Bespuća i stranputice zakona indogermanističke komparativne lingvistike

[Mrkalj]

Pošto smo mi "ustvari" originalno "**SOLVENI". Kakva lakrdija od indogermanistike

Dakle, nismo nikad bili SOLVENI, već uvek SLOVENI i pošto je SL bilo preteško za izgovor kentumskim jezicima (germanskim i italskim), oni su inicijalnu konsonantsku grupu izbacili.


Pojašnjenje:

"Solveni" - ne postoje. Bila je to ironija. Niti Nemci niti Italijani niti Grci (svi kentumski jezici) ne mogu da izgovore reč Sloveni, Slovenci i sl. Tako su Grci ubacili epentezno K, pa smo postali Sklabenoi, u latinskoj verziji Sclaveni, u italijanskoj Schiavoni, Schiavi i sl.

Spojler

Interesantna mi je bila tvoja teza da su to naše narodnosno ime na zapadu izveli amputacijom anlaut- klastera SLO, pri čemu bi se ono t ili ozvučeno d na kraju moglo tumačiti slovenskom etimologijom od glagola sloviti - Sloventi > Venti > Vendi i Veneti.

Napisao sam ironično **Solveni jer indogermanisti sve stvarne slovenizme u nemačkom vide kao imaginarne germanizme u slovenskom, a to u velikom broju slučajeva objašnjavaju pojavom koja se naziva slovenska metateza likvida u 8. veku-stoleću (ovde joj tepamo kao SMLOV). Tako je slovenski breg postao od nemačkog berg, slovensko Krajina od nemačkog Karniola, nemačko helm od našeg šlem, nemačko wolke od našeg oblak (ob+vlak) itd. (spisak je dug), umesto obrnuto.

Što se tiče germanskih reči na SL- ; nema nijedne anlaut grupe SLO sa kratkim akcentom, a drugo mahom sve su u nemačkom dale š (sch). Ti me ispravi ako sam nešto preskočio.

Ustvari, sad vidim da nemaš SLO- grupu uopšte?

Treće, što se tvojih primedbi za **borot i **solovo tiče, to se lako objašnjava dominacijom OCS-a. Gdegde su ostavljeni dualizmi, kao kod vrata (dobar ti je onaj video prilog), npr, a negde tek u dijalektizmima izviruje mnogoglasje, zar ne?...

Уједно, овде можемо видети примере нетачности твојих наклапања:
- када би твоје тврдње о ист. слов. пуногласју биле тачне, речи слово и слава не би гласиле тако, но имале би облике **солово, **солова

Више среће други пут.

Но, имају.

Штавише, многогласни корен СОЛОВ- постоји у руском језику и то у стандардном руском језику. Али ти то не знаш.

 

[ИгарЈ]

Такав корен, такве етимологије не постоји. Некоћ си тако лупетао о тобожњој руској речи **волок у значењу 'во'. Смејурија.
Колико пута си до сада показао како ти други словенски језии, а поготову руски, не иду нешто?
Да пошел ты.

 

[Mrkalj]

Јашта постоји, некоћ си тако писао о некаквој руској речи *волок у значењу 'во'. Смејурија. Колико пута си показао да ти други словенски језии, а поготову руски, не иду најбоље? Да пошел ты.

Pretpostavljam da ćeš ovu poruku prepravljati, pa da odgovorim na original.

Verovao sam da ćeš se na gurku setiti te reči - ali ti gurka nije pomogla.

Nego, značajne su implikacije postojanja te reči, iako su je švapski etimolozi bez ikakve logike razdvojili od korena reči kao sloviti, slovo, Sloveni, slavina itd.

Naravno reč je o:

GENERAL: род. п. -а, укр. сло́во, блр. сло́во, др.-русск., ст.-слав. слово, род. п. словесе λόγος, ῥῆμα (Супр.), болг. сло́во, сербохорв. сло̏во "буква", словен. slovọ̑, род. п. -ẹ́sа "прощание", slóvọ, род. п. -а "буква, слово", slòv, род. п. slóvа "зов, имя", чеш. slovo "слово", sloveso "глагол", слвц. slovo "слово", польск. sɫоwо, в.-луж., н.-луж. sɫowo "слово", полаб. slüvǘ. Связано чередованием гласных со сла́ва, слыть.

