Пази овако неке референце ван философског факултета Светлане Ломе нисам нашао не знам да ли може овоме баш да парира.
Такође сам мишљења као и већина људи да доктор бивше Југославије и доктор данас на филозофском факултету није исто па ни близу.
[SPOLER]Др Ранке Куић
Поред предавања на југословенским универзитетима, била је гостујући професор по позиву на универзитетима у Прагу, Варшави, Кракову, Будимпешти, Амстердаму, Антверпену, Брну, Братислави, Лондону, Оксфорду, Бристолу, Бангору. . .
Проф. др Ранка Куић рођена је 1925. године у Сарајеву. После Филозофског факултета (германистика) у Београду (1951.), III степен студија завршила је 1954. у Бристолу (Велика Британија) и докторат из књижевних наука стекла је 1954. године у Љубљани; има и научна звања научног сарадника Института лингвистике у Лондону, редовног члана Велшке академије у Великој Британији. Била је члан Удружења књижевника Србије, члан Удружења књижевних преводилаца Србије, члан Међународног ПЕН-а (Лондон), члан Југословенско-британског друштва за науку и културу Југославије, члан Управе Шакспировог друштва, Београд, члан Свесловенског савеза у Београду; добила је место у Интернационалном регистру научних, књижевних и културних 2000 профила света (са седиштем у САД), итд.[/SPOILER]
Ko je Ranka Kuić i šta je radila, znamo rekao bih svi već vrlo dobro, jerbo su biografski podaci postavljani na ovoj temi već nekoliko puta do sada, od strane više različitih korisnika. I ovde ne možemo konstatovati samo isto što smo već svaki put kada je Kuićkina biografija bila potezana: tu se ne nalazi apsolutno ništa što se tiče latinske epigrafike. I u tom smislu, Ranka Kuić je po ovom pitanju, kao žena koja nema nikakvo stručno obrazovanje vezano za ovu sferu, niti apsolutno ikakvo iskustvo, potpuni laik. Kao što i sam vidiš, u biografiji se ne nalazi ništa relevantno, dakle možeš postaviti i sopstvenu biografiju jerbo verujem da je jednako relevantna koliko i Kuićkina.
To samo po sebi čini situaciju takvom da ukoliko bi Loma bila samo diplomirani klasičar, bez ikakvog daljeg iskustva ili postdiplomske specijalizacije, sama po sebi ispred Kuićke.
Vezano za opservaciju da je generalno opao kvalitet visokog obrazovanja od devedesetih na ovamo, te da su doktorati u starije vreme, posebno pre bolonjske reforme, bili generalno viših standarda, mogu se u potpunosti složiti sa tobom. Složio bih se i da je Ranka Kuić kao istorijska ličnost, posle toliko silnih prevoda, svakako upisala se u stranicama istorije i ukoliko bismo pravili nekakvu komparaciju (što možda nije najkorektnije, jer se Loma još uvek nalazi među živim osobam) mislim da je jasno da bi u izboru za neke leksikografske odrednice
opšteg tipa Ranka svakako imala prioritet nad Lomom. To je nesporno. Međutim, mi ovde govorimo o nečem što izlazi daleko izvan okvira Rankine profesionalne karijere, usled čega je i isticanje njene biografije potpuno besmisleno, jerbo kao što ukazah, nesvršeni student u od 20 godina u okviru struke ima primat nad njom.
Kuićkina disertacija tiče Persija Biša Šelija, engleskog pesnika koji je živeo od 1792. do 1822. godine. Ne znam zašto se ovi podaci ponavljaju, a uzgred i na taj način da niko jednostavno ne ume nikome drugome da objasni iz kog razloga.
Naravno, onaj ključni problem...zašto Kuićka nije imala neko svoje
alternativno čitanje, već je samo prepisala iz članka Radomira Milojkovića iz Galaksije, nešto je što svi do sada na ovoj temi izbegavaju da probaju porazmisliti i pružiti iole ikakav odgovor.
Pogledajte prilog 831630
Овде испада као врло слабо оцењен професор.
Moram priznati da zaista uspevate da me zasmevate.
gde moze zena u 84. godini da desifruje spomenik, ajde bre
Ne znam šta je smešnije; da li
@Kole11 koji kaže ee a šta može baba od 84 godine da zna ili NickFreak koji citira sa OceniProfesora prosečnu ocenu i to treba da bude dokaz...čega, tačno?
Posebno je smešno zato što su ovo stvari za koje upravo mene neki forumaši optužuju.
Dakle, opet se vraćamo natrag na ono što je suština cele priče — izuzetno bolna (ja bih je nazvao i svojevrsnom dijagnozom) začaranost, zatvoreni sistem koji postoji u mašti i koji se odupire svakoj opasnosti da igla ubode balon i u kojem što istina postaje evidentnija, to raste proporcionalno manifestacija teorija zavera i sve veća agresija u očajničkim naporima da taj maleni svet ne pukne i ne procuri u stvarnost.
Подсећам те да сам био почео од овога:
