BE@gradjanin
Početnik
- Poruka
- 7
-
- Popularno:
- Zašto novi automobili nemaju traku u...
- Istine Aleksandra Vučića
- Паљевина и последњи дани: Вучићу више...
- Za zakup šest automobila plaćeno 720...
- Strastevni ljudi i njihova pozicija u...
- Da li je Dragan J. Vučićević već postao...
- Kvadratura stana ?
- Tramp je kaznio Putina: Ruski lider...
- Danica Grujičić: Vučić je veleizdajnik...
- Istine blokadera
Beograd kojeg više nema
- Začetnik teme lider
- Datum pokretanja
L.1
Domaćin
- Poruka
- 4.417
Није никакав проблем да ти спремим ЦД.......тренутно сам у гужви.
Може ли од недеље?
Може ли од недеље?
BE@gradjanin
Početnik
- Poruka
- 7
moze, moze, ja cu tebi isto nije frka, samo mi javi na mail milostrumic@gmail.com, gde i kada zelis da se nadjemo.
Thnks
Poz
Thnks
Poz
Goscica
Domaćin
- Poruka
- 4.534
Ljudi ovo s postovanjem fotki starog Bgd-a je predivno.Dajte jos! 
gost 174064
Veoma poznat
- Poruka
- 13.982
verovatno su neke i kacene...mrzi me da gledam 
Goscica
Domaćin
- Poruka
- 4.534
Jaoooj sto je jeeeeepooooo! Mastere, svaka cast! Posebno sam zelela da vidim Terazijsku fontanu u vecem kadru jer sam za nju cula razne price, jedna od tih je da je posle 2.sv.rata zavrsila u dvoristu nekog od ondasnjih politicara...:?
Posebno sam zelela da vidim Terazijsku fontanu u vecem kadru jer sam za nju cula razne price, jedna od tih je da je posle 2.sv.rata zavrsila u dvoristu nekog od ondasnjih politicara...:?
Goscica
Domaćin
- Poruka
- 4.534
Sto ste ljudi stali s kacenjem fotki, mislim, kazete da ih imate puno, pa udjelite nesto sirotima! 
BE@gradjanin
Početnik
- Poruka
- 7
Evo sirotinjo i Bogu si teska :-P
Sve sto imam
Inace ova SInagoga u Beogradu je srusena tokom II svetskog rata,tako da ne znam gde je bila.
Obratite paznju na zgradu novog dvora i arhitetktonsko resenje na sredini krova. Zgrada je bila ostecena u bombardovanju, pa kada su komunisti dosli opravili su je ali u mnogo ruznijem stilu.Ima jos detalja koji su promenjeni na njoj, ali ne mogu da se setim.
poz
Sve sto imam
Inace ova SInagoga u Beogradu je srusena tokom II svetskog rata,tako da ne znam gde je bila.
Obratite paznju na zgradu novog dvora i arhitetktonsko resenje na sredini krova. Zgrada je bila ostecena u bombardovanju, pa kada su komunisti dosli opravili su je ali u mnogo ruznijem stilu.Ima jos detalja koji su promenjeni na njoj, ali ne mogu da se setim.
poz
Prilozi
BE@gradjanin
Početnik
- Poruka
- 7
Inace ko je nije prepoznao, "Gostionica kod Srbske krune" je danas gradska bibilioteka u Knez Mihajlovoj.
Goscica
Domaćin
- Poruka
- 4.534
Fala, bas su lepe.Sinagoga je bas zanimljiva, da li neko zna gde je bila pre rusenja?
L.1
Domaćin
- Poruka
- 4.417
1910.
Beogradjanin Andra Ristić postaje prvi zvanični zastupnik jedne automobilske fime - nemačke marke N.A.G.
1910. Pojava zvučnog filma sa negodovanjem je dočekana u Beogradu. Pojavio se izvesni vlasnik putujećeg bioskopa Leon i prikazao zvučni film po takozvanom Gomonovom načinu. Publika ga je izviždala.
1910. Održaj Prvi srpski svesokolski slet uz učešće Sokola iz Češke, Slovačke, Dalmacije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Kosova i Junaka iz Bugarske. Slet je održan u Donjem gradu.
10. februara 1910. Osnovan Srpski olimpijski klub sa zadatkom i programom da olakša osnivanje viteških i sportskih društava i klubova, da priredjuje zemaljske svetske i medjunarodne utakmice, da moralno i materijalno, delom i savetom, pomaže viteška društva i potpomaže razvoj sporta u Srbiji. Srpski olimpijski klub je 1912. godine prerastao u Srpski olimpijski komitet i iste godine je primljen u MOK (Medjunarodni olimpijski komitet).
2. maja 1910. U organizaciji Srpskog olimpijskog kluba priredjena je prva Velika pešačka utakmica (maraton), od Obrenovca do Beograda, sa ciljem u Košutnjaku. Uz odličnu organizaciju utakmica je održana u prisustvu vlade, dvora, diplomatskog kora, Beogradskog garnizona, mnoštva gradjana i oko 600 gostiju iz Makedonije. Od 97 takmičara na cilj je prvi stigao Aleksandar Popović, knjižar iz Beograda.
27. novembar 1910. Beograd dobija prvu zgradu namenski gradjenu za bioskop. Bio je to Moderni bioskop braće Savić u Kolarčevoj ulici broj 3, na mestu današnje zgrade Jugoeksporta. Zgrada je srušena 1914.
18. decembra 1910. Prvi uspeli letovi avionom. Na letelištu na Banjici, sleteo je avionom Farman, ruski pilot Maslenikov.
Beogradjanin Andra Ristić postaje prvi zvanični zastupnik jedne automobilske fime - nemačke marke N.A.G.
1910. Pojava zvučnog filma sa negodovanjem je dočekana u Beogradu. Pojavio se izvesni vlasnik putujećeg bioskopa Leon i prikazao zvučni film po takozvanom Gomonovom načinu. Publika ga je izviždala.
1910. Održaj Prvi srpski svesokolski slet uz učešće Sokola iz Češke, Slovačke, Dalmacije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Kosova i Junaka iz Bugarske. Slet je održan u Donjem gradu.
10. februara 1910. Osnovan Srpski olimpijski klub sa zadatkom i programom da olakša osnivanje viteških i sportskih društava i klubova, da priredjuje zemaljske svetske i medjunarodne utakmice, da moralno i materijalno, delom i savetom, pomaže viteška društva i potpomaže razvoj sporta u Srbiji. Srpski olimpijski klub je 1912. godine prerastao u Srpski olimpijski komitet i iste godine je primljen u MOK (Medjunarodni olimpijski komitet).
2. maja 1910. U organizaciji Srpskog olimpijskog kluba priredjena je prva Velika pešačka utakmica (maraton), od Obrenovca do Beograda, sa ciljem u Košutnjaku. Uz odličnu organizaciju utakmica je održana u prisustvu vlade, dvora, diplomatskog kora, Beogradskog garnizona, mnoštva gradjana i oko 600 gostiju iz Makedonije. Od 97 takmičara na cilj je prvi stigao Aleksandar Popović, knjižar iz Beograda.
