„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

[NickFreakyrgios]

Дошло је и до забуне између Дунава и Цетине у причи о Далмацији.

 

[Scott Isle]

Interesantno viđenje, ma da ne znam da li bih rekao baš i najubedljivije.

Porfirogenit fino objasnjava da su Rimljani "cuvali strazu na Dunavu zbog Avara. Jer Avari su imali lovista podalje od Dunava, tamo gdje su sada Turci, i zivili su nomadski."

Porfirogenit u poglavlju 40 objasnjava da su Turci iznad Dunava izmedju Srema i Trajanovog mosta. Dakle tacno cillja na danasnji Banat odprilike a to je sa druge strane Dunava a ne Save.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ne Dalmacije, nego nema stalne rimske uprave na cjelovitom podrucju DAI Dalmacije, ili Tacitove Ilirije, ili Primorja, Panonije, i Mezije.
Rim nakon 382 pokusava zadrzati gradove, i opskrbiti ih, te se naglasak stavlja na ocuvanje rijecnih i kopnenih magistrala a manje na regiju u cjelini, jer to Rimljani vise ne mogu kontrolisati. Filozofska granica na Dunavu ne samo da je slaba i konstantno propusna kao sto je uvjek i bila, nego u samoj regiji nema mnogo gradova, urbanizam je razrjedjen, i Rim tu ima vrlo malo uticaja nakon 382. godine i dolaska jakih Gotskih armija u Dalmaciju.
Rimska Imperija u DAI Dalmaciji su dakle, nakon 382, gradovi u DAI Dalmaciji, i oni se bore za goli opstanak. To nije objedinjena teritorija pod rimskom upravom. Dioklecijanovog, ili Trajanovog objedinjog i administrativno sredjenog, funkcionalnog Rima nema u DAI Dalmaciji tada. Drugi vladaju u DAI Dalmaciji nakon 382. godine paralelno sa rimskom upravom u nekim gradovima, koji se bore za goli opstanak, i ponekad padaju pod "varvare."

A ta situacija je dosljedna opisu u DAI nakon bitke kod Dunava, gdje Slaveni vladaju teritorijom DAI Dalmacije iako Rim jos ima upravu u gradovima, i Slaveni progone Rimljane i napadju rimske gradove.

A gde su izvori za tu situaciju. To je nešto si ti zamislio, kako bi moglo dopuniti Dukljanina ili objasniti ga; staviti u okvire. Ali postoje li dokazi? Neki pisani izvor, neki arheološki trag...bilo šta? Za sada ostaje isključivo u domenima zamislimo da je ovako. A uopšte nema ni jednog razloga da bi moralo biti tako.

Šta kaže Prokopije u 7. glavi V knj. istorija ratova?

Then Constantianus proceeded to look after the fortifications of the city, building up in haste all such parts of them as had fallen down; and Gripas, with the Gothic army, on the seventh day after the Romans had taken possession of Salones, departed from there and betook themselves to Ravenna; and thus Constantianus gained possession of all Dalmatia and Liburnia, bringing over to his side all the Goths who were settled there. Such were the events in Dalmatia. And the winter drew to a close, and thus ended the first year of this war, the history of which Procopius has written.
​

Nema jakih gotskih armija...gde je stanje o kojem ti govoriš opisano? I to posebno u toj meri da dovodiš 382. godinu u toliki značaj?

 

[Scott Isle]

Nema jakih gotskih armija...gde je stanje o kojem ti govoriš opisano? I to posebno u toj meri da dovodiš 382. godinu u toliki značaj?

Procitaj zadnju recenicu, bez navijanja.

"Tako nastavise opsadu Salone i sa kopna i sa mora, ali Rimljani napadose neprijateljske brodove i mnoge natjerase u bijeg, i mnoge od njih potopise, ljude i sve, a takodje i mnoge zarobise zajedno sa posadom. Medjutim, Goti ne pustise opsadu, nego je nastavise drzati jos zesce i jos jace drzahu Rimljane zbijene pri gradu. Takva je dakle bila sudbina Rimljana i Gota u Dalmaciji."

 

[Pumpaj Dinstanović]

Procitaj zadnju recenicu, bez navijanja.

"Tako nastavise opsadu Salone i sa kopna i sa mora, ali Rimljani napadose neprijateljske brodove i mnoge natjerase u bijeg, i mnoge od njih potopise, ljude i sve, a takodje i mnoge zarobise zajedno sa posadom. Medjutim, Goti ne pustise opsadu, nego je nastavise drzati jos zesce i jos jace drzahu Rimljane zbijene pri gradu. Takva je dakle bila sudbina Rimljana i Gota u Dalmaciji."

Već si postavljao ovaj odeljak u celini; pročitao sam ga. Šta je poenta; šta želiš njime da kažeš?

 

[Scott Isle]

Već si postavljao ovaj odeljak u celini; pročitao sam ga. Šta je poenta; šta želiš njime da kažeš?

