblik i formu niti može shvatiti nešto što već nije utisnuto u njega preko spoljašnih čovekovih čula i nagona. Zato je čovek svojim umom uvek kreirao boga po svom obličju pripisujući mu baš takve osobine - sa ljutnjom, srdžbom ,besom, ljubavlju....
Kako je čovek na stalnom putu ekspanzije svesti a to znači na putu duhovnog sazrevanja i realizacije svojih unutarnjih potencijalnih kavaliteta, to je on uvek menjao svoju predstavu o Bogu ili Božanstvu. Zato ge je nekada video u kipovima, u zmijama i reptilima...ili kasnije u obliku čoveka...
Istina je da je Bog bez oblika i forme kreirao po svom takvom obličju i Dušu sa svim potencijalnim kvalitetima. Ali, i čovek je kreirao boga svojim predstavama po svom obličju ali fizičkom i ostalim već dosegnutim kvalitetima... Bog se ne menja već se menja čovekova predstava o Njemu i to onako kako uzrasta čovekova svest. Najzad čovek polako otkriva i shvata da je Boga moguće upoznati i realizovati iste one kvalitete koje On ima u sebi samom - jer nas je kreirao sa takvim istim ali ne-realizovanim kvalitetima.
Konačno, Boga je moguće dokazati i znati ali ga čovek kao jedinka može dokazati samo sebi, kada dosegne odgovarajuće stanje svesti, i nikom više. Zato i jeste postojanje Boga najveća zagonetka - jer se On ne dokazuje nikakvim instrumentima niti intelektualnim instrumentom, umom, već jedino svojom svešću a svest je duhovna a ne intelektualna vrlina - kvalitet.
Zato je svako u pravu sa svojim poimanjem Boga i svako menja svoju predstavu o Njemu u skladu sa brzinom menjanja svoje svesti. Taj proces je dug stotinama hiljada pa i preko milion života...
Ima li Boga i da li je On kreirao čoveka ili je čovek kreirao Boga? - Kreacija je uzajamna sve dok se ne sretnu pri čemu Bog pozna čoveka bolje nego što ovaj zna sebe ali čovek još ne poznaje ni sebe ali ni Boga. Prvo mora raspoznati sebe za ono kakvim jeste pa će tek onda upoznati i Boga kao svoju vlastitost.

Zato i jeste tačno da čovek kreira boga (bogove) svojom "primitivnošću" ali ga upoznaje svojom ekspandiranom svešću što je jedini i osnovni cilj čovekovog postojanja u nižim svetovima - razlog zbog kojeg smo mi kao Duše utelovljene...
Bog je duhovne prirode i On nema Um ali ni razum. Ta čista svest jeste kreirala vladara nižih svetova koji poseduje tzv. Univerzalni Um kojeg ovaj koristi kao instrument za kreacije u nižim materijalniom svetovima... Čovek, još uvek iz neznanja, ovog vladara nižih svetova prihvata za Boga i širi njegove teorije kreacije koje su tako suptilne da ih čovek iz neznanja prihvata za istinu... Bog ili Osnovni Uzrok, pravi Kreator svega ne obitava u nižim svetovima ali je Njegovo prisustvo uvek obezbedjeno preko Njegove reči (to je Sveti Duh) i Njegovog jedinog predstavnika u svim nižim svetovima kojeg znamo pod popularnim nazivom, Bog-Čovek... koji uvek ima svoje otelovljenje u nižim svetovima...

 

[fisherman1]

...čovjek je Bog je čovjek...

Pazi kad samo nas dvojica ovde ozbiljno mislimo-na žalost...

 

[fisherman1]

Imao sam priliku s Ljubom kao i s ovim našim koji jeste...Apsolut koji mislite ne može a da nije relativan...
Štaviše,osipa se i erodira ga entropija...Osim toga,iako je željen,apsolut ni u kom pogledu ne treba ljude...Osipa ih...
I nije ličnost,već je mnoštvo srodnosti...Kad se prouči Higsov bozon-biće i ovo jasnije...Vaš A psolut ja malo drukčije zovem-bez reči i slikovito
u dimenzijama struna zamišljam tenzije postojanja ,tenzije fraktala...
Vaš bog,ako ga i definišete-smrtan je i konačan,baš kao i duše o kojima "puna usta"...
Nije ovo prvi put da to tvrdim,a imam argumente...

 

[krinka5]

Prvo treba definisati čoveka . Šta je to čovek ?

