Biblioteka 3

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Samo opusteno. Niko nikome ne garantuje unapred da ce mu se nesto dopasti.
Da nije vas svasta bih propustila da procitam. Za nesto nije nikakva steta, a za nesto bih bila bas debelo uskracena.
Medakovic je pre II sv. rata bio upravnik Muzeja kneza Pavla, tako nesto.
 
lamar:
Samo opusteno. Niko nikome ne garantuje unapred da ce mu se nesto dopasti.
Da nije vas svasta bih propustila da procitam. Za nesto nije nikakva steta, a za nesto bih bila bas debelo uskracena.
Medakovic je pre II sv. rata bio upravnik Muzeja kneza Pavla, tako nesto.
Kliknite za proširenje...
Nije nego Milan Kašanin. :D

Medaković je primljen u Muzej da bi se sklonio od vojne i radne obaveze kao njegov asistent

http://www.27mart.com/main.php?pages_id=99

http://www.27mart.com/main.php?pages_id=106
 
Ko voli te istinite porodične istorije Doba mjedi Slobodana Šnajdera vjerovatno nije loš izbor. Istina, ovo nije suva istorija, neki dio je književno obrađen, ali osnova priče je stvarna.

Šnajderu je otac bio folksdojčer, podunavski Nijemac, koji je 43. mobilisan i dospio u Poljsku kao niži oficir u nekoj SS diviziji. Poslije nekog vremena je dezertirao i rat završio među sovjetskim partizanima, tako da se u Jugoslaviju vratio sa potvrdom da je antifašistički borac. Majka mu je bila predratna komunistkinja koja je zaglavila u ustaškom logoru. Odatle je razmijenjena i ostatak rata bila partizanski kurir. I umjesto da u nekom trenutku tokom rata jedno drugom dođu glave, ovo dvoje se poslije 45. nekako zbliže i dobiju sina, pripovjedača njihove istorije, odnosno pisca ove knjige.

Dakle, stvarnosna osnova priče je vrlo zanimljiva, šire teme koje se vezuju na taj lični aspekt takođe su intrigantne (ideologije, identiteti, sudbine naroda...), a etički stav pisca je besprijekoran. Međutim, nešto mi u ovoj knjizi nedostaje. Nekako, najbolji mi je bio sam početak, gdje se opisuje dolazak Nijemaca u Podunavlje u doba Marije Terezije. Događaji od prije nekoliko vijekova primjereno su prikazani jezikom mita, sa biblijskim i folklornim referencama. Međutim, odmah potom slijedi nagli prelaz u doba pred Drugi svjetski rat, a piščev stil pada u neku sterilnost na koju sam već nailazio kod hrvatskih pisaca (Zoran Ferić, Pavao Pavličić). Kasnije događaji zagospodare knjigom, naročito očeve lude avanture u Poljskoj koje se čitaju kao pravi ratni akcioni roman, ali ostaje činjenica da je tekst slabo stilizovan. Ovakva priča morala je biti ispričana jezikom nabijenijim emocijama, pa i po cijenu nekog odustajanja od faktografije. Pisac je pokušao da oneobiči tekst unošenjem povremenih komentara nerođenog djeteta, ali to je tek poluuspješno, a za čitaoca kakav sam ja i zbunjujuće (kako i kada da čitam antrfile u romanu? Prije ili poslije teksta u koji je ubačen...?).

Šnajderova životna priča je krajnje neobična, ali za mene kao čitaoca romana manje je važno što se radi o životima stvarnih ljudi. Umjetnička istina za kojom čitalac traga ne zahtjeva faktografiju, nego ubjedljiv jezik i harmoniju emocija i stila koje ovdje nisam našao. Opet, knjiga će se sigurno dopasti čitaocima koji vole dokumenranost i ličnu notu u književnosti.
 
