„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

[Pumpaj Dinstanović]

Ovo vrijeme (5-10 vijek) je dobrim razlogom nazvano "mracno doba", bas zbog toga sto je bilo prilicno manje istorijskih zapisa i izvora tada u odnosu na ostatak istorije.

S'obzirom na ovo, dodatni izvor (Franacki anali) vrijedi kao 5 izvora u bilo kojem drugom dobu.

Sto se tice veceg prisustva Bugara u tadasnjim izvorima, to je zbog prostog toga sto su bili ozbiljna prijetnja vizantijskom carstvu, i kao takvi prioritet na carigradski dvor. Srbi i Hrvati su i po Porfirogenitovom spisu bili mirni i vazalni prema Vizantiji, dakle koji bi bio razlog da neko osim istoricara da ih spominje?

Sto se tice povezivanja balkanskih i luzickih Srba, naveo sam gore jos jedan potencijalni dokaz, a da dodamo jos:

1. Mihailo Visevic, da je iz Luzice (Litsika)
2. Stariji ogranak, balkanskog i2a1b, sto je dominatniji (preko 40%) na teritoriji srpskih knezevina iz DAI, pojavljuje se u sjevernoj Ceskoj (na prostoru oko Luzickih gora).
3. Toponimi u Luzickoj Srbiji: Trjebin (Trebinje), Neletići (Neretva), Glomaci (Glamoc),
4. Prisustvo plemena Obodriti na zapadni Balkan, Obodriti na sjeveru su susjedi Luzickih Srba, sto ukazuje na mogucu zajednicku seobu.
5. Starinsko pleme Lužani na rijeci Zeti u Crnoj Gori, Erdeljanovic i Sobajic njih povezuju sa Luzicanima.

Ja nisam istupao kao advokat njihovog tumačenja, već samo predstavljao kako oni posmatraju na problematiku. Nije da ih ni ja najbolje razumem; u postmodernističko doba generalno meni se čini da su svi otišli malčice k vragu.

Ako me pitaš za moje mišljenje, istina je vrlo verovatno negde između stavova tih nihilista i porfirogenitologa Živkovićevog tipa. I slažem se sa tobom da će u budućnosti napredak genetičke genealogije - ali ne ovo što sada činimo, mapiranjem ljudi i pravljenjem modela na osnovu trenutnih haplogrupa muškog hromozoma, već sa razvojem i napretkom ozbiljne arheogenetičke genealogije - baciti novo svetlo...sledi vrlo interesantno doba koje će možda i značajno uticati na naše percepcije ranog srednjovekovlja. Čini mi se i da se i sve više i više naučnika otvara tome; problem su finansije jerbo je tako nešto izuzetno skupo, a i naravno malčice sreće da se adekvatno identifikuju odgovarajući očuvani (tj. neraspadnuti) DNK ostaci. To će, nadam se, baciti i neko novo svetlo na naša saznanja.

 

[NickFreakyrgios]

Ja nisam istupao kao advokat njihovog tumačenja, već samo predstavljao kako oni posmatraju na problematiku. Nije da ih ni ja najbolje razumem; u posmodernističko doba generalno meni se čini da su svi otišli malčice k vragu.

Ako me pitaš za moje mišljenje, istina je vrlo verovatno negde između stavova tih nihilista i porfirogenitologa Živkovićevog tipa. I slažem se sa tobom da će u budućnosti napredak genetičke genealogije - ali ne ovo što sada činimo, mapiranjem ljudi i pravljenjem modela na osnovu trenutnih haplogrupa muškog hromozoma, već sa razvojem i napretkom ozbiljne arheogenetičke genealogije - sledi vrlo interesantno doba koje će možda i značajno uticati na naše percepcije ranog srednjovekovlja. Čini mi se i da se i sve više i više naučnika otvara tome; problem su finansije jerbo je tako nešto izuzetno skupo, a i naravno malčice sreće da se adekvatno identifikuju odgovarajući očuvani (tj. neraspadnuti) DNK ostaci. To će, nadam se, baciti i neko novo svetlo na naša saznanja.

