Ова тема је одавно посала сваштара, ту се"сренуло" и на Франке, језик којим су зборили, да ли се у времену Меровинга зборили латинским или којим већ, уз подоста прекомотних тврдњи.
Елем, када су историјски процеси у питању, политички, културни, духовни, језички сегмент, постоји проблем, не само када су у питању заљубљеници у историју него и историчари, сталне тежње упрошћавању, што увијек води у робовање у заблудама.
Историјски процеси су мало кад, тачније никад тако једноставни и упрошћени.
Освајач, нова сила овлада неким простором, успостави политичку власт, али се никад у историји није десило да са пилитиком влашћу аутоматски наметну културу и језик, како неки то упрошћено воле изједначити.
Рим и експанзија Рима је посебна прича, по много чему различита од других освајача, ту се ишло у правилу корак по корак, успостави се војно политичко савезништво са другим државама или народима, па се временом вјештом дипломатијом оствари доминација у том савезу, слиједећи корак је војна експанзија и у корист других "пријатеља Рима", па се успостави административна управа, у коначници иде и колонизавија гдје су колонисти били прекаљени војни ветерани, индоктринисани и посвећени задатку ширења романске културе и латинског језика, без колонизације и процес романизације не би имао успјеха. Па ни ту романизција не би била свуда једнако успјешна, успјешнија би била у Галији и Хиспанији него рецимо на Балкану или Истоку, ту би сам процес романизације зависио од бројних околности. И то су процеси који трају не деценијама, него генерацијама и вијековима, требају проћи генерације да језик изумре.
Са другим освајачима то не би ишло тако, успоставили би политичку власт, али не би успјели наметнути културу, духовност и језик, имамо примјере монголских освајања, или у новијој историји Османлија гдје сви ти језици под османском влашћу (српски, арапски, персијски, грчки, романски и ини) нису изумрли зато што су Османлије, а како то будаласто промовишу туркофили, били толерантни него зато што је језике немогуће искоријенити само војним освајањем и политичком влашћу, осим ако би освајање пратило и истребљење старосједилаца.
Елем, Визиготи су на крају античке епохе овладали Хиспанијом, око 585.године у Галицији и другим освајачима Свевима, али по веома релевантној процјени у VII вијеку у Хиспанији је битисало око 6 мииона душа од којих око 200.000 Визигота, и Визиготи јесу били ратничка елита која је постала носилац политичке власти али наравно да са 3-4% учешћа у укупној популацији побједу неће однијети језик такве мањине, већ ће побједу однијети вулгарни латински којим је у раном средњем вијеку већ зборила изразита већина, и наравно да ће преживјети и Визиготе и касније освајаче Арапе и из којег ће се развити каснији шпански.
Са Францима је нешто замршеније, они су у кратком времену овладали великим простором и бројним народима шаролике културе и језика.
И Франци су такође били мањина и ратничка елита која је успоставила политичку власт у освојеним областима, но та власт и прије 843,године није била јединствена, сваки насљедник сходно обичају би добијао териториј на управу, ти би се простори засебно и различито развијали, и културно и политички, и без обзира што то бјеше део (административно подијељеног) франачког краљевства, већ у VI вијеку тешко да се исти језик зборио у Неустрији, Аустразији или пак Свабији, напротив.
Најстарији франачки анали и хронике (вјероватно) јесу писани на латинском (изворни рукописи нису сачувани већ каснији преписи), ту је и та тежња франачке елите већ од првих Каролинга да се поистовјете са Римским царством, и кроз традицију, и да као природни насљедници Рима и "изабрани народ" има мисију (што је увијек добар изговор за освајаља и поробљавање других народа) наставити оно што је Рим започео. Могуће и ту постоје разлози форсирања латинског у првим рукописима.
Како год, на простору Галије (у времену Франачке подијељене на Аквитанију, Неустрију и Бургундију) имали смо процесе сличне онима у Хиспанији, вулганрни латински којим је у раном средњем вијеку зборила већина однио је побједу над језиком франачке мањине која је имала политичку власт, касније ће се из тог вулгарног латинског развити француски, у сјеверним и источнијим франачким покрајинама, војводстима од којих ће у IX вијеку бити успостављена Источна Франачка германски језици ће однијети побједу.