Jesam u izolaciji, ali već oko 3 nedelje.
(Ja sam jedna od onih kojima je u Vatrenom oku izgubljen rezultat pa sam ga bez veze čekala 10-ak dana, pa ipak ponovila).
Niko se nije zarazio od mene a da to znamo.
Tako da ako je neko i cvikao, prošlo ga je :lol:

Mada sam ja i dalje u izolaciji sve dok ne dobijem negativan rezultat. Za svaki slučaj.
Prvo mi je u izolaciji bilo ok, pa sam htela da šiznem, a sada sam se navikla, organizovala vreme, i biće mi prosto žao kad prođe :D
 
Zdravo, društvo!
Moj muž i ja smo nadrljali od kovida, ja od 8. a on od 11. jula. Radili smo test 15. i oboje smo pozitivni, mada sam ja već bila sigurna da jesmo. Ovako nešto nikad nismo doživeli, ni on, ni ja. Temperatura, bol po celom telu da ne možeš da ležiš, kao crve da imamo u telu. Onda mi ni snimak pluća nije bio dobar, pa nisam smela noću da zaspim, da mi se naglo ne pogorša stanje. Konačno nam je bolje, čekamo kontrolni test u sredu. Niko u okruženju nije bolestan, tako da nam nije jasno otkud nam virus. Prekjuče su bebi našli antitela, pa su mu zakazali za sutra testiranje. Imao je povremeno temperatru 37,5 pre nas još, ne mogu da verujem da smo eventualno od njega dobili. Više puta je išao na nekakve preglede, svaki put je bio testiran i negativan...
Ništa nisam mogla da čitam, jednostavno sam bila slomljena. Odložila sam Moravsku noć na pola, ovaj Handke me definitivno smara svojim beskrajnim deskripcijama, na kraju nemam pojma šta sam pročitala. Sad sam počela Pedeset cigareta za Elenu na preporuku Esterite, malo lakše štivo za čitanje, mada ne baš veselo.
 
Prošli put sam bila uplašena, sada preplašena. Čitala sam razne gadosti o tome kako može da se razvije bolest za nekoliko sati. Samo smo molili boga da ne dospemo u bolnicu. Otud se većina nije vratila... Mm ima i godine i visok pritisak, ali, ovom prilikom, uz redovnu terapiju, čak mu je bio i niži, da ne kažem normalan. Do juče ga je bolela glava, za njega sam se plašila više nego za sebe, iako su njegova pluća bila bolja od mojih. Nadam se da nam mozak nije stradao. Dešavalo mi se da posle pola sata ne znam kolika mi je bila temperatura i da li sam popila lek ili nisam... Ovakvu bolest ni najvećem neprijatelju ne bih poželela.
 
Nigdje niotkuda, Bekim Sejranović, Booka, 203 strane.
Sentimentalno putovanje izbeglice iz Bosne, od detinjstva u Brčkom, preko Bakra, Rijeke, do Norveške, Osla i ostrva S. na krajnjem severu zemlje koja postaje "naša" jer sve više ljudi sa ovih prostora ima tamo. Uživela sam se i uživala u knjizi, čak se i njegova nedavna prerana smrt nekako uklopila u celu priču i dala joj pečat.
Piše jednostavno, obično, kao da priča nekom. Neki momenti su mi se toliko svideli da sam ih zapisala kao što smo nekad zapisivali citate u posebnu svesku- svaštaru.
-Ne znaš ni sam što te više boli: sjećanje ili istina. Sjećanju ne vjerujem, a istinu ne mogu podnijeti.
-Uplašeno pokušavaš razlučiti je li ti ga žao ili mu zavidiš (drugu koji se ubio)
-I napokon sam samom sebi priznao da mi je potpuno svejedno jesam li u svojoj sobici u Oslu, u kolibi na otoku S., u Rijeci, Bakru, Brčkom, u brodskoj kabini ili zatvorskoj ćeliji, jel praznina u meni je ista i usamljenost je ista.
Još puno toga interesantnog sam mogla da prepišem.
Zbog Norveške, opijanja, seksa, Kristijansanda, udaljenog otoka, neminovno je poređenje sa Knausgordom. Skraćena verzija Moje borbe na naš način.
Družiću se ja još sa Sejranovićem.
 