Такође верујем да у приватним колекцијама има још злата , обзиром да је корона тајминг сви су без пара појавиће се много ствари на аукцијама није нека случајност што печати потичу из Бугарске које је опљачкала све до Грачанице и спалила много књига за време првог светског рата.
Изузетак је Бодинов печаз из Истамбула ту има такође пуно блага а мало студената за тај период. Све веће интересовање после реконструкције Мехмеда Паше Соколовића из турских архива. Мислим да ћемо имати и гендрације оријенталиста и надам се још много Меша Селомовића који ће посветити своје дарове и српској историји.

Све ово плус оно што си рекао ће променити перципирање историје као и увођење мулидисиплинарног истраживања прошлости које је већ узело маха.

 

[ZabranjeniLegenda]

Пази од 7-9 века. 5 и 6. век су богати изворима и могу се реконструисати јако их је мало из 7.века а у 9. се напрасно појављују.
указаћу ти на једну контрадикторност којој смо сви склони чак и они најбољи који тумаче Порфирогенита.
Сасвим разумљиво да ти се не свиђа чињеноица као ни мени где је апсоулутно сигурно Михајло Вишета пред читавим чгрчким племством почаствован одликовањима изговара Михајло Вишета од Личика са Висле.
Према реконструкцији територија које описује Порфирогенит то је територија Велике Хрватске не Србије!


Јел сад капираш да је игра замишљена за малу децу а да је на деци да мењају људе!

Не могу рећи да је ико био нити је бољи познавалац Порфирогенита од Тибора Живковића.

Сад погледај теби се нес свиђа да су Литцике род ближи територијално белим Хрватима.
Мени се не свиђа да су се Срби населили у 7 веку.

Сад пази Срби су се населили у доба Ираклија 100% Порфирогенит је ту поуздан.

Али Михајло Вишевић је из Лужице из Беле Паланке одакле год само није са Висле ближе Хрватима и упиреш све снаге да то докажеш а извор говорфи супротно...

Ко сад признаје селективно Порфирогенита? Ти? ја? Обоје? Помало сви?
Ја мислим да је ово задње и драго ми је да си и на себи то приметио.

Ali u grckom originalu piše "Litsiki" ne "Ličiki" I nije Visla vec Vislas u originalu. Da je "Visla" Porfirogenit bi upotrebio vec poznati latinsko-grcki naziv Vistula.

Razlike su suptilne i nije cudo da je Tiboru ovo izmakao, ali ove razlike su krucijalne u vezi seobe Srba.

Zar nije tebi nelogicno i nemoguce da Porfirogenit pise da su Zahumljani od nekrstenih Srba koji su dosli sa Arhontom, da se srpski arhonti nasledjuju, a gle cuda arhont Zahumlja nije Srbin.


A drugo nemamo dokaze dokle je bila Bela Srbija, i trece, da je stvarno sa Visle onda je najprije Lehit, odnosno proto-Poljak.

Ali opet povezanost Litsiki sa Lehitima je skoro pa nemoguca, jer Porfirogenit vec navodi Lehite pod nazivom Lendzinianoi. Tako da preostalo da su Litsiki nesto drugo.

 

[ZabranjeniLegenda]

Malopre si pripovedao o seobi iz Pripjata. Lužica nije u pripjatskoj oblasti već hiljadama kilometara zapadno. Poznate su nam čarobne moći prebacivanja Slovena i osvajanja hiljada kvadratnih kilometara teritorija i pokoravanja naroda a da niko to nije zapisao, ali da li bi ti mogao malo da objasniš taj proces, pošto si vidim stručan?

Tacnije 1.316km.
A od Knina do Beograda je 500km, od Peći do Madjarske isto. Mora da su ti Srbi imali carobne moci.

Ovo mozes da pogledas:

 

[NickFreakyrgios]

Ali u grckom originalu piše "Litsiki" ne "Ličiki" I nije Visla vec Vislas u originalu. Da je "Visla" Porfirogenit bi upotrebio vec poznati latinsko-grcki naziv Vistula.

Razlike su suptilne i nije cudo da je Tiboru ovo izmakao, ali ove razlike su krucijalne u vezi seobe Srba.

Zar nije tebi nelogicno i nemoguce da Porfirogenit pise da su Zahumljani od nekrstenih Srba koji su dosli sa Arhontom, da se srpski arhonti nasledjuju, a gle cuda arhont Zahumlja nije Srbin.