ORIGIN: Праслав. *slovo (основа на -еs-) родственно лтш. slava, slave "молва; репутация; похвала, слава", вост.-лит. šlãvė ж. "честь, почесть, слава", šlãvinti "славить, почитать", др.-инд. c̨rávas "слава, похвала, уважение, зов", авест. sravah- "слово, учение, изречение", греч. κλέος, диал. κλέος ср. р. "слава", др.-ирл. clú "слава"; см. Траутман, ВSW 308; Розвадовский, RS I, 102; М.--Э. 3, 920; Мейе, Ét. 356 и сл.; RS 2, 66; 6, 168 и сл. Френкель ВSрr. 107.

PAGES: 3,673




Prema tome, vidimo da ovo nije nauka, nego politika.

 

[Mrkalj]

Такав корен, такве етимологије не постоји. Некоћ си тако лупетао о тобожњој руској речи **волок у значењу 'во'. Смејурија.
Колико пута си до сада показао како ти други словенски језии, а поготову руски, не иду нешто?
Да пошел ты.

Jesam rekao da ćeš promeniti?

Kako ono reče ti za sramoćenje?

 

[ИгарЈ]

Јасно ми одмах беше да мислиш на славуја, али славуј и слово нису истога корена и етимологије. То је очито када се упореде, штавише, и данашњи словенски облици тих речи. За то је, наравно, потребно језикословно знање, а ти га немаш. Иначе, заиста ми је занимљиво како се враћаш мојим старим објавама и покушаваш их оповргнути после колико времена новим аргументима, заиста се трудиш, али нешто ти не иде.

Rick Derksen - Etymological dictionary of the Slavic inherited lexicon, 2008

 

[Mrkalj]

Јасно ми одмах беше да мислиш на славуја, али славуј и слово нису истога корена и етимологије. То је очито када се упореде, штавише, и данашњи словенски облици тих речи. За то је, наравно, потребно језикословно знање, а ти га немаш.

Rick Derksen - Etymological dictionary of the Slavic inherited lexicon, 2008

S tobom ne može ljudski da se diskutuje. U prvoj poruci me psuješ, onda lažeš da si znao i na kraju poentiraš da sam ja neznalica.

Meni nisi potreban i ne javljaj se, molim te sa svoje četiri knjige (Saskija, Dereksen, Malori i Kapović) koje bez ikakvog rezona citiraš. Umesto toga, ja bih voleo sagovornika koji je svestan da je etimologija predlog modela, da postoje i Slaveni i Sloveni, da postoji i slavina koja žubori (govori, slovi) i slavuj koji žvrgolji (govori, slovi), da hipotetički koren *solvъ nema "kognate u svim indoevropskim jezicima" (citat IgarJ), štaviše nema ga nigde sem u ruskom i možda prvom komšiluku.

To je jasno kao dan, ono za šta ja tražžim sagovornika su implikacije takvih slučajeva jer slov : solov nije usamljen slučaj.

 

[ИгарЈ]

Књиге цитирам како би се видело да не пишем измишљотине, но наводим научне закључке. Ти радиш сасвим супротно и самим тим не може бити разговора.

Укратко, превојем самогланика од слово се добива слава, и тако је код свих Словена. Када би реч славуј била истога корена, онда би имала корен **slav- у свим словенским језицима. Но, код Лехита налазимо slov-, а код Источних Словена солов-. Ту је очито деловање метатезе и пуногласја, и када се примене њихове правилности, све је јасно - метатеза с дужењем самоглсника код једних, без дужења код других, пуногласје код трећих, што је отворило затворен слог *solv-.

Тебе надо ещё уроков?

 

[Mrkalj]

Књиге цитирам како би се видело да не пишем измишљотине, но наводим научне закључке. Ти радиш сасвим супротно и самим тим не може бити разговора.

Укратко, превојем самогланика од слово се добива слава, и тако је код свих Словена. Када би реч славуј била истога корена, онда би имала корен **slav- у свим словенским језицима. Но код Лехита налазимо slov-, а код Источних Словена солов-. Ту је очито деловање метатезе и пуногласја, и када се примене правилности тих прмена све је јасно - метатеза с дужењем самоглсника код једних, без дужења код других пуногласје код трећих, што је отворило затворен слог *solv-.

Тебе надо ещё уроков?

Ma, sve je to lepo, samo što za hepi end tvoje priče nedostaju četvrti, koji bi trebalo da imaju solv- bez metateze. Ako ih nađeš, javi.

