А ти да си довољно добро изучио словенске превоје самогласникâ не би писао оваква произвољна нагађања.
Глагол драти потиче од прасловенског dьrati (старословенско дьрати) с коренским ь. Тај коренски полуглас уклоњен је негде од 10. столећа општесловенским губљењем слабих полугласа, но и данас о њему сведоче други превоји исте основе. Превој der- имамо у нпр. презенту дерем (старословенско дерѫ), превој dor- у префиксалним сложеницама попут раздор, превој dar- у нпр. ударати, и превој dir- у нпр. дирати.
Да, то је интересантан контрааргумент, у погледу индоевропског аблаута, али бих рекао да то нема везе са темом, зато што :
1. колико је мени познато облик
дьрати није посведочен у изворима него је модерна реконструкција, дакле нечије мишљење како је нешто можда могло звучати или се писати пре 10-ог века, али за то нема конкретних доказа.
Сам облик
дьрати већ показује знаке пуногласја, а исто није карактеристично ни за јужне ни за западне словенске језике већ за источне, код којих се вероватно развило под угро-финским утицајем. Случај реке Одре (нем. Oder) код западних Словена управо то и доказује.
Драти је дакле пример превоја нултог степена, где нагласак пада на глас А. Док се вокали убацују у изведеницама између слова Д и Р да би се разбила сама сугласничка група ДР, јер би другачије било немогуће изговорити
. Да ли се овај превој дешава само код међусобног судара сонаната типа М, Н, Р, В и Ј не могу прецизно рећи.
2. овде се ради најпре о хидронимима из антике, не знам тачно кад се у изворима помињу први пут имена Дрина и Драва (а имамо и Дрим) али су посведочена на латинском и грчком језику, можда чак и пре Христа. С тим у вези, ми не можемо поуздано знати каква су језичка правила важила пре 2500 година и како би се то евентуално писало, да су којим случајем остали сачувани неки списи на илирском или трачком језику.
Овако имамо записе људи који су говорили латински и грчки, па су записани у облику вероватно блиском њиховим изговорима, јер латински и грчки немају јерове нити слова за исте.
Управо зато ниси у праву око Билазоре (грч Βυλάζωρα) јер је то запис на грчком језику, као кад би рекао да имена места типа Leipzig, Chemnitz, Lübeck, Rügen, Lausitz. Bautzen итд. не могу бити словенска јер се изговарају и пишу по правилима немачког језика и типичних германских алтерација. Дефинитивно би јако тешко могли реконструисати изворне словенске називе а да не знамо да се ова места зову Липск, Камјењц, Љубице, Рујан, Лужица, Будишин итд.
3. Данас и званична наука сврстава трачки језик у групу балто-словенских језика, мада врло немушто и кроз зубе и уз навођење да је (наводно) ближи балтичким него словенским језицима, јербо се факти не могу игнорисати.
