Biblioteka 3

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
566506
 
Некад, када је становао код Греча и радио код Булгарина, Виљем се осећао Гуливером међу Лилипутанцима. Сада је и сам постао Лилипутанац, а ствари око њега – Гуливери. Огромно поље за посматрање – горе прозорчић, са густом решетком. Празник кад мачак у марту случајно залута на тај прозорчић
О када би замјаукао. И истегао леђа.
Топографију ћелије Виљем је изучавао постепено, да је не би сувише брзо исцрпао. Данас – разгледање једног зида, неколико десетака сантиметара, наравно, сутра – другог.
На зидовима натписи, профили, већином женски, стихови.
''Брате, решио сам да се убијем. Збогом, рођени моји!'' (Ексерчићем, слова дугачка, неуједначена, али дубока – остала читава после стругања.) Hier stehe ich. Ich cann nicht anders. F. S. Тога се држим. И не могу друкчије. Лутер (Нарочито уједначена, уредно написана слова, по својој довршености – вероватно ногом.) ''Остало је 8 година и 10 месеци. Болестан сам.'' (Слова широка – можда главом од ексера.)
Један натпис је Виљема уплашио:
''Мучитељи, душу вам разапели. Наполеон, цар свих Руса.'' (Слова веома дубока, но с обзиром на то да малтер на ивицама није искрзан - вероватно ноктом.) Неко је овде полудео.

Тињанов: Кјухља (Роман о Пушкину)
 
@Nautiluse:)
Ja uredno citam ove dijaloge i monologe i oni samo potvrdjuju moj stav, (sa)osecanja,
poglede na zivot i smrt oko sebe;) u vezi ruske knjizevnosti, a knjizevnost oslikava
stvarnost. Ja volim rusku knjizevnost ( ali ove nove autore nit poznajem nit bih ih razumela,
ali me i ne zanimaju), ali kao sto i sam primecujes to jako malo ljudi danas cita jer
je tu uvek samo patnja, zlo, mrak pa nas citaoce iz recimo Srbije to sve strashno podseca
i na sopstevene tuge.Ja sam iz ruskih romana i novela shvatila da sreca i radost tamo ne stanuju
niti ce ikada stanovati.
 
Рахела, знам на шта циљаш.
Али, какви би то романи били када би се писало само о срећи и радости. Па и у западној књижевности је писано о животу пуном јада. Је си ли читала Сартрову Мучнину? па Дикенс (ја га не волим); помињеш Обломова, а шта је са Хансом, главним јунаком Чаробног брега (исправнији би наслов био Магични брег), који обожава рендгенски снимак плућа госпође Шоша! Па зар треба писати само о срећи и земљи дембелији? Узгред, јел' читао неко Град сунца (Томазо Кампанела)?
 
Mnogo ja volim tu knjigu:heart:
A posto se i tebi dopala ja bih da ti preporucim jednu slicnu ( ali americku) koja je takodje svima bila dosadna,
a nisu ni pokusali da je citaju ( pozdrav za Quentina;)), a to je
Pogledaj dom svoj andjele.

Ako nisi stvarno debela batali te savete lekara, oni i tako imaju uvek neku svoju mantru
bez i da ih zanima da li je pacijent stvarno i koliko debeo, a koliko ja znam ti nisi nikako debela
Meni je kod te knjige najvise smetala obimnost u tvrdim koricama. Da su je objavili u dva toma, lakse bi se citala:)
Imam osjecaj kao da razvlaci pricu bez obzira na citaoca, da ima zelju da udje u svaki segment zivota. Nije mi se dopalo sto sam je pocela nakon Stajnbeka, koji je meni vrlo duhovit, posle njega Tomas djeluje suvoparno.
 