PS. Nije problem što citiraš knjige, dapače. Problem je što četiri godine citiraš četiri knjige (Saskija, Dereksen, Malori i Kapović), kao što sam već rekao. Ne napreduješ, nego dogmatišeš kao pop.

 

[ИгарЈ]

Основна литература и више је но довољна за побијање твојих наклапања, дај нешто сложеније па ћу и ја изнети тежа штива.

Боље мало преброј колико сам књига и радова овде наводио.

 

[Mrkalj]

Основна литература и више је но довољна за побијање твојих наклапања. Дај нешто сложеније, па ћу и ја изнети тежа штива.

Umalo me strefio argument. Jedva sam izbegao.

Kao što rekoh - za hepi end tvoje priče nedostaju četvrti, koji bi trebalo da imaju solv- bez metateze. Ako ih nađeš, javi

 

[Mrkalj]

Ту је очито деловање метатезе и пуногласја, и када се примене њихове правилности, све је јасно - метатеза с дужењем самоглсника код једних, без дужења код других, пуногласје код трећих, што је отворило затворен слог *solv-.

Da vidimo dalje. Reč мрамор, мраморный (mermer, mermerni) u ruskom standardnom jeziku javlja se samo u nemnogoglasovnom rasporedu (мрамор, мраморный); ogovarajuće mnogoglasovne varijante potpuno su odsutne. Koren reči je, međutim, mnogoglasovan:

mermer, mramor ✧ lat. marmor ← grč. mármaros: blistav

WORD: мра́мор.
GENERAL: Заимств. из цслав. вместо др.-русск. мороморъ (Ант. Новгор. 79 (Л.) 15; см. также Шахматов, Очерк 152 и сл.); болг. мра́мор, сербохорв. мра̏мо̑р, словен. mrámor, чеш., слвц. mramor.

ORIGIN: Вероятно, заимств. из лат. marmor, возводимого к греч. μάρμαρος "камень, глыба" + суф. -оr; см. Бернекер 2, 20; Романский, JIRSpr. 15, 120; Вальде--Гофм. 2, 42. Сюда же относится Мра́морное мо́ре, а также др.-русск. Мороморноıе пристанище -- гавань неподалеку от Эфеса (Хож. игум. Дан. 7).




Pitanje: kako je ruska strogo nemnogoglasovna reč мрамор, мраморный mogla da nastane iz "mnogoglasovnog" originala marmaros ili marmor?

Odgovor:_____________________________

 

[ИгарЈ]

Da vidimo dalje. Reč мрамор, мраморный (mermer, mermerni) u ruskom standardnom jeziku javlja se samo u nemnogoglasovnom rasporedu (мрамор, мраморный); ogovarajuće mnogoglasovne varijante potpuno su odsutne. Koren reči je, međutim, mnogoglasovan:

mermer, mramor ✧ lat. marmor ← grč. mármaros: blistav

WORD: мра́мор.
GENERAL: Заимств. из цслав. вместо др.-русск. мороморъ (Ант. Новгор. 79 (Л.) 15; см. также Шахматов, Очерк 152 и сл.); болг. мра́мор, сербохорв. мра̏мо̑р, словен. mrámor, чеш., слвц. mramor.

ORIGIN: Вероятно, заимств. из лат. marmor, возводимого к греч. μάρμαρος "камень, глыба" + суф. -оr; см. Бернекер 2, 20; Романский, JIRSpr. 15, 120; Вальде--Гофм. 2, 42. Сюда же относится Мра́морное мо́ре, а также др.-русск. Мороморноıе пристанище -- гавань неподалеку от Эфеса (Хож. игум. Дан. 7).

Pitanje: kako je ruska strogo nemnogoglasovna reč мрамор, мраморный mogla da nastane iz "mnogoglasovnog" originala marmaros ili marmor?

Odgovor:_____________________________

То је савршен пример ликвидне метатезе и пуногласја, а проблема нигде нема. Староруско пуногласно мороморъ посведочено је и познато, временом га је заменио црквенословенски облик мраморъ. Могао би коначно научити макар ломпрц рускога језика, све је лепо објашњено у прилогу с Викиречника који си поставио, а и нема смисла да наклапаш о језику чији ни савремени облик не познајеш, камоли старије ступње његова развоја. Уједно, пресмешно је како полногласие "преводиш" као **многогласје. А изгледа да ти грчки и латински такође не иду, будући да marmor и μάρμαρος нису "многогласовни" како рече.

