„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
АПЕЛ ЈАВНОСТИ

  1. Књига „Наши манастири и калуђерство“ препуна погрешних имена личности и убикација светосавских епископских седишта на немогуће локације одбачена је још и од књижевно-историјске критике на страницама црквених часописа Кнежевине и Краљевине Србије.

Уместо да тих 140 потписника оде у архиве Берата (арнаутског Београда) или Белоградчика (турског/бугарског Београда) и провери све што треба везано за прошлост Срба, они само извршавају политички-подобне задатке.Нема шта друго да им смета у овој књижици написаној у току само једне ноћи као нацрт осим што се помињу територије које више нису у саставу српске државе. Па, иако нису, све што је српска култура и прошлост без бозира где се налазило, мора да буде истражено и сачувано.

Ко је од ових потписника потписао захтев да се пренесу у САНУ и проуче и објаве Милојевићеви преостали рукописи?

Чињеница је да после смрти његову рукописну заоставштину није прихватила ниједна српска установа. Остало је забележено да се на тавану Првостепеног суда Округа београдског, после ослобођења 1918. године, налазио пун сандук Милојевићевих рукописа. Они који трагају за његовом заоставштином тврде да је на том тавану било чак седамнаест таквих сандука са рукописима и личним стварима.
 
Odgovor Udruženja Miloš Milojević na apel stručnjaka protiv pseudoistorije

Odgovor Udruženja Miloš Milojević na apel stručnjaka protiv pseudoistorije


Udruženje “Miloš Milojević” reagovalo je na apel grupe od više od 140 stručnjaka u oblasti društveno-humanističkih nauka koji su pozvali javnost i nadležne da odbace kao neprihvatljivo i štetno njegovo delovanje zbog pseudoistorijskih, ksenofobnih i antisemitskih stavova koje propagira. Odgovor Udruženja “Miloš Milojević” objavljujemo u celini:

1. Da li zloupotrebljavate ime srpskog romantičarskog publiciste druge polovine 19. veka Miloša Milojevića i zbog čega promovišete njegova dela koja su čak i njegovi savremenici uklonili iz naučne sfere?

Netačno je da Udruženje "Miloš Milojević" iz Crne Bare zloupotrebljava ime akademika Miloša S. Milojevića rođenog u našem mestu. Bavimo se predstavljanjem lika i dela znamenitog Srbina XIX veka Miloša S. Milojevića čija su dala u većini slučajeva štampana u Državnoj štampariji. Ne radi se o zluoprebi imena, M. S. Milojevića koji je zvanično akademik SANU, dela su dostupna u bibliotekama od SANU, preko Narodne biblioteke Srbije, Etnografskog muzeja Srbije i drugih biblioteka u Srbiji, ali i širom sveta. Udruženje je zvanično registrovano i ustrojeno. Lik i dela akademika Miloša S. Milojevića jesu osporavana od protivnika, ali nisu zabranjena! Te kao takav slobodan je za predstavljanje, koje je nužno, gledajući na njegovu izopštenost iz svesti srpskog naroda koja se meri vekom!

stara-pisma-istorija.jpg


2. Da li je tačno da članovi i simpatizeri vašeg udruženja vređaju i prete fizičkim nasiljem potpisnicima ovog apela i propagiraju otvorene ksenofobne i antisemitske stavove?

Naše udruženje ima zvanični sajt milosmilojevic.com i zvaničnu Fejsbuk stranicu na kojima ne baštinimo nijedan vid nedozvoljenog navedenog ponašanja u šta se možete i posetom navedenih linkova uveriti.

Međutim, evidentno je povećano interesovanje za naš rad, kao i za samu ličnost Miloša S. Milojevića, te se putem društvenih mreža osnivaju samostalne stranice, grupe, čiji osnivač može biti svako. Koliko je nama poznato tu se iznose lični stavovi, zapažanja, istraživanja i sl. koji su često i potkrepljeni dokazima, činjenicama i sl. O komentarima na iste nazahvalno je govoriti, jer su to kometari celokupne zajednice na internetu na koje naše udruženje ne može da utiče.

3. Da li je tačno da ste ove godine dva puta dobili finansijsku podršku Ministarstva kulture za vaše delovanje?

Udruženje je apliciralo na više projekata u zemlji i inostranstvu. Konkretno, kod Ministarstva kulure i informisanja Republike Srbije, projekat "Ratna arhiva Miloša S. Milojevića, pisma iz srsko-turskih ratova" podržan je u 2018. i ovoj 2019. godini, a naše društvo je partner institucijama - nosiocima porojekta, i to Međuopštinskom istorijskom arhivu Šabac (2018) i Narodnoj biblioteci Janko Veselinović (2019) iz Bogatića. Udruženje “Miloš Milojević” već 2 godine uspešno ogranizuje javne naučne skupove čije se teme bave likom i delom akademika Miloša S. Milojevića, gde pored eminentnih naučno-stručnih saradnika iz zemlje i okruženja učešće sve više uzimaju i istoričari iz Ruske Federacije, Belorusije i slično, te su se i potpisnici (?) ovog Apela mogli pojaviti sa svojim naučnim radovima da ospore lik i delo akademika Miloša S. Milojevića.

Postavlja se pitalje da li u demokratskom društvu ovakav vid “Apela” predstavlja svojevrsni pritisak na zagarntovane slobode, uzimajući u vid činjenicu da se naučna debata odvija u sada već ustanovljenom formatu naučnih skupova, gde su svi dobrodošli?

Novica Krezić, predsednik Udruženja Miloš Milojević Crna Bara
 
Уместо да тих 140 потписника оде у архиве Берата (арнаутског Београда) или Белоградчика (турског/бугарског Београда) и провери све што треба везано за прошлост Срба, они само извршавају политички-подобне задатке.Нема шта друго да им смета у овој књижици написаној у току само једне ноћи као нацрт осим што се помињу територије које више нису у саставу српске државе. Па, иако нису, све што је српска култура и прошлост без бозира где се налазило, мора да буде истражено и сачувано.

Ко је од ових потписника потписао захтев да се пренесу у САНУ и проуче и објаве Милојевићеви преостали рукописи?

Два дана и ноћ, извињавам се.
Године 1881. за часопис „Исток“, како је сам записао, за два дана и ноћ написао је чланак који је касније преточен у књигу „Наши манастири и калуђерство“ са 120 страна. У уводу он вели: „Од неког доба непрестано се потрза у нашим новинама, особито такозваним ’преко’, па још и у нашим овде скупштинама, час нарочито, а час опет и као миморед, питање о нашем калуђерству, манастирима, а нарочито манастирским имањима. То је у последњој, одвећ плодотворној, свакојаким и свевазможним закључцима и озакоњењима, скупштини донесен и закључак да се наши манастири смање, сведу на некакве ’историјске манастире’ у самој ствари и заправо униште, а калуђерски ред са свим истраје и иживи у нашој народности“.

Први попис српских белега на Космету сачинио је управо Милош С. Милојевић. У архиви САНУ постоји и писмо које је Милојевић 1870. године послао Српском ученом друштву о првом попису археолошких старина у Западној Србији. У истој установи постоји још једно писмо које је Милојевић послао неком од тадашњих министара где каже „да ће он, иако болестан, ићи на Космет ради неког преговора, јер је у Приштини у по бела дана у центру убијен један поп. Све то има везе са „Албанском лигом“ која се повезује и прелази у руке аустро-маџарске која немирима хоће да изнуди од Европе овлашћење да тај крај поседну“.
 
Када је дошло до судара „прса у прса“ германске и Милојевићеве српске историјске школе школе, овај наш великан 1881. године пише овако:

„Српском ученом друштву није стало било ни до простора српских земаља, које Порфирогенит у свом делу „De Admin“ наводи, који простор већином обухвата и бивша Пећка српска патријаршија, а у коме и сада живе Срби, већ оно гура српске земље и још сада тамо живећи српски народ у свакојаке туђинце, само да не буду Срби, а у својим школским књигама и историјама доказује докле је плот кнежевине Србије, да су и Срби дотле итд…
......Ево само ради бруке и срамоте наше и наших превисоко научених западних питомаца и државника, који знају колико се кромпира у сваком лонцу годишње свој Ђерманији скува, колико се чаша пива, каквог и где, произведе и попије, колико се и каквих котлета поједе, шампањског вина произведе и попије у свој Француској, колико се и каквих, од које породе, говеда, од колико година итд. бифтека направи и поједе у Енглеској, произведе и попије коњака, пунча итд, а не знају и неће да знају да још живе Срби као што и у горњем свом делу Порфирогенит каже, који је најхрђавије писао за Србе и свео их што је могао на најмањи простор“ ..



П.С.
Послала сам пријаву модерацију са предлогом новог наслова за ову тему.
Тренутни наслов је врло неспретан и памтим колико смо се сви мучили, највише Ројалиста, да замени онај претходни, још гори.
Но, то "новоромантичари" звучи као да се ради о књижевном или сликарском покрету ..о стилу, а не о научној дисциплини.

Предложила сам да нови наслов буде
„Bečko-berlinska škola” vs српска национална школа
..онда је то већ школа вс школа , туђинско вс српско и јасније је.
 
Poslednja izmena:
Stigla je i reakcija profesora Zorana Miloševića:

О "Вапају" проф. др Зоран Милошевић

Да, интерсантан је „Апел“ („вапај“) против новог таласа псеудоисторије и митоманског тзв. новоромантизма, „опасног псеудонаучног историјског размишљања и деловања“, „опскурних књига“, „штетног деловања Удружења 'Милош С. Милојевић'“, „отворене ксенофобне и антисемитске ставове које пропагира то удружење“ (куку колико оптужби), а који су потписали бројни доктори историје, археологије итд, да, верујемо, већина од њих није ни прочитала књиге које нападају, а о неспоменутим књигама „псеудоисторије“ у овом апелу да и не говоримо. Да су читали (не)поменута дела, не би потписали, јер им потпис у потпуности дискретитује оно „др“, пошто открива да носиоци ових титула не читају баш све што би требало, али зато имају унапред припремљено мишљење о свему, па ево и о „штетном деловању Удружења Милош С. Милојевић“.

Што се тиче „опскурне књиге“ Олге Луковић-Пјановић споменућемо (јер се ово односи и на дела Милојевића), да је у питању докторат са Сорбоне, одбрањен такође пред „неким“ докторима наука (и професорима универзитета), а скоро све што је ауторка написала је потврђено у истраживањима Анатолија Кљосова, „Порекло Словена“, а који се бавио питањем ДНК европског становништва. „Погрешне“ чињенице које је наводно Милојевић пласирао ми, ако заиста желимо да видимо истину, можемо пронаћи у делима које је он користио приликом писања својих књига, па тако и код Архиепископа черниговског Филарета, „Свети Јужних Словена“ из 1865. године (књига код нас до данас није преведена) и бројним другим. Ако се на мапама (што старим што оних доступних преко гугла) може утврдити доста тога о чему говоре „опскурне књиге“, а то се игнорише, онда то више говори о састављачима „Апела“ и њиховом не штетном, него погубном неделовању на истраживању историје народа међу којим живе. Било би свакако корисније да су се потписници „Апела“ огласили поводом штетних уџбеника историје за основну школу у Србији, који се злоупотребљавају да шире, не само научне неистине, него србофобију међу најмлађим нараштајем. Даље, с обзиром да се у „Апелу“ спомиње да Удружење шири ксенофобију и антисемитизам (што је крајње некоректно, јер није тако) омаловажавање извора и научних сазнања која долазе од Словена и Руса не може се другачије схватити него као словенофобија потписника апела.

На крају, према оној народној „Не пада снег да покрије брег, него да звериње покаже траг“.

Млосеви.jpg
 
. Било би свакако корисније да су се потписници „Апела“ огласили поводом штетних уџбеника историје за основну школу у Србији, који се злоупотребљавају да шире, не само научне неистине, него србофобију међу најмлађим нараштајем. Даље, с обзиром да се у „Апелу“ спомиње да Удружење шири ксенофобију и антисемитизам (што је крајње некоректно, јер није тако) омаловажавање извора и научних сазнања која долазе од Словена и Руса не може се другачије схватити него као словенофобија потписника апела.

- НАШИ историчари често нису свесни колико је њихова улога важна, колико је знање о историји важно. Историја има страшну моћ, ретко који озбиљнији говор западног политичара се не ослања на историју. Тамо се људи који пишу говоре консултују о разним периодима историје, од оних пре пет година до оних пре пет векова. Зато је Аустроугарској један Јиричек био врло важан, у њега је много и улагала и тражила, јер нико осим њега није могао да им објасни Србе. А српски историчари то још нису учинили за свој народ.

- КАД колеге из иностранства питају за српску историју, а ми споменемо Јиричека, они нас гледају као да смо сишли с ума. ...Ми имамо огромне празнине у српској историографији, јер је поданички ментлитет убио српску науку, а убија и српску нацију.