A drugo nemamo dokaze dokle je bila Bela Srbija, i trece, da je stvarno sa Visle onda je najprije Lehit, odnosno proto-Poljak.

Ali opet povezanost Litsiki sa Lehitima je skoro pa nemoguca, jer Porfirogenit vec navodi Lehite pod nazivom Lendzinianoi. Tako da preostalo da su Litsiki nesto drugo.

Ако баш хоћеш искрено двострука кринка подаци које Порфирогенит реконструише нису старији од 9. века мислим да Тибор пише 843. заборавио сам. Свакако провинција Далмација не постоји до 9. века освајањем Франака ових крајева рестаурирана је стара подела римских провинција.

Нићифоровим миром призната је независност Млетачке републике под заштитом Византијског царства. Изасланици два царства нису се могли споразумети око одређених територија у Италији и Далмацији те је 807. године поново избио рат. Повод је био прелазак Млечана на страну Франака и пљачка далматинске обале од стране италијанског краља Пипина. Сукоб је трајао до смрти цара Нићифора (810). Нови цар, Михаило I Рангабе, обновио је преговоре. Нови мир закључен је 812. године у Ахену. Византијски цар прихватио је Карлову титулу "цара Франака". За узврат је Карло признао Византији суверенитет над Венецијом, Истром, Далмацијом (острвима, те Задром, Трогиром, Сплитом, Дубровником и Котором на копну) и јужном Италијом.

Овде видиш мало лажу на нашој википедији није признао Карла као франачког цара већ римског цара и оснива се свето римско царство.

Дакле овде негде испливавају Срби по Далмацији спљочтени Бугарима и развучени ка приморју. Дуго ће трајати дипломатски спор између Бугарске и Франачке око граница сваки пут када би Бугари инсистирали Франци би слали иазасланике да испитају снагу Бугарске па кад процене да су неки немири одлагала би сигурно да су Срби као и Хрвати профитирали у овоме нарочито Срби који почињу мало након овога ратовати са Бугарима и прдстављати противтежу Бугарима кој одговара и Византији и Франачкој.

У причи о Властимиру он удаје ћерку Крајну за травуњског кнеза и поклања му независност. Међутим политичка истина да успоставља власт над Травунијом удајом ћерке.

Е сад ту је питање право на које су одговорили неки умерени Хрватси из 19. века заборавио сам тачно имена наћичу.
"Ја мислим да Травуњани , Захумљани и Неретвљани нису били ни Срби ни Хрвати већ посебна племена али по језику ближи Србима.

Дакле Порфирогенит црпи и тумачи догађаје из дефакто стања из 9. века.
Обзиром да јој је враћена власт у Италији и Далмацији Ахенским миром из 812. Питај Бога шта је ту било.......

После се чуде људи кад кажу да је Србија старија од Рима..

 

[Pumpaj Dinstanović]

Такође верујем да у приватним колекцијама има још злата , обзиром да је корона тајминг сви су без пара појавиће се много ствари на аукцијама није нека случајност што печати потичу из Бугарске које је опљачкала све до Грачанице и спалила много књига за време првог светског рата.
Изузетак је Бодинов печаз из Истамбула ту има такође пуно блага а мало студената за тај период. Све веће интересовање после реконструкције Мехмеда Паше Соколовића из турских архива. Мислим да ћемо имати и гендрације оријенталиста и надам се још много Меша Селомовића који ће посветити своје дарове и српској историји.

Све ово плус оно што си рекао ће променити перципирање историје као и увођење мулидисиплинарног истраживања прошлости које је већ узело маха.

S obzirom da su sa beogradskog Filozofskog oterali jedinog ozbiljnog srpskog osmanistu (Fotića) i manje-više to sve ugasili, skeptičan sam što se tiče Srbije. Ovo je vreme pada orijentalistike u Beogradu i generalno srpskoj sredini.

Nada ostaje što se tiče osmanistike da će to izvesti dobro Bošnjaci i donekle Hrvati, koji po tom pitanju vode dosta sad. Razdoblje nacionalne istorije od kraja XV do poč. XIX st. u Srbiji je uvek bilo zapušteno i problematično. Ne izgledaju perspektive da će se to promeniti na bolje; štaviše, danas je stanje zapravo još gore.