27. novembar 1910. Beograd dobija prvu zgradu namenski gradjenu za bioskop. Bio je to Moderni bioskop braće Savić u Kolarčevoj ulici broj 3, na mestu današnje zgrade Jugoeksporta. Zgrada je srušena 1914.
18. decembra 1910. Prvi uspeli letovi avionom. Na letelištu na Banjici, sleteo je avionom Farman, ruski pilot Maslenikov.
L.1
Domaćin
- Poruka
- 4.417
1900.
Otpočela sa radom prva fabrika šećera u Srbiji. Izgradjena je na Čukarici zbog potrošnje velike količine savske vode i blizine železničke pruge.
1900
Otvoren Grand hotel, kao prva gradjevina na čijoj je fasadi primenjena secesijska dekoracija. Nalazio se u Čika Ljubinoj ulici. Srušen je 1968. godine.
Otpočeo sa radom Državni arhiv Srbije. Prvi upravnik arhiva bio je istoričar Mihailo Gavrilović.
1901
1. februara 1901. Izašao je broj Srpskog književnog glasnika, časopisa za književnost. Prvi urednik je bio Bogdan Popović, jedan od najpoznatijih književnih kritičara i teoretičara tog doba.
1902.
Počela sa radom slikarska škola Bete Vukanović, pod nazivom Umetničko - zanatska, a kasnije Umetnička škola.
1903.
Osnovan glavni savet radnika, preteča saveza sindikata, koji je okupio sve sindikalne organizacije u gradu.
3. aprila 1903. Na beogradskim ulicama sa pojavio prvi automobil. Uvezao ga je Boško Radulović. Automobil je bio marke Neseldorf, a u varoš ga je dovezao šofer istoimene fabrike automobila iz Nemačke sa zadatkom da vožnji obuči nekog od Beogradjana.
20. aprila 1903. Beogradjanin Mladen Ljubinković položio vozački ispit na automobilu marke Marel-Union i tako postao prvi vlasnik vozačke dozvole u gradu.
20. decembra 1903. Prvi put na beogradskoj sceni izvedena jedna srpska opera - Na uranku, Stanislava Biničkog, na tekst Branislava Nušića.
1903. Osnovan Muzej grada Beograda pod nazivom Opštinski muzej.
1904.
Priredjena prva jugoslovenska muzička izložba u povodu stogodišnjice Prvog srpskog ustanka i krunisanja kralja Petra I Karadjordjevića.
1904. Pokrenut list Politika. Urednici i osnivači bili su braća Darko i Vladimir Ribnikar.
1905.
Otpočeli radovi na izgradnji kanalizacione mreže koji su obavljani do 1911. godine, kada je kanalizacija postavljena na potezu izmedju današnjih ulica Gavrila Principa, Kneza Miloša i Cara Dušana.
1905. Osnovan Beogradski univerzitet iz ukinute Velike škole. Na početku rada imao je 778 studenata - 675 redovnih i 103 vanredna. Na univerzitetu je radilo 16 redovnih i 18 vanrednih profesora.
20. novembar 1905. Obavljen prvi medjunarodni telefonski razgovor izmedju Budimpešte i Beograda, uz posredovanje telefonistkinje preko tzv. manuelnog voda.
1906.
U kafani Hajduk Veljko otvoren prvi bioskop u gradu. Kafana se nalazila u Knez Mihailovoj ulici br. 5, na mestu današnje Robne kuće Beograd.
31. marta 1906. Održane prve demonstracije u gradu u kojima je učestvovalo 460 kanalskih radnika.
1907.
Podignuta prva moderna robna kuća u gradu - Robni magazin. Nalazila se u ulici Kralja Petra I br. 16.
1907. Kralj Petar I Karadjordjević položio kamen temeljac za izgradnju Narodne skupštine. Zdanje je završeno tek 1936. godine.
1908.
Osniva se Prvo atletsko i hrvačko društvo Dušan Silni Beograd. Iz njega su kasnije nastala druga društva - rvačko, boksersko, mačevalačko, društvo za dizanje tegova i dr. Izvršilo je veliki uticaj na razvoj sporta u gradu.
30. avgusta 1908. Otvoren prvi stalni repertoarski bioskop Pariz, vlasnika Svetozara Botorića, jednog od najznačajnijih srpskih prikazivača filmova. Svega desetak dana posle svetskih premijera, Beogradjani su imali prilike da gledaju najpopularnije filmove.
1909.
U sali hotela Bulevar (zgrada levo) otvorena je prva opera u Beogradu, zbog koje je hotel promenio ime i postao Opera.
1909. Održane prve motociklističke trke u organizaciji Prvog srpskog - velosipedskog društva. Trke su održane na relaciji Niš-Beograd.
Otpočela sa radom prva fabrika šećera u Srbiji. Izgradjena je na Čukarici zbog potrošnje velike količine savske vode i blizine železničke pruge.
1900
Otvoren Grand hotel, kao prva gradjevina na čijoj je fasadi primenjena secesijska dekoracija. Nalazio se u Čika Ljubinoj ulici. Srušen je 1968. godine.
Otpočeo sa radom Državni arhiv Srbije. Prvi upravnik arhiva bio je istoričar Mihailo Gavrilović.
1901
1. februara 1901. Izašao je broj Srpskog književnog glasnika, časopisa za književnost. Prvi urednik je bio Bogdan Popović, jedan od najpoznatijih književnih kritičara i teoretičara tog doba.
1902.
Počela sa radom slikarska škola Bete Vukanović, pod nazivom Umetničko - zanatska, a kasnije Umetnička škola.
1903.
Osnovan glavni savet radnika, preteča saveza sindikata, koji je okupio sve sindikalne organizacije u gradu.
3. aprila 1903. Na beogradskim ulicama sa pojavio prvi automobil. Uvezao ga je Boško Radulović. Automobil je bio marke Neseldorf, a u varoš ga je dovezao šofer istoimene fabrike automobila iz Nemačke sa zadatkom da vožnji obuči nekog od Beogradjana.
20. aprila 1903. Beogradjanin Mladen Ljubinković položio vozački ispit na automobilu marke Marel-Union i tako postao prvi vlasnik vozačke dozvole u gradu.
20. decembra 1903. Prvi put na beogradskoj sceni izvedena jedna srpska opera - Na uranku, Stanislava Biničkog, na tekst Branislava Nušića.
1903. Osnovan Muzej grada Beograda pod nazivom Opštinski muzej.
1904.
Priredjena prva jugoslovenska muzička izložba u povodu stogodišnjice Prvog srpskog ustanka i krunisanja kralja Petra I Karadjordjevića.
1904. Pokrenut list Politika. Urednici i osnivači bili su braća Darko i Vladimir Ribnikar.
1905.
Otpočeli radovi na izgradnji kanalizacione mreže koji su obavljani do 1911. godine, kada je kanalizacija postavljena na potezu izmedju današnjih ulica Gavrila Principa, Kneza Miloša i Cara Dušana.
1905. Osnovan Beogradski univerzitet iz ukinute Velike škole. Na početku rada imao je 778 studenata - 675 redovnih i 103 vanredna. Na univerzitetu je radilo 16 redovnih i 18 vanrednih profesora.
20. novembar 1905. Obavljen prvi medjunarodni telefonski razgovor izmedju Budimpešte i Beograda, uz posredovanje telefonistkinje preko tzv. manuelnog voda.
