BEOGRAD

  • Začetnik teme Začetnik teme pajamaca
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Највеће занимање посетилаца је за Ташмајдан, један од највећих и најпосећенијих градских паркова о којем, очигледно, мало знамо?

– Простор испод Ташмајдана и његове пећине су, вероватно, старе колико и остаци стенског масива, дакле између 6 и 8 милиона година. Вековима је служио као рудник камена-каменолом, одакле се вукао материјал за градњу римског водовода и других грађевина, а касније и за вађење шалитре (додатак у производњи барута). Дуго је имао и војну сврху, јер се овде крило становништво током бомбардовања у Првом светском рату, а за време Другог овде је било и командно место Немачког генерала Фон Лера. Подземне пролазе је користио и Карађорђе у Првом српском устанку када је освајао Београд, а много тога се током прошлости догађало и на површинском делу Ташмајдана. Мање је познато да су овде својевремено биле чак четири цркве (данас постоји само храм Светог Марка из 1934. године и деценију старија Руска православна црква), да је ту до почетка 20. века било једно од највећих варошких гробаља, да је овде, 1830. године, прочитан Хатишериф, да су овде, по свему судећи, спаљене мошти светог Саве... Пуно је и важних имена из наше историје, који су на било који начин у вези са Ташмајданом, али о томе, када данас прошетате овим парком, скоро ништа не ћете сазнати.

Интересовање домаћих, али и страних туриста да виде необичности, требало би да буде сигнал надлежним институцијма да схвате какво ``благо`` имају пред собом и да овај простор коначно уврсте у туристичку понуду Београда и Србије.

– Требало би, али није! Данас у Београду нема ни једне институције која је показала интересовање или жељу да организовано и плански реализује овај пројекат, па чак ни да учествује у даљем истраживању ових простора. Предложени пројекти нису заслужили пажњу ни надлежних министарстава, нити градских секретаријата.

Срећом, без обзира на такав однос према овом непроцењивом културном и историјском наслеђу, без обзира на то што нема организованих посета и осмишљеног медијског наступа, људи ипак налазе начин да дођу до потребних информација и да посете ове просторе.

Стичемо утисак да се ови простори могу вишеструко искористити и у њима осмислити разноврсни садржаји.

– Могућности су заиста бројне. Сам простор је изузетна прилика за музејске поставке и експонате, баш оне из далеке прошлости, музичке свечаности и старе балове, винске изложбе, сајмове и садржаје који ће привући бројне госте, ликовне колоније, изложбе, аукције, модна дешавања, презентацију традиционалних јела и пића, културе, старих заната и много тога изворног, необичног и привлачног. Све је то могуће, то је реалност подземног простора.
 
beogradli4.jpg


bgdnocupn3.jpg


bgdvatrenarekaal8.jpg
 
Етнографски музеј у Београду
Настао је као самостална институција 1901. из етнографске збирке Народног музеја. Поседује 151.990 предмета и следеће збирке: народних ношњи, тканина и ћилима; привредних справа; заната; покућства и посуђа (дрво, метал, керамика); предмета уз обичаје; слика; старих фотографија; предмета и слика са терена; предмета ваневропских народа и др. Издаје "Гласник Етнографског музеја". У саставу Музеја је Етнографска спомен-збирка Христифора Црниловића (ул.Краљевића Марка 5 - Студентски трг).




Све ношње су изложене на луткама које су постављене тако да представљају велику групу људи симболички окупљених на једном великом сабору око Српске православне цркве. Цркву представља реконструкција чесме из манастира Дечани, која доминира изложбеним простором и фотографијама наших најзначајнијих манастира.
Пошто су изложене ношње свечане, репрезентативне, и облаче се можда само неколико пута у животу, оне не приказују само велико богатство наизглед сиромашних људи већ и специфичну разноврсност менталитета људи из различитих крајева Балканског полуострва.








Чија је ово капа – златом везена оглавља Српкиња од Сентандреје до Земуна и од Темишвара до Ђакова у XIX и првој половини
XX века
Аутор: Вера Шарац-Момчиловић
Етнографски музеј у Београду, 2006.