Moram posebno da se osvrnem na mesto Bakar o kome vrlo slikovito piše. Ko ne zna, mesto se nalazi u predivnom zalivu u blizini Rijeke, smaragdno more, plavo nebo, a onda je neki bolesni um smislio da tu napravi koksaru. Grozna, prljava, smrdljiva tehnologija koja uništava zdravlje, vazduh, da ne pominjemo lepotu zaliva.
Kao mala sam s roditeljima prošla tuda, iza neke okuke pojavljuje se to nestvarno lepo more okruženo šumovitim brdima, a onda kao da me neko ubo u oko, pojavljuje se nekakva skalamerija sa dimnjacima, transporterima, dizalicama, kranovima. Sklonili su sada sve, ali... malo sam guglala i naišla na interesantan tekst. Čudni smo mi ljudi.
"Koksara je prestala s radom prije gotovo dva desetljeća, 26 rujna 1994. godine. (tekst je iz 2013.)
... Visoki dimnjak je srušen, ali iako radovi na raščišćavanju terena još nisu dovršeni, postoje zamisli o gradnji – nove koksare!
Nedavno sam razgovarajući s nekolicinom mještana, ostao, pa mogu reći i zaprepašten njihovim stavom da je gradnja trećeg bloka tamošnje termoelektrane na uvozni ugljen – dobrodošla. Rekli su mi kako od toga imaju izravne koristi zbog – ekološke rente.
Nekoliko desetaka tisuća kuna godišnje po glavi stanovnika u općini Kršan bili su dovoljni da se lokalno stanovništvo odobrovolji."

Ne mogu ni da im zamerim, od lepote se ne živi.
 
Ovo u spojleru je baš interesantno.
Ja sam knjigu čitala i sećam je se poprilično.
I sećam se da je njegova majka izbegla negde bogtepitagde, negde u neku nedođiju, čini mi se u Africi.

PS Ovo za Bakar je stvarno poražavajuće :(
 
Krasuljak! Sestro slatka :cmok:
Vi ste baš zaglavili. Ali ipak, dobro je da sve ide na bolje.
Mene je takođe jako bolela glava. Taj simptom (za koji čak nisam ni znala da spada u simptome) mi je bio najgori.
Probudi me noću ili čim ustanem ujutru pujem tabletu.
Ali sve drugo mi je bilo poprilično laganica. Nisam, moram priznati nešto ni brinula previše.
Jedino sam se plašila da nisam zarazila ukućane onih prvih dana dok nisam otišla u izolaciju.

Dobro je da ste sada dobro, i najvažnije da je beba dobro :heart:
 
lamar:
I sećam se da je njegova majka izbegla negde bogtepitagde, negde u neku nedođiju, čini mi se u Africi.
Kliknite za proširenje...
U Maleziju. Meni je to bilo šokantno. Da su i tamo slali ljude iz Bosne. U romanu ona je tamo umrla.
A sinoć sam guglala gde je Sejranović sahranjen. U Tuzli. Kaže, nije se do pred sahranu znalo da će biti tamo sahranjen. Da li ima nekog tamo, nisam našla. Osim što je tamošnje pozorište postavilo predstavu po njegovom delu Tvoj sin Haklberi Fin. I da, negde je pisalo da je bio venac od majke.
 
Eto, u Maleziju :eek: Stvarno je šokantno.
Ma svašta je šokantno o čemu ja tek zadnjih godina saznajem. Stid me je od mnogih dešavanja.
Stid me je pred samom sobom koliko pojma nisam imala. Koliko sam se sebično bavila samo svojim životom.
 
Normalno je baviti se svojim životom. Znaš kako ima kritika i pogrdnih naziva za one koji se bave tuđim životima. ;)
Znam da nisi mislila na to.

Toliko se svega u tim ratovima dešavalo da nije bilo moguće saznati sve. A treba se mao i zaštiti od loših vesti. U današnje vreme svi mediji se utrkuju ko će pre, ko će više javiti o nekoj tragediji, objaviti fotografije, snimke, razgovarati s ljudima koji su izgubili svoje bliske. Nit pristojnosti, nit empatije, nit novinarstva.

