Beograd kojeg više nema

[lider]

Sad sam stigao sa posla....žedan, i pade mi napamet,zna li iko da li u Beogradu postoji mesto gde se može popiti KABEZA ili KLAKER?

 

[kvarc]

Fale mi stare cene za bioskope i pozorista.

 

[plava_mala]

Svako od nas je izgubio jedan deo Beograda,staru ulicu koja je sada načičkana soliterima,omiljenu kafanu,park,igralište...
Šta je to što vam nedostaje?
Imate li sliku "starog kraja"?

Nedostaje mi dobra, jaka kafica u Srpskoj kafani (znate ona na drvenom posluzavniku, sa dzezvicom i praznom soljicom da sama sipam, ratlukom i vodom). Sad kuvaju obicnu!!!!

 

[zlajka]

Nedostaje mi poneko tresnjino drvo da viri preko ograde.
A kad zavirim preko ograde da ugledam lepe baste pune cveca.
Sad kad zaviris vidis samo travnjake onako gole i puste

 

[nostalgik]

U poodavno vreme između dva rata javni prevoz sastojao se samo od tramvaja, ako ne računamo nezgrapne ali udobne taksi automobile i fijakere. Beograđani su se najvećim delom prevozili tramvajima, kojih tada i nije bilo nešto mnogo, ali i Beograđana je bilo mnogo manje, pred sam rat tek nešto oko 250.000.
Mnogi tramvaji imali su prikolice koje su za prednja kola bile prikačene kao vagoni, umesto današnjih zglobnih vozila. Ulazilo se isključivo na zadnja vrata, a izlazilo na prednja. Svuda su iznad sedišta bile ispisane stroge opomene: "Ne razgovaraj sa vozarom", "Zabranjeno pušenje i pljuvanje", "Za izlazak na prednja vrata pripremi se unapred", "Pripremi sitan novac za kartu", "Ustupi mesto starijem i slabijem" itd. Đacima je bilo zabranjeno da sede ako je makar i jedan stariji putnik morao da stoji. Ako nije ustupio mesto, strogo bi ga opomenuo kondukter, na šta bi se nadovezalo gunđanje starijih o "ovoj današnjoj nevaspitanoj omladini".
Vožnja u prikolici stajala je dinar, a u prednjim kolima, iako nije bilo nikakve razlike, dinar i po. To zato da bi putnici koji su bili voljni da doplate tih pola dinara mogli da se voze komotnije. Dimničarima, molerima i nosačima bilo je zabranjeno da uđu u tamvaj ako su bili u svojim radnim odelima, da ne bi prljali ostale putnike. Takođe je bio zabranjen ulazak sa sladoledom u kornetu.
A gužve su zaista bile retke. Vrati se čovek sa posla kući, pa kaže – zamisli, bar nas deset putnika moralo je da stoji! Ko bi u to poverovao danas!
Neke predratne linije ostale su nepromenjene i danas, recimo šestica i dvojka. Ali mnoge su izmenile trasu, a neke više i ne postoje. Na primer, "jedinica je išla preko Terazija do Slavije, prolazeći pored živopisnih rundela i fontana sa kornjačama, a prosečna brzina, zbog zadržavanja na stanicama jedva da je bila nešto veća od brzine pešaka, oko osam kilometara na sat".
Pošto u ono vreme nije bilo spoljnih ogledala ni na automobilima, pa ni na tramvajima, kočničar nije mogao da vidi da li je završen ulazak putnika. Zato je i u prednjim i u zadnjim kolima visila kožna vrpca, i to od zadnje do prednje platforme, na čijem je kraju bilo zvonce. Kad je ulazak u zadnja kola bio gotov, oglasio bi se odande kondukter zvonom, a onda je to činio i kondukter iz prednjih kola, uz povik: "Kreći, majstore, gotovo!" Ponekad bi neki nestrpljivi putnik uzviknuo "Gotovo!", na šta bi se kondukter brecnuo: "Ko to kaže da je gotovo kad nije gotovo. Gotovo je kad ja kažem da je gotovo. Ajde, majstore, gotovo!"
