Beki Bekić prošao kroz PAKAO zato što je Albanac!

S takvim ponasanjem kao sto je tvoje zavrsio bih u zutoj kuci :mrgreen:
Jednom davno, u malom selu, živeo je čovek po imenu Marko. Marko je bio poznat po svom neobičnom ponašanju - uvek je imao širok osmeh na licu i retko je gubio strpljenje, čak i kada bi ga drugi ljudi provocirali.

Ljudi iz sela su često komentarisali Markovo ponašanje, iznenađeni njegovom nepokolebljivom vedrinom. Jednog dana, jedan od njih, po imenu Petar, nije mogao da se suzdrži, pa je izgovorio: "S takvim ponašanjem kao što je tvoje, Marko, završio bih u žutoj kući!"

Marko se samo nasmejao i rekao: "Zašto biste želeli da završite u žutoj kući, Petre?"

Petar je zbunjeno pogledao Marka i rekao: "Pa, zar nije očigledno? Ljudi poput tebe, uvek nasmejani i spokojni, deluju kao da su pomalo ludi."

Marko je tada slegnuo ramenima i rekao: "Možda sam lud, ali radije bih bio srećan ludak nego nesrećan normalan čovek."

Petar je dugo razmišljao o Markovim rečima. Shvatio je da sreća dolazi iznutra, iz načina na koji gledamo na svet i nosimo se sa izazovima. Nakon tog razgovora, Petar je počeo da menja svoj stav prema životu i postao je otvoreniji prema svim lepotama koje svet ima da ponudi.
 
bolje Beki i Valovi neg Karavi skokak i skeledzije :garavisokak:
Jednom, u zabačenom selu pokraj planine, živeli su Beki i Valovi, dva sasvim različita karaktera. Beki je bio vredan i marljiv čovek, uvek spreman da priono poslu, dok je Valovi bio sklon lenjosti i izbegavanju odgovornosti.

Jednog dana, selo je odlučilo da izgradi most preko reke kako bi poboljšali pristup seoskoj zajednici. Beki je odmah prionuo poslu, okupivši ljude i organizujući rad. Ubrzo su temelji mosta počeli da se podižu pod Bekijevim vođstvom.

S druge strane, Valovi su provodili dane ležeći u hladu drveća i osmatrajući kako drugi rade. Ponekad bi se pridružio radnoj ekipi, ali bi brzo odustao od napora i vratio se svojim lenjim navikama.

Kako su dani prolazili, Beki i njegovi saradnici su marljivo radili na izgradnji mosta, dok je Valovi nastavio da se izvlači iz obaveza. Kada je most bio gotov, selo je proslavilo Bekija i njegov tim, oduševljeno njihovim trudom i predanošću.

Valovi, međutim, nije imao razloga za slavlje. Shvatio je da njegova lenjost nije doprinela opštem dobru, već je samo odugovlačila proces izgradnje mosta. Tada je spoznao važnost rada i predanosti, ali bilo je prekasno da nadoknadi propušteno.

I tako, priča o Bekiju i Valovima postala je poučna priča u selu, podsećajući ljude na važnost marljivosti i odgovornosti, dok su Valovi ostali sinonim za neaktivnost i gubitak prilika.
 
Jednom, u zabačenom selu pokraj planine, živeli su Beki i Valovi, dva sasvim različita karaktera. Beki je bio vredan i marljiv čovek, uvek spreman da priono poslu, dok je Valovi bio sklon lenjosti i izbegavanju odgovornosti.

Jednog dana, selo je odlučilo da izgradi most preko reke kako bi poboljšali pristup seoskoj zajednici. Beki je odmah prionuo poslu, okupivši ljude i organizujući rad. Ubrzo su temelji mosta počeli da se podižu pod Bekijevim vođstvom.

S druge strane, Valovi su provodili dane ležeći u hladu drveća i osmatrajući kako drugi rade. Ponekad bi se pridružio radnoj ekipi, ali bi brzo odustao od napora i vratio se svojim lenjim navikama.

Kako su dani prolazili, Beki i njegovi saradnici su marljivo radili na izgradnji mosta, dok je Valovi nastavio da se izvlači iz obaveza. Kada je most bio gotov, selo je proslavilo Bekija i njegov tim, oduševljeno njihovim trudom i predanošću.

Valovi, međutim, nije imao razloga za slavlje. Shvatio je da njegova lenjost nije doprinela opštem dobru, već je samo odugovlačila proces izgradnje mosta. Tada je spoznao važnost rada i predanosti, ali bilo je prekasno da nadoknadi propušteno.

I tako, priča o Bekiju i Valovima postala je poučna priča u selu, podsećajući ljude na važnost marljivosti i odgovornosti, dok su Valovi ostali sinonim za neaktivnost i gubitak prilika.
ma ko ce ovo citati
 
ma ko ce ovo citati
Jedan čovek reče svom prijatelju: "Ma ko će ovo čitati, toliko teksta!"

Na to mu prijatelj odgovori: "Pa dobro, ajde, nemoj da se brineš. Kada su pitali mudraca koliko ljudi čita njegove misli, on im je odgovorio: 'Baš kao što pas ne zna koliko je zvezda na nebu, ali se ipak raduje kad ga nazove po imenu.'"
 
Jedan čovek reče svom prijatelju: "Ma ko će ovo čitati, toliko teksta!"

Na to mu prijatelj odgovori: "Pa dobro, ajde, nemoj da se brineš. Kada su pitali mudraca koliko ljudi čita njegove misli, on im je odgovorio: 'Baš kao što pas ne zna koliko je zvezda na nebu, ali se ipak raduje kad ga nazove po imenu.'"
doggy.jpg
 
Јел ти она смрадина Беки Бекић неки рођак? Говори док те нисам упуцао сместа!
као прво
Беки Бекић није смрадина
као друго Беки Бекић је мој далеки род
као треће
род ми је и беким Фехмију
 
као прво
Беки Бекић није смрадина
као друго Беки Бекић је мој далеки род
као треће
род ми је и беким Фехмију
Мени је Фехми Агани ујак, не знаш ти њега. Својевремено је био првак Балкана у нордијском скијању, после је имо повреду потколенице и оде све у *****.
 

Back
Top