 

[Mrkalj]

То је савршен пример ликвидне метатезе и пуногласја, а проблема нигде нема. Староруско пуногласно мороморъ посведочено је и познато, временом га је заменио црквенословенски облик мраморъ. Могао би коначно научити макар ломпрц рускога језика, све је лепо објашњено у прилогу с Викисловара који си поставио, а и нема смисла да наклапаш о језику чији ни савремени облик не познајеш, камоли старије ступње његова развоја. Уједно, пресмешно је како полногласие "преводиш" као **многогласје.

Istina, promaklo mi je jer sam na drugom mestu čitao da mnogoglasovna reč nije posvedočena, a citat iz Fazmera dodao sam na brzinua.

PS. Učim ruski, a dobro je i to što ti učiš "stupnje" srpskog.

PS.#2 Smešno ti je što punoglasje, punoglasni prevodim kao mnogoglasje, mnogoglasovni. E pa, punoglasje, punoglasno se odnosi na pun glas, a ne na mnogo glasova. Svako ima svoje veselje.

 

[Mrkalj]

Igore, kako stojiš sa literaturom o ruskom dijealektološkom materijalu?

Na primer, u Fazmera se pominje iskonnoruska reč хоро́брый, ali zdravo za gotovo, bez ikakve reference gde je reč posvedočena u pisanom obliku, ili u kom je govoru ili dijalektu zabeležena.ili u

WORD: хра́брый

GENERAL: храб(ёр), хра́бра, хра́бро. Заимств. из цслав., при исконнорусск. хоро́брый (см.), ср. ст.-слав. храбръ πολεμικός, φοβερός (Супр.).

PAGES: 4,273

 

[ИгарЈ]

Ипатијевски летопис: бысть Левъ кнѧзь доуменъ и хороборъ
http://www.lrc-lib.ru/rus_letopisi/Ipatius/gif_mm.php?file=935-936.gif

 

[Mrkalj]

Odavde vidimo geografsku distribiciju, tj. područje od Soluna do Rujna (od Bugarske do "Lugarske") na kojem se, prema inačici zvanične indogermanistike gotovo jednovremeno, kao udar meteora o Zemlju, na prelazu 8. u 9. vek odigrala tzv. "metateza likvida u slovenskim jezicima". Ma koliko razboritom umu ovo samo po sebi bilo teško prihvatljivo, verovali ili ne, ovo jeste prihvaćeno kao zvaničan naučni stav.

Dakle, šta zaključujemo na osnovu gornje pločice koja ukazuje da se samo u istočnoslovenskih jezika odigrala glasovna promena tzv. "pleofonije (mnogoglasja)" u početnom konsonantskom slogu? Zaključujemo da su svojim širenjem ka severoistoku, dolazeći u kontakt sa mnogim plemenima, a posebno uralskim narodima, čiji su današnji jezički predstavnici mađarski i finski jezik, istočnoslovenski jezici pretrpeli glasovne promene, analogne ili gotovo jednake promenama posvedočenim mnogo kasnije, pri dolasku ugarskih plemena u Panoniju prilikom njihovog usvajanja slovenskih reči: srp. brazda → mađ. barazda, srp. knjiga → mađ. konjig, srp. sliva, šljiva → mađ. silva, srp. stol → mađ. astal, srp. sreda → mađ. serda, srp. škrinja, skrinja (od skriti) → mađ. sekrenj, srp. grad → mađ. Gardoš, srp. blatno → mađ. Balaton, spr. Zlatan → mađ. Zoltan itd.

Time zaključujemo da je južno- i zapadnoslovenska vrednost početnih slogova koji sadrže likvidu etimološki originalna (polazna, ortoteza) i da su oblici na koje danas zvanična indogermanistika gleda kao na etimološke originale (walh, berg, helm, wolke itd.) izvedeni iz slovenskih (vlah, breg, šlem, obvlak itd.) tj. kod germanskih i italskih oblika došlo je do metateze likvida.

Moj propali pokušaj razumevanja revolutivne metateze likvida u južnim i zapadnoslovenskim jezicima krajem 8. veka, imao je za posledicu pokušaj objašnjenja istočnoslovenskog mnogoglasja (pleofonije) izvan konteksta razvoja od tzv. "nemetateziranih" oblika korena (CvrC/CvlC, gde v stoji umesto vokala a, e ili o) . Zato predlažem nacrt modela razvoja mnogoglasovnih oblika iz tzv. "metateziranih" (CrvC/CrlC), a realno ortoteznih, tj. realno izvornih oblika korena.

