Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
Ja sam bogznakako pažljivo napisala taj spisak, tj, redosled, a onda nikako nisam mogla u bibliotekama da nađem prvu, pa sam uzela Lovci na glave, jednu od tih nekoliko koje nisu iz serijala o Hariju Huleo. I ništa mi se nije svidela. Mislim, ne da mi se nije svidela, ok je krimić, ali je tako klasičan i toliko puta već viđeno, skoro ništa originalno, da ja to nikom ne bih preporučila. Ali Hari Hule mi ostaje u planu. A sad imam skoro sve sa spiska (bar prvih nekoliko) zahvaljujući onom Bodrijardovom sajtu.
Ali stvarno ne verujem da bih pročitala 11 knjiga, za koje zaista mislim da moraju biti kolko-tolko na isti kalup. Mnogi ljudi čitaju to kako šta nađu, baš sam u biblioteci pričala sa ženom koja je vraćala neku i možda bi pametnije bilo da pročitam Sneška koji svi (evo upravo i Linejna) hvale da je najbolji i Crvendaća i da ne gubim vreme na 11 knjiga. Jer tako nekad pročitam od nekog pisca neku koju nađem, i batalim ga, jer nisam pročitala najbolje.
Ma svakako da se ponavlja, nemoguce je ne ponavljati se, ali ono sto sam jos primetio su neke skoro pa identične scene i obrazac toka radnje.
Meni je Snesko 4. knjiga koju sam od njega citao i vec na pola sam znao ko je ubica, jednostavno istim nacinom pisanja i udaljavanja sumnje od krivca, se vodio i u prethodnim knjigama.
Takodje, pocne vremenom da smeta sto nema umerenosti kada je rec o izdrzljivosti i neunistivosti hulea. Ok jeste on glavni lik ali daj malo realnosti.
Ja sam bogznakako pažljivo napisala taj spisak, tj, redosled, a onda nikako nisam mogla u bibliotekama da nađem prvu, pa sam uzela Lovci na glave, jednu od tih nekoliko koje nisu iz serijala o Hariju Huleo. I ništa mi se nije svidela. Mislim, ne da mi se nije svidela, ok je krimić, ali je tako klasičan i toliko puta već viđeno, skoro ništa originalno, da ja to nikom ne bih preporučila. Ali Hari Hule mi ostaje u planu. A sad imam skoro sve sa spiska (bar prvih nekoliko) zahvaljujući onom Bodrijardovom sajtu.
Ali stvarno ne verujem da bih pročitala 11 knjiga, za koje zaista mislim da moraju biti kolko-tolko na isti kalup. Mnogi ljudi čitaju to kako šta nađu, baš sam u biblioteci pričala sa ženom koja je vraćala neku i možda bi pametnije bilo da pročitam Sneška koji svi (evo upravo i Linejna) hvale da je najbolji i Crvendaća i da ne gubim vreme na 11 knjiga. Jer tako nekad pročitam od nekog pisca neku koju nađem, i batalim ga, jer nisam pročitala najbolje.
Ma procitaj tri i puna kapa, vise ne bi ni mogla, zapravo ne bi vise ni znala da li si je vec mozda citala.
I meni se Sneshko kao najvise dopao, verovatno jer sam ga zadnjeg i citala, secam se i Spasitelja, bolo mi je malo blesavo jer je tu neki Hrvat
kao placeni ubica, pa inspektor ide u Hrvatsku, pa katolicka crka i kojesta jos. Dopala mi se i ta, a to je bila prva, druga je bila ona gde je on kao u
Hong Kongu pa ga vracaju na duznost u Oslo jer nema boljeg, ali se ne secam vise sta i kako je bilo dalje.
Ali mi na pamet ne pada da bilo sta vise citam od njega.
Završih ' Istina o slučaju Harija Keberta', Žoela Dikera.
Izuzetno, izuzetno loše napisana knjiga i to je prvi i poslednji problem knjige.
Radnja i zapleti nisu loši i samo zato sam knjigu ocenila prolazno, makar se potrudio da ubaci svaki mogući već smišljen twist.
U pitanju je vrlo obimna knjiga od preko 700 stranica, od kojih je bar 200-250 stranica višak, likovi su jednodimenzionalni, dijalozi su neubedljivi i neverovatno siromašni ( imajte na umu da su dva od tri glavna lika vrhunski pisci)
Kritika pravi paralele sa Stig Lašonom , Tvin Piks serijom i Nabokovom Lolitom.
Da li podseća, podseća, ali toliko površno i komično da je bilo bolno čitati....