 

[ZabranjeniLegenda]

Е сад ту је питање право на које су одговорили неки умерени Хрватси из 19. века заборавио сам тачно имена наћичу.
"Ја мислим да Травуњани , Захумљани и Неретвљани нису били ни Срби ни Хрвати већ посебна племена али по језику ближи Србима.

1. DAI ih navodi kao Srbe.
2. Srbi po Al-masudiju u 10. vijeku drasticno razlikuju se od svih ostalih Srba.
3. Travunije, Zahumlje i Paganija su odvojene od prostora "Srbija" (ustvari Raska i Bosna), jer su bogatije knezevine locirane pored bogatih primorskih gradova, i zatim su vjerovatnije bili vise naseljeni od geografski vece Raske i Bosne "Srbija".
4. U 10 i 11 vijek u vise navrata cijeli prostor (i primorske i u zaledji) je nazvan Srbijom.
5. Navedena je mogucnost da Mihailo Visevic vodi paralelno porijeklo od Viseslava, predak Vlastimirovica u Raskoj.

 

[Pravi Vlah]

Osporavaju autentičnost origo gentis Hrvata i Srba.

Glavni argument je odsustvo pisanih izvora koji bi posvedočili njihovo prisustvo na slovenskom jugu. Sa izolovanim izuzetkom zapiske koja je ostala vezano za avanturu Ljudevita Posavskog u 822. godini tj. Ajnhardu u franačkim analima, ne postoje apsolutno nikakvi podaci o Srbima pre Porfirogenita, odnosno skoro kao sa Srba na Balkanu uopšte nije ni bilo. Sa Hrvatima je još gore, jerbo nema čak ni toga. A od Porfirogenitovog vremena počinju da stupaju na istorijsku pozornicu.

Potpuni kontrast u odnosu na Bugare, primera radi. Zbog toga, ili preciznije rečeno upravo je to navelo bibliofile da informacije kod Porfirogenita otpišu kao konstrukcije nastale kako bi se popunile rupe tj. objasnio uspon hrvatske i srpske države, anahronistički prenet na epohu vladavine cara Iraklija. I to je navelo proučavaoce sa hupotetišu o kasnijim seobama, koje bi bile reflektovane zahvaljujući Porfirogenitu anahronistički u prošlost; odnosno, da su se Hrvati i Srbi doselili negde tek krajem VIII stoleća (ili počeli formirati znamenitije državice), odnosno u slučaju Hrvata i kasnije tj. krajem VIII ili možda čak u IX (pomenuti Frančesko Bori otvorio je mogućnost da se nije formiranje hrvatske da se možda desilo čak i tek u X stoleću).

Ove teorije (najčešće, čast izuzecima) tiču se primarno hronologije i ne ulaze u to kako su tačno formirane te zajednice; odnosno da li alohtonistički ili autohtonistički iliti je li bilo neke specifične migracije ili je identitet nastao kao konstrukt. U srpskom slučaju tako što bi slovenska plemena, čuvši slavi Popapskih Srba, odlučila da usvoje njihovo ime i izmisle vezu tj. zajedničko poreklo, ili pak tako što bi dotično možda izmislili sami Romeji, kao objašnjenje, a Srbi (tj. južnoslovenska plemena iz kojih će docnije oni nastati) preuzeli etnonim koji su im oni nametnuli.

Проблем са Порфирогенитовом причом о наводном позиву Срба од стране цара Ираклија стоји у томе што је Ираклијев савременик Симоката (Σιμοκάτ(τ)ης) написао Ираклијеву биографију у којој описује како су Ромеји ратовали против Словена а уопште не спомиња нити Србе нити икакав позив.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Проблем са Порфирогенитовом причом о наводном позиву Срба од стране цара Ираклија стоји у томе што је Ираклијев савременик Симоката (Σιμοκάτ(τ)ης) написао Ираклијеву биографију у којој описује како су Ромеји ратовали против Словена а уопште не спомиња нити Србе нити икакав позив.