Da li je on duhovno-fizički entitet ?
Da li on uopšte postoji (da li su ljudi samo senke na Platonovoj pećini ?) ?
Ako bog postoji po čemu je on drugačiji od čoveka ?
I na kraju da li mi je izvrila voda za kafu , pošto sam je odavno stavio a onda zaboravio ?

 

[Rafael1]

Prvo treba definisati čoveka . Šta je to čovek ?

Da li je on duhovno-fizički entitet ?
Da li on uopšte postoji (da li su ljudi samo senke na Platonovoj pećini ?) ?
Ako bog postoji po čemu je on drugačiji od čoveka ?
I na kraju da li mi je izvrila voda za kafu , pošto sam je odavno stavio a onda zaboravio ?

,

Idi i popij kavu, jer odgovore na tvoja pitanja tesko ce ti netko objektivno dati. Ateisti ce reci da je covjek materija, dakle "physis", docim ce ti religiozni diskutanti reci, da je covjek ziva dusa.
Definiciju covjeka nismo u stanju dati, niti iz materijalisticko-ateistickog aspekta niti iz religioznog, jer ne posjedujemo niti definicije materije niti duha.
Jedino sto znam to je, da nismo sjenke na zidu Platonove pecine, i da je Bog postao covjekom.
Kava te ceka, zasluzio si je!

 

[Rafael1]

Imao sam priliku s Ljubom kao i s ovim našim koji jeste...Apsolut koji mislite ne može a da nije relativan...
Štaviše,osipa se i erodira ga entropija...Osim toga,iako je željen,apsolut ni u kom pogledu ne treba ljude...Osipa ih...
I nije ličnost,već je mnoštvo srodnosti...Kad se prouči Higsov bozon-biće i ovo jasnije...Vaš A psolut ja malo drukčije zovem-bez reči i slikovito
u dimenzijama struna zamišljam tenzije postojanja ,tenzije fraktala...
Vaš bog,ako ga i definišete-smrtan je i konačan,baš kao i duše o kojima "puna usta"...
Nije ovo prvi put da to tvrdim,a imam argumente...

Argumentacija ti je puna nekonzistentnih tvrdnji. Prije svega, Higgsov boson nece rjesiti apsolutno nista, sve da je i istina sto pricaju UCERNU-LHC-. Naime, ono sto ne mozes definirati, kako ces ga detektirati? Zasto bi bio siguran da se radi o Hihhsu? Osim toga, standardni model je obicna farsa sve dok ne rijesi problem gravitacije. A teorije struna nisu niti teorije, jer ih nigdje i nikada ne mozes verificirati ili falsificirati, buduci se radi o SF-.
Bog je kreator univerzuma, jer niti jedna teorija nije u stanju objasniti sto je i kako je nastao univerzum. Odakle dolaze zakoni i informacija u univerzum?

 

[Rafael1]

Ista tema po 000 - ti put i uvek isti odgovori. Niko nije i niko neće promeniti svoje shvatanje za još kojih 000 godina.

Osnovni Uzrok ili To, stvorio je ili stvorilo je sve pa i čoveka. Čovek u nemogućnosti da iz svog stanja svesti razume taj osnovni uzrok ili To, stvarao je svoje predstave o Njemu (Tome) uvek ih kreirajući po svom liku. Tako je jer um ne može shvatiti ono što nema oblik i formu niti može shvatiti nešto što već nije utisnuto u njega preko spoljašnih čovekovih čula i nagona. Zato je čovek svojim umom uvek kreirao boga po svom obličju pripisujući mu baš takve osobine - sa ljutnjom, srdžbom ,besom, ljubavlju....
Kako je čovek na stalnom putu ekspanzije svesti a to znači na putu duhovnog sazrevanja i realizacije svojih unutarnjih potencijalnih kavaliteta, to je on uvek menjao svoju predstavu o Bogu ili Božanstvu. Zato ge je nekada video u kipovima, u zmijama i reptilima...ili kasnije u obliku čoveka...
Istina je da je Bog bez oblika i forme kreirao po svom takvom obličju i Dušu sa svim potencijalnim kvalitetima. Ali, i čovek je kreirao boga svojim predstavama po svom obličju ali fizičkom i ostalim već dosegnutim kvalitetima... Bog se ne menja već se menja čovekova predstava o Njemu i to onako kako uzrasta čovekova svest. Najzad čovek polako otkriva i shvata da je Boga moguće upoznati i realizovati iste one kvalitete koje On ima u sebi samom - jer nas je kreirao sa takvim istim ali ne-realizovanim kvalitetima.
Konačno, Boga je moguće dokazati i znati ali ga čovek kao jedinka može dokazati samo sebi, kada dosegne odgovarajuće stanje svesti, i nikom više. Zato i jeste postojanje Boga najveća zagonetka - jer se On ne dokazuje nikakvim instrumentima niti intelektualnim instrumentom, umom, već jedino svojom svešću a svest je duhovna a ne intelektualna vrlina - kvalitet.
Zato je svako u pravu sa svojim poimanjem Boga i svako menja svoju predstavu o Njemu u skladu sa brzinom menjanja svoje svesti. Taj proces je dug stotinama hiljada pa i preko milion života...
Ima li Boga i da li je On kreirao čoveka ili je čovek kreirao Boga? - Kreacija je uzajamna sve dok se ne sretnu pri čemu Bog pozna čoveka bolje nego što ovaj zna sebe ali čovek još ne poznaje ni sebe ali ni Boga. Prvo mora raspoznati sebe za ono kakvim jeste pa će tek onda upoznati i Boga kao svoju vlastitost.