1906.
U kafani Hajduk Veljko otvoren prvi bioskop u gradu. Kafana se nalazila u Knez Mihailovoj ulici br. 5, na mestu današnje Robne kuće Beograd.
31. marta 1906. Održane prve demonstracije u gradu u kojima je učestvovalo 460 kanalskih radnika.
1907.
Podignuta prva moderna robna kuća u gradu - Robni magazin. Nalazila se u ulici Kralja Petra I br. 16.
1907. Kralj Petar I Karadjordjević položio kamen temeljac za izgradnju Narodne skupštine. Zdanje je završeno tek 1936. godine.
1908.
Osniva se Prvo atletsko i hrvačko društvo Dušan Silni Beograd. Iz njega su kasnije nastala druga društva - rvačko, boksersko, mačevalačko, društvo za dizanje tegova i dr. Izvršilo je veliki uticaj na razvoj sporta u gradu.
30. avgusta 1908. Otvoren prvi stalni repertoarski bioskop Pariz, vlasnika Svetozara Botorića, jednog od najznačajnijih srpskih prikazivača filmova. Svega desetak dana posle svetskih premijera, Beogradjani su imali prilike da gledaju najpopularnije filmove.
1909.
U sali hotela Bulevar (zgrada levo) otvorena je prva opera u Beogradu, zbog koje je hotel promenio ime i postao Opera.
1909. Održane prve motociklističke trke u organizaciji Prvog srpskog - velosipedskog društva. Trke su održane na relaciji Niš-Beograd.
Mrs.Moon
Početnik
- Poruka
- 17
Svaka cast za ovu temu i postavljene fotografije! Sjajno!
L.1
Domaćin
- Poruka
- 4.417
1922
1. aprila 1922. Osnovan Aero-klub na inicijativu solunskih avijatičara. Predsednik je bio knez Pavle, a potpredsednik Tadija Sondermajer, pionir vazduhoplovstva.
1923.
Donet prvi Generalni plan Beograda na osnovu internacionalnih konkursa koji je 1921. raspisao Odbor opštine grada na inicijativu Udruženja srpskih inžinjera i arhitekata.
1923.Održane prve auto-moto trke na Banjici uz pokroviteljstvo kralja Aleksandra Karadjordjevića, na mestu današnjeg stadiona FK Rad.
25. marta 1923. Beograd je prvi put uključen u sistem medjunarodnog vazdušnog saobraćaja. Avioni kompanije Franko - Rumen sleteli su na pančevački aerodrom, na liniji Pariz-Istanbul.
9. septembra 1923. Poleteo prvi avion na redovnoj noćnoj liniji za Bukurešt. To je bio prvi noćni komercijalni let u istoriji svetskog vazduhoplovstva. Kompanija Franko - Rumen se odlučila na ovo iz praktičnih razloga. Bio je to jedini način da njihov avion na liniji Pariz - Beograd - Bukurešt - Istambul, stigne na poslednje odredište, pre, nego u to vreme famozni luksuzni voz Orijent -ekspres, koji je u isto vreme polazio iz Pariza na istoj destinaciji, ali se, naravno, kretao i noću.
16. oktobra 1923. Osnovana turistička agencija Putnik, prva u nas i jedna od najstarijih u Evropi.
1924.
Otpočela sa radom prva srpska fabrika aviona "Živojin Rogožarski A.D." u Knez Danilovoj ulici. Proizvela je nekoliko tipova aviona, a najznačajniji je bio lovac IK-3, koji je svrstavan u najbolje avione tog vremena. Fabrika je radila punim kapacitetom sve do bombardovanja Beograda 1941. godine.
Februara 1924. Prva emisiona radio-stanica u Jugoslaviji nastala je u Rakovici. Beogradski entuzijasti Mihailo Simić i Dobrivoje Petrović na ručno montiranoj stanici emitovali su probni program. Do 1926. godine kada je prestala sa radom, stanica je imala utvrdjeni program i emitovala je muziku sa ploča tri puta nedeljno.
1. aprila 1922. Osnovan Aero-klub na inicijativu solunskih avijatičara. Predsednik je bio knez Pavle, a potpredsednik Tadija Sondermajer, pionir vazduhoplovstva.
1923.
Donet prvi Generalni plan Beograda na osnovu internacionalnih konkursa koji je 1921. raspisao Odbor opštine grada na inicijativu Udruženja srpskih inžinjera i arhitekata.
1923.Održane prve auto-moto trke na Banjici uz pokroviteljstvo kralja Aleksandra Karadjordjevića, na mestu današnjeg stadiona FK Rad.
25. marta 1923. Beograd je prvi put uključen u sistem medjunarodnog vazdušnog saobraćaja. Avioni kompanije Franko - Rumen sleteli su na pančevački aerodrom, na liniji Pariz-Istanbul.
9. septembra 1923. Poleteo prvi avion na redovnoj noćnoj liniji za Bukurešt. To je bio prvi noćni komercijalni let u istoriji svetskog vazduhoplovstva. Kompanija Franko - Rumen se odlučila na ovo iz praktičnih razloga. Bio je to jedini način da njihov avion na liniji Pariz - Beograd - Bukurešt - Istambul, stigne na poslednje odredište, pre, nego u to vreme famozni luksuzni voz Orijent -ekspres, koji je u isto vreme polazio iz Pariza na istoj destinaciji, ali se, naravno, kretao i noću.
16. oktobra 1923. Osnovana turistička agencija Putnik, prva u nas i jedna od najstarijih u Evropi.
1924.
Otpočela sa radom prva srpska fabrika aviona "Živojin Rogožarski A.D." u Knez Danilovoj ulici. Proizvela je nekoliko tipova aviona, a najznačajniji je bio lovac IK-3, koji je svrstavan u najbolje avione tog vremena. Fabrika je radila punim kapacitetom sve do bombardovanja Beograda 1941. godine.
Februara 1924. Prva emisiona radio-stanica u Jugoslaviji nastala je u Rakovici. Beogradski entuzijasti Mihailo Simić i Dobrivoje Petrović na ručno montiranoj stanici emitovali su probni program. Do 1926. godine kada je prestala sa radom, stanica je imala utvrdjeni program i emitovala je muziku sa ploča tri puta nedeljno.
L.1
Domaćin
- Poruka
- 4.417
1926.
Podignut Studentski dom kralj Aleksandar Karadjordjević I, danas Ivo Lola Ribar, po projetku arhitekte Viktora Lukomskog. Bio je to prvi studentski dom na Balkanu.
1927
25. januara 1927. Osnovano prvo Društvo za vazdušni saobraćaj - Aeroput, koje je uspešno radio do početka Drugog svetskog rata. Odlukom nemačkog zapovednika za Srbiju likvidirano je 1943. godine.
Maja 1927. Otvoreno zdanje prvog civilnog pristaništa - Aerodrom Beograd. Zdanje je podignuto na terenu današnjeg Novog Beograda. Sa Aerodroma Beograd (čiji su ostaci vidljivi i danas), poslednji avion je poleteo 1962. godine.