Što se mnogoglasja tiče, stvar izgleda ovako.


1.

a. Mnogoglasovna reč prestaje to da bude kada se akcenat prebacuje sa mnogoglasovnog sloga (берег:безбрежный, ворот:возврат, город:Волгоград, голова:возглавить, сторона:пространство, через:чрезвычайный, оборот:обращение, молоко:млекопитающее, перед:предмет, середина: средний) i obratno, reč postaje mnogoglasovna kada je akcenat na početnom slogu korena (zovi ga "mnogoglasni" ili "Anlaut" slog).
b. Ovde stvar nije prvoočigledna zbog prisustva staroslovenizama koji zamagljuju rusko jezičko svojstvo paralelizma mnogoglasja i ortoteze (realnog praslovenizma) opisano pod 1.a.
​

2.

a. Različiti korenovi koji bi mnogoglasovnim razvojem bili u homonimnom paru međusobno su kompetitivni dok svako značenje ne dobije jedinstven oblik - jedan ostaje u južnoslovenskom (originalnom) stanju, dok se drugi razvija u mnogoglasovni oblik. Na primer: брат (brat):бороться (boriti se)
b. Ovde stvar nije prvoočigledna zbog prisustva staroslovenizama koji zamagljuju rusko jezičko svojstvo ortoteze (realnog praslovenizma) opisano pod 2.a.
​

3.

а. Postojanje slovenskih reči bez izvesnog neslovenskog (nebaltoslovenskog) kognata (hram:хором, Sloven:соловей, glagoljati:голого́лить) kojim bi se mnogoglasje date reči objasnilo kao pojava nastala od CvrC/CvlC tzv. "nemetatzirane" forme.
b. Nepostojanje mnogoglasovnog oblika reči koja ima tzv. nemetatezirani kognat u neslovenskim jezicima (?).
​

4.

a. Podudarnost ruskog mnogoglasja sa mađarskim realnim mnogoglasjem koje nastaje posle 9. veka: борозда:barazda, болото:Balaton i
b. podudarnost ruskog mnogoglasja sa mađarskom realnom metatezom koja nastaje posle 9. veka: Zoltan:золото, Gardos:город, serda:середина
​

upućuju na zaključak o vremenski trajnim fonološkim svojstvima zapadno- i južnoslovenskih dijalekata odslikanih u realnoj ortotezi i vremenski trajnim fonološkim svojstvima neslovenskih jezika koji usvajaju slovenske oblike. Ulogu u nastanku pleofonije istočnoslovenskih dijalekata mogu imati uralski jezici čiji su govornici poslovenjeni na istočnoslovenskom području, a to je grupa jezika kojoj pripada i mađarski jezik. Kako vidimo iz priloženih primera, ovi jezici imaju tendenciju razbijanja početnih konsonantskih klastera tzv. anlaut-vokalizmom, što je, praktično, drugo ime za pleofoniju, a koristi se u objašnjenju nastanka mnogoglasnih oblika u mađarskom jeziku.


5.

a. Značajnu analogiju sistemne jezičke pravilnosti sa tzv. mnogoglasjem nalazim u vokalizaciji samoglasnog r [er] (вернуться, держать, первый, смерть, терпеть), dok smatram da analogiju ne treba tražiti u naoko izvornim ali zaista zavodljivim CvrC/CvlC oblicima.
b. Analogno gledam na problem (funkcionalno mnogoglasovnog) oblika челове́к, gde se onda u eksplikaciji rekonstruiše dodatni praslovenski oblik *čelověkъ pored *čьlověkъ.
​

6. Gledište da su svi nemnogoglasovni oblici u istočnoslovenskom jeziku naknadni staroslovenizmi jeste mit stvoren da potkrepi indogermanističku dogmu o prvenstvu svih germanskih i latinskih reči. Ovde iznetim nacrtom objašnjavam suprotan proces: usvajanje slovenskih reči od strane Germana i Romana, pri čemu dolazi do realne metateze (CvrC/CvlC oblika) što je demonstrirano na zasvedočenim primerima mađarskog (Gardos, konyiv, Zoltan), albanskog (gardinе) i drugih neslovenskih jezika (Malden, Eflak). Nemnogoglasovni oblici u istočnoslovenskim jezicima izvorni su praslovenski oblici koji su u istočnoslovenskim dijalektima naporedo preživljavali sa mnogoglasovnim oblicima. Metateza likvida u južnim i zapadnim slovenskim jezicima jeсте mit stvoren sa istom svrhom.