Ponoviću isto što sam ti rekao jednom prilikom kad si to bio napisao:

Ja uopšte u to nisam ulazio, nego je moje pitanje, ukoliko Simokata završava sa 628. godinom, na koji način on kao izvor baca sumnju na podatak koji nalazimo kod Porfirogenita o dolasku Srba, ako je to smešteno između 626. i 641. godine? Ponajviše, ukoliko se uzima da se to desilo najverovatnije krajem 630. ili početkom 631. godine?

Simokata ne piše do kraja Iraklijeve vlasti, već samo do prevrata persijskog vladara Hozroja II 628. godine.

Zašto očekivati da bi Teofilakt Simokata beležio o stvarima koje bi tek trebalo da se dogode u budućnosti?

 

[Pravi Vlah]

Ponoviću isto što sam ti rekao jednom prilikom kad si to bio napisao:



Simokata ne piše do kraja Iraklijeve vlasti, već samo do prevrata persijskog vladara Hozroja II 628. godine.

Zašto bi Simokata beležio o stvarima koje bi tek trebalo da se dogode u budućnosti?

А знамо да су се догодиле у будућности јер их Симоката није спомињао? И да је Ираклије позвао Србе, зашто нико то не спомиња још три векова?

 

[Pumpaj Dinstanović]

А знамо да су се догодиле у будућности јер их Симоката није спомињао?

Ja sam ti kazao da većina sva Porfirogenitovog narativa smeštaju te seobe između 630. i 640. (tj. preciznije 638...to je preciznije rečeno Tibor Živković omeđio, 630. kao najraniju godinu dolaska Srba na Balkan, a 638. kao najkasniju) godine. I to ne uopšte zbog Simokate, već zbog toga što se smešta posle Vogastisburga, tj. Samonove pobede nad Francima 630. godine; u vreme meteža u Avarskom kaganatu i slovenskog ustanka.

Argument da bi Simokata morao pominjati da se dotično dogodilo jednostavno nije validan. Niko ne očekuje da bi pominjao; ne postoji niti jedan jedini logički zaključak da Srbi (ili Hrvati) nedostaju u delu Teofilakta Simokate.

И да је Ираклије позвао Србе, зашто нико то не спомиња још три векова?

Nisam ništa rekao za druge pisane izvore, već za konkretno Simokatu. Tvoja opaska ne stoji, jednostavno.

 

[Boris T]

Колико год да се донекле слажем са Ломиним лингвистичким ставом по неким питањима – овде са топонимима, посебно у Чешкој, ствари су компликованије. Лома тврди да су неке топониме из северне Чешке на Балкан донели Срби пре 9. века. То ће бити тешко утврдити јер се имена насеља у Чешкој која помињу Лома први пут помињу између 13. и 17. века. Друга ствар – Дечани нису лужичкосрпско племе из 8.-9. века – то се не може доказати, јер се први пут помињу у 11. веку а касније у Чешкој хроници као чешко племе. Нигде у чешкој званичној (али и незваничној) историографији нећете видети такву потврду - за то једноставно нема веродостојних извора.То јест, у најбољем случају, Ломине изјаве се могу узети као хипотетичке.

 

[Pravi Vlah]

Ja sam ti kazao da većina sva Porfirogenitovog narativa smeštaju te seobe između 630. i 640. (tj. preciznije 638...to je preciznije rečeno Tibor Živković omeđio, 630. kao najraniju godinu dolaska Srba na Balkan, a 638. kao najkasniju) godine. I to ne uopšte zbog Simokate, već zbog toga što se smešta posle Vogastisburga, tj. Samonove pobede nad Francima 630. godine; u vreme meteža u Avarskom kaganatu i slovenskog ustanka.

Argument da bi Simokata morao pominjati da se dotično dogodilo jednostavno nije validan. Niko ne očekuje da bi pominjao; ne postoji niti jedan jedini logički zaključak da Srbi (ili Hrvati) nedostaju u delu Teofilakta Simokate.



Nisam ništa rekao za druge pisane izvore, već za konkretno Simokatu. Tvoja opaska ne stoji, jednostavno.

У реду. Прихватам и хвала за објашњење.

 

[Pravi Leh]

Mene zanimaju slovenski toponimi zapisani u antičko doba, u jelinsko - lacmanskom izgovoru više no jasno slovensko ime

Prvi toponim je Duklja, koja i je sama po sebi s najvećom težinom i upravo njoj najviše pokušavaju izokrenuti srbstvo

Antičko Dioclea , navodno po Diocletama, ilirskom plemenu.