Često su se čule i njegove opomene: "Ajde vi tamo u sredini, popuni komuciju napred, još dve publike stoju mi na vrata!"
U vremenu između dva rata, pored linije broj 1, od Kalemegdana do Slavije, postojala je i linija 1a, a tramvaje na toj liniji zvali su "prištincima", jer su od Slavije išli Prištinskom ulicom (sada 14. decembra) do Crvenog krsta. "Trojka" i "trinaestica" išle su za Topčider, odnosno za Čukaricu, "trojka" je posle rata produžila liniju do Rakovice. Ulicom 29. novembra (koliko će se dugo još tako zvati?), a nekada Kneza Pavla, išla je "devetka". Na početku, na uglu Skadarske ulice, bio je i restoran koji se tako zvao, a tako se nazivao i nekada čuveni beogradski ugostitelj Aca Devetka.
Od Bulevara Vojvode Mišića, na Senjaku, odvajala se ka Dedinju linija broj 12. Išla je ulicom Miodraga Davidovića (danas Vase Pelagića), prolazila ispod Topčiderske zvezde, a završavala kod Železničke bolnice. Još se i danas u tom delu parka mogu nazreti tragovi nekadašnje trase. Linija je ukinuta pre rata, posle jedne teške nesreće kad se tramvaj, prepun putnika, pa još sa nekolicinom koja je visila na papučicama, prevrnuo na bok. Uzrok je bila sama krivina, jer je imala spoljni umesto unutrašnjeg nagiba.
Posle toga uklonjene su i papučice i držači izvan karoserije, tako da je sprečena mogućnost da se dečurlija vozi viseći na papučicama.
Na metalnoj pločici na prednjoj i zadnjoj platformi bilo je utisnuto ime proizvođača, "Braun Boveri". To su bili čvrsti, izdržljivi tramvaji koji su se retko kvarili. Na kartama su, oper, stajala stilizovana slova DTO, što je značilo – Direkcija tramvaja i osvetljenja. U nadležnost te direkcije spadali su i struja i tramvaji. U porodičnoj arhivi naših prijatelja našla se potvrda, odnosno dozvola, te direkcije izdata 1939. godine da kupac radio aparata može da ga priključi na električnu mrežu. Ko je bez te dozvole priključio prijemnik bivao je novčano kažnjen nemalom sumom.
A bila je i linija broj 14, za Zemun. Njome su pre podne na beogradske pijace dolazile Sremice – Beograđani su ih zvali "prečanke" – donosile su sir, slatku i kiselu pavlaku, maslac, luksuzno pecivo, a tu su spadala zemičke, "kajzerice", kako su ih onda zvali.
Popodne su, opet, Beograđani odlazili u Zemun na ukusne kolače ili na riblju večeru uz dobro vino. U kafanama su ih zabavljali tamburaši ili "damen kapele". A bilo je tamo i nekoliko poznatih javnih kuća sa lepuškastim gošćama sa leve obale Dunava, pa je za neke i to bio razlog da se provozaju četrnaesticom.
Od svega toga preostalo je tek ponešto, a pojavilo se nešto čega pre nije bilo. Ovo je priča o tome kako je bilo nekad. Kako je danas, Beograđani dobro znaju i bez priče. Danas neverovtno zvuči nekadašnja žalba tramvajskog putnika – "Zamisli, tolika gužva da nije čovek imao mesto da sedne!"