7. Postojanje dogmatski slepog ubeđenja o iskonstvu CvrC/CvlC oblika dovelo je do besomučnog traganja za odgovarajućim kognatima koje je, kada kognata nema u litavskom jeziku, što nije retko, urodilo najneverovatnijim (re)konstrukcijama i bizarnim oblicima čija je kako fonološka tako i semantička veza sa polaznim pojmom prenategnuta da bi je zdarv razum mogao prihvatiti. Ali, eto, ma koliko jalova bila, ponuđena je u cilju potkrepljenja vladajuće dogme.

 

[ИгарЈ]

Пресмешно, само преврћеш језикословне тврдње наопачке. Још смешније је како после колико већ времена и даље немаш довољно знања како би приметио противуречности и самоопречности у својим тврдњама.

Када би познавао староруске писане споменике не би наклапао о некаквој изворној упоредности пуногласних и непуногласних облика у Источних Словена. У тим споменицима јасно је посведочен начин употребе старословенских тј. црквенословенских облика уместо изворних источнословенских. Такав утицај јавио се само у руском језику, дочим у белоруском и украјинском тога нема, с изузетком значајно мањега броја речи насталих под каснијим утицајем рускога књижевнога језика. Осим рускога паралелизма пуногласних и непуногласних корена, старословенски тј. црквенословенски утицај такође је очит у речима с гласовима /жд/ и /щ/ уместо изворних источнословенских одраза /ж/ и /ч/ (упоредити горожанин/гражданин и будущий/будучи) те и у односима попут небо/нёбо.

Када већ јужнословенске и западнословенске облике неосновано и без доказâ проглашаваш изворнима, онда би могао објаснити који од њих су "изворнији", нпр. град или grod?

Из тога се даље јавља неколико питања. Како то источнословенски пуногласни корени увек одговарају паралелизму grad/grod код осталих Словена?

Ако су јужнословенски, чешки и словачки корени изворни, зашто онда код Источних Словена не налазимо облике попут **борот уместо брат, као што бисмо очекивали? Даље, зашто и како код осталих Западних Словена не налазимо облике попут **brot као што би се очекивало?

Ако је изворни облик коренâ био онакав какав налазимо нпр. у Пољском (gród), зашто онда код Источних Словена не налазимо облике попут **гором уместо *гром као што бисмо очекивали? Даље, зашто и како код Јужних Словена, Чеха и Словака не налазимо облике попут **gram уместо grom као што би било очекивано?

Откуда уопште однос grad/grod, те зашто у свим индоевропским језицима налазимо стање супротно од словенскога?

Даље, источнословенско /ер/ на месту штокавскога самогласнога /р/ није "вокализација" тога гласа. Прасловенским и старословенским посведоченим скупинама ьр, ър, рь, ръ одговарају источнословенски одрази ер, ор, ре, ро, тј. реч је о правилним одразима полугласова и вокализацији прасловенских двогласа.

О осталим неоснованим тврдњама другом приликом. Лако је аутохтонистима, испишу гомилу непоткрепљених измишљотина и готов посао, а да би се указало на њихове грешке потребно је најпре познавати материју и литературу, те уложити време, труд и живце.

 

[Mrkalj]

Пресмешно, само преврћеш језикословне тврдње наопачке. Најзанимљивије је како после колико времена и даље немаш довоно знања како би приметио противуречности и самоопречности у својим тврдњама. Када би познавао староруске писане споменике не би наклапао о некаквом паралелизму пуногласних и непуногласних облика у Источних Словена. У тим споменицима јасно је посведочен начин употребе старословенских тј. црквенословенских облика уместо изворних источнословенских. Такав утицај јавио се само у руском језику, дочим у белоруском и уркајинском тога нема, осим значајно мањега броја речи насталих под каснијим утицајем рускога књижевнога језика. Осим рускога паралелизма пуногласних и непуногласних корена, старословенски тј. црквенословенски утицај такође је очит у речима с гласовима /жд/ и /щ/ уместо изворних истоћнословенских одраза /ж/ и /ч/ (упоредити горожанин/гражданин и будущий/будучи) те и у односима попут небо/нёбо.

Када већ јужнословенске и западнословенске облике неосновано и без доказа проглашаваш изворнима, онда би могао објаснити који од њих су "изворнији", нпр. град или grod?