24. aprila 1927. Svečano otvoren prvi pravi stadion u Beogradu - stadion FK Jugoslavije. Podignut je za 25-30000 gledalaca sa velikim pokrivenim tribinama i ogradjenim betonskim zidom. Posedovao je i lakoatletsku stazu i poseban teren za treninge. Tada su prvi put uvedeni reflektori na jednom fudbalskom igralištu. Danas se na tom mestu nalazi stadion FK Crvene Zvezde.
1928.
Udruženja prijatelja umetnosti u Beogradu podiglo je umetnički paviljon Cvijeta Zuzorić po planovima arhitekte Branislava Kojića. Ovo zdanje je dobilo ime po pesnikinji Dubrovčanki (1555-1600), najlepšoj ženi svoga vremena koja je opevana u pesmama dubrovačkih i italijanskih pesnika.
15. februara 1928. Otvorena prva vazdušna linija domaćeg saobraćaja Beograd-Zagreb. Avioni Potez 29 društva Aeroput, poletali su sa prvog stalnog civilnog pristaništa - Aerodroma Beograd.
Oktobar 1928. U čast desetogodišnjice proboja Solunskog fronta, otkriven spomenik Pobednik na Beogradskoj tvrdjavi, koji je danas simbol Beograda. Delo je vajara Ivana Meštrovića.
1929
Marta 1929. Prvi redovni radio program nastao je devet godina posle prvog emitovanja u svetu. Počeo je da se emituje u zgradi SANU. U Beogradu je te 1929. godine registrovan 61 radio prijemnik, a prvi pretplatnik je bio Milutin Dimitrijević.
Oktobra 1929. Svečano otvorena u Topčideru Kovnica novca, zvanično Zavod za izradu novčanica. Odluku o osnivanju Zavoda dao je Upravni odbor Narodne banke. Zavod u Topčideru bio je opremljen najsavremenijim mašinama i stajao je državu 55 miliona dinara. Zapošljavao je 137 raznih stručnjaka.
Podignut Studentski dom kralj Aleksandar Karadjordjević I, danas Ivo Lola Ribar, po projetku arhitekte Viktora Lukomskog. Bio je to prvi studentski dom na Balkanu.
1927
25. januara 1927. Osnovano prvo Društvo za vazdušni saobraćaj - Aeroput, koje je uspešno radio do početka Drugog svetskog rata. Odlukom nemačkog zapovednika za Srbiju likvidirano je 1943. godine.
Maja 1927. Otvoreno zdanje prvog civilnog pristaništa - Aerodrom Beograd. Zdanje je podignuto na terenu današnjeg Novog Beograda. Sa Aerodroma Beograd (čiji su ostaci vidljivi i danas), poslednji avion je poleteo 1962. godine.
24. aprila 1927. Svečano otvoren prvi pravi stadion u Beogradu - stadion FK Jugoslavije. Podignut je za 25-30000 gledalaca sa velikim pokrivenim tribinama i ogradjenim betonskim zidom. Posedovao je i lakoatletsku stazu i poseban teren za treninge. Tada su prvi put uvedeni reflektori na jednom fudbalskom igralištu. Danas se na tom mestu nalazi stadion FK Crvene Zvezde.
1928.
Udruženja prijatelja umetnosti u Beogradu podiglo je umetnički paviljon Cvijeta Zuzorić po planovima arhitekte Branislava Kojića. Ovo zdanje je dobilo ime po pesnikinji Dubrovčanki (1555-1600), najlepšoj ženi svoga vremena koja je opevana u pesmama dubrovačkih i italijanskih pesnika.
15. februara 1928. Otvorena prva vazdušna linija domaćeg saobraćaja Beograd-Zagreb. Avioni Potez 29 društva Aeroput, poletali su sa prvog stalnog civilnog pristaništa - Aerodroma Beograd.
Oktobar 1928. U čast desetogodišnjice proboja Solunskog fronta, otkriven spomenik Pobednik na Beogradskoj tvrdjavi, koji je danas simbol Beograda. Delo je vajara Ivana Meštrovića.
1929
Marta 1929. Prvi redovni radio program nastao je devet godina posle prvog emitovanja u svetu. Počeo je da se emituje u zgradi SANU. U Beogradu je te 1929. godine registrovan 61 radio prijemnik, a prvi pretplatnik je bio Milutin Dimitrijević.
Oktobra 1929. Svečano otvorena u Topčideru Kovnica novca, zvanično Zavod za izradu novčanica. Odluku o osnivanju Zavoda dao je Upravni odbor Narodne banke. Zavod u Topčideru bio je opremljen najsavremenijim mašinama i stajao je državu 55 miliona dinara. Zapošljavao je 137 raznih stručnjaka.
L.1
Domaćin
- Poruka
- 4.417
1931.
Izradjena Astronomska opservatorija na Zvezdari. Od prvog dana nazivali su je kratko - Zvezdarnica. Po njoj je cela besputna okolina dobila ime Zvezdara.
1934
16. decembra 1934. Pušten u saobraćaj most kralja Aleksandra I (lančani most) preko Save, kao prvi beogradski drumski most. Podignut je na dva armirano-betonska stuba radjena u srpsko-vizanstijskom stilu. Stubovi su ležali na pilonima a izmedju su bila postavljena čelična užad koja su držala celokupnu konstrukciju mosta. Most je dignut u vazduh 1941. a na njegovom mestu je posle rata izgradjen današnji Brankov most.
1935.
Pušten u saobraćaj prvi most preko Dunava - pančevački most. Porušen je u toku Drugog svetskog rata, a na njegovom mestu je izgradjen današnji most na Dunavu.
1935. Uvedena prva autobuska linija za Zemun.
1936.
Beograd je proglašen turističkim mestom. Imao je 23 hotela, 433 gostionice, 427 kafana, 412 narodnih kuhinja, 293 zdravljaka, 318 krčmi. U želji za unapredjenjem turizma snimljeno je nekoliko kraćih filmova o Beogradu izradjen reprezentativan turistički plakat i štampan "Vodj po Beogradu".
1936. Podignuta u Košutnjaku kraj Beograda skakaonica za skokove do 40 metara, po projektu inžinjera Bloudeka, konstruktora skakaonice na Planici. Zbog neodgovarajućih vremenskih prilika i nedovoljnog interesovanja, nije nikada korišćena za smučarske skokove. Uništena je tokom Drugog svetskog rata. Iste godine izgradjena je i skakonica na Avali za skokove do 20 metara, ali je i ona odigrala skromnu ulogu u razvoju smučarskih skokova, jer su je uglavnom koristili pojedinci neorganizovano.
1937.
Počela priprema za gradnju naselja na drugoj strani Save, na lokaciji današnje palate Ušće.
31. marta 1937. Obrazovana Muzička akademija kao najviša ustanova za pozorišno, umetničko i muzičko obrazovanje. Prvi rektor je bio kompozitor i muzikolog Kosta Manjlović.
31. marta 1937. Otvorena Umetnička akademija kao najviša ustanova za umetničko obrazovanje, a 29 jula 1939. pretvorena je u Akademiju likovnih umetnosti. U okviru ove umetničke škole radila je srednja škola za primenjenu umetnost.