 

Музеј се налази у Крунској улици на Врачару.....

Никола Тесла, најзанимљивија и најтајновитија личност у Срба свих времена... до дан данас многи његови пројекти нису остварени.... апсолутни ЧУДОТВОРАЦ.
 
jkgoldqg9.gif


Музеј Југословенске кинотеке, је свакако једна од најзначајнијих културних институција Београда и Србије.

muzejil6.gif
muzej1oi0.gif
umuzejgn0.jpg


Музеј Југословенске кинотеке у Београду (Косовска11), основан 1952.године, је специјализована филмска дворана у којој се приказују класична остварења домаћег и страног филма, углавном из колекције Југословенске кинотеке. Део његове сталне праксе су и посете аутора, односно значајних филмских уметника из земље и света. У предворју сале налази се музејско - изложбени простор у коме се постављају пратеће изложбе, усклађене са програмом Музеја.

Филмски фонд Југословенске кинотеке чини једну од најзначајнијих и најобухватнија филмских колекција у Европи. У њему се чува преко 85000 копија, најразличитијих формата, на запаљивој (нитратној) и незапаљивој (ацетатној) траци, немих, звучних, црно-белих и у боји.Збирка страног филма, која чини 80% фонда Југословенске кинотеке, садржи сва највреднија дела из историје светског филма. У југословенском филмском фонду чувају се најзначајнији архивски материјали и документарни филмови везани за територију бивше Југославије, почев од најстаријег сачуваног филма код нас "Крунисање краља Петра I" из 1904. године све до њеног распада 1992. Изузетно је значајна и колекција југословенских играних филмова која обухвата преко 90% продукције снимљене након II светског рата.

Већина филмова поседује заштитну копију (две копије по наслову). Филмска колекција се непрестано увећава депоновањем филмова снимљених или приказиваних у земљи, разменом са другим филмским архивима, као и путем откупа и поклона од појединаца и установа. Овакав прилив филмова представља проблем за Југословенску кинотеку јер је постојећи смештајни простор, изграђен пре тридесет година, премали и неадекватан за чување филмског блага.
 
Kafana%20Znak%20pitanja,%20oko%201930..jpg

Ово је снимак "?" из 1930...

znak_pitanja.jpg

...а ово је садашњи изглед кафане "?".

Кафану је 1823. године саградио Милан Обреновић и то је најстарија
кафана у Београду и Србији.
 
Strela:
Kafana%20Znak%20pitanja,%20oko%201930..jpg

Ово је снимак "?" из 1930...

znak_pitanja.jpg

...а ово је садашњи изглед кафане "?".

Кафану је 1823. године саградио Милан Обреновић и то је најстарија
кафана у Београду и Србији.
"Grad" je hteo da je sruši, da gradi neki moderni bjekat na toj lokaciji...bitange!
Ja kao ponosna, peta generacija rođena u Beogradu 8) ,se zgražavam što turisti vode politiku grada!
 
Историјат....

princevitomislaviandrejso6.jpg

Принчеви Томислав и Андреј са лавићима

Београдски зоолошки врт је настао 1936. године. Основао га је тадашњи градоначелник, индустријалац, господин Влада Илић. Свечано је отворен на Петровдан - 12. јула.

Први становници врта су били: лавови, леопарди, бели и мрки медведи, вукови, макаки и мангабеј мајмуни, антилопе, биволи, зебуи, муфлони, јелени, срне, роде, ждралови, паунови, фазани, сове, пеликани и папагаји.

Убрзо по отварању Београдски зоолошки врт је постао једно од најомиљенијих места на које су Београђани долазили. Више пута је угостио и чланове краљевске породице Карађорђевић. Краљица Марија је са краљевићима Томиславом и Андрејом време намењено разоноди често проводила управо у Врту, а млади краљ Петар Други се приликом посета редовно интересовао за даље планове и изградњу.