Zato i jeste tačno da čovek kreira boga (bogove) svojom "primitivnošću" ali ga upoznaje svojom ekspandiranom svešću što je jedini i osnovni cilj čovekovog postojanja u nižim svetovima - razlog zbog kojeg smo mi kao Duše utelovljene...
Bog je duhovne prirode i On nema Um ali ni razum. Ta čista svest jeste kreirala vladara nižih svetova koji poseduje tzv. Univerzalni Um kojeg ovaj koristi kao instrument za kreacije u nižim materijalniom svetovima... Čovek, još uvek iz neznanja, ovog vladara nižih svetova prihvata za Boga i širi njegove teorije kreacije koje su tako suptilne da ih čovek iz neznanja prihvata za istinu... Bog ili Osnovni Uzrok, pravi Kreator svega ne obitava u nižim svetovima ali je Njegovo prisustvo uvek obezbedjeno preko Njegove reči (to je Sveti Duh) i Njegovog jedinog predstavnika u svim nižim svetovima kojeg znamo pod popularnim nazivom, Bog-Čovek... koji uvek ima svoje otelovljenje u nižim svetovima...

Upis je veoma dubokog filozofsko-teoloskog kalibra, ali mi nije jedno jasno kod svega: Sto je to "cista svest?" I tko je taj Demiurg-Vladar, kojeg je ta "svest" kreirala, kako bi ta onda ista kreirala nize "svetove?"
Hvala!

 

[EnjoytheSilence]

Jednom je meni zena rekla "videces ti svoga boga" a ja je pitao je l moj bog i njen bog. Tu je ona ostala zbunjitis i teatralno odmahnula rukom. Elem, posle sam shvatio da ona ima svog boga a ja svog boga, iako zivimo u istoj kuci. Razmisljajuci o toj neverovatnoj slucajnosti u kojoj dva boga zive u jednoj kuci zapitao sam se zasto gube vreme na mene kad sam ja ionako ateista? Onda sam to razumeo kao neverovatnu nemarnost jer neki ljudi su u Libiji i Siriji ginuli, u Etiopiji su deca umirala od gladi a u Afganistanu je taliban silovao devojcicu od 13 godina u "prvoj bracnoj noci". QQ jases meni iznad glave kad imas posla po svetu? Izrazio sam sumnje u pogledu njegove bozanske ucinkovitosti mojoj dubokoverujucoj sestri na sto je i ona odmahnula rukom i nije imala zelju da me slusa. Pa zar je moguce da onaj koji po defaultu treba doneti mir i spokoj ljude cini nervoznima? Hteo sam da je pitam kako on sve vidi i sve zna kad niti vidi niti zna? Je l da vidi i zna valjda bi nesto ucinio? Nego eto, kao posalje svoje predradnike da objasne kako ce nas tamo na onom svetu, kao i dosadasnjih 17 milijardi dusa, docekati vecni mir? Cuj, vecni mir, qurac palac, vidjao sam ja masovne grobnice na TV- garantujem da bi svi likvidirani menjali vecni mir za jos dan ovozemaljskog nemira. I zelim unapred da porucim - Meni vecni mir ne treba! Treba mi para i sexa sada (uz sto manje rada i truda) a kad pandrknem zabole me racqu. Nemoguce je da je bog u svakoj muskoj cuni i u svakoj zenskoj materici, to ne bi postigao ni uz kamion vijagre. Zamislite samo da je danas stvorio 1000 Albanaca, je l to znaci da je prije 9 meseci samo na Kosovu i Metohiji imao 1000 traljavih sexova od po minut? A da dodam Kineze ti sexovi ne bi trajai ni po "tisucinku"? El mene neko zaebava? Sta je sa ostatkom sveta? Hoce se reci kako je sveprisutan kad je ebacina i stvaranje coveka u pitanju a kada je u pitanju patnja onda ga nema nigde ili zabusava? Ja sam Bog, da mene nema ne bi ovo citali i po vlastitom ubedjenju potrosili uludo 29 sekundi, nachi maunu je on stvorio. Ja vedrim i oblacim, ja stvaram i unistavam, ja zaebavam i podebavam, ja sam podal, pohlepan i gramziv, ja ebem. A on moze samo da gleda ako ima vremena i neka meni ne izlazi na oci - opalicu mu pleana
Moram da dodam kako je covek ontoloski bice verovanja pa sam ja u tu svrhu za idole izabrao dolare i eure, nema ljutnje, svako svoje zna