11. septembra 1937. Svečano otvoreno prvo beogradsko sajmište. Nalazilo se na zemunskoj strani, uz obalu Save, tik uz lančani most koji je srušen u Drugom svetskom ratu. Sajmište je zauzimalo prostor od 21 000 m2. Prvi sajam je održan od 11. do 23. septembra 1937. godine. Na njemu je učestvovalo 883 izlagača, od kojih 99 iz Evrope i prekookeanskih zemalja. Sajamske izložbe su priredjivane dva puta godišnje, u proleće i jesen. Za vreme Drugog svetskog rata, Nemci sajam i gradilište u blizini pretvaraju u ozloglašeni logor. Njegovi ostaci i danas postoje. Ta lokacija na Savi, ispod Brankovog mosta, danas se naziva Staro sajmište.
1938.
Osnovana škola za primenjene umetnosti u ulici Kralja Petra I br. 4. U Akademiju je prerasla 1948. godine, a 1973. dobija rang fakulteta. Osnivač škole je vajar Milan Nedeljković.
1938. Sredstvima iz zadužbinskog fonda Nikole Spasića podignut Gradski dečji dom u Zvečanskoj ulici za zbrinjavanje nahočadi i siromašne dece. Zgrada je imala pet spratova a izgradjena je na poklonjenom opštinskom zemljištu.
1939.
Prvi put prikazan televizijski program na Beogradskom sajmu, na štandu holandske firme Filips.
1939. Formirano Umetničko pozorište inicijativom glumca Nikole Popovića, kao nastavak tradicije privatnih profesionalnih pozorišta Brane Cvetkovića i Dušana Životića. Pozorište je davalo predstave na Kolarčevom narodnom univerzitetu i kalemgdanskoj letnjoj pozornici.
3. septembar 1939. Održan prvi Gran pri u Beogradu, najveća auto-moto trka u svetu po klasama (danas Formula 1). Trke su se održale oko Kalemegdana uz prisustvo 80 000 gledalaca, a pobednik je bio Italijan Nuvolari. Zanimljivo je da su to bile jedine trke u svetu održane za vreme Drugog svetskog rata, koji je počeo dva dana ranije.
1943.
Prikazan film Nevinost bez zaštite, reklamiran kao prvi srpski sto odsto tonski - film i sa srpskim govorom, pesmom i muzikom. Glavni junak filma bio je čuveni beogradski akrobata Dragoljub Aleksić. Te 1943. godine, ovu filmsku melodramu videlo je u Beogradu oko 80 000 ljudi.
1944.
24. decembar 1944. U paviljonu Cvijeta Zuzorić na Kalemegdanu otvorena prva izložba likovne umetnosti po oslobodjenju.
1947.
Raspisan javni konkurs za idejno urbanističko rešenje leve obale Save - Novog Beograda.
5. januara 1947. Odigrana prva utakmica izmedju Partizana i Crvene Zvezde na stadionu S.D. Jugoslovenske armije, na temperaturi od -19C, u prisustvu 4 000 navijača. Ostaće zapamćena kao najuzbudljivija i najdramtičnija utakmica ikada odigrana. Prvi strelac na derbiju bio je Jovan Jezerkić (CZ) u 12. minutu, koji je na toj utakmici postigao i het-trik (12, 25, 54 minut). Ovom utakmicom započelo je višedecenijsko rivalstvo dva kluba, navijači su se podelili u dva tabora, a utakmica izmedju Partizana i Crveze Zvezde prerasla je u našu najvažniju fudbalsku instituciju - Večiti derbi.
1. maja 1947. Pojavio se prvi trolejbus na prvomajskoj paradi u glavnom gradu. Prva linija Kalemegdan - Slavija otvorena je 12. juna iste godine.
Izradjena Astronomska opservatorija na Zvezdari. Od prvog dana nazivali su je kratko - Zvezdarnica. Po njoj je cela besputna okolina dobila ime Zvezdara.
1934
16. decembra 1934. Pušten u saobraćaj most kralja Aleksandra I (lančani most) preko Save, kao prvi beogradski drumski most. Podignut je na dva armirano-betonska stuba radjena u srpsko-vizanstijskom stilu. Stubovi su ležali na pilonima a izmedju su bila postavljena čelična užad koja su držala celokupnu konstrukciju mosta. Most je dignut u vazduh 1941. a na njegovom mestu je posle rata izgradjen današnji Brankov most.
1935.
Pušten u saobraćaj prvi most preko Dunava - pančevački most. Porušen je u toku Drugog svetskog rata, a na njegovom mestu je izgradjen današnji most na Dunavu.
1935. Uvedena prva autobuska linija za Zemun.
1936.
Beograd je proglašen turističkim mestom. Imao je 23 hotela, 433 gostionice, 427 kafana, 412 narodnih kuhinja, 293 zdravljaka, 318 krčmi. U želji za unapredjenjem turizma snimljeno je nekoliko kraćih filmova o Beogradu izradjen reprezentativan turistički plakat i štampan "Vodj po Beogradu".
1936. Podignuta u Košutnjaku kraj Beograda skakaonica za skokove do 40 metara, po projektu inžinjera Bloudeka, konstruktora skakaonice na Planici. Zbog neodgovarajućih vremenskih prilika i nedovoljnog interesovanja, nije nikada korišćena za smučarske skokove. Uništena je tokom Drugog svetskog rata. Iste godine izgradjena je i skakonica na Avali za skokove do 20 metara, ali je i ona odigrala skromnu ulogu u razvoju smučarskih skokova, jer su je uglavnom koristili pojedinci neorganizovano.
1937.
Počela priprema za gradnju naselja na drugoj strani Save, na lokaciji današnje palate Ušće.
31. marta 1937. Obrazovana Muzička akademija kao najviša ustanova za pozorišno, umetničko i muzičko obrazovanje. Prvi rektor je bio kompozitor i muzikolog Kosta Manjlović.
31. marta 1937. Otvorena Umetnička akademija kao najviša ustanova za umetničko obrazovanje, a 29 jula 1939. pretvorena je u Akademiju likovnih umetnosti. U okviru ove umetničke škole radila je srednja škola za primenjenu umetnost.
11. septembra 1937. Svečano otvoreno prvo beogradsko sajmište. Nalazilo se na zemunskoj strani, uz obalu Save, tik uz lančani most koji je srušen u Drugom svetskom ratu. Sajmište je zauzimalo prostor od 21 000 m2. Prvi sajam je održan od 11. do 23. septembra 1937. godine. Na njemu je učestvovalo 883 izlagača, od kojih 99 iz Evrope i prekookeanskih zemalja. Sajamske izložbe su priredjivane dva puta godišnje, u proleće i jesen. Za vreme Drugog svetskog rata, Nemci sajam i gradilište u blizini pretvaraju u ozloglašeni logor. Njegovi ostaci i danas postoje. Ta lokacija na Savi, ispod Brankovog mosta, danas se naziva Staro sajmište.
1938.
Osnovana škola za primenjene umetnosti u ulici Kralja Petra I br. 4. U Akademiju je prerasla 1948. godine, a 1973. dobija rang fakulteta. Osnivač škole je vajar Milan Nedeljković.
1938. Sredstvima iz zadužbinskog fonda Nikole Spasića podignut Gradski dečji dom u Zvečanskoj ulici za zbrinjavanje nahočadi i siromašne dece. Zgrada je imala pet spratova a izgradjena je na poklonjenom opštinskom zemljištu.