Ne bih preporučila nikome.
Sa Laguninog sajta:
Svetski bestseler 2014. već preveden na trideset dva jezika.
U Njujorku, u proleće 2008, dok Amerika bruji o početku predsedničkih izbora, Markus Goldman, uspešan mladi pisac, u nebranom je grožđu: nije kadar da napiše nov roman, koji treba da preda izdavaču za nekoliko meseci.
Rok samo što nije istekao kad se za njega odjednom sve preokrene: njegovog prijatelja i nekadašnjeg profesora s fakulteta Harija Keberta, jednog od najuglednijih pisaca u zemlji, sustigla je sopstvena prošlost i optužen je da je 1975. godine ubio Nolu Kelergan, petnaestogodišnju devojčicu sa kojom je bio u vezi.
Ubeđen u Harijevu nevinost, Markus sve ostavlja da bi otišao u Nju Hempšir i sproveo istragu. Događaji ga ubrzo prevazilaze: istraga se zaglibljuje i on je meta pretnji. Da bi dokazao Harijevu nevinost i spasao svoju spisateljsku karijeru, mora po svaku cenu da odgovori na tri pitanja: Ko je ubio Nolu Kelergan? Šta se desilo u Nju Hempširu u leto 1975? Kako se piše roman koji će doživeti uspeh?
Zaogrnut u najblje ruho tradicionalnog trilera u američkom stilu, Istina o slučaju Harija Keberta prefinjena je analiza Amerike, savremenoog društva, književnosti, pravde i medija.
„Besprekorno, razigrano i napeto! Da je Norman Mejler bio optužen za ubistvo, a Truman Kapote sarađivao sa Dominikom Danom na priči o tom slučaju, verovatno bismo dobili nešto poput ovog romana, mada mislim da je Istina o slučaju Harija Keberta zanimljivija. Dikerova lakoća pisanja širi se preko stranica poput zaraze koja vam ne dozvoljava da prestanete s čitanjem. Apsolutni bestseler.“ The New York Times Book Review
U tako tmurnom raspoloženju otputovala sam za Novi Sad i kako nisam očekivala da će mi se čitati, nisam ništa ponela. Ali naravno bilo mi je dosadno i pukim slučajem sam tamo nabasala na Poštu, Čarla Bukovskog.
Imala sam 17 kad sam prvi put došla u dodir sa Bukovskim i smatrala sam da je potpuno precenjen i nije mi bio zanimljiv.
14 godina kasnije, dajem mu drugu šansu iako sam svesna da sam ga prerasla.
Ništa se nije promenilo, i dalje ga smatram osrednjim i neverovatno precenjenim piscem sa tragikomično patetičnom bazom fanova .
Muzička paralela - EKV.
S obzirom da sam knjigu brzo pročitala ,i da mi je negde od sredine postala mnogo zanimljivija, dajem ocenu 3.
Jao što meni loše idu ovi Memoari nevidljivog čoveka... Jedva čeka završim i da uzmem nešto što me (nadam se neće mučiti). Imam nekoliko pozajmljenih knjiga (Pijanistkinju Elfride Jelinek, Kingovu Mizeri i Čovek po imenu Uve Fredika Bakmana) pa ću neku od tih.
Ja ne mogu da verujem da je već avgust... Proleteo mi je ovaj deo godine... Što bi neki rekli još malo pa će nova godina Smara me da se spremam sad za posao... Lepo je sad sedeti na terasi i ne raditi ništa.. Malo da se odmori telo i od vrućine i nekih napora tokom dana i nedelje koji se nakupe.. Doduše, stvarno nam se svima ne može ugoditi.. Kad je zima čekamo da bude toplo, a kad je leto čekamo da malo zahladi...
Nema dugo Kamenite da se javi... Nadam se da je sve dobro
U tako tmurnom raspoloženju otputovala sam za Novi Sad i kako nisam očekivala da će mi se čitati, nisam ništa ponela. Ali naravno bilo mi je dosadno i pukim slučajem sam tamo nabasala na Poštu, Čarla Bukovskog.
Imala sam 17 kad sam prvi put došla u dodir sa Bukovskim i smatrala sam da je potpuno precenjen i nije mi bio zanimljiv.
14 godina kasnije, dajem mu drugu šansu iako sam svesna da sam ga prerasla.
Ništa se nije promenilo, i dalje ga smatram osrednjim i neverovatno precenjenim piscem sa tragikomično patetičnom bazom fanova .
Muzička paralela - EKV.