Из тога се даље јавља неколико питања. Како то источнословенски пуногласни корени увек одговарају паралелизму grad/grod?

Ако је јужнословенски, чешки и словачки облик коренâ изворни, зашто онда код Источних Словена не налазимо облике попут **борот уместо брат као што бисмо очекивали? Даље, зашто и како код осталих Западних Словена не налазимо облике попут **brot као што би се очекивало?

Ако је изворни облик коренâ био онакав какав налазимо нпр. у Пољском (gród), зашто онда код Источних Словена не налазимо облике попут **гором уместо *гром као што бисмо очекивали? Даље, зашто и како код Јужних Словена, Чеха и Словака не налазимо облике попут **gram уместо grom као што би било очекивано?

Даље, источнословенско /ер/ на месту српскохвратскога самогласнога /р/ није "вокализација" тога гласа. Прасловенским и старословенским посведоченим скупинама ьр, ър, рь, ръ одговарају источнословенски одрази ер, ор, ре, ро. Другим речима, реч је о правилним одразима полугласова и вокализацији прасловенских двогласа.

О осталим неоснованим тврдњама другом приликом.

Zahvalan sam na odgovoru, iako sam na polovinu postavljenih pitanja odgovorio u mojoj gornjoj raščlani.

Radi se o nerazumevanju. Osnovno je pitanje zašto su refleksi takvi kakvi su, a tvoj je odgovor, tek da se vidi koliko ne razumeš to o čemu govoriš: "zato što su takvi zakoni". Naravno da je pitanje "zašto su refleksi takvi kakvi su" sadržalo u sebi i pitanje "zašto su zakoni takvi kakvi su", a odgovor sigurno nije "zato što je neko većao i odlučio da zakoni o refleksima budu takvi". Hajde, ti daj odgovor sam zašto su refleksi takvi kakvi su. Ako ne znaš je ću ti odmah dati odgovor, mada je i on sadržan u gornjoj raščlani.

Evo ono što ti znaš, a ja ne znam, pa da te pitam: kakav je to način upotrebe staroslovenskih oblika u staroruskim pisanim spomenicima, o kojem govoriš?

 

[Mrkalj]

b. Nepostojanje mnogoglasovnog oblika reči koja ima tzv. "nemetatezirani" kognat u neslovenskim jezicima (?).
​

Uporediti sa doduše bezlikvidnim korenom: князь:kuning

Kanjiža
The town was mentioned in the

 

[ИгарЈ]

Razbijanja anlaut konsonantskog klastera debelim jerovima u crkvenoslovenskom posledica je stranog uticaja standardizatora. Ukorenjena tradicija pismenosti, a primera odudaranja pisanog od izgovora u OCSu ima mnogo, nastavila je kroz školovanje da živi dovoljno dugo da indogermaniše šule zaključi kako su jerovi imanentni originalnom slovenskom izgovoru. A nisu. Imanentni su strancima. Otud kod Mažara Knez postaje Kanjiža, a kod Nemaca Kneg daje Koenig.

Сада тврдиш и да полугласова није било, где су ти докази за ту "тврдњу"? Пишеш неопеване глупости без икакве поткрепе.

И данас постоје словенски говори који чувају полугласе, а сви словенски језици имају непостојане вокале као исход вокализације полугласова у јаком положају и њиховога губљења у слабом. Уједно, у самим словенским језицима постоји још небројено трагова старих полугласова, а сви ти указатељи увек одговарају пуним самогласницима у другим индоевропским језицима.

Ако си већ умислио некакву заверу и како само ти знаш истину те осећаш потребу да људе изводиш на прави пут, онда то уради како ред налаже, а не пљујући по научним сазнањима насталих трудом људи који су томе посветили своје животе. Трипујеш да си некакав револуционар који је попио сву памет света и руши основе науке, али негде у малом мозгу мора да си свестан како си најгора незналица коју је дрмнула криза средњих година те ти је потребно да се осећаш битним и како радиш нешто важно. Ало, гари, није ово међународни мултидисциплинарини научни симпозијум него обичан форум на којем проводиш превише времена заробљен у својој фантазији уместо да га паметније искористиш.

 

[Mrkalj]

Сада тврдиш и да полугласова није било

Gde sam to rekao?

- - - - - - - - - -

Сада тврдиш и да полугласова није било, где су ти докази за ту "тврдњу"? Пишеш неопеване глупости без икакве поткрепе.