1939.
Prvi put prikazan televizijski program na Beogradskom sajmu, na štandu holandske firme Filips.
1939. Formirano Umetničko pozorište inicijativom glumca Nikole Popovića, kao nastavak tradicije privatnih profesionalnih pozorišta Brane Cvetkovića i Dušana Životića. Pozorište je davalo predstave na Kolarčevom narodnom univerzitetu i kalemgdanskoj letnjoj pozornici.
3. septembar 1939. Održan prvi Gran pri u Beogradu, najveća auto-moto trka u svetu po klasama (danas Formula 1). Trke su se održale oko Kalemegdana uz prisustvo 80 000 gledalaca, a pobednik je bio Italijan Nuvolari. Zanimljivo je da su to bile jedine trke u svetu održane za vreme Drugog svetskog rata, koji je počeo dva dana ranije.
1943.
Prikazan film Nevinost bez zaštite, reklamiran kao prvi srpski sto odsto tonski - film i sa srpskim govorom, pesmom i muzikom. Glavni junak filma bio je čuveni beogradski akrobata Dragoljub Aleksić. Te 1943. godine, ovu filmsku melodramu videlo je u Beogradu oko 80 000 ljudi.
1944.
24. decembar 1944. U paviljonu Cvijeta Zuzorić na Kalemegdanu otvorena prva izložba likovne umetnosti po oslobodjenju.
1947.
Raspisan javni konkurs za idejno urbanističko rešenje leve obale Save - Novog Beograda.
5. januara 1947. Odigrana prva utakmica izmedju Partizana i Crvene Zvezde na stadionu S.D. Jugoslovenske armije, na temperaturi od -19C, u prisustvu 4 000 navijača. Ostaće zapamćena kao najuzbudljivija i najdramtičnija utakmica ikada odigrana. Prvi strelac na derbiju bio je Jovan Jezerkić (CZ) u 12. minutu, koji je na toj utakmici postigao i het-trik (12, 25, 54 minut). Ovom utakmicom započelo je višedecenijsko rivalstvo dva kluba, navijači su se podelili u dva tabora, a utakmica izmedju Partizana i Crveze Zvezde prerasla je u našu najvažniju fudbalsku instituciju - Večiti derbi.
1. maja 1947. Pojavio se prvi trolejbus na prvomajskoj paradi u glavnom gradu. Prva linija Kalemegdan - Slavija otvorena je 12. juna iste godine.
P
pajamaca
Gost
de steeeee
žao mi je nemam skener...da skeniram slike..starog beograda iz porodičnog albuma.
na žalost nema ih puno, ali dovoljno
(pradeda držao kafanu u balkanskoj, tamo gde je danas htl beograd, te ima raznih likova i uglova )
žao mi je nemam skener...da skeniram slike..starog beograda iz porodičnog albuma.
na žalost nema ih puno, ali dovoljno
(pradeda držao kafanu u balkanskoj, tamo gde je danas htl beograd, te ima raznih likova i uglova
)
HeBePoBaTaH_
Poznat
- Poruka
- 7.004
Ma film o Draži u holivudskoj prod. je iz 1942. i sniman je u Grčkoj.
To bi bilo super za skeniranje starih fotki, koga ne mrzi : o )
Jao, one knjiige Obalska straža i Almanah gde su se na kraju knjige reklamirale beogradske zanatlije i tgovci. To je prelepo : o )
To bi bilo super za skeniranje starih fotki, koga ne mrzi : o )
Jao, one knjiige Obalska straža i Almanah gde su se na kraju knjige reklamirale beogradske zanatlije i tgovci. To je prelepo : o )
Sweet_Jane
Domaćin
- Poruka
- 4.540
Meni je zao sto nema vise puno igralista..... I jedna padina nakojoj smo se sankali je nestala pod maxi diskontom....kod mene sve nicu neki poluprazni trzni centri...bez veze.....
Mrs.Moon
Početnik
- Poruka
- 17
L.1:
Bravo za tebe!
Vec sam te pohvalila i ponovo cu... Da li ti mozda imas neku literaturu u kojoj su svi ovi podaci sakupljeni? Ja bih to jako volela da imam, pa bi mogao preporuciti ...
L.1
Domaćin
- Poruka
- 4.417
Mrs.Moon:Bravo za tebe!
Da li ti mozda imas neku literaturu u kojoj su svi ovi podaci sakupljeni? Ja bih to jako volela da imam, pa bi mogao preporuciti ...
Hvala...
Izvori su uglavnom iz arhiva grada i Skupštine Beograda......naravno ima i poprilično knjiga,ako te nešto posebno zanima javi mi se na pp.
pozdrav
HeBePoBaTaH_
Poznat
- Poruka
- 7.004
Нигде на свету не говори се о нама тако ружно као код нас. Што је горе, нигде на свету не дозвољава се тако олако другоме да то учини као код нас. Зато , какви све нису излили свој гнев, мудрост и жуч над Београдом, колико нас има који удишемо лепоту овог места, који народ тек каткад, у лому свега што имамо наслути?
( "Свитање Београда", Милош Црњански)
( "Свитање Београда", Милош Црњански)
L.1
Domaćin
- Poruka
- 4.417
Београд је прву кафану имао пре Париза, Беча и осталих европских метропола.
Још 1522. године Турци су у једној згради на Дорћолу отворили кафану и у њој служили кафу. У својој књизи "Старе кафане Београда" др Видоје Голубовић каже да нема претензије да тврди како се београдска угоститељска радња звала баш кафана, и наводи да су се у нас, од самих почетака до данас, користила разна имена: караван сарај, хан, механа, мејхана, кавана, биртија, бифе, гостионица, ашчиница, крчма, бар, ресторан и, на крају, угоститељски објекат.
Према информацијама доступним у нашој литератури, а до којих је овај аутор дошао, прве кафане настају у граду Меки у XV веку. Током XVI века отварају се кафане и у Сирији и у Каиру али не може се са сигурношћу тврдити када прве кафане почињу да раде у Турској. Голубовић каже да је пронашао само запис да је 1554. године радила кафана у Цариграду.
Уживање кафе са Истока је на Запад пренето у XVI веку. После Београда, прву кафану, 1592. године, добија Сарајево, Лондон 1652, две године доцније Марсељ, у Бечу је отворена 1683. године а у Лајпцигу 1694.
"Кафане, оне старе, биле су део живота чаршије, имале посебан дух, необичан, специфичан, изазован, у њима је пулсирао културни, забавни, привредни и друштвени живот, проткан политиком, па и онај, зашто не рећи – нормалан. Кафана је била стециште адвоката и боравиште сведока. Једноставно, место где се одвијао живот града, где су спремане и приказиване позоришне представе, одржавани концерти, састанци спортских друштава, политичких странака, еснафа, организоване забаве и сусрети, одржаване седнице Народне скупштине, уређиване новине, у њима су писане песме и учили се музички акорди, смишљане су идеје али и јела, у њима се пило и спавало", каже Голубовић у предговору.
У прво време, у кафанама служила се само кафа "уз амбијент који је пратио културу живота источних народа, где се кафане прво и јављају. Није зато без основа тврдња да су Турци, доласком у Београд 1521. године у једном од простора на Дорћолу служили кафу. На основу доступне литературе не могу се, сем претпоставки, описати тај простор, изглед, намештај (ако га је, уопште било, због начина седења тадашњег турског живља), како се пила и кувала кафа, нити остали детаљи".