S obzirom da sam knjigu brzo pročitala ,i da mi je negde od sredine postala mnogo zanimljivija, dajem ocenu 3.
Nikad nisam kapirao ljude starije od, šta znam 24-25 godina koji se oduševljavaju Bukovskim, a nije da ih nema.
Bez uvrede ako ih ovdje ima, ali on je meni literature za starije tinejdžere, mlađe punoljetnike...
Završih ' Istina o slučaju Harija Keberta', Žoela Dikera.
Izuzetno, izuzetno loše napisana knjiga i to je prvi i poslednji problem knjige.
Sa Laguninog sajta:
Svetski bestseler 2014. već preveden na trideset dva jezika.
U Njujorku, u proleće 2008, dok Amerika bruji o početku predsedničkih izbora, Markus Goldman, uspešan mladi pisac, u nebranom je grožđu: nije kadar da napiše nov roman, koji treba da preda izdavaču za nekoliko meseci.
Rok samo što nije istekao kad se za njega odjednom sve preokrene: njegovog prijatelja i nekadašnjeg profesora s fakulteta Harija Keberta, jednog od najuglednijih pisaca u zemlji, sustigla je sopstvena prošlost i optužen je da je 1975. godine ubio Nolu Kelergan, petnaestogodišnju devojčicu sa kojom je bio u vezi.
Ubeđen u Harijevu nevinost, Markus sve ostavlja da bi otišao u Nju Hempšir i sproveo istragu. Događaji ga ubrzo prevazilaze: istraga se zaglibljuje i on je meta pretnji. Da bi dokazao Harijevu nevinost i spasao svoju spisateljsku karijeru, mora po svaku cenu da odgovori na tri pitanja: Ko je ubio Nolu Kelergan? Šta se desilo u Nju Hempširu u leto 1975? Kako se piše roman koji će doživeti uspeh?
Zaogrnut u najblje ruho tradicionalnog trilera u američkom stilu, Istina o slučaju Harija Keberta prefinjena je analiza Amerike, savremenoog društva, književnosti, pravde i medija.
„Besprekorno, razigrano i napeto! Da je Norman Mejler bio optužen za ubistvo, a Truman Kapote sarađivao sa Dominikom Danom na priči o tom slučaju, verovatno bismo dobili nešto poput ovog romana, mada mislim da je Istina o slučaju Harija Keberta zanimljivija. Dikerova lakoća pisanja širi se preko stranica poput zaraze koja vam ne dozvoljava da prestanete s čitanjem. Apsolutni bestseler.“ The New York Times Book Review
Jao što meni loše idu ovi Memoari nevidljivog čoveka... Jedva čeka završim i da uzmem nešto što me (nadam se neće mučiti). Imam nekoliko pozajmljenih knjiga (Pijanistkinju Elfride Jelinek, Kingovu Mizeri i Čovek po imenu Uve Fredika Bakmana) pa ću neku od tih.
Ja ne mogu da verujem da je već avgust... Proleteo mi je ovaj deo godine... Što bi neki rekli još malo pa će nova godina Smara me da se spremam sad za posao... Lepo je sad sedeti na terasi i ne raditi ništa.. Malo da se odmori telo i od vrućine i nekih napora tokom dana i nedelje koji se nakupe.. Doduše, stvarno nam se svima ne može ugoditi.. Kad je zima čekamo da bude toplo, a kad je leto čekamo da malo zahladi...
Nema dugo Kamenite da se javi... Nadam se da je sve dobro
Mojima stigla drva danas pa smo brat i ja slagali. I upravo smo svima koji su nešto komentarisali u prolazu govorili Sa´će zima, začas to prodje. I dobila sam boju. Ma šta dobila boju, izgorela na suncu. Majica bez rukava, nisam ponela kremu za sunčanje.....
Kamenita je dobro, razmenile smo pre 2-3 dana poruke, a mozda se i tebi vec javila ako je videla da je pominjes. I šta se gnjavis sa tim nevidljivim čovekom, odgledaj film, a uzmi da čitaš Čovek po imanu Uve, kao i svi.
Bukovskog ne volim.
Ni kada sam bila mladja.
Pokusavala sam, ali mi nije islo.
Evo sad citam nesto slicno tog tipa, Nika Kejva i Smrt Zeke Manroa.
Samo nailazim na skarednosti, kao da je seks smisao zivota.
Mozda gresim, ali meni nije.