Наши угледни историчари од 1945. до данас нису успели да напишу књигу једноставног имена Историја Срба. Зато учимо о својој прошлости из књига које су нам написали страни стручњаци, често ненаклоњени. Срби се данас лако одричу идентитета и претапају у друге народе јер не знају ко су, па и немају утисак да нешто губе. Српски народ је изгубио самосвест и омаловажава своју прошлост јер је не познаје, а и оно мало чињеница које зна - не разуме. А без разумевања националне историје не могу ни да схвате ни да преживе садашњост,


- За духовно изумирање Срба одговорне су генерације српских историчара које су кукавички прихватиле да се ником не замерају и не баве својим послом. Све зарад личне удобности и привилегија. Најпривилегованији се још увек баве српском средњовековном историјом као у Југославији, штрпкају споредне теме и избегавају по сваку цену проучавање и постављање нових питања о држави коју је још Константин Порфирогенит у 10. веку звао данашњим именом - Србија. Суседни народи сличне величине, Бугари и Хрвати, сваке године издају на дестине нових књига на матерњем и енглеском језику, у којима се баве истраживањима националне историје, нарочито средњовековне. Срби у 21. веку духовно изумиру јер своју историју уче из књига које им је почетком 20. века написала Аустроугарска.

* Вероватно се шалите, немогуће је да Срби који се толико поносе својом прошлошћу немају ниједну домаћу савремено писану историју.

- То је чињеница. Последњи који су покушали да заокруже историју Срба били су Станоје Станојевић, Стојан Новаковић и Владимир Ћоровић, који су стасали почетком 20. века. Од 1918. и уласка у заједничку државу почиње омаловажавање српске историје, а од проглашења Југославије 1929. креће агресивна државна идеологија југословенства која није ништа слабија од касније комунистичке и марксистичке. После 1945. завладао је мук аутоцензуре. Објављује се само „Историја народа Југославије“ 1953, где је средњовековна Србија добила исти простор као средњовековна Словенија, која тада није постојала, као ни средњовековни Македонци.

Е, зато су средњовековни српски манастири у БЈР Македонији већ данас македонски споменици
. Још занимљивија ситуација нас чека у наредним годинама, кад ће српске светиње на Косову постати косовски споменици зато што смо се олако односили према сопственој историји. То се дешава зато што је на факултету још увек главни уджбеник за националну историју средњег века "Историја Срба" Константина Јиричека, који је стварао у другој половини 19. и почетком 20. века.

* Зашто је Јиричеково виђење историје Срба проблематично ако је он био у врху словенске елите у Аустроугарској?

- Он јесте био тада изузетан научник, део чешке и словенске духовне елите, породично повезан са Шафариком и другим славистима. То не умањује вредност друге чињенице - да су они били лојални службеници Аустроугарске. Баш захваљујући том педигреу млади Јиричек добија посао да пише историје Бугара, а касније и Срба. Ове књиге су имале политички циљ - да упознају доносиоце важних политичких одлука у Бечу са тим народима како би знали како да се поставе према њима, у хегемонистичком смислу. Јиричек историју Срба објављује, на немачком, 1911. кад Аустрија има велике перспективе према Балкану и Србији. Та књига је за то време феноменална, јер Беч није од Јиричека тражио политички памфлет већ "упутство за читање Срба", народа који је од средњег века живео на огромном простору Хабзбуршке монархије. Са Хрватима није било проблема, они су били део њиховог система, а с Бугарима је ствар регулисана немачком династијом. Само је српско питање остало отворено. Јиричек зато пише средњовековну историју Срба, покушава да објасни феномен "проблематичног" народа, који није написао ни схватио сопствену историју, па према томе није могао ни да формулише јасну политику.


* Зашто је Бечу за политику у 20. веку била важна српска средњовековна прошлост?

- Из истог разлога због кога се средњи век проучава и данас. Ко не зна средњовековну историју не може да размишља ни о садашњости на прави начин. Та историја није мртва, она живи свуда око нас. Први се Запад у доношењу одлука непрестано и искључиво позива на историју, почев од Америке која се данас представља као наследница Римског царства.


* Зашто их историчари онда не пишу? Зашто нас убеђују да је наша прошлост минорна и да су сви други патриотизми добри осим српског?
- То нисам умео да објасним ни колеги докторанту из Словачке, који је овде на размени студената. Он је добио задатак да представи две књиге о средњовековној српској историји које су написане у претходне три године. Било ми је непријатно да му понудим своју књигу о краљу Милутину, али сам установио да ниједне друге нема! Да је колега отишао у Хрватску или Бугарску могао би да бира између двадестак дела у којима се на нови начин сагледава средњовековље и процеси дугог трајања који су и данас актуелни. Јасно је као дан да оваква ситуација код нас има политичку позадину. Србија се, као и у СФРЈ, стиди да буде национална држава. Не само у овом времену, већ и у далекој прошлости, у средњем веку. То је фасцинантно. Та врста бојазни је невероватна. Ми се бранимо од национализма који је нормална појава! Не може се писати национална историја која је анационална.



http://www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:470795-Vlada-Stankovic-Istoriju-jos-ucimo-iz-austrougarskih-knjiga


П.С.
Послала сам пријаву модерацију са предлогом новог наслова за ову тему.
Тренутни наслов је врло неспретан и памтим колико смо се сви мучили, највише Ројалиста, да замени онај претходни, још гори.
Но, то "новоромантичари" звучи као да се ради о књижевном или сликарском покрету ..о стилу, а не о научној дисциплини.

Предложила сам да нови наслов буде
„Bečko-berlinska škola” vs српска национална школа
..онда је то већ школа вс школа , туђинско вс српско и јасније је.
 
У Београду,
25. новембра 2019. године
Potpisnici:

7. prof. dr Vladimir Krivošejev,

Ја почех да проверавам ко су ови мратиначки потписници и Славенови истомишљеници:

Dr Vladimir Krivošejev, rođen je 28.12.1963. godine. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1989. godine. Na Fakultetu za medije i kulturu Univerziteta Megatrend je magistrirao 2008. godine, a doktorirao na Fakultetu dramskih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu 2011. godine. U Školi je angažovan od 06.02.2019 godine i ima zvanje predavača van radnog odnosa za užu naučnu oblast Marketing i trgovina. Zaposlen je u Narodnom muzeju Valjevo kao kustos istoričar – muzejski savetnik.
vladimir_krivosejev.jpg


https://vipos.edu.rs/index.php/sr/2017/02/02/krivosejev-dr-vladimir/

Докторирао на Факултету драмских уметности Универзитета уметности у Београду, на катедри за менаџмент у култури, на тему менаџмента музеја.