Сам назив, кафана, у Београду и Србији почиње да се користи тек после 1738. године, када су Турци поново дошли у Београд, после власти Аустрије. Голубовић пише да се у турским извештајима из XVI века описују београдски караван сараји и ханови. Ханови су имали бољи комфор и служили су за боравак гостију од више дана.
О првим кафанама у Београду, писао је, 1740. године, путописац Кепер, који истиче да су једне кафане посећивали муслимани, а друге хришћани. Кепер том приликом даје опис кафане "Црни орао" на Дорћолу, која је, како вели, најбоља у граду.
Кафана "Црни орао" била је на спрату зграде на углу данашњих улица Душанове и Краља Петра, а до ње се долазило трошним дрвеним степеницама. Кафана није имала столове, столице ни клупе, већ миндерлуке прекривене ћилимима. Висина кафане није дозвољавала да се у њој човек усправи. Зидови су били ишарани зеленом, црвеном, модром и наранџастом бојом, а на улазу је било постављено неколико крчага и ибрика.
Почетком XIX века кнез Милош уводи порез за механџије и обавезу добијања дозволе за рад. Механе су биле стециште трговаца и шпекуланата, а у Савамали и Букурешт-мали већ је 1826. године било алкохолних пића, али и блуда.
Међу важне датуме за историју београдских кафана свакако спада 1821. година, када Београд добија механски еснаф, 1840. је почела да ради Кнежева пивара, 1871. године Прво српско пиварско акционарско друштво, 1873. Вајфертова а 1884. године и Бајлонијева пивара. Бајлонијева пивара је 1903. године производила око 28.000 литара светлог ("Првенац" и "Плзен") и црног ("Првенац" и "Салватор") пива.
"Београд највећи број гостионица и кафана добија крајем XIX и почетком XX века. Град у неким статистичким проценама на педесет становника има по једну кафану или гостионицу. На Позоришном тргу, данас Тргу Републике, у том периоду је било шеснаест кафана, а у Поенкареовој, данас Македонској улици, од 40 кућа 17 је било кафана или гостионица. На Варош капији је било 12, на Теразијама 11, у Скадарлији седам, на Славији девет, у Дубровачкој улици, у доњем делу, 16 кафана и гостионица", наводи Голубовић, објашњавајући да су, ма како се звале, кафане имале изузетно место у развоју друштвеног, привредног и културног живота Београда.
Још 1522. године Турци су у једној згради на Дорћолу отворили кафану и у њој служили кафу. У својој књизи "Старе кафане Београда" др Видоје Голубовић каже да нема претензије да тврди како се београдска угоститељска радња звала баш кафана, и наводи да су се у нас, од самих почетака до данас, користила разна имена: караван сарај, хан, механа, мејхана, кавана, биртија, бифе, гостионица, ашчиница, крчма, бар, ресторан и, на крају, угоститељски објекат.
Према информацијама доступним у нашој литератури, а до којих је овај аутор дошао, прве кафане настају у граду Меки у XV веку. Током XVI века отварају се кафане и у Сирији и у Каиру али не може се са сигурношћу тврдити када прве кафане почињу да раде у Турској. Голубовић каже да је пронашао само запис да је 1554. године радила кафана у Цариграду.
Уживање кафе са Истока је на Запад пренето у XVI веку. После Београда, прву кафану, 1592. године, добија Сарајево, Лондон 1652, две године доцније Марсељ, у Бечу је отворена 1683. године а у Лајпцигу 1694.
"Кафане, оне старе, биле су део живота чаршије, имале посебан дух, необичан, специфичан, изазован, у њима је пулсирао културни, забавни, привредни и друштвени живот, проткан политиком, па и онај, зашто не рећи – нормалан. Кафана је била стециште адвоката и боравиште сведока. Једноставно, место где се одвијао живот града, где су спремане и приказиване позоришне представе, одржавани концерти, састанци спортских друштава, политичких странака, еснафа, организоване забаве и сусрети, одржаване седнице Народне скупштине, уређиване новине, у њима су писане песме и учили се музички акорди, смишљане су идеје али и јела, у њима се пило и спавало", каже Голубовић у предговору.
У прво време, у кафанама служила се само кафа "уз амбијент који је пратио културу живота источних народа, где се кафане прво и јављају. Није зато без основа тврдња да су Турци, доласком у Београд 1521. године у једном од простора на Дорћолу служили кафу. На основу доступне литературе не могу се, сем претпоставки, описати тај простор, изглед, намештај (ако га је, уопште било, због начина седења тадашњег турског живља), како се пила и кувала кафа, нити остали детаљи".
Сам назив, кафана, у Београду и Србији почиње да се користи тек после 1738. године, када су Турци поново дошли у Београд, после власти Аустрије. Голубовић пише да се у турским извештајима из XVI века описују београдски караван сараји и ханови. Ханови су имали бољи комфор и служили су за боравак гостију од више дана.
О првим кафанама у Београду, писао је, 1740. године, путописац Кепер, који истиче да су једне кафане посећивали муслимани, а друге хришћани. Кепер том приликом даје опис кафане "Црни орао" на Дорћолу, која је, како вели, најбоља у граду.
Кафана "Црни орао" била је на спрату зграде на углу данашњих улица Душанове и Краља Петра, а до ње се долазило трошним дрвеним степеницама. Кафана није имала столове, столице ни клупе, већ миндерлуке прекривене ћилимима. Висина кафане није дозвољавала да се у њој човек усправи. Зидови су били ишарани зеленом, црвеном, модром и наранџастом бојом, а на улазу је било постављено неколико крчага и ибрика.
Почетком XIX века кнез Милош уводи порез за механџије и обавезу добијања дозволе за рад. Механе су биле стециште трговаца и шпекуланата, а у Савамали и Букурешт-мали већ је 1826. године било алкохолних пића, али и блуда.
Међу важне датуме за историју београдских кафана свакако спада 1821. година, када Београд добија механски еснаф, 1840. је почела да ради Кнежева пивара, 1871. године Прво српско пиварско акционарско друштво, 1873. Вајфертова а 1884. године и Бајлонијева пивара. Бајлонијева пивара је 1903. године производила око 28.000 литара светлог ("Првенац" и "Плзен") и црног ("Првенац" и "Салватор") пива.
"Београд највећи број гостионица и кафана добија крајем XIX и почетком XX века. Град у неким статистичким проценама на педесет становника има по једну кафану или гостионицу. На Позоришном тргу, данас Тргу Републике, у том периоду је било шеснаест кафана, а у Поенкареовој, данас Македонској улици, од 40 кућа 17 је било кафана или гостионица. На Варош капији је било 12, на Теразијама 11, у Скадарлији седам, на Славији девет, у Дубровачкој улици, у доњем делу, 16 кафана и гостионица", наводи Голубовић, објашњавајући да су, ма како се звале, кафане имале изузетно место у развоју друштвеног, привредног и културног живота Београда.