Рахела, знам на шта циљаш.
Али, какви би то романи били када би се писало само о срећи и радости. Па и у западној књижевности је писано о животу пуном јада. Је си ли читала Сартрову Мучнину? па Дикенс (ја га не волим); помињеш Обломова, а шта је са Хансом, главним јунаком Чаробног брега (исправнији би наслов био Магични брег), који обожава рендгенски снимак плућа госпође Шоша! Па зар треба писати само о срећи и земљи дембелији? Узгред, јел' читао неко Град сунца (Томазо Кампанела)?
Steta sto Dikensa ne volis ( osim Pevacice i mene izgleda da ga niko specijalno ne voli :D ) a ako bismo
njegove Ponizene i uvredjene uporedjivali sa ruskim onda su ovi engleski nekako simpaticni, sa ruskim
covek pati i tuguje, a mozda i zbog nase specificne bliskosti sa Rusima znamo da tu nikada ne moze
nekakav hepiend. U svakom ruskom romanu, noveli, citalac strahuje od nekakvih represalija u vidu Sibira
i to je bilo i ostalo tako vec zadnjih 400 godina. Srpski citalac ne moze Ruse da cita kako bi to recimo radio
jedan Italijan, Spanac, Irac, Japanac nego je uvek sklon bez da to tako zeli da uporedjuje, da se seca istorije
i onda sve ispada jako tmurno i srpski citalac ne moze a da ne pomisli da Rusima spasa nema.
Ja sam procitala ( pre mesec dana) Bunjina i njegov "zavicajni" roman Selo:
Na prvi pogled simpaticno, duhovito, a onda shvatis celu istorijsku tragediju tih ljudi. Bili su nesrecni
dok su bili robovi , ali su tek posle toga bili ubijeni u pojam. Oslobadja ih Car kmetstva, postaju
slobodni seljaci, a ne umeju, ne zele da znaju, ne zanima ih da saznaju kako se zemlja obradjuje.
Ja ih volim, citam, ali smo ti i ja neka vrsta rara avis.

Lep je prevod Caroban ( ocharati i omadjijati isto je, ali je ovo ocaranje nekako lepse).
Zar Grad sunca nije neka cista verska filoSofija?
 
Волем и ја Дикенса, само не пишем на овој теми. :) Већ дуго ме чека енглеско издање Великих очекивања на полици, никако да се латим. Од Дикенса сам последње читао збирку Приче о духовима, исто на оригиналу, има добрих ствари.
 
tako zeli da uporedjuje, da se seca istorije
i onda sve ispada jako tmurno i srpski citalac ne moze a da ne pomisli da Rusima spasa nema.
Ja sam procitala ( pre mesec dana) Bunjina i njegov "zavicajni" roman Selo:
Na prvi pogled simpaticno, duhovito, a onda shvatis celu istorijsku tragediju tih ljudi. Bili su nesrecni
dok su bili robovi , ali su tek posle toga bili ubijeni u pojam. Oslobadja ih Car kmetstva, postaju
slobodni seljaci, a ne umeju, ne zele da znaju, ne zanima ih da saznaju kako se zemlja obradjuje.
Ja ih volim, citam, ali smo ti i ja neka vrsta rara avis.

Lep je prevod Caroban ( ocharati i omadjijati isto je, ali je ovo ocaranje nekako lepse).
Zar Grad sunca nije neka cista verska filoSofija?
И Наполеон је мислио да Русима спаса нема, али је испало другачије. И Адолф исто, па је ваљда неко нешто из историје научио.
Ја руске писце посебно волим јер се у њиховим делима тако лепо осећа мирис православља.
Наслов Чаробни брег је узет, вероватно знаш, из Гетеовог Фауста. То је оно место када Мефисто води Фауста на вештичји сабат и кад стижу усхићено каже: ''Види, како је ноћас брег магичан!''
Град Сунца је попут Утопије Томаса Мора, само је лепше написано( за ову другу нисам питао јер је широко позната).
 
И Виљем врши распоред својих успомена. Треба бити шкрт у погледу успомена. Кад човек чами у тамници. То је све што је преостало. А Виљему је било свега тридесет година.
Док је тонуо у сан, одређивао је оно чега ће се сутра сећати.
Лицеја, Пушкина и Дељвига [његов и Пушкинов друг са лицеја, књижевник]. – Александра (Грибоједова). – Мајке и сестре. – Париза. – Брата. И само понекад: Дуње.
Само понекад. Зато: ако се сужањ бр. 16. Од јутра почне сећати Дуње. Кораци стражара крај ћелије 16. бивају чешћи.
Кроз четвртасти прозорчић гледа људско око, и људски глас каже:
- По ћелији се не сме трчати.
Пролазе два сата – и опет око и опет глас:
- Забрањено је разговарати.
А двапут је Виљем имао прилике да чује за некакве чудне забране.
- Не сме се главом у зид ударати.
- Збиља се не сме? – упитао је расејано Виљем.
И глас је додао, готово доброћудно:
- Ни гласно плакати се не сме.
- Зар? – зачудио се Виљем и уплашио се свог танког, шкрипутавог гласа. – Онда нећу.
Зато је Виљем само понекад уносио у програм Дуњу.

Тиљанов: Кјухља (Роман о Пушкину)
 
Bila sam juče u Skoplju. Ljudi moji, koji kič... :eek: Sve bi bilo lepo da nisu onoliko izmešali stilove, epohe, replicirali sve živo svetsko, užas... Svaki spomenik ponaosob je lep, ali onoliku koncentraciju na malom prostoru je teško podneti... :( Sreća je pa su Makedonci ljubazni. Čak i Albanci, koji su nas vozili brodićem po Matki...