Snažna mi je bila i scena gde on piše kako mu je bilo teško dok je prevodio razgovore nadležnih sa tražiocima azila. I kako su ti nadležni oguglali na sve te priče, a on ih sve proživljavao iznova i iznova.
Ma mnogo ima scena koje su snažno uticale na mene, koje sam htela da pomenem, al nema smisla da sad sve prepišem ili prepričam.
 
Baš sam se primila.
Znaš da su mene mnoge knjige smorile u poslednje vreme, pa sam srećna što mi je nešto bilo interesantno. Ali uvek imam gorak ukus u ustima kad je to o ovoj našoj nesreći s kraja prošlog veka. A ja nemam utisak da je prošla samo poprima nove oblike. I samo se delimo, ispravljamo krive Drine. Evo danas je baš aktuelna promena naziva ulica. Ja sam lično pogođena jer će moja Zagorska ulica da promeni ime u Blagoja Jovovića (atentator na Antu Pavelića).
I ne znam šta Vesiću smeta Zagor (Te- Nej). I njega Sejranović pominje.

Prvi put u životu živim u ulici s kratkim imenom, prethodne imale po 20 slova, trebao mi godišnji odmor da ih upišem u neki formular, a najčešće nisu mogle ni da stanu. Potpisala sam i peticiju protiv toga. Ko da od toga ima neke vajde. Ali mi drago kad vidim da više od hiljadu ljudi misli kao ja.
Što reče jedan na TV-u. Bolje da su popravili ovaj trotoar nego što menjaju table. E da su samo table, nego sva dokumenta, pa koliko ljudi, al će država da zaradi. Naravno, ne pada mi na pamet da menjam dokumenta dok ne isteknu.
 
Sve si u pravu. Naročito za ovaj trotoar.
Moj deda po ocu je poginuo na sremskom frontu i jedna mala, malena uličica sa nekih 10-ak kuća nosi njegovo ime.
Mogu ti reći da bi mi teško palo kada bi to neko promenio.
Ne bi mi ni najmanje smetalo da nikada nije ni postojala ulica njegovimimenom, ali bi mi smetalo da se sada kad već postoji skidaju te tabel. To mi je skrnavljenje.
Jedino što je taj kraj potpuno neinteresantan Vesiću i ostalim kaubojcima, pa je ta malobrojnost stanovnika i kratkoća ulice zapravo njena zaštita od neke promene.
Odosmo ti i ja u of :D
 
Bar smo oživele temu.
Pa čestitam ti na ulici, dedinog imena. Nadamo se da je nece niko primetiti, ni dirati.
Trudim se da se ne nerviram, ali baš mi zao lepog imena moje ulice.
A sve su u okolini po krajevima nekadašnje zemlje: Bačka, Banijska, Banatska, Bosanska, Banjička (ovo je slučajno da su sve na B), ima i Toplička, Sremska, Crnogorska, Slovenska.... sve lepa kratka imena...eh
 
Mrs.Bi:
Bar smo oživele temu.
Pa čestitam ti na ulici, dedinog imena. Nadamo se da je nece niko primetiti, ni dirati.
Trudim se da se ne nerviram, ali baš mi zao lepog imena moje ulice.
A sve su u okolini po krajevima nekadašnje zemlje: Bačka, Banijska, Banatska, Bosanska, Banjička (ovo je slučajno da su sve na B), ima i Toplička, Sremska, Crnogorska, Slovenska.... sve lepa kratka imena...eh
Kliknite za proširenje...
Мени се свиђа Шилерова, Гетеова...
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Plavooki Treptač
Ovo su 3 simptoma da vam na vrata kuca perimenopauza
Odgovora
2
Pregleda
286
Plavooki Treptač
Plavooki Treptač
Nina
Saveti za hidrataciju kože sa 30, 40 i 50 godina
Odgovora
9
Pregleda
342
Pinocchio
Pinocchio

Back
Top