У току својих 56 година живота, осим неколико библиографија и прилога за туристичке водич, објавио:

„Ваљево, настанак и развој града – прилози за урбану историју од првог помена до средине 19. века“, Ваљево, ИП Центрекс, 1997, 180.
Војвода Јаков Ненадовић“ – скице за биографију, Ваљево – Београд, Министарство унутрашњих послова, 2001, 116.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Владимир_Кривошејев

Историчари, историчари уметности, археолози,антрополози, класични филолози и теолози против новог талас псеудоисторије и митоманског тзв. новоромантизма

66. Bojan Arbutina,
Rođen je 1977. godine u Beogradu. Osnovnu školu i prve tri godine gimnazije pohađao je u Slatini i Glini, u Hrvatskoj, a završnu godinu u X beogradskoj gimnaziji, gde je maturirao. Dve godine studirao je Građevinski fakultet u Beogradu.

Studije astrofizike na Matematičkom fakultetu u Beogradu upisao je školske 1998/99. godine i diplomirao 2003. Poslediplomske studije astrofizike na Katedri za astronomiju upisao je, po odsluženju vojnog roka, školske 2004/05. godine i istovremeno se zaposlio kao istraživač-pripravnik na Astronomskoj opservatoriji u Beogradu.

Magistarsku tezu pod nazivom "Značaj tipa supernove za hidrodinamičku i radio-evoluciju njenog ostatka" odbranio je 26.XII 2005. godine. . Objavio je do sada 8 naučnih radova, 7 u međunarodnim časopisima. Od 2005. godine pomoćnik je urednika domaćeg naučnog časopisa Serbian Astronomical Journal i uređuje internet prezentaciju Publikacija Astronomske opservatorije
https://banija.rs/autori/1-bojan-arbutina.html

84. Branislav Tođer,

Branislav Tođer diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde je završio i master akademske studije. Trenutno radi u OŠ „Sveti Georgije” u Uzdinu i nastavu organizuje na srpskom i rumunskom jeziku. Koristeći IKT tehnologiju u nastavi, učenicima istoriju čini zanimljivom, zabavnom i korisnom. Slobodno vreme koristi za putovanja, knjige ili posete nekom sportskom događaju.
www.png
 
Poslednja izmena:
ПСЕУДО-КОМУНИСТИ против СРПСКОГ ХЕРОЈА

Сто четрдесет такозваних научника решило је да поново пуца у Милоша Милојевића некаквим апелом против псеудо-историје. Апелујте мом деди покојном губитници и преобучене комуњаре. Разне су ту егзотичне њушке закићене препарираним и дежурним грчким цензором Радићем који на озбиљном испиту не би могао ни 6 да добије из историје. Јер, човек који не зна да су Франачки анали старији од Порфирогенита, не може да прође испит из историје. Дакле, потребно је да ми покренемо апел да се псеудо-научнику Радићу одузме диплома. То је уједно човек који се лажно представља као ВИЗАНТОЛОГ иако држава са таквим називом никада није постојала. Дакле, ако је могао да се преиспита рад Синише Малог, може да се преиспита и Радић.

Даље, у свом апелу мом деди 140 такозваних научника неокомуниста, Милоша Милојевића приказују као преваранта, лажова и човека коме се не може веровати. То је слика из њиховог апела. А у стварности Милојевић је човек који је пронашао Дечанску хрисовуљу, вратио је Србима, омогућио да се она филмује још у 19.веку. Милојевић је човек који је водио борбу и као ратник, а његова наређења сачувана у оригиналу сведоче о врхунском моралу и прецизности.

Милојевић је у својим делима Грке описао као потомке Египћана и Асираца. И...шта је било псеудо-комуњаре... Генетика показала Е1б+Ј2а+Ј2б. Дакле, човек рекао истину. А генетика доказала. Али ви, квази-научници остали сте у Брозовој учионици и својим апелом мом деди заправо вапите за једноумљем и забраном мишљења. Пукли сте. Пропали сте. Нико вам више не верује..

У апелу ових незналица, такође се исмева Милојевићево помињање Срба на Далеком Истоку. Још је Вук Караџић записао народну песму ''Свеци благо деле'' у којој се помиње боравак Срба у Индији, али ове незналице нису читале то. То у комуњарским читанкама нема. Такође, генетска испитивања показују да србо-словенска Р1а хаплогрупа јесте најбројнија код брамана у Индији. И... комуњаре..шта би?? И не само то, у појединим регионима Индије наша хаплогрупа И2а иде и до 10%.

Највећи живи етнолог Сретен Петровић све своје књиге заснива на Обредним песмама које је прикупио Милош Милојевић а потписници апела мом деди пљују те песме говорећи да их је Милојевић измислио. Они само понављају тезе Јастребова, човека који нам је представљен као брат и пријатељ а заправо је писао о Србији као малој змији коју треба зауставити на време јер је боља стара велика змија Аустрија са којом се зна колико је сати. Ово је све у архивама, објављивано је и може се проверити..

Дакле, предлажем да Удружење Милош Милојевић које је нападнуто директно, одговори једним захтевом научним институцијама да се провери академско образовање Радивоја Радића јер не зна да су Франачки анали старији извор за историју Срба од Порфирогенита. На страну то, што је Порфирогенит обичан фалсификат и фабрикат.

Александар Шаргић

Sargic.PNG
 
Ne cuju se vise otrovni glasovi protiv Radivoje Pesica, da nije nista zavrsio i da nije predavao nigde.
Ovih 140 anti-srba potpisnika ce urusiti peticiju i nestati sami u sebe kao neki poremeceni ekstremni kult.

Mit je da vedski arijevci nisu imali zenska bozanstva, imali su i muska i zenska bozanstva.
Vinca kao i cela stara evropa od Pirineja do Sibira je matrijarhat.

P.S. Ima jedna peticija koju sam potpisao "Srbija protiv rijaliti programa", potpisalo je oko 200.000 Srba tu peticiju. Razumni glasovi vecine se ne cuju u ovoj okupiranoj Srbiji.
 
П.С.
Послала сам пријаву модерацију са предлогом новог наслова за ову тему.
Тренутни наслов је врло неспретан и памтим колико смо се сви мучили, највише Ројалиста, да замени онај претходни, још гори.
Но, то "новоромантичари" звучи као да се ради о књижевном или сликарском покрету ..о стилу, а не о научној дисциплини.

Предложила сам да нови наслов буде
„Bečko-berlinska škola” vs српска национална школа
..онда је то већ школа вс школа , туђинско вс српско и јасније је.

Onda treba promeniti i ovo „Bečko-berlinska”. Ne postoji ta "srpska nacionalna škola" kao što ne postoji ni ta "bečko-berlinska". I koga ćeš staviti u tu nacionalnu školu ? Sama si rekla da se Olga i Milojević mešaju sa Deretićem, ali kako god ga uzmeš Deretić se tu sam meša. Gde ćeš npr. staviti Miloša Kovića koji je u poslednje vreme glavni zagovornik nacionalne istorije kod nas, a da ga pitaš za Milijevića sumnjam da bi imao mnogo toga pozitivnog da kaže o njemu. Šta ćemo sa istoričarima određenih oblasti koji danas nemaju nikakvih utemeljenja sa Bečom i/ili Berlinom (Nemačkom i Austrijom), već se oslanjaju na francusku školu . Da li će onda biti Bečko-berlinsko-pariska škola ?
Realno ne postoji ni jedna škola, bar ne u tom uskom shvatanju. Obe škole su imaginarne "institucije" sa nejasnim granicama nastale od strane neistomišljenika zarad njihovog lakšeg "etiketiranja". Romantičari su nazvali svoje protivnike Bečko-Berlinci, a ovi njih romantičari/novoromantičari. Naslov teme je sasvim prikladan i jasan. Ne treba ga menjati.
 
ЗАДЊИ ТРЗАЈИ НЕОМАРКСИСТА!

"Коначно, маске падају, ово је задњи трзај некадашњих неомарксиста, који мисле да маказама кроје историју и да такву историју намећу народу.Сада су се обрушили на Удружење "Милош Милојевић" из малене Црне Баре у Мачви, родног села и краја академика Милоша С. Милојевића - МАЧВАНИНА. Коме смета ово Удружење, тако је било и са Удружењем "СЕРБОНА" из Ниша, које су частили свим могућим изразима (Професор Ђорђевић нападнут је у књизи "Срби пре Адама и после њега", од проф. Радивоја Радића, потписника овог апела. прим. адм.).Ма колико им објашњавали да нису у праву, предочавајући им историјске доказе, стране и наше, државна клика официјелних историчара на челу са др РАДИВОЈЕМ РАДИЋЕМ започели су невиђену идеолошку и историјску борбу са "новоромантичарима" како су нас тада називали, а потом и "псеудоисторичарима". Не схватајући, да су управо они псеудоисторичари и догмати, као и сви они интелектуалци који ни сами не знају ко су и о чему се ради. Ипак, интелектуалци разних фела воле да буду увек "Ин", да буду истакнути као борци за истину, овога пута за науку и историју, јер забога наши државни историчари знају шта раде.Сада је на ред дошло Удружење "Милош Милојевић" које је за кратко време постигло такве резултате на пољу борбе за Праву историју Срба, да свако може само да им се диви и завиди. Овим Апелом који је потписало 142 стручњака из области друштвено-хуманистичких наука, ушло се у борбу против тзв. псеудоисторичара јер својим радом руше целокупну њихову историјску грађевину, у коју су ови први уградили много лажи и још више магле како би сакрили своје стручно незнање. Иако им светска историјска имена сугеришу да је Балкан одувек био србски, да је винчанска цивилизација србска, да су Пелазги (Пеласти, Пелазги, Беласти, зависно од изговора и наречја) најстарији становници Балкана. Срби су насељавали целокупну тзв. античку Грчку, као и пелопонез, крит, док су антички Грци тек од 7-8. в. п.н.е. почели да насељавају јужне делове данашње Грчке. Ипак, овај спис, није средиште ствари и слепом код очију не вреди објашњавати. У питању је нешто друго, страх од признавања истине, и да су наши официјелни историчари "џабе кречили", са изузетком појединаца који су се дистанцирали од неоконквистадора у науци. Свакако, за то су имали и подршку из иностраних кругова, ненаклоњених Србији, па отуда можемо чути од представника Америке (САД) да Срби пате од "вишка историје". То значи да и они признају нашу велику историју, али која им данас више не одговара, пре свега њиховим интересима. Забрињавајуће је да "наши" државни историчари и даље терају по своме, иако се све око њих мења, па и историја. Оно што се данас зна о далекој историји Срба, није се знало пре једног века, али кога убеђивати у исправност и историјску истину када друга страна догматски тврди супротно иако такво понашање иде директно против њих самих. Они сада у помоћ позивају институције свих врста, добро да нису позвали у помоћ и НВО разних профила, можда би им оне помогле!? Са друге стране, позивају све институције да им помогну, а опет ове издржава овај напаћени народ који је запао у све невоље управо због њиховог погрешног тумачења историје Балкана. После њих тек долазе политичари (који о историји Срба баш многи и не знају) који су прихватили њихово тумачење историје, те смо на крају имали и грађански рат. Они су сакрили многе чињенице о српској прошлости, али и заоставштину академика Милоша С. Милојевића, јер су његова отрића о Србима многима "нож под грлом" којег се не могу ослободити. Олга Л. Пјановић је "срушила" европску историју, одбранивши докторат за који је комисија рекла да се не слаже са њиме, али да јој признајем титулу доктора. Да ли ово наша интелектуална јавност зна, зашто се комисија са Универзитета "СОРБОНА" овако изјаснила?!? Можда мањи део, али већина интелектуалаца које призивају у помоћ и данас не зна ко је била Олга Л. Пјановић. Како их није срамота, да људе од заната и који су били прави историчари, љубећи свој народ свим срцем и истином, данас блате? Крив им је академик Милош С. Милојевић, који је за њих шарлатан, као и Удружење које жели да сачува успомену на њега, иако је био "утамничен" преко 100 година, те ни име није смело да му се помене. Зашто? Само зато што је превише србовао, налазећи србска племена тамо где их они никада неће наћи! Џаба им дипломе, јер су их стекли по принципу "ја теби, ти мени", док исмејавају све наше знамените историчаре 19. века, којима нису ни до колена, бојећи се и њихових сенки. Позивају Министарство културе и информисања у помоћ, против кога, против свог народа који је прозрео њихову делатност споља и изнутра?! Пишу томове књига које ништа не значе, док други плаћају за њих. Гостују на ТВ јер имају проходност коју ми "псеудоисторичари" никада нисмо имали. Ниједан историчар неке државе није ништа лоше написао против сопственог народа (иако и тога има). Зашто? Зато што штити историју свог народа. Криво им је што албански историчари величају историју свог народа и посежу за границама тзв. "природне Албаније", док они "мудро" ћуте, не изговоривши ни једну јавну осуду на рачун својатања наше територије. Зар наши историчари не треба да бране нашу историју? По њима је све познато у историји и нема шта да се мења јер за њих је цар Порфирогенит исус из Назарета. Њему се клањају и моле да их заштити, али то није могуће јер тај цар није написао истину о србском народу већ је лажирао нашу историју. Сви извори из антике управо говоре о Србима."

проф. др. Радомир Ђорђевић, академик СКАНУ, коаутор прве и једине књиге о Милојевићу "ЖИВОТ И ДЕЛО Милоша С. Милојевића",

Radomir.jpg
 
Mozak me zaboli od kolicinje kuknjave i logickih akrobacija koje se u ovakvom objavama iznose...akademik SKANU? Je l i taj stekao diplomu kao Sinisa i Jorgovanka?

Srpska kraljevska akademija naučnika i umetnika je jedna organizacija koja je bila osnovana od strane ekipe oko Serbone po uzoru na rusku carističku.

No, pitanje je da li se Đorđević lažno predstavlja, jer bi trebalo da je SKANU bila ukinuta 2016. godine, sem ako se nisu posvađali i ponovo izdvojili: http://kraljevska-akademija.edu.rs/?p=2941
 
Srpska kraljevska akademija naučnika i umetnika je jedna organizacija koja je bila osnovana od strane ekipe oko Serbone po uzoru na rusku carističku.

No, pitanje je da li se Đorđević lažno predstavlja, jer bi trebalo da je SKANU bila ukinuta 2016. godine, sem ako se nisu posvađali i ponovo izdvojili: http://kraljevska-akademija.edu.rs/?p=2941
Elem jos jedan sibicar koji prodaje neznanje. Fali mu jos samo srednje slovo za kompletan ugodjaj
 
Ista osoba dole 👇
Бар је први који је рекао да национална историја не може да буде анационална.


Духовито је ово :
POVOLJNIJI OD ŠARIĆA, MLAĐI OD DERETIĆA, REČITIJI OD JARČEVIĆA i ŽIVAHNIJI OD PEŠIĆA- CENA PO DOGOVORU - SAMO OZBILJNE PONUDE u INBOX - GEJ STOP !
 
Poslednja izmena od moderatora:
Бар је први који је рекао да национална историја не може да буде анационална.

Nije prvi. Znali su to podjednako i Ruvarac i Milojević, i Srećković i Novaković...

To sam postavio kako bi videla da nema tu nikakve zamišljene linije koju si pokušala da povučeš i podeliš "nacionalne" i "anacionalne" istoričare. (doduše protivnici tog apela uglavnom i nisu istoričari) Naći ćeš među potpisnicima apela i zadrte nacionaliste i antinacionaliste kao što ćeš i jedne i druge naći među novoromantičarima/autohtonistima/pseudoistoričarima ili kako god ih zvala.

Духовито је ово :

Nisam ni dinara zaradio od tog oglasa ako se to pitaš. Još uvek radim iz ubeđenja :D
 
Rođen je 1977. godine u Beogradu. Osnovnu školu i prve tri godine gimnazije pohađao je u Slatini i Glini, u Hrvatskoj, a završnu godinu u X beogradskoj gimnaziji, gde je maturirao. Dve godine studirao je Građevinski fakultet u Beogradu.

Studije astrofizike na Matematičkom fakultetu u Beogradu upisao je školske 1998/99. godine i diplomirao 2003. Poslediplomske studije astrofizike na Katedri za astronomiju upisao je, po odsluženju vojnog roka, školske 2004/05. godine i istovremeno se zaposlio kao istraživač-pripravnik na Astronomskoj opservatoriji u Beogradu.

Magistarsku tezu pod nazivom "Značaj tipa supernove za hidrodinamičku i radio-evoluciju njenog ostatka" odbranio je 26.XII 2005. godine. . Objavio je do sada 8 naučnih radova, 7 u međunarodnim časopisima. Od 2005. godine pomoćnik je urednika domaćeg naučnog časopisa Serbian Astronomical Journal i uređuje internet prezentaciju Publikacija Astronomske opservatorije
https://banija.rs/autori/1-bojan-arbutina.html

Nije to taj Bojan Arbutina, već ovaj:

 
Pitanje za sve sa ovog foruma i 140 potpisanika isto. hanibal nije odgovorio i zlomanerno negira dokaze koje sam postavljao, svedocenje Hening Hensha.

1. Da li postoji zavera protiv Srba?

2. Sta je to termin indo-germanski, kakve ima veze s naukom lingvistikom, da li je to naucni ili politicki smisljen termin?

3. Da li je Radivoje Pesic prevarant koji nikad nije bio univerzitetski profesor sto su ovde trolovi konstantno pisali?

Ne postoje novoromanticari, i srpski pseudoistoricari, to je zlonamerni anti-srpski termin koji koriste falsifikatori istorije protiv onih koji iznose prave materijalne dokaze za istinitu istoriju Srba.
 
Poslednja izmena od moderatora:
АПЕЛ ЈАВНОСТИ

Историчари, историчари уметности, археолози,

антрополози, класични филолози и теолози
против новог таласа

псеудоисторије и митоманског тзв. новоромантизма


У последње време сведоци смо тога да се јавни простор у Републици Србији убрзано и забрињавајуће испуњава новим таласом опасног псеудонаучног историјског размишљања и деловања.

После пропагирања опскурних књига деведесетих година прошлог века чији су аутори били они попут Олге Луковић-Пјановић и Јована И. Деретића, које су осликавале дубоку кризу друштва у целини и искушења националног идентитета, појавио се нови талас тзв. новоромантизма.

Однекуд пројектовано растакање критичког расуђивања у јавном простору добило је недавно свој врхунац злоупотребом имена српског романтичарског публицисте друге половине XIX века Милоша С. Милојевића (1840–1897).

Под флоскулом да је његов опус „забрањена српска историја“ у јавности све агресивније наступа Удружење „Милош С. Милојевић“.

У само неколико протеклих недеља то удружење одржало је ,,програме“ и представљања репринтованих публикација и нових текстова посвећених овој личности, и то у Народној библиотеци Србије, Народној библиотеци у Љубовији, Нишком културном центру, Културном центру у Шапцу, београдској цркви Светог Марка, манастиру Михољска Превлака у Митрополији црногорско-приморској, Музеју Херцеговине у Требињу и Центру за културу у Угљевику, а најављено је да ће њихова наредна активност ускоро бити одржана и у Сомбору.

Свесни чињенице да је јавни простор отворен за различите садржаје, ми, историчари, историчари уметности, археолози, антрополози, класични филолози и теолози, осећамо одговорност и обавезу да јавно и одлучно укажемо на изразито негативне и дугорочно веома штетне последице последњег новоромантичарског таласа који у свим приликама ad hominem напада носиоце научне историографске методологије.

Пропагатори стваралаштва Милоша С. Милојевића, ратника у Српско-турским ратовима, националног радника и чиновника администрације Кнежевине и Краљевине Србије, члана Српског ученог друштва, очито заборављају следеће чињенице:

  1. Његови „Одломци историје српских (југославенских) земаља“ препуни су фантастичних пасуса о боравку „старих“ Срба у централној Азији и у Африци, као и о судару старих Срба са Кинезима.
  2. „Народне песме и обичаји укупног народа српског“, у три тома, пуне су измишљене и крајње мистификоване фолклористичке грађе која је још у време свога првог публиковања постала опасна по српске националне интересе у Старој Србији и Македонији, и то у тој мери да ју је стручна критика друге половине XIX века одмах препознала као инсинуације и одбацила.
  3. „Путопис дела праве Србије“ врви од фабрикованих и фалсификованих натписа из српског средњег века, али и измишљених српских споменика античког доба што су благовремено критиковала истакнута научна имена, чиме је још за живота Милош С. Милојевић дискредитован и означен као истраживач српске прошлости у чије се информације не може веровати.
  4. Књига „Наши манастири и калуђерство“ препуна погрешних имена личности и убикација светосавских епископских седишта на немогуће локације одбачена је још и од књижевно-историјске критике на страницама црквених часописа Кнежевине и Краљевине Србије.

Рад Милоша С. Милојевића и његов списатељски опус су, између бројних угледних имена, јавно и оштро критиковали следећи његови савременици: Иларион Руварац, Стојан Новаковић, Иван Степанович Јастребов, Јован Цвијић и др. О томе постоје бројна сведочанства, а његово уклањање из научне сфере временом је постала трајна и непроменљива чињеница.

Стога, у потпуности свесни изразито штетног деловања Удружења ,,Милош С. Милојевић“, осећамо одговорност и дужност да позовемо целокупну јавност, као и стручне и академске кругове, установе културе и просвете (архиви, библиотеке, музеји, галерије, културни центри, школе, факултете), централне, покрајинске и локалне власти (а пре свега Министарство културе и информисања које је само током ове године чак у два наврата финансијски подржало објављивање дела Милоша С. Милојевића), старешинства српских православних манастира и парохијских храмова, средства јавног информисања (штампане, електронске медије и портале) да у разматрање узму ове сажето изложене научне чињенице о месту Милоша С. Милојевића у нашој култури, прошлости и научној историографији и да, заједно са стручњацима, јасно и одлучно стану на пут шарлатанском сејању његових чињенично неприхватљивих ставова који се из разлога научне методологије не могу никако рехабилитовати.

Коначно, потписници ових редова најоштрије осуђују бројне вербалне испаде, увреде и претње физичким насиљем које поједини чланови и симпатизери Удружења ,,Милош С. Милојевић“ упућују нашим колегама, као и отворене ксенофобне и антисемитске ставове које пропагира то удружење.

Потписници Апела упућују позив свим својим уваженим колегиницама и колегама, као и нашим грађанима који истински желе да обогате и објективизују знања из националне историје, да својом јавном подршком овом документу дају одлучан допринос даљој афирмицији научне историографије и других хуманистичких дисциплина у нашој земљи.

У Београду,
25. новембра 2019. године

Potpisnici:
1. prof. dr Siniša Mišić,
2. prof. dr Goran Latinović,
3. prof. dr Danijela Stefanović,
4. prof. dr Radivoj Radić,
5. prof. dr Goran Vasin,
6. prof. dr Boris Stojkovski,
7. prof. dr Vladimir Krivošejev,
8. prof. dr Nenad Makuljević,
9. prof. dr Borivoje Milošević,
10. prof. dr Boško Branković,
11. prof. dr Radmilo Pekić,
12. prof. dr Marko Šuica,
13. prof. dr Vlada Stanković,
14. prof. dr Dubravka Stojanović,
15. prof. dr Radina Vučetić,
16. prof. dr Dragica Koljanin,
17. prof. dr Ema Miljković,
18. doc. dr Jasmina Ćirić,
19. doc. dr Nenad Ninković,
20. doc. dr Marija Koprivica,
21. doc. dr Vladimir Aleksić,
22. doc. dr Dejana Vasin,
23. doc. dr Milica Kisić Božić,
24. doc. dr Boris Babić,
25. dr Radovan Pilipović,
26. dr Dragoljub Marjanović,
27. dr Aleksandar Uzelac,
28. dr Katarina Mitrović,
29. dr Pavle Kondić,
30. dr Saša Ilić,
31. dr Ivica Živković,
32. dr Olivera Dragišić,
33. dr Veljko Đurić Mišina,
34. dr Zoran Đurović,
35. Biljana Đorđević,
36. dr Milan Koljanin,
37. dr Vladimir D. Mihajlović,
38. dr Ranka Gašić,
39. Dejan Ristić,
40. Bojan Stojnić,
41. Miloš Marčetić,
42. Saša Šašaroga,
43. Vesna Lučić,
44. Ivan Nešić,
45. Berislav Kangrga,
46. Nenad Stojiljković,
47. Nemanja Lj. Jovanović,
48. Predrag Kandić,
49. Marijana Toma,
50. Vladimir Dulović,
51. Radoš Kojadinović,
52. Boris Radaković,
53. Jelena Vlajković,
54. Vladan Stanković,
55. Nenad Đorđević,
56. Nenad Nikolić,
57. Darko Zarić,
58. Miloš Damjanović,
59. Igor Rakić,
60. Dušan Mitrović,
61. Marko Stanojević,
62. Uroš Milivojević,
63. Stefan Stamenković,
64. Aleksandar Simić,
65. Stefan Radojković,
66. Bojan Arbutina,
67. Srđan Lakić,
68. Petar Panić,
69. Ivan Drašković,
70. Vuk Bačanović,
71. Jovan Pejin,
72. Milena Mićić-Glavonjić,
73. Dejan Đurić,
74. Nikola Topalović,
75. Vladan Milivojević,
76. Nebojša Jovanović,
77. Bosiljka Rosić,
78. Nikola Lacković,
79. Dragan Kovačević,
80. Miroljub Manojlović,
81. Žarko Veljković,
82. Aleksandar Vujović,
83. Aleksandar Mihajlović,
84. Branislav Tođer,
85. Dejan Grujić,
86. Ivan Životić,
87. Adnan Avdić,
88. Miloš Udovičić,
89. Momčilo Milovanović,
90. Zoran Šorgić,
91. Goran Štulić,
92. Miloš Brun,
93. Danijel Mihić,
94. Jelena Slavković,
95. Branimir Šoškić,
96. Velimir Pejčić,
97. Darko Kmezić,
98. Amar Đurović,
99. Cvetana Srećković,
100. Stefan Gole,
101. Anđa Bubanja,
102. Ivan Gačić,
103. Darko Adamov,
104. Marko Romić,
105. Vojislav Živković,
106. Vera Alimpijević,
107. Dragan Nikolić,
108. Dušan Medin,
109. Davor Lazarević,
110. Bora Dimitrijević,
111. Nebojša Jovanović,
112. Zoran Pavlović,
113. Jasmina Premović,
114. Aleksandar Todosijević,
115. Stefan Novaković,
116. Rade Milić,
117. Biljana Stojanović,
118. Kristina Ivančević,
119. Vesna Ć. Radojević,
120. Nikola Grahovac,
121. Milan Vučetić,
122. Marija Aleksić-Lekić,
123. Snežana Petrović,
124. Igor Drmanac,
125. Vladana Petrović,
126. Biljana Vukmanov,
127. Igor Vujić,
128. Mirjana Radović,
129. Nebojša Kartalija,
130. Miloš Bojović,
131. Nenad Ignjatović,
132. Svetlana Novičić,
133. Nenad Pavlović,
134. Svetlana Paunović,
135. Nenad Karamijalković,
136. Olivera Todorović,
137. Miloš Pekić,
138. Duško Rakić,
139. Aleksandar Miletić,
140. Milan Veličković,
141. Aleksandar Nikolić,
142. Aleksandar Dunjić



Ne vidim ovde neka značajna imena koja cenim, da li su zaboravili da ih animiraju ili su oni uskratili svoj potpis zbog imena koja se tu već nalaze?
 
1. Da li postoji zavera protiv Srba?

2. Sta je to termin indo-germanski, kakve ima veze s naukom lingvistikom, da li je to naucni ili politicki smisljen termin?

3. Da li je Radivoje Pesic prevarant koji nikad nije bio univerzitetski profesor sto su ovde anti-srpski trolovi konstantno pisali?

1. Ne

2. Nisam dovoljno upućen u indoevropsku lingvistiku da odgovorim, ali s obzirom na tvoje ranije postove sve što pišeš i tvrdiš ovde treba da bude pod velikim znakom pitanja.

3. Da.

Nije to taj Bojan Arbutina, već ovaj:

Greške gugl istraživača
 
hanibal. tvoji odgovori, znaci da si zlonamerni anti-srpski lazov.
Predstavljanje 13 ovk clanova koji su poginuli u borbi kao albanske civile i lazi protiv Srba (lazni izmisljeni zlocini i koncentracioni kampovi za eksterminacije) da se pocne bombardovanje Srbije i da Kosovo albancima.
Radmilo Stojanovic, Branislava Bozinovic, doktori lingvistike sanskricani Indusi sa predavanja iz Novog Sada su rekli istinu.
Radivoje Pesic je univerzitetski profesor u Rimu.

Sta imaju da kazu moderatori lekizan i cronnin na ovo zlonamerno anti-srpsko delovanje i progon i blacenje lazi o Radivoje Pesicu i Miloju Milojevicu.

 
Sam vodja anti-srpskih trolova na ovom forumu slaven je rekao da istorija nije "praistorija" i da se uopste istorija ne bavi praistorijom.
Da li je pre nekoliko decenija bilo poznato ono sto je danas u nauci poznato.
Ja se bavim proucavam genetiku i migracije.

Po zvanicnoj nauci

1. Koje je najstarije pismo i pocetak svetske pismenosti?
2. Gde je pocetak svetske metalurgije?

Odgovor je "vincansko" pismo i pocetak svetske metalurgije je u Vinci.
 
Šargić je pokrenuo i peticiju podrške udruženju: https://www.peticije.online/245121?uv=18798892

Поводом напада групе од 140 службених научника на дело Милоша С. Милојевића, великана српске историје и борца за ослобођење Срба, као и напада са намером да се забрани удружење које промовише Милојевићево дело, овим потписом се супротстављам. Дајем подршку Удружењу. Такође, тражимо да се дела Милоша Милојевића која су сакривена у некој од институција коначно ослободе из тамнице и објаве.

%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88.jpg
 
Znači svako ko se ne slaže sa tobom je anti-srpski zlonamerni lažov? Ja kažem da je Pešić prevarant i da nikada nije bio univerzitetski profesor niti je doktorirao i ti me optužiš da sam lažov. Pa hajde onda pokaži mi makar jedan dokaz da je Pešić na nakom univerzitetu predavao, pokaži mi njegovu doktorsku disertaciju, pokaži mi njegove naučne radove kojih mora da bude bar 50-ak ako ne i 100 ukoliko je stvarno bio univerzitetski profesor. Ali tih dokaza nema, kao što nema ni traga tekstovima vinčanskog pisma. Sve je to samo propaganda i/ili mašta Vesne Pešić i njenih sledbenika gde ti pripadaš, kako bi izdvačka kuća izmuzla još koju paru od naivnih budala.
Ti nemaš apsolutno nikakvih sposobnosti kritičkog razmišljanja i to te koči da vodiš normalnu diskusiju sa ljudima ovde. Povezuješ neke stvari koje apsolutno nemaju nikakve veze. Kao Nemci i Ameri su sa Albancima falsifikovali masakr zarad napada 1999 pa to onda znači da su falsifikovali tj sakrili i vinčanske tesktove i da su smaknuli Pešićeve naučne radove ?! Ako hoćeš da dokažeš ovo drugo daj neki dokaz i nemoj da kukaš okolo o zaverama kao papagaj
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top