И данас постоје словенски говори који чувају полугласе, а сви словенски језици имају непостојане вокале као исход вокализације полугласова у јаком положају и њиховога губљења у слабом. Уједно, у самим словенским језицима постоји још небројено трагова старих полугласова, а сви ти указатељи увек одговарају пуним самогласницима у другим индоевропским језицима.

Ако си већ умислио некакву заверу и како само ти знаш истину те осећаш потребу да људе изводиш на прави пут, онда то уради како ред налаже, а не пљујући по научним сазнањима насталих трудом људи који су томе посветили своје животе. Трипујеш да си некакав револуционар који је попио сву памет света и руши основе науке, али негде у малом мозгу мора да си свестан како си најгора незналица коју је дрмнула криза средњих година те ти је потребно да се осећаш битним и како радиш нешто важно. Ало, гари, није ово међународни мултидисциплинарини научни симпозијум него обичан форум на којем проводиш превише времена заробљен у својој фантазији уместо да га паметније искористиш.

Rekao sam ti da su ovakvi momenti u komunikaciji plod sopstvene nesigurnosti i želje za prekidom komunikacije usled vlastite nelagode. Neverovatne bljuvotine pišeš.

- - - - - - - - - -

PS. Taj tekst o kanjiži nije od sada nego od pre godinu dana.

 

[ИгарЈ]

Uporediti sa doduše bezlikvidnim korenom: князь:kuning

Razbijanja anlaut konsonantskog klastera debelim jerovima u crkvenoslovenskom posledica je stranog uticaja standardizatora. Ukorenjena tradicija pismenosti, a primera odudaranja pisanog od izgovora u OCSu ima mnogo, nastavila je kroz školovanje da živi dovoljno dugo da indogermaniše šule zaključi kako su jerovi imanentni originalnom slovenskom izgovoru. A nisu. Imanentni su strancima. Otud kod Mažara Knez postaje Kanjiža, a kod Nemaca Kneg daje Koenig.

Saskia Pronk Tiethoff - The Germanic Loanwords in Proto-Slavic, 2003, 134-135

 

[Mrkalj]

Saskia Pronk Tiethoff - The Germanic Loanwords in Proto-Slavic, 2003, 134-135

Ne može panslovenska reč biti pozajmljenica iz zapadnogermanskog jer su Sloveni zaimali više od pola Evrope kada datira pretpostavljeno primanja reči knez. Možda su zajedničkog indoevropskog porekla, a možda su je Germani primili od Slovena.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Bilo bi zgodno istražiti i grupisati i hronološki rasporediti istorijske zapise kneževske titule.

Kod Srba se konkretno, ako se ne varam, javlja dosta kasno.

 

[Mrkalj]

Bilo bi zgodno istražiti i grupisati i hronološki rasporediti istorijske zapise kneževske titule.

Kod Srba se konkretno, ako se ne varam, javlja dosta kasno.

Kasno se javlila u smislu vladara države, pre toga se javila kao plemenski ili seoski starešina, još ranije kao sveštenik (značenje koje i danas ima u češkom i litavskom). U pitanju je sigurno jako stara slovenska reč.





king (n.) a late Old English contraction of cyning "king, ruler" (also used as a title), from Proto-Germanic *kuningaz (source also of Dutch koning, Old Norse konungr, Danish konge, Old Saxon and Old High German kuning, Middle High German künic, German König).

This is of uncertain origin. It is possibly related to Old English cynn "family, race" (see kin), making a king originally a "leader of the people." Or perhaps it is from a related prehistoric Germanic word meaning "noble birth," making a king etymologically "one who descended from noble birth." The sociological and ideological implications render this a topic of much debate. "The exact notional relation of king with kin is undetermined, but the etymological relation is hardly to be doubted" [Century Dictionary].

General Germanic, but not attested in Gothic, where þiudans (cognate with Old English þeoden "chief of a tribe, ruler, prince, king") was used. Finnish kuningas "king," Old Church Slavonic kunegu "prince" (Russian knyaz, Bohemian knez), Lithuanian kunigas "clergyman" are forms of this word taken from Germanic. Meaning "one who has superiority in a certain field or class" is from late 14c.

- - - - - - - - - -

Može biti da je slovenski koren semantički povezan sa osobom koja ima soli u glavi:


✧ prasl. i stsl. kъniga (rus. kníga, češ. kniha) ← turk. *kūinig ← kin. k'üen: svezak