Sad tek vidim da si pisala, sinoć tvog posta nije bilo što je normalno, kad je neko nov član, administracija mora da pogleda i odobri prva tri posta. Ne znam gde živiš i imaš li kablovsku televiziju, jer ovaj film se svaki čas daje na nekom kanalu. Bar jednom mesečno, a uglavnom i češće se može pogledati na nekom programu. Samo što se film zove Sve o dečaku (About a boy), ako se radi o filmu sa Hju Grantom. Probaj ovde https://torrentking.eu/movie-2002-3/about-a-boy-torrents/
To htedoh reci..snimljen.
I sad sam u panici,jer ne gledam film dok ne procitam knjigu,a htela bih po redu...
Te moje bubice s redosledom...
A procitah i da nema potrebe citati ih sve..iskreno, ni ne znam koje imam...
A kad pročitaš to sa Laguninog sajta misliš ne smeš da propustiš tu knjigu tako je zanimljiva
Mojima stigla drva danas pa smo brat i ja slagali. I upravo smo svima koji su nešto komentarisali u prolazu govorili Sa´će zima, začas to prodje. I dobila sam boju. Ma šta dobila boju, izgorela na suncu. Majica bez rukava, nisam ponela kremu za sunčanje.....
Kamenita je dobro, razmenile smo pre 2-3 dana poruke, a mozda se i tebi vec javila ako je videla da je pominjes. I šta se gnjavis sa tim nevidljivim čovekom, odgledaj film, a uzmi da čitaš Čovek po imanu Uve, kao i svi.
Uve mi je za sada jedini na spisku za letovanje.Jednom i ja da citam knjigu dok je aktuelna, mada to izbegavam
Sto se tih Lagunihinh sažetaka tice, vecina knjiga je "za ne propustiti".Skepticna sam po tom pitanju, kao i po pitanju komentara citalaca.
A opet neko drugo merilo u startu i nemam...osim ovde ovih naših u koje se najvise uzdam.
Mislim o tome od proslog meseca i bas sam bila u slatkom iscekivanju, sve brinem da u pakovanju ne propustim da odem,ali nisam odusevljena knjigama koje su poklon.
Iskreno,htela sam da mi to bude izgovor da kupim ovu novoizaslu Malu pekaru na obali...potpuno sam opcinjena koricama i ubedjujem sebe kako mi bas takva laganica treba za more i eto dobiću jos jednu na poklon..kad poklon...
Ja ga ponela na odmor, ali sam ga prodala u međuvremenu na Limundu (imala sam dva primerka). Ništa nisam propustila, jer ovde stvarno ne stižem da čitam. Arsenijevića sam privila na mokar gornji deo od bikinija i uništila ga, tako da nikad više nisam nosila knjigu na plažu. Uveče se uvek nešto dešava u gradu, ne propuštamo ništa, i samo se skvocam u krevet mrtva umorna. Ali, druženje s prijateljima je neprocenjivo.
Jao Bi, ti si skroz u pravu samo ja nikako da naučim da ostavim te knjige koje me smaraju (ako je ne batalim u prvih 50-100 stana onda nastavljam da je čitam i da se mučim). Ostalo mi je još oko 100 strana i završiću ovu. Onda ću da uzmem Uvea kao sledeću.
Sedela sam do malopre na terasi i čitala ali sam skoro zaspala.. ali ipak je prijatnije kad radi klima... Kako sam kao i svi u kancelariji citav dan, onda gledam da budem na vazuhu a ne u kući, ali stvarno je toplo kad se sedi...
Meni nije nešto taj Nesbe tj.pročitala sam Crvendaća i nije mi bilo stalo da čitam još. Nije loš, ali ga ne bih kupila.
Bukovskog ne volim, i to sam već pominjala.
Htela sam da kupim ovu novu knjigu "Srećni ljudi čitaju i piju kafu", ali je jedna žena na Instagramu napisala kako nije za kupovinu i da nema bogznašta o knjigama. Već sam više puta nasela kupivši knjige gde se radnja npr.dešava u knjižari i očekivala da se tu i tamo pomene čitanje&knjige, i izvisila. Otad uzimam samo kad čujem neke utiske. Čita mi se taj Uve, ali ga nema u biblioteci, a ne bih baš da drešim kesu pa se razočaram, zaobilazim Lagunu kad god mogu.
- - - - - - - - - -
Mandolina kapetana Korelija je sad na tv. Knjiga mi se mnogo dopala, pretpostavljam da film nije toliko dobar (mada sam čula da je lep)
Tu knjigu (Srećni ljudi...) sutra poklanjaju uz beskontaktno plaćanje karticom... Ne ide mi se u Niš samo zbog toga, odradiće mi sestra, nadam se. Odabrala sam Jedan u milion, danas izašla. Plus Nedeljnik za dinar. Isplati se...
A ja danas vidim u trafici za 299 dinara Pusti pravog da uđe , koju je Linejna hvalila. I sva se oduševim i rešim da kupim. Posle pogledam šta piše na poleđini, i zaključim da to ipak nije za mene. sprijateljili Oskar i nekoliko vekova stara devojčica-vampirica Eli, Mogu ponekad da čitam trilere i krimiće, ali vampire.... Jes da sam gledala True blood, ali to je bilo iz vaspitno-pedagoško-porodičnih razloga
Ne znam sta da ti kazem Bi, zao mi je sto si se razocarala, ali po meni to je zaista vredna knjiga za citanje.
Jedna od najboljih koje sam citala u poslednjih deset godina. A mnogo sam knjiga procitala.
Jeste da se zlocini desavaju, ali pisac to radi, opisuje tu opsesiju, tu zedj za zivotom na maestralan nacin.
Ta veza decaka sa devojcicom, koja mozda i nije devojcica, zove se inace Eli, meni je mnogo znacila. Knjigu sam dobila sasvim slucajno, potpuno neplanirano i zaljubila sam se u njene korice, u junake, pa razumela sam i onog nesrecnog coveka koji je pomagao Eli da prezivi.
Na kraju dolazi do kulminacije i svako dobija po zasluzi.
Ali razumem da nemamo iste ukuse i to je OK.
Hvala jos jednom Bodrijaru, sto mi je poslao e-knjigu.
Baš sam sad malo pretraživala forume i kritike, stvarno je svi hvale. Kad se pojavila koštala je skoro 1200 dinara, a sad je kao paklo cigara. Izgleda da ću se predomisliti.
Knjigu nisam citala, ali sam gledala film,koji je dobro uradjen.
Dopao mi se.
Taj momenat vampirizma ovde nije puka holivudska prica za privlačenje sto većeg broja gledalaca, samim tim ni pre toga, citalaca,vec ima neku malo dublju promisao. I atmosfera samog filma je nekako drugacija od uobicajene u filmovima sa tom tematikom.
Meni nije nešto taj Nesbe tj.pročitala sam Crvendaća i nije mi bilo stalo da čitam još. Nije loš, ali ga ne bih kupila.
Bukovskog ne volim, i to sam već pominjala.
Htela sam da kupim ovu novu knjigu "Srećni ljudi čitaju i piju kafu", ali je jedna žena na Instagramu napisala kako nije za kupovinu i da nema bogznašta o knjigama. Već sam više puta nasela kupivši knjige gde se radnja npr.dešava u knjižari i očekivala da se tu i tamo pomene čitanje&knjige, i izvisila. Otad uzimam samo kad čujem neke utiske. Čita mi se taj Uve, ali ga nema u biblioteci, a ne bih baš da drešim kesu pa se razočaram, zaobilazim Lagunu kad god mogu.
- - - - - - - - - -
Mandolina kapetana Korelija je sad na tv. Knjiga mi se mnogo dopala, pretpostavljam da film nije toliko dobar (mada sam čula da je lep)
Ni meni ti Srecni ljudi nisu nesto primamljivi,cak ni kao poklon.Negde sam procitala da se snima i film po toj knjizi.
Uve ne deluje kao nesto sto bi me zanimalo,ali toliko ga svi hvale...da sam bas resila da probam.jos nisam naletela na negativan komentar.
- - - - - - - - - -
Izlicitirala sam na Limundu Parking Svetog Savatija, Mirjane Djuredjevic.
Putujemo u petak,ali stici ce kod mojih.
Posle toliko pohvala ovde, odlucih da kupim.
Za Cuvare svetinja sam izvisila.
Dopasce ti se Mirjanin Parking.
A sigurno i Cuvari svetinja.
Volim taj njen nacin pisanja. Zaista je talentovana, izuzetno nacitana i duhovita zena.
Da, lepo si to osetila, tu specificnu atmosferu u romanu Pusti pravog da udje...
A da bi vampir mogao da udje, moras da ga pustis, to znaju oni koji veruju u njih... Ali ja Eli ne dozivljavam tako...
Smara me da se spremam sad za posao... Lepo je sad sedeti na terasi i ne raditi ništa.. Malo da se odmori telo i od vrućine i nekih napora tokom dana i nedelje koji se nakupe.. 
Doduše, stvarno nam se svima ne može ugoditi.. Kad je zima čekamo da bude toplo, a kad je leto čekamo da malo zahladi... 