 

[plava_mala]

Ulica 29. novembra je vec promenila naziv - sada je Bulevar despota Stefana!!!

Prica me je bas prijatno iznenadila!

 

[L.1]

Е некада је ово било пуно пара.........

 

[gost 174064]

hahah jel' to alija sirotanovic na kinti ?

btw ja se secam nocanice sa tim likom ali od 10 din

 

[L.1]

Браво МАСТЕР.....имаш за награду две карте за позориште.

 

[linabg]

Nedostaje mi poneko tresnjino drvo da viri preko ograde.
A kad zavirim preko ograde da ugledam lepe baste pune cveca.
Sad kad zaviris vidis samo travnjake onako gole i puste

kod mene, na platou izmedju zgrada ima tresnja.. znas kako je ukusna, ali mi nesto glupo da se penjem da uberem, a deca izgleda nemaju pojma o cemu se radi, pa onda sve propadne..
a imamo i kajsiju.. i ona radja.. ma nas poligon je kao na selu...

 

[nostalgik]

Ansaldo... i stare čipke

Dok sam pre neko veče u trolejbusu čitao dopisnicu iz Verone, setih se Beograda iz moje rane mladosti. I mi smo imali one napuljske konopce za veš između dve terase. Konopci su bili namontirani na neke brodske koloture, koji su se vezivali za metalnu ogradu balkona. Naravno, ova naša mediteransko-čuburska scenografija, bila je manje intrigantna nego što bi to možda mogla biti danas, izuzev, kada je moja tetka - slikarka, sušila svoj veš i tako romantično prikazivala naš posleratni socijalizam!
Nisam u tom trenu toliko razmišljao o vešu i konopcima, već o trolejbusu u kome smo čekali da dođe struja, pa da od Slavije krenemo ka Čuburi.
Kod nas, u to vreme, pedesetih-šezdesetih, znalo se samo za trole: 11, i 13, mada je posle linija išla i do Banjice, a kasnije, novim mostom iz Brankove, trole pređoše i u Zemun, o čemu danas, ubeđen sam, više od pet šestina stanovnika Zemuna nema ni pojma?
Elem, za nas Čuburce "dva keca", bila su jedina veza sa svetlima Slavije i Terazija, a trinaestica za Dušanovčane! To je bilo vreme; svaki kraj imao je svoj trolejbus, i to kakav!
Prve koje sam upamtio, bili su neki mali trolejbusi "fiat". Dobili smo ih, tako su nam bar stariji pričali, kao ratnu odštetu od Italijana. Vozili su fašiste po Palermu sve vreme rata, pa posle oslobođenja, došli kod nas da voze komuniste, IB-ovce, i ponekog poštenog intelektualca. Dobro pamtim da im je volan bio crn i ogroman. Stajao je na sredini šoferove kabine koja, kao da mi promiče pred očima, nešto nije ni bila toliko odvojena od putnika. Sedišta od mahagonija, naravno lažnog, ali da je ličilo na pravi, Boga mi jeste! To su bile autentične gradske trole. Mogle su da se mimoiđu i u najužoj vračarskoj uličici; da se lako okrenu gore kod Krsta u jednom cugu.
Nekako u isto vreme, pojaviše se i još dva "Italijana", neke nove marke "alfa-romeo" i "ansaldo". Jedan, potpuno beo - od aluminijuma, koji smo odmah prozvali "sivonja" (Italijani su ga zvali "srebrna strela") i jedan drugi; duži, nekako crveno-kremast, samo, taj nije imao šanse da dobije nadimak pored onog blistavog i sivog lepotana. Svi smo čekali po sat i više samo da se vozimo sa, a’la "Grej haund" šmekerom, koji je ipak više ličio na kakav hangar, nego li na trolu! A da je bio spektakl - jeste. I to u krug. Odeš do Kališa, pa ne izlaziš, nego ceo krug do Kruševačke i siđeš opet na Čuburi. Tada smo valjda naučili i da se švercujemo, ili smo još bili klinci, neintaresantni za "ridžovane".
Posle, kao u ostalom i druge nezamislive stvari u našoj bliskoj prošlosti, počeše i Jugovići da prave i, trolejbuse! Beogradom najednom zavladaše "Gošine", sasvim pristojne trole, koje su postepeno zamenile one italijanske šminkere! Bili su sasvim OK, ali govorkalo se, da su tri puta bili skuplji od bilo kakvog uvoznog. Tu i tamo se posle pojavljivao poneki - uzorak kao, probna trola, koja će da zameni domaće, ali se došlo samo do ovih klirinških - "zdeljanih", kojima se još i danas vozimo.
Prenuh se! Zabruja onaj generator - došla struja! Lepota božija, toplo i nekako udobno. Shvatim da se nalazim u nekom sasvim novom, niskopodnom, ovovremskom trolejbusu. K’o bog, što bi rekao moj drug Ranko iz Motovuna, a ni Rusi više nisu što su nekad bili.
Odjednom, starija unezverena gospođa, sva uvijena u šalove i kape, (počeo napolju i sneg), zapita: "Izvinite koji je ovo broj, nisam videla, a ušla?" Ja onako zadubljen u sutrašnje novine, kao iz topa odgovorih: "Jedanestica gospođo!" kad neko sa prednje platforme dobaci: "Odakle ste bre došli, jedanaestica ide za blok 45, a ovo je 22 - trolejbus, nije vam ovo tramvaj, čobani jedni! "
"Tako mlad, a već Beograđanin", što reče pesnik juče u "Vltavici" kad smo već kod uzora iz naših mladosti. Miša D. Jovanović

 

[torrente_bg]

Od beogradskog duha je jako malo ostalo

 

[gost 174064]

Nekada nisam morala buljiti u br.busa ili tramvaja..samo po facama putnika vidim da je moj, i upadam.

kakva laz hahaaa

 

[torrente_bg]

Pitam se zašto...