Dakle ona nije doneta (barem ne u 7veku) niti je preuzeta ona je oduvek bila Duklja i oklen u Karpatima Dukla , ili ona drevna Friška Dioclea u Maloj Aziji.

Onda ide Trst , antički TERGESTE
''According to modern scholars the most likely origin is a Celtic word ,može nema frke, Tergeste – with the -est- suffix typical of Venetic – derived from a hypothetical Illyrian word *terg- "market",(ma doidi be) etymologically related to Old Church Slavonic tьrgъ "market" (whence Western South Slavic trg, tržnica, Polish targ, Russian торг and the Scandinavian borrowing torg);''

I sad da nesto kao probaju haha

''cf. also Opitergium, the modern Oderzo.[9][10][11] Roman authors also transliterated the name as Tergestum (according to Strabo, the name of the oppidum Tergestum originated from the three battles the Roman Army had to engage in with local tribes, "TER GESTUM [BELLUM]").''


i naravno pleme Oseriati , svaki komentar je suvišan , uzmimo čak i ie. Eghero a ono zapisano kao Osero , kraj priče.


I jedan biser, grčka reč za kuću

σπίτι​

''From Byzantine Greek σπίτιν (spítin), from earlier or Koine Greek ὁσπίτιον (hospítion), from Latin hospitium (“lodgings”). Compare Albanian shtëpi Displaced earlier Ancient Greek οἶκος (oîkos)

From Proto-Italic *hostipotis, an old compound of hostis and the root of potis, from Proto-Indo-European *gʰóstipotis, a compound of *gʰóstis (whence hostis) and *pótis (whence potis). Cognate with Proto-Slavic *gospodь. The noun's declension has been changed to T-stem.''

GOSPON ,mislim, kaj reć


Dakle , nije se našao znalac koji može da poveže potencijalne kretnje Srba i Hrvata na severu, gde je Bojka gde je Bela Srbija, potencijalni put Srba na zapad, iz kojih pravaca se desio spust na jug? Neobjašnjivo?

 

[Kole11]

Tacnije 1.316km.
A od Knina do Beograda je 500km, od Peći do Madjarske isto. Mora da su ti Srbi imali carobne moci.

Ovo mozes da pogledas:

Dobro, povukao si lenjirom ali nema veze.
E sad, kako je tekla ta seoba iz Pripjata u Lužicu, pošto povlačiš paralelu sa Krajinom, neko ih je morao poterati, mada traktore za bekstvo nisu nisu imali.

Ko je to uradio i kada? Šta znaš o tom procesu?

 

[Pravi Leh]

Loma je izneo predpostavku o poklapanju ranokosovskih toponima sa češkim. Loma je takođe, a to je i Živković spomenuo u ''Srbi i Romeji'' ,tvrdio da Lab i Mlava nisu slovenski hidronimi. Nego čiji su, Mlavu imamo u Poljskoj a Lab je Elba.

 

[КРЦУН]

Ogier Ghislain de Busbecq (Ожје Гилен де Бизбек)

​

»Староседелачко хришћанско становништво у овој земљи, раније познатој као Мезија, сада је подељено на две области Сербију и Бугарску, а колективно се зову Сербијани и говоре славенским језиком. Прави Бугари, пореклом су Татари, а дошли су у V. веку са обала реке Волге, постепено усвојивши славенски дијалекат од својих нових земљака Серба, задржавши само пар речи из њиховог ранијег језика.«

»The native Christian inhabitants of this country, antiently known by the name of Mæsia, but now divided into two districts, denominated Servia and Bulgaria, are collectively called Serbiani, and speak the Slavonian language; for the original Bulgarians were a Tartar people, who came in the fifth century from the banks of the Volga, and successively adopted the Slavonian dialect of their new countrymen the Servians, retaining only a few words of their former language.«

The following notice is given of them by the intelligent Busbequius:

»Gentem Bulgarorum, à flumine Scytharum Volgo, cum pleræque nationes aut sponte aut vi coactæ, sedes mutarent, huc commigrasse existimant, dictosque Bulgaros tanquam Volgaros, ab eo, quem dixi fluvio: montes Hæmi, qui sunt inter Sophiam et Philippopolim, insederunt: loca sane natura munita: ubi diu Græcorum imperatorum potentiam contempserunt; Balduinum majorem Flandriæ comitem Constantinoplis im perio potitum tumultuario prælio captum interfecerunt. Turcarum vim ferre non potuerunt, à quibus devicti miserrimæ servitutis jugum subierunt, lingua utuntur Illyrica, ut Serviani et Raziani.«

Epistol . I. – Pag. 29, 30.( Ogier Ghislain de Busbecq, Legationis Turcicae Epistolae quatuor, Marnius & Aubrius, Hanoviae 1605).

 

[Kole11]

Ogier Ghislain de Busbecq (Ожје Гилен де Бизбек)

Pogledajte prilog 1082969​

»Староседелачко хришћанско становништво у овој земљи, раније познатој као Мезија, сада је подељено на две области Сербију и Бугарску, а колективно се зову Сербијани и говоре славенским језиком. Прави Бугари, пореклом су Татари, а дошли су у V. веку са обала реке Волге, постепено усвојивши славенски дијалекат од својих нових земљака Серба, задржавши само пар речи из њиховог ранијег језика.«

»The native Christian inhabitants of this country, antiently known by the name of Mæsia, but now divided into two districts, denominated Servia and Bulgaria, are collectively called Serbiani, and speak the Slavonian language; for the original Bulgarians were a Tartar people, who came in the fifth century from the banks of the Volga, and successively adopted the Slavonian dialect of their new countrymen the Servians, retaining only a few words of their former language.«

The following notice is given of them by the intelligent Busbequius:

»Gentem Bulgarorum, à flumine Scytharum Volgo, cum pleræque nationes aut sponte aut vi coactæ, sedes mutarent, huc commigrasse existimant, dictosque Bulgaros tanquam Volgaros, ab eo, quem dixi fluvio: montes Hæmi, qui sunt inter Sophiam et Philippopolim, insederunt: loca sane natura munita: ubi diu Græcorum imperatorum potentiam contempserunt; Balduinum majorem Flandriæ comitem Constantinoplis im perio potitum tumultuario prælio captum interfecerunt. Turcarum vim ferre non potuerunt, à quibus devicti miserrimæ servitutis jugum subierunt, lingua utuntur Illyrica, ut Serviani et Raziani.«

Epistol . I. – Pag. 29, 30.( Ogier Ghislain de Busbecq, Legationis Turcicae Epistolae quatuor, Marnius & Aubrius, Hanoviae 1605).
Pogledajte prilog 1082974

Nauka je u 16.veku imala odgovor na gotovo svako pitanje...
Kada su došli naučnici sa kraja 19.veka, onda su oni uveli da gotovo svako pitanje treba ostati neodgovoreno.....

 

[Boris T]

Староседелачко хришћанско становништво у овој земљи, раније познатој као Мезија, сада је подељено на две области Сербију и Бугарску, а колективно се зову Сербијани и говоре славенским језиком. Прави Бугари, пореклом су Татари, а дошли су у V. веку са обала реке Волге, постепено усвојивши славенски дијалекат од својих нових земљака Серба, задржавши само пар речи из њиховог ранијег језика

"Бугари су населили земљу Серба и усвојили њихов језик!"
Забрањена" историја Срба

као што је стоти пут речено: јужни Срби се први пут помињу 950. године.
хајде да престанемо са глупостима!

 

[Boris T]

Према Порфирогениту они су прешли Карпате а Суровјетски није доживео да објасви своје издање већ је његово издање објавио баш Шафарик који је био јако веран пријатељ и колега. Заједно су истраживали.
Дакле "Злоупотреба Суровјетког" приписивање Шафарику није злоупотреба већ је његова делка и компилације скупио и објединио сам Шафарик

Када коментаришемo неке почетне ставове о прапостојбини Словена – добро је прочитати бар мало Нидерлеа, који је писао 100 година после Суровецког и Шафарика.