 

[gost 202584]

необично... скоро па да јест...
имамо оне који су свесни да не знају и оне који су несвесни да не знају.
ови други ил немају среће ил им ниш ни јасно...

 

[Mmm_Papi]

Čovek je stvorio Boga. Bog je samo (kako sam već na forumu navela) fiktivni karakter-posledica ljudskog neznanja i nemoći.

 

[coco bill]

Upis je veoma dubokog filozofsko-teoloskog kalibra, ali mi nije jedno jasno kod svega: Sto je to "cista svest?" I tko je taj Demiurg-Vladar, kojeg je ta "svest" kreirala, kako bi ta onda ista kreirala nize "svetove?"
Hvala!

Mogu li ja da pokušam da objasnim jer to sa Demijurgom je poprilično zapetljano...
Ono što Grci i Gnostici nazivaju "Demijurgom" je jedna univerzalna inteligencija koja kroji naš svet.

Smatra se da Demijurg pretvara apstraktne metafizičke arhetipe (više misli/ideje) u fizičke pojavne oblike, slično kao što, recimo, internet-pregledač (browser) pretvara izvorni kod (source code) u sliku neke web stranice na vašem monitoru. Isto kao što ‘browser’ poslušno prikazuje ono što mu je zadano, Demijurg projektuje, oblikuje i održava fizikalnost u skladu s arhetipskim mislima kojim ga snabdeva Stvoritelj (Apsolut). Arhetipi su građevinski blokovi značenja, temeljni alfabet egzistencije, apstraktne misli božanskog od kojih su sve stvari samo posebni izražaji.

E, sad, zašto je taj pojam 'Demijurg' uopšte potreban?
Pa dobro, znamo na osnovu fenomena "stvaranja realnosti" da naši umovi mogu oblikovati realnost uz pomoć direktnog menjanja verovatnoće nekih događaja. Zbog ovisnosti realnosti od uma, činilo bi se da realnost biva projektovana od strane naših umova. Međutim, realnost će nastaviti da postoji čak i kad smo mi odsutni. Kad prestanemo poklanjati pažnju nečemu što ima fizičku prirodu, ono ne prestaje da egzistira. Dakle, tu mora da imamo na delu i nešto drugo osim naše vlastite svesti, nešto što je uvek tu, nešto što samo po sebi proizvodi i održava fizikalnost. To bi bio Demijurg.
Nameće se pitanje zašto da ne pridamo tu ulogu Stvoritelju (Apsolutu) i tako odbacimo ovaj dodatni pojam Demijurga? To je zato što karakteristike Demijurga ukazuju na jednu veštačku inteligenciju koja je više "slepa", nego što bi ona bila neko beskrajno i samosvesno biće. Odatle, njeno ponašanje nije toliko karakteristično za Stvoritelja koliko je svojstveno njoj samoj.

Zanimljivo je da se, ovisno od izvora, pojmovi "Nous" i "Logos" koriste nezavisno ili se međusobno mešaju s pojmom "Demijurg." Ponekad se pojam Nous poistovećuje s pojmom Logos, dok se opet pojam Logos poredi s pojmom Demijurg, a u nekim slučajevima se pojam Logos koristi umesto pojma Demijurg, dok se opet u drugim slučajevima svi oni tretiraju kao zasebni koncepti koji se jedan prema drugom odnose na neki poseban način. Platon je gledao na Demijurga kao na nešto suštinski dobro, dok su ga gnostici smatrali prirodno zlim. U međuvremenu, apostol Jovan je izjednačavao Logos sa Hristom.
Tako, ovde imamo jednu prilično komplikovanu situaciju. Tradicionalni pogledi se međusobno ne slažu jedni s drugima, ni prema definicijama, niti prema terminologiji. Ako proučimo sve ono što je rečeno u vezi s ovim pojmovima, postaje nam jasno to da svaki od njih ima jednu grupu značenja koja mu se stalno pridaju.