Када је формиран, Зоолошки врт је заузимао простор нешто већи од три и по хектара, да би, врло брзо, био проширен на седам, а затим, изградњом ресторана "Калемегданска тераса" и припајањем једног дела Доњег града, чак на нешто више од четрнаест хектара, и на тој површини је дочекао и Други светски рат. Међутим, током Другог светског рата Врт је два пута бомбардован: најпре 1941. од стране немачких фашиста, а затим и савезника, 1944. године. Скоро цео животињски фонд је уништен. Због разарања и драстично смањеног броја експоната, површина Врта се после рата, нажалост, свела на око седам хектара, колико и данас заузима.

По казивању Дане Савковић-Глигорић, чији је отац, Милорад Савковић, био директор Врта у то време, приликом бомбардовања 1941. станари околних зграда наивно су поверовали да Врт неће бити мета бомбардера, па су листом похрлили да у њему нађу уточиште. Али, бомбе су неконтролисано падале, па је у Врту, нарочито у пећини у којој су данас склоништа за зебре и антилопе, изгинуло много људи. Својим очима је видела и како многе животиње, погођене бомбама, лете у ваздух. Посебно јој се у памћење урезала слика слона разнетог на комаде. Многе животиње су тада побегле из разрушених кавеза, а оне које су представљале опасност по околину, морале су бити поубијане да би се спречила већа трагедија. Међу ретким које су преостале налазили су се нилски коњ Буца и алигатор Муја.
 
Легенда Зоо врта - Сами...

samivn1.jpg

Шимпанза Сами

samijevoiibekstvoagu9.jpg
samijevoiibekstvobju3.jpg
samijevoiibekstvocul1.jpg

Самијево бекство

Шимпанза Сами, мајмун који је веома брзо постао љубимац свих Београђана, стигао је у Врт 12. 01. 1988. године.

Био је то крупан мужјак тамног лица и густе црне длаке. Паметан поглед је одавао зрелу, искусну животињу. Уплашен новом, непознатом средином, првих дана је агресивним понашањем непрестано давао до знања да са њим нема шале, а онда се привикао на нови смештај па је постао мирнији и дружељубивији.

Смештај никако није био завидан. Радило се о малом, неугледном кавезу, чије су решетке морале бити ојачане да би одолеле снази одраслог шимпанзе. Врата су додатно осигуравана дебелим ланцима на сваком углу и јаким катанцима.

Показало се да предузете безбедносне мере нису биле довољне. Сами је врло брзо, и то два пута, успео да развали решетке, побегне из кавеза и прошета самим центром Београда. Постао је познат. Снимци његовог хватања су обишли свет - његова бекства су пренета у етар широм земљине кугле, британски ВВС је међу првима пренео јавности вест о "митингу" којем је присуствовало око десет хиљада људи.

Сами је био први који је организовао митинг у Београду, а после су почели невешто да га копирају, користећи његово револуционарно искуство у друге сврхе...

Први пут је побегао 21. 2. 1988. око 20.00 часова, направивши праву пометњу када је дорћолским улицама - Господар Јевремовом и Краља Петра кренуо према Дому ЈНА, праћен у стопу од полиције и чувара зоолошког врта. Мајмун је ноншалантно дошао до биоскопа "Балкан". Да то није само "слатки мајмун" пролазници су схватили када се накострешио и раширених руку им потрчао у сусрет. Настала је паника, бежало се главом без обзира, а жене су децу прибијале уз зидове зграда, правећи пролаз шимпанзи. Тада се запутио право у теразијски тунел, али су полицајци и вртни радници успели некако да га усмере ка Калемегдану. Уз пратњу десетак полицијских аутомобила и патрола, које су му крчиле пут са циљем да истовремено заштите грађане и одбеглу животињу неповређену врате у кавез, Сами је улицом Васе Чарапића стигао до Студентског трга. Непосредно за њим од куће је дошао и директор Вук Бојовић (око 21.00). Он је успео да разговором одобровољи Самија, да га ухвати за руку и уз речи: "Хајде Сами, идемо кући", уведе у свој ауто, лично довезе до Врта и уведе у кавез.