 

[ZabranjeniLegenda]

Колико год да се донекле слажем са Ломиним лингвистичким ставом по неким питањима – овде са топонимима, посебно у Чешкој, ствари су компликованије. Лома тврди да су неке топониме из северне Чешке на Балкан донели Срби пре 9. века. То ће бити тешко утврдити јер се имена насеља у Чешкој која помињу Лома први пут помињу између 13. и 17. века. Друга ствар – Дечани нису лужичкосрпско племе из 8.-9. века – то се не може доказати, јер се први пут помињу у 11. веку а касније у Чешкој хроници као чешко племе. Нигде у чешкој званичној (али и незваничној) историографији нећете видети такву потврду - за то једноставно нема веродостојних извора.То јест, у најбољем случају, Ломине изјаве се могу узети као хипотетичке.



Pogledajte prilog 1082879

Pleme Decani u Ceskoj i nalaze se na ulazu Luzickih Gora, blizu je i Srbska Kamenica. Luzicke gore su bile granica Srba i Čeha u srednjem vijeku.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pravi Leh

 

[ZabranjeniLegenda]

Granica izmedju Luzice i danasnje Ceske, Luzicke Gore se nalaze danas u Ceskoj (tamno).
Toponimi Srbska Kamenice (u gori) i Ceska Kamenice (u ravnici) jasno govori da tu je bila stara granica izmedju češkog i srpskog plemena.

Jos juznije, Česka Lipa, ceski grad, a gore Budyšin (Bautzen), srpski grad.

 

[Boris T]

Toponimi Srbska Kamenice (u gori) i Ceska Kamenice (u ravnici) jasno govori da tu je bila stara granica izmedju češkog i srpskog plemena.

Таквих племенских граница нема ни у 9. веку ни касније.
У Чешкој пре 40 година водила се стручна расправа између археолога и историчара, током које су поново критички оцењени извори из историје 9. века. Резултати археолошких истраживања и критичко испитивање писаних извора из основа су променили слику о том веку. Теорија да је Бохемија била подељена на племенске кнежевине у 9. веку је напуштена. Ова теорија се заснивала на документу сачињеном у другој половини 11. века.

"Dokument praski“ немачког цара Хајнрихa IV . од 1086. на западној и северној граници Чешке наводи становнике насељених области које сматра племенима: становнике око Тухоште у Домажлицама, Пшовани у Мелницко, Литомјержице у близини истоимене тврђаве, Лучане на северозападу. Лемузе, Далеминце, Жатчани, Дечани и Милчани, који су граничили преко ненасељеног Захвоздија са Пшованом, у Шлезији са Харватима и са Доудлебима на југу Чешког басена. Већина назива су називи пшемисловских управних округа са централним кастелама: Тухошт – Тухоштане, Седличане – Седлец, Дечане – Дечин, Литомерићи – Литомјержице, Пшоване – Мелник. Међутим, ово су имена становника, која су јасно изведена из имена важних замкова у области коју су они насељавали. Други називи - Лучане и Лемузи - су можда имена људи предсловенског порекла према територији званој Лучко и Лемушко, вероватно у пределу северозападне Чешке.
Само у овом писаном извору географским су назначена имена група становништва. Они се не помињу ни у једном другом писаном извору о племенима у Чешкој.
Племенске кнежевине нису постојале у Бохемији у 8. - 9. веку.
Не постоји ниједан историјски или археолошки извор који би доказао племенске области у Чешкој котлини у 9. веку.

 

[Kole11]

Granica izmedju Luzice i danasnje Ceske, Luzicke Gore se nalaze danas u Ceskoj (tamno).
Toponimi Srbska Kamenice (u gori) i Ceska Kamenice (u ravnici) jasno govori da tu je bila stara granica izmedju češkog i srpskog plemena.

Jos juznije, Česka Lipa, ceski grad, a gore Budyšin (Bautzen), srpski grad.
Pogledajte prilog 1083126

A kada ćeš malo pojasniti onaj video?

Tamo se kaže da su oko 500. godine Sloveni migrirali iz Pripjata u Lužicu, ajde sada da ne razmatramo ostale pravce migracije iz Pripjata.
Koji bi bili izvori koji potkrepljuju tu tvrdnju? Koje su okolnosti do toga dovele?

Video sam divne izvore koji opisuju migraciju Huna. Kako je samo detaljno Menander opisao migraciju Avara sa Kavkaza u Panoniju.

Ajde pomozi.