"Demijurg" se, tipično, povezuje sa konceptima kao što je implementacija ili uvođenje, manifestacija, gradnja, prevođenje, projektovanje, oblikovanje i jedno stalno održavanje. Taj pojam ukazuje na jednog polu-boga sa slepim nagonom za pretvaranjem nemanifestovanog u manifestovano.

"Logos" se povezuje sa razmišljanjem, rezonovanjem, zamišljanjem, mirenjem, uravnoteživanjem, planiranjem, projektovanjem i informisanjem. Taj pojam ukazuje na um ili intelekt, posebno na božanski um ili jedan viši intelekt. On vidi, zna, planira, projektuje i balansira jednačine.

"Nous" se veže s duhom. Na univerzalnom nivou on predstavlja beskonačnog Stvoritelja. Na nivou ličnosti, to je centralno jezgro individualizirane svesti, temelj osetilnosti ili čuvstva, seme beskrajnog potencijala, božanska iskra, to je ono što pobuđuje samo-transcedenciju, to je onaj deo koji je besmrtan i koji zadržava kontinuitet kroz inkarnacije.

U hermetičkom smislu, ovi koncepti imaju svoje univerzalne i personalne izražaje. Na univerzalnom nivou, Nous je duh Kreacije, Logos je um Kreacije a Demijurg je duša kreacije, dok je sam univerzum - telo Kreacije. Na ličnom nivou, Nous je naš duh, Logos je naš um (tačnije rečeno, naš viši um), a Demijurg je naša duša. Mi smo ogledala Kreacije; kako gore, tako dole.

Znači, jedan od načina gledanja Demijurga je kao duša. Drugi način je da se Demijurg gleda kao jedan misaoni oblik (govorim o pogledu sa univerzalnog i ličnog nivoa).
Kad kažemo duša , manje više svi znamo o čemu je reč, pa bih rekao par reči o pojmu 'misaoni oblik'.
Misaone forme ili misaoni oblici su privremeni ne-fizički entiteti koji su stvoreni uz pomoć misli i emocija. Oni postoje oko nas na eteričkoj ravni realnosti i prožeti su astralnim energijama u skladu s emocijama koje se nalaze u njima. U ezoteričkoj terminologiji oni su poznati i kao tulpe, egregori ili larve.

Svakodnevne misaone forme su energetske konstrukcije bez dodataka kao što su duh, um i telo. One bivaju rođene od strane naše vlastite energije i slepo, kao neki poslušni automati, izvršavaju zadatke koji su u njih utisnuti. Kad se preseku one misli i emocije koje su ih proizvele, onda se te misaone forme počnu rasipati. Međutim, ako su posebno jake, one mogu i da se entitiziraju, te tako da steknu i jedan instikt za samoodržavanje, što znači da tako mogu da steknu i jednu jaku veštačku inteligenciju koja će im omogućavati da na jedan parazitski način induciraju još više istih misli i emocija i tako pothranjuju svoju egzistenciju.

S obzirom da su misaone-forme sačinjene od astralnih i eteričkih energija, isto kao što je i sama duša, oni su isti po svojoj suštini. Duša je misaona-forma proizvedena od strane duha neposredno pre rođenja, zbog toga da bi se on preko nje mogao spojiti sa telom. Ili drugačije rečeno, obična misaona forma podrazumeva jednu privremenu, slobodno-lebdeću dušu kojoj nedostaju telo i duh.
Slično tome, univerzalni Demijurg je jedna "Duša Sveta", stvorena od strane Stvoritelja pre samog postanka fizičkog univerzuma da bi se on mogao projektovati, oblikovati i funkcionisati. Ili, drugim rečima, normalne misaone-forme su slobodno-lebdeći provizorni aspekti Demijurga.
Duša, Demijurg i misaone-forme su svi u osnovi sačinjeni od astralnih i eteričkih komponenti, te odatle dele zajedničku osnovu. Svako od njih je jedan poseban primer definicije onog drugog, kao zasebnog pojma.

O ovome bi se moglo još govoriti, posebno o ulozi "ega" u čitavom procesu delovanja Demiurga, ali sad nemam više vremena jer pišem sa posla. Možda kasnije, a možda i luiskrstić nešto doda.