Био је то чин за дивљење. Нигде у свету није забележено да је неко одраслог шимпанзу, којег веома кратко и површно познаје, смео да уведе у свој ауто и вози по граду. Свакоме ко познаје понашање, нарав и снагу тих животиња, јасно је да се радило о великом ризику и огромној храбрости.

23. 2. 1988. у 10.00 часова се одиграло Самијево друго бекство. Опет је развалио решетке свог кавеза и мирно дошао до просторије у којој су доручковали радници врта (трпезарија је тада била у продужетку старе мајмунаре). Отворио је врата и знатижељно провирио унутра. Радници су, угледавши га, почели уз гурање и повике да искачу кроз прозор, а Сами је, збуњен оваквом реакцијом, брзо изашао на врата и опет се сусрео са тим истим радницима, који су овај пут у још већој паници почели кроз исти прозор да ускачу назад у трпезарију. Сами је тада прескочио ограду врта и кренуо улицом уз навијање и скандирање радника фабрике "Беко" и ученика Средње машинске школе "Петар Драпшин", који су, видевши га кроз прозор, почели да напуштају погоне и учионице. Неколико радника из врта је са великим мрежама кренуло за њим, не би ли му тако препречили пут и усмерили га назад ка Врту. Пролазећи између камиона и трамваја који су стајали на семафору и из којих су га путници зачуђено посматрали, искористио је прилику да се одупре шакама о камион и трамвај и мало их заљуља, тек толико да покаже колико је јак. Тај моменат су искористили радници врта па су стали са мрежама и, као, ухватили га у обруч, али за секунд је Сами савладао и ту препреку. Радници су му опет препречили пут мрежама и тако га усмерили да уђе у двориште у Улици Цара Душана бр. 33, где се попео прво на једну вишњу, а касније на кров гараже. Чим је вест о његовом поновном бекству објављена у електронским медијима, у Душанову се сјатило око четири хиљаде људи, али број је наставио да се увећава. Грађани су носили пароле: "Сами, ми смо с тобом!", "Сами, ти си прави!", "Вратите нам мајмуна!", "Сами, не силази!", "Не дај се, Сами!"... Прозори, балкони, терасе, хаустори, тротоари, коловоз, дрвеће - све је било начичкано народом. Било је гласног навијања у стилу "Чувај се, Сами!", "Не дамо те, Сами!"... Улица је била блокирана, зауставили су се трамваји и аутобуси, сударили аутомобили... До тада нигде није виђен толики број новинара, фоторепортера, сниматеља, извештача... Радио-станице су директно, из минута у минут, преносиле догађаје на Дорћолу.

После дуготрајног и безуспешног убеђивања, одлучено је да се Сами успава и тако врати у кавез. Пушку за успављивање Београдски зоолошки врт тада није имао, чекало се да је донесу из Осјечког врта. Сами је успаван око 17.00 када се температура већ приближавала нултом подеоку. Опорављање је трајало неколико дана, уз антибиотике и топле чајеве.

Сами је угинуо, од изненадне опасне болести, 11. 9. 1992. у један сат после поноћи. Обдукцијом је установљено да је узрок био инфаркт црева.
 
Вук са својим штићеницима...

01saslonombojomsl1.jpg

Вук са слоном Бојом

03sanilskimkonjemnidjomxz6.jpg

Вук са нилским коњем Ниџом

04sakamilomjovanomki2.jpg

Вук са камилом Јованом

06sazirafomfi0.jpg


10samalimrakunomfx3.jpg

Вук са малим ракунима

2000532870141964502_rs.jpg

Вук са Самијем Јуниором

2000596528068209771_rs.jpg

Вук са тигром
 
Ево град са реке...
zemunjetskidj4.jpg

Земун, jet-ski
zemunratnoostrvotc6.jpg

Земун, Ратно острво
zemunmarina4juli1ht3.jpg

Земун, марина "4 јули"
zemnkzemunzs9.jpg

Земун, Наутички клуб - Земун
 

Back
Top