Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
Највеће занимање посетилаца је за Ташмајдан, један од највећих и најпосећенијих градских паркова о којем, очигледно, мало знамо?
– Простор испод Ташмајдана и његове пећине су, вероватно, старе колико и остаци стенског масива, дакле између 6 и 8 милиона година. Вековима је служио као рудник камена-каменолом, одакле се вукао материјал за градњу римског водовода и других грађевина, а касније и за вађење шалитре (додатак у производњи барута). Дуго је имао и војну сврху, јер се овде крило становништво током бомбардовања у Првом светском рату, а за време Другог овде је било и командно место Немачког генерала Фон Лера. Подземне пролазе је користио и Карађорђе у Првом српском устанку када је освајао Београд, а много тога се током прошлости догађало и на површинском делу Ташмајдана. Мање је познато да су овде својевремено биле чак четири цркве (данас постоји само храм Светог Марка из 1934. године и деценију старија Руска православна црква), да је ту до почетка 20. века било једно од највећих варошких гробаља, да је овде, 1830. године, прочитан Хатишериф, да су овде, по свему судећи, спаљене мошти светог Саве... Пуно је и важних имена из наше историје, који су на било који начин у вези са Ташмајданом, али о томе, када данас прошетате овим парком, скоро ништа не ћете сазнати.
Интересовање домаћих, али и страних туриста да виде необичности, требало би да буде сигнал надлежним институцијма да схвате какво ``благо`` имају пред собом и да овај простор коначно уврсте у туристичку понуду Београда и Србије.
– Требало би, али није! Данас у Београду нема ни једне институције која је показала интересовање или жељу да организовано и плански реализује овај пројекат, па чак ни да учествује у даљем истраживању ових простора. Предложени пројекти нису заслужили пажњу ни надлежних министарстава, нити градских секретаријата.
Срећом, без обзира на такав однос према овом непроцењивом културном и историјском наслеђу, без обзира на то што нема организованих посета и осмишљеног медијског наступа, људи ипак налазе начин да дођу до потребних информација и да посете ове просторе.
Стичемо утисак да се ови простори могу вишеструко искористити и у њима осмислити разноврсни садржаји.
– Могућности су заиста бројне. Сам простор је изузетна прилика за музејске поставке и експонате, баш оне из далеке прошлости, музичке свечаности и старе балове, винске изложбе, сајмове и садржаје који ће привући бројне госте, ликовне колоније, изложбе, аукције, модна дешавања, презентацију традиционалних јела и пића, културе, старих заната и много тога изворног, необичног и привлачног. Све је то могуће, то је реалност подземног простора.
– Простор испод Ташмајдана и његове пећине су, вероватно, старе колико и остаци стенског масива, дакле између 6 и 8 милиона година. Вековима је служио као рудник камена-каменолом, одакле се вукао материјал за градњу римског водовода и других грађевина, а касније и за вађење шалитре (додатак у производњи барута). Дуго је имао и војну сврху, јер се овде крило становништво током бомбардовања у Првом светском рату, а за време Другог овде је било и командно место Немачког генерала Фон Лера. Подземне пролазе је користио и Карађорђе у Првом српском устанку када је освајао Београд, а много тога се током прошлости догађало и на површинском делу Ташмајдана. Мање је познато да су овде својевремено биле чак четири цркве (данас постоји само храм Светог Марка из 1934. године и деценију старија Руска православна црква), да је ту до почетка 20. века било једно од највећих варошких гробаља, да је овде, 1830. године, прочитан Хатишериф, да су овде, по свему судећи, спаљене мошти светог Саве... Пуно је и важних имена из наше историје, који су на било који начин у вези са Ташмајданом, али о томе, када данас прошетате овим парком, скоро ништа не ћете сазнати.
Интересовање домаћих, али и страних туриста да виде необичности, требало би да буде сигнал надлежним институцијма да схвате какво ``благо`` имају пред собом и да овај простор коначно уврсте у туристичку понуду Београда и Србије.
– Требало би, али није! Данас у Београду нема ни једне институције која је показала интересовање или жељу да организовано и плански реализује овај пројекат, па чак ни да учествује у даљем истраживању ових простора. Предложени пројекти нису заслужили пажњу ни надлежних министарстава, нити градских секретаријата.
Срећом, без обзира на такав однос према овом непроцењивом културном и историјском наслеђу, без обзира на то што нема организованих посета и осмишљеног медијског наступа, људи ипак налазе начин да дођу до потребних информација и да посете ове просторе.
Стичемо утисак да се ови простори могу вишеструко искористити и у њима осмислити разноврсни садржаји.
– Могућности су заиста бројне. Сам простор је изузетна прилика за музејске поставке и експонате, баш оне из далеке прошлости, музичке свечаности и старе балове, винске изложбе, сајмове и садржаје који ће привући бројне госте, ликовне колоније, изложбе, аукције, модна дешавања, презентацију традиционалних јела и пића, културе, старих заната и много тога изворног, необичног и привлачног. Све је то могуће, то је реалност подземног простора.