L.1
Domaćin
- Poruka
- 4.417
Фајронт пре поноћи
Описујући рад некадашњих кафана Голубовић каже да је 1860. године Никола Христић, тадашњи градоначелник Београда, издао наредбу да се становништво у кафани може задржавати до 11 сати увече, а да после тог времена нико на улици не сме бити без фењера. Једна од обавеза српских власти била је и обавеза власника кафана да свако вече упале фењер пред кафаном, и то у десет сати увече. Срби су поштовали наредбу, али Турци нису. Терали су инат.
Хроничари су забележили и покушаје борбе с проституцијом. Кнез Милош је у своје време наредио да се "те несрећнице даве бацањем у Саву". Наредио је и дављење подводачица, такозваних "пеза". Голубовић наводи да су страдале многе Влахиње, Гркиње, Циганке, Јеврејке, Левантинке... као и то да нема трага да су се Српкиње бавиле најстаријим занатом. Све то није спречило неред и проституцију у кафанама, чак ни на тада популарним "кромпир баловима", па 1838. године кнез Милош уводи порез за све посетиоце балова од 10 гроша за болничку касу и једног цванцика за пандура.
"Кафана је остала у записима и као место где се водила политика. Између два светска рата, а и пре, у њој су забележени значајни догађаји, одлуке. Чак су и припадници странака ишли у одређену кафану. Демократе у "Барајево", Словенска људска странка у "Љубљану", министри Цветковићеве владе свраћали су у "Мадеру". Кафана је била место где су седели знани и незнани, славни и неславни писци, песници, уредници новина и часописа, новинари, глумци и разни уметници, сликари и вајари, спортисти, политичари... Кафана је била место где су настала и значајна књижевна дела. Сетимо се Бранислава Нушића и хумористе Бране Цветковића, који је све своје водвиље, скечеве и шаљиве песме написао у кафани. Кафана је била место књижевних дискусија, сукоба око књижевних праваца, путоказа и књижевности. И не само то. У кафанама су читане нове песме, које су тако почињале да живе и преносе се, да добијају душу. Отуда остају за вечност записане, упамћене и никад заборављене многе песме. Неке од њих постају шлагери, који се и данас чују и радо слушају: 'Мансарда мали стан', 'Периферија', 'Мала улица', 'Три палме на отоку среће', 'Зашто си поспан Џо?', 'Шта знате ви мушкарци' и многе друге."
Певајући те и друге песме, у кафанама су се прославили Софка, Дивна Костић, Мијат Мијатовић, Ната Павловић, Нада Александровић, Душан Ђорђевић… Голубовић наводи да је захваљујући тој слави Софка "лепоту свог гласа (на плочи) забележила у Паризу и Берлину". И многи оркестри, попут "Браће Цицварића" потекли су из кафана.
Кафана је била "прихватилиште за бескућнике, боеме, врачаре, путнике намернике, студенте, људе без стана, проститутке... Многе београдске кафане имале су своју физиономију, карактер и круг гостију. Голубовић наводи да је Михаило Петровић Алас основао друштво за забаву и увесељавање "СУЗ", које се окупљало у једној кафани близу Бајлонијеве пијаце. Чланови "клуба" нису дозвољавали проширивање круга.
Ређајући у књизи мноштво овако занимљивих детаља, јер "Кафана је постала срце и душа Београда, па како о њој не писати" – Голубовић у својој књизи набраја 578 старих кафана и 60 хотела и 44 ханова и караван сараја. Закључујући свој списак са периодом пред почетак Другог светског рата, он се бави и занимљивим именима београдских кафана, кафанском српском кухињом, описује кафане којих више нема, попут "Дарданела", кафане срушене 1902. године, која је, и поред тога, ушла у митологију престонице.
Описујући рад некадашњих кафана Голубовић каже да је 1860. године Никола Христић, тадашњи градоначелник Београда, издао наредбу да се становништво у кафани може задржавати до 11 сати увече, а да после тог времена нико на улици не сме бити без фењера. Једна од обавеза српских власти била је и обавеза власника кафана да свако вече упале фењер пред кафаном, и то у десет сати увече. Срби су поштовали наредбу, али Турци нису. Терали су инат.
Хроничари су забележили и покушаје борбе с проституцијом. Кнез Милош је у своје време наредио да се "те несрећнице даве бацањем у Саву". Наредио је и дављење подводачица, такозваних "пеза". Голубовић наводи да су страдале многе Влахиње, Гркиње, Циганке, Јеврејке, Левантинке... као и то да нема трага да су се Српкиње бавиле најстаријим занатом. Све то није спречило неред и проституцију у кафанама, чак ни на тада популарним "кромпир баловима", па 1838. године кнез Милош уводи порез за све посетиоце балова од 10 гроша за болничку касу и једног цванцика за пандура.
"Кафана је остала у записима и као место где се водила политика. Између два светска рата, а и пре, у њој су забележени значајни догађаји, одлуке. Чак су и припадници странака ишли у одређену кафану. Демократе у "Барајево", Словенска људска странка у "Љубљану", министри Цветковићеве владе свраћали су у "Мадеру". Кафана је била место где су седели знани и незнани, славни и неславни писци, песници, уредници новина и часописа, новинари, глумци и разни уметници, сликари и вајари, спортисти, политичари... Кафана је била место где су настала и значајна књижевна дела. Сетимо се Бранислава Нушића и хумористе Бране Цветковића, који је све своје водвиље, скечеве и шаљиве песме написао у кафани. Кафана је била место књижевних дискусија, сукоба око књижевних праваца, путоказа и књижевности. И не само то. У кафанама су читане нове песме, које су тако почињале да живе и преносе се, да добијају душу. Отуда остају за вечност записане, упамћене и никад заборављене многе песме. Неке од њих постају шлагери, који се и данас чују и радо слушају: 'Мансарда мали стан', 'Периферија', 'Мала улица', 'Три палме на отоку среће', 'Зашто си поспан Џо?', 'Шта знате ви мушкарци' и многе друге."
Певајући те и друге песме, у кафанама су се прославили Софка, Дивна Костић, Мијат Мијатовић, Ната Павловић, Нада Александровић, Душан Ђорђевић… Голубовић наводи да је захваљујући тој слави Софка "лепоту свог гласа (на плочи) забележила у Паризу и Берлину". И многи оркестри, попут "Браће Цицварића" потекли су из кафана.
Кафана је била "прихватилиште за бескућнике, боеме, врачаре, путнике намернике, студенте, људе без стана, проститутке... Многе београдске кафане имале су своју физиономију, карактер и круг гостију. Голубовић наводи да је Михаило Петровић Алас основао друштво за забаву и увесељавање "СУЗ", које се окупљало у једној кафани близу Бајлонијеве пијаце. Чланови "клуба" нису дозвољавали проширивање круга.
Ређајући у књизи мноштво овако занимљивих детаља, јер "Кафана је постала срце и душа Београда, па како о њој не писати" – Голубовић у својој књизи набраја 578 старих кафана и 60 хотела и 44 ханова и караван сараја. Закључујући свој списак са периодом пред почетак Другог светског рата, он се бави и занимљивим именима београдских кафана, кафанском српском кухињом, описује кафане којих више нема, попут "Дарданела", кафане срушене 1902. године, која је, и поред тога, ушла у митологију престонице.
L.1
Domaćin
- Poruka
- 4.417