Zato sto ovi sto su se doseljavali u bg u zadnjih 15-ak god. nisu se prilagodili Beogradu vec su Bg prilagodili sebi.Dok je nekada bilo obratno.Tako da ti je BG jedan veliki seljoberski grad.

 

[pajamaca]

e,ovo si sjajno rekla!
podržavam svako slovce!
sada smo manjina, koju pljuje ko stigne.

 

[torrente_bg]

To je tacno.Mislim da to nema nigde na svetu.
Zadnji si u svome gradu.Na poslu na kom sam radio kad god bi bili neki otkazi dobijali bi ga beogradjani.Gazda naravno neki ljakse.A njegovi seljaci su ga krali samo tako.Tj i dalje ga kradu.

 

[pajamaca]

ee.da si neki ...glica...
imao bi i posao, i soc pomoć u obliku kutija sa zapadnjačkom hranom,koju bi prodavao beograđanima
i od države bi dobio gajbu
ali jbg nisi

 

[torrente_bg]

I jos ako sam iz CG,Bosne ili Hrvatske imao bi i dvojno drzavljanstvo

 

[L.1]

Ma, to sam ja ironično rekla. Izvini. Mada mislim da je u pitanju više od petnaestak godina. Mi smo se kao fina, vaspitana deca povlačili umesto da objasnimo kako se živi u našoj kući, jbg. Sad nas isti ti napadaju da stvaramo neku posebnu naciju zvanu "beogradjani " kad ovaj grad ne liči više ni na šta.
Kad pogledaš malo bolje, sami smo krivi.

Saglasan 100%

 

[torrente_bg]

Pa toliki sam slepac da ne mogu ni da primetim vise .
A i kad radis negde provalio sam da mnogo bolje prolaze ovi iz unutrasnjosti sto se napredovanja tice.Nekako mnogo vise se slihtaju i drukaju druge a to se ceni ovde.

 

[BE@gradjanin]

Ja bih zamolio Marlona i lidera, da ako je bilo kako moguce iskopiram (narezem) te stare slike beograda od njih. Zauzvrat mogu da ponudim svoju licnu kolekciju slika.

Inace ono sto meni nedostaje od onog starog Beograda, jeste onaj izgled Terazija. Ona fontana i spomenik koje su komunisti porusili, jer su podsecali na monarhiju. Kada bi povratili taj stari detalj, Beograd bi bar malo podsecao na velike aristokratske gradove zapadne Evrope.Cisto da i mi imamo neku zapisanu istoriju, sve ostalo dolazi samo po sebi...

Ako bilo ko ima bilo kakve slike starog Beograda, a zeleo bi da to podeli sa drugima, moze me kontaktirati

milostrumic@gmail.com

Thnks

 

[L.1]

BE@gradjanin
Ја наравно немам ништа против,узми све што ти треба од текстова и фотографија.
Лепо би било да постујеш и неке слике којих нема на овој теми.
поздрав
Лидер

 

[sanja011]

Nedostaje mi prolaz u samoj zgradi..komšija se uselio, dobio dozvolu i napravio
stan, i sad svi mi moramo da idemo skroz okolo do radnje, apoteke..Ne svidja mi
se to što se zagrađuju prolazi,ali maksimalno svi do jednog su iskorišćeni za
stanove i ostalo..mislim, ljudi ne mogu normalno tuda da prolaze..Nekako mi je
ok bilo kada idem iz grada da tu sednem i zapalim cigaru...eto to mi smeta!!!

 

[predre]

Sad sam stigao sa posla....žedan, i pade mi napamet,zna li iko da li u Beogradu postoji mesto gde se može popiti KABEZA ili KLAKER?

bilo nekad na svakom ćošku kod goranaca jbg

 

[BE@gradjanin]

BE@gradjanin
Ја наравно немам ништа против,узми све што ти треба од текстова и фотографија.
Лепо би било да постујеш и неке слике којих нема на овој теми.
поздрав
Лидер

Ok hvala ti, ali ja sam mislio ako mozemo da razmenimo te materijale na cd-u ili tako nesto. U svakom slucaju evo postavljam par slika starog bgd-a.