Nedajbože da ovakav bude Beograd sa svim svojim fontanama, ako stvarno naprave... :bljak:
 
Волем и ја Дикенса, само не пишем на овој теми. :) Већ дуго ме чека енглеско издање Великих очекивања на полици, никако да се латим. Од Дикенса сам последње читао збирку Приче о духовима, исто на оригиналу, има добрих ствари.
A jesi li čitao Priču o dva grada? :ok: Mogla bih i ja ta Velika očekivanja, na srpskom, naravno... :D :rumenka:
 
A jesi li čitao Priču o dva grada? :ok: Mogla bih i ja ta Velika očekivanja, na srpskom, naravno... :D :rumenka:
Читао, Енглеска, Француска револуција, буржоазија, аристократија и тако то...није лоше. Дикенс није атрактиван писац, али је напросто добар у описивању људи и догађаја. И мени је много лакше да читам на маатерњем, али ето...некад волим и на енглеском.
 
И као што је некад постројио људе да би их водио у јуриш против картеча, тако је сада успевао да построји своје успомене.
[…]
Имао је Виљем и празнике: имендане пријатеља, лицејске годишњице.
Пре свега дан Александров – 30. Августа: имендан, Пушкина, Грибоједова, Саше Одојевског. Цео тај дан водио би Кјухља с њима замишљене разговоре.
- Па, како је, Александре? – говорио је Грибоједову. – Видиш, жив сам, упркос свему и свима. Шта пишеш сада, рођени мој? Па ти ћеш препородити цело руско позориште. Ти, Александре, руски говор са улице узимаш, не из салона. Ти и Крилов. Како је сада Алексеј Петрович? Препирете ли се као и раније? Како срце? Је ли и даље као жеравица? Реци мили мој.
Гласа се Виљем није могао сетити, но покрети су остали: Грибоједов је слегао раменима, полако климао главом, на питање о срцу – збуњено дизао увис, у страну, танке прсте.

Тињанов: Кјухља (Роман о Пушкину)
 
Ide li neko na Noć knjige? Vredi li šta kupiti? Tražila sam Zulejha otvara oči, nemaju, Medved i Slavuj, prvi put čuju za tu izdavačku kuću i pisca...

Gledala sam rusku predstavu Malogradjani, malo je reći da sam oduševljena. Čehov kao i Šekspir, nažalost ništa se ne menja...
Što se tiče knjiga volim teške drame, trilere, pa ako ima neko neki predlog, neka napiše.
Amos Oza nisam do sad čitala, Bakmana takođe,po komentarima izgleda samo Uve vredi...
 
- Честитам , Саша, - прислањао је Виљем свој образ уз Пушкинов. – Драги мој, радости моја, пошаљи ми све, све што си написао: замисли, ''Цигане'' твоје од прве до последње речи памтим:

И свуда кобне страсти трају,
И против судбе се не може ништа...


Како си ти то рекао, Саша, - мада идем својим путем у поезији, и Державина сматрам великим песником, у твојим песмама је и моје срце.
Пушкин се смешкао у помрчини и почињао збуњено чупкати Виљема
И тако је протицао дан.

Тињанов: Кјухља (Роман о Пушкину)
 
Узгред, јел' читао неко Град сунца (Томазо Кампанела)?
Nisam čitao, ali evo šta kaže Sioran u Istoriji i utopiji, koju upravo čitam, o tom delu, ali i o utopijama uopšte:
Kampanela sa smešnom pedantnošću opisuje Solarce kao ljude koji ne boluju od
„kostobolje", reumatizma, prehlada, išijasa, kolika, vodene bolesti, nadimanja creva"...
U Gradu Sunca svega ima u izobilju „zato što je svakome stalo do toga da se istakne
u onome što radi. Onoga koji drugima zapoveda u ma kakvom poslu nazivaju Kraljem...
Podeljeni u grupe, žene i muškarci prihvataju se rada pri tom nikada ne kršeći naređenja
svojih kraljeva i nikada se ne pokazujući umornim, kao što bismo mi to činili. Oni u svojim
kraljevima vide očeve ili stariju braću". — Na iste budalaštine ponovo ćemo nailaziti u
delima ovog žanra, a naročito u knjigama Kabea, Furjea ili Morisa, koje su sve odreda
lišene one trunčice oporosti, koja je tako neophodna kako književnim tako i neknjiževnim
delima.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top