Pisac Prokopije zavrsava pricu sa tom poentom, da su Goti van grada, a Rimljani zbijeni u gradu, i takav im je tada bio zivot. Tako su zivili, i na ratnoj nozi.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pisac Prokopije zavrsava pricu sa tom poentom, da su Goti van grada, a Rimljani zbijeni u gradu, i takav im je tada bio zivot. Tako su zivili, i na ratnoj nozi.

Završava? To je samo 1. knjiga bre; Gotski ratovi imaju 4 knjige ukupno.

Taj događaj je rana 537. godina (proleće negde...verovatno mart). Rat protiv Gota trajao je od 535. do skroz 554. godine. Ne razumem šta postižeš komentarisanjem situacije na početku rata, analiziranjem situacije u prvim operacijama? Nemačke trupe ulaze u Varšavu i to dokaz da je Hitler pobedio u DSR?

Događaj koji si citirao, sa Asinarijem i Uligisalom, poslednji je bio pokušaj Gota da opsednu i povrate Salonu tokom rata. Pa šta li si ti tačno mislio da je bilo posle 537. godine? Da je to bilo nekakvo trajno stanje, a ne nešto samo u tih par dana ili sedmica? Te snage Goti su povukli...Uligisal se pominje kasnije kao zapovednik u Peruđi.

Zato sam rekao, koju stranicu ranije da mi deluje iz svega što pišeš da ti nemaš pojma uopšte da je Justinijan potpuno uništio Gote...

 

[Scott Isle]

Zato sam rekao, koju stranicu ranije da mi deluje iz svega što pišeš da ti nemaš pojma uopšte da je Justinijan potpuno uništio Gote...

I sutradan dolaze Avari i Slaveni? Kako da ne.

 

[Pumpaj Dinstanović]

I sutradan dolaze Avari i Slaveni? Kako da ne.

Sutradan? Ne. Ne ide to jedno za drugim; borbe protiv Gota i Slovena se preklapaju. Po Prokopiju, prvi upad Slovena na Balkansko poluostrvo zadesio se negde 545. godine. A Anti npr. prave probleme još pre Justinijana, za cara Justina (518-527).

Kažem ti, uzmi poslednje dve knjige istorije ratova i čitaj. General Jovan mirno sedi u Saloni...odlazi iz nje sa snagama i vraća se. Početkom šeste decenije VI st. Narzes okuplja vojsku Ilirika i sjedinjuje se sa Jovanovim dalmatinskim snagama i idu kopnenim putem za Italiju. Oni se sjedinjuju i sa unajmljenim varvarima na severu; dakle i sa snagama u Panoniji i generalno Podunavlju. Deo rimske vojske su i Langobardi, koji su upravo u to vreme zauzeli Panoniju. Njihov kralj ide sa Narzesom i Jovanom. Uz vojsku idu i Heruli i Gepidi. I oni svi kreću sa Balkana na Apeninsko poluostrvo. Nema nikakvih Gota niti bilo drugog koji pritiskaju u Solin rimske snage od sredine 537. godine.

Zamisliti neko fantomsko prisustvo Gota koje niko nije zabeležio i koje se nesmetano sakrilo po selima van svih puteva, dok sve ove vojske vršljaju po čitavoj Dalmaciji i to ratujući protiv upravo samih Gota, neozbiljno je. Nezamislivo. I još posebno da tu postoji nekakvo Dukljaninovo kraljevstvo, bez puteva, trgova, misteriozno, ikakve civilizacije...po šumama i gorama? Osim toga, generalno ukazatelji su da je Gota bilo u Dalmaciji vrlo malo. Bilo je vojske; dakle možda par hiljada, ali civilnog stanovništva da se nastanilo u tih nekoliko decenija koliko su Goti držali Dalmaciju, nije bilo sigurno mnogo. Glavnina njihovog ljudstva bila je u (severnoj) Italiji. Sva arheološka istraživanja ukazuju na vrlo malo prisustvo; poslednji novčići koji su pronađeni jesu kralja Teodahada (534-536). Nije bilo otkriveno ni Vitigesa, niti Totile ni nikog, što jasno ukazuje da je posle te 536/7. bilo došlo do pravog kraha za Gote na području Dalmacije.

 

[Scott Isle]

Zamisliti neko fantomsko prisustvo Gota

Goti je naziv za federaciju naroda koji su borili protiv Rima 300 godina na tlu Evrope pa i nasega zapadnoga Balkana.
Justinijan je razbio federaciju koja je vec bila klimava jer su se stvarali posebni interesi i kraljevine medju Gotima. Justinijan je razbio gotskog kralja Vidigoja u Italiji! Ali Goti nisu nestali, samo su se razbili na narode. Nisu vise bili u federaciji. Ali su narodi, plemici ostali, trazeci svoje kraljevine na rusevinama Rima!
I odmah poslje Justinijana, nastaju njihove kraljevine, hriscanske kraljevine kao kompromis za suzivot Gota i Rima.

To se dogodilo.

 

[Mahniti Panter]

Da nisu gorti možda? pa izbačeno r kasnije?
Ozgor z brda?
Il