Помињали су га нпр.
Сребрена,
Lamb и
vučko.
Зато што нема. Или, уколико има, онда своје таленте бацају у смеће и некористе...знаш како иде она стара,
Напоран рад без талента је мизерија, али таленат без напорног рада је трагедија. Но, ја могу бити овде сигуран, зато што сам прочитао готово свако објављено дело било ког аутохтонисте; делу једну малу библиотеку. И моји ставови су, у зависности од тога кога и колико прочитам, варирали, наравно; некада раније сам појединце знао узимати за нешто озбиљније, по појединим питањима некима чак и одавао признање. Нажалост, нема ту практично ничег.
Незнање и
Српска аутохтнистичка школа се као параметри могу савршено поклопити. Просечни присталица новоромантичарских гледишта наше повести има мање комптененција и разумевања од студента који исполаже на једвите јаде са све шестицама испите, уз голему употребу преписивања приликом писања радова.
Када пишем
аутохтониста, наравно да не мислим ни на једног форумаша овде. Форумска правила генерално обесхрабрују да се прича
о другим форумашима; с разлогом је експлиците забрањено нрп. отварање тема о њима. Дакле, мислим на лица са именима и презименима који су одлучили да изађу у јавност и код неких издавача објаве нешто, са сопственим потписом (или да се појављују преко неког медија, аудиовизуелно преносећи своје тврдње).
Али, ако баш инсистираш да поразговарамо мало и о доприносима на овој теми, ја нисам видео од њеног отварања до данас, дакле за ево равно
осам година њеног постојања,
једног јединог присталицу аутохтонизма који је прочитао изворе. Дакле, равно,
нула. Сви, без једног јединог изузетка, цитирају нешто што су негде објавили Олга Луковић Пјановић, Јован И. Деретић или можда неко трећи. Нико се није потрудио уопште иједном да сазна шта
заиста пишу Лаоник Халкокондил, Павле Шафарик, Сипријен Робер и силни други који се помињу и чија се имена злоупотребљавају. И немој само рећи, молим те, да није свако способан да зна тачно где у којој билиотеци или архиву има; пола ових ствари се може без икаквих већих потешкоћа проверити преко
Google претраживача, јер су те ствари, поготово данас, доста доступне на интернету (као нпр. теби срцу драги Сипријен Робер).