„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Верујем да није лако скоцкати да се код Плинија у попису поред Доклеата помињу и Деретини, то званичној историографији не значи много јер јој је забрањено да таласа, а можда нико није био довољно паметан. Можда чак и нису читали Плинија јер је то губљење времена, довољно је само преписати неког ко је "на линији".

А шта то треба да значи, ако ћемо бити за промену реални овде?
 
Наравно да треба мешати, зато што је у латински језик тај назив ушао управо из грчког. Код Страбона, у Географији:



content
Познато ми је да је реч грчког порекла, и управо зато сам прво поменуо изворни грчки топоним. Но, разлог зашто грчки и латински облик не треба мешати је чињеница да се њихов изговор разликује, и увек се разликује.

То је начин да се транскрибују класична имена на наш језик. Слично као нпр. Хефајстион, Хајмос, Пејсистрат, Пајонија, Ајтолија, Ајгеј(ско море),...
Поента мог коментара је била да се укаже на изговор. Бесмислено је дискутовати етимологију античких топонима, или шта сте већ радили, на основу српске транскрипције.

А наше традиције транскрибовања свакако треба да се држимо.
 
Поента мог коментара је била да се укаже на изговор. Бесмислено је дискутовати етимологију античких топонима, или шта сте већ радили, на основу српске транскрипције.

А наше традиције транскрибовања свакако треба да се држимо.
Poenta je da bi nam ovaj, da ima neku vlast zabranio i da razmišljamo o tome da je Αἷμος = Hum
 
Poenta je da bi nam ovaj, da ima neku vlast zabranio i da razmišljamo o tome da je Αἷμος = Hum
Да ли је Хум, не знам, али свакако јесте Хем, и назив који су Грци користили за Балканско полуострво (или један његов део).

Разумно је теоретисати о могућној повезаности топонима Хум и Αἷμος, али нема доказа да било шта апсолутно јесте, или није.
 
Poslednja izmena:
Да ли је Хум, не знам, али свакако јесте Хем, и назив који су Грци користили за Балканско полуострво (или један његов део).

Разумно је теоретисати о могућној повезаности топонима Хум и Αἷμος, али нема доказа да било шта апсолутно јесте, или није.

Ваљда мислиш на Латине а не Грке?
 
Ваљда мислиш на Латине а не Грке?
Не, Грке. Појам није био у претерано широкој употреби, колико могу да закључим, али јесте кориштећ, и користи се и данас. Грчки назив солунског Балканолошког института је Ίδρυμα Mελετών Xερσονήσου του Aίμου.
 
ако је само пола истина (не можеш измислити руднике, али ето...) онда је средњовековна србија била фонтана злата и сребра - никакво чудо да је била развијена - исти људи као и данас само пуни лове...
 
A kad ce supertruper da prizna da je on M.M.? :D
nick ti u potpunosti odgovara sumljivče (namerno bez nj), nisam mm samo volim da kačim njegove stavove koje niko ne može pobiti (a zašto bi) i, da se istinska autohtonistička škola shvati u njenom pravom značenju, da se odvoji od deretićeve and co. fantastike jer ona obara tendenciozne postavke i tumačenja bb škole tzv. radićevštinu koja je u biti deretićevština
 
Историчар Миодраг Милановић припада светском кругу историчара - структуралиста, живо заинтересован да реконструише древне корене српског народа. Прегнантан критичан став аутора се не показује тек у самосталности суда који се не само разликује од других, већ се одмах разрачунава са тим другим (позитивисти, титоистички историчари, Бечко- берлинска школа), као што се показује у спремности овог истражитеља древне прошлости Срба да порекне дела која критикује, сматрајући себе позваним и овлаштеним да то чини, с једне стране својим сигурним знањем и још више својим критери јумом у историографији, незадовољан стањем официјелне српске историогра фије – конвенционалне и комформистичке. У својој реконструкцији српске повести користи, поред историјских вести и релевантне научне литературе, са великом прегнанцијом, археолошке, етнографске и митолошке изворе. Kоначан исход овог историографског подухвата је до те мере успешан да можемо говорити о новом критичком гласу који свакако треба подржати. За књигу Српски стари век добио је плакету Kарађорђе и награду Милан Ђ. Милићевић (први секретар САНУ и оснивач СKЗ).
Огњенка Михајловић
 
Историчар Миодраг Милановић припада светском кругу историчара - структуралиста, живо заинтересован да реконструише древне корене српског народа. Прегнантан критичан став аутора се не показује тек у самосталности суда који се не само разликује од других, већ се одмах разрачунава са тим другим (позитивисти, титоистички историчари, Бечко- берлинска школа), као што се показује у спремности овог истражитеља древне прошлости Срба да порекне дела која критикује, сматрајући себе позваним и овлаштеним да то чини, с једне стране својим сигурним знањем и још више својим критери јумом у историографији, незадовољан стањем официјелне српске историогра фије – конвенционалне и комформистичке. У својој реконструкцији српске повести користи, поред историјских вести и релевантне научне литературе, са великом прегнанцијом, археолошке, етнографске и митолошке изворе. Kоначан исход овог историографског подухвата је до те мере успешан да можемо говорити о новом критичком гласу који свакако треба подржати. За књигу Српски стари век добио је плакету Kарађорђе и награду Милан Ђ. Милићевић (први секретар САНУ и оснивач СKЗ).
Огњенка Михајловић
Мићо, одиграј један чарлстон за Огњенку, али немој да пијеш да не завршиш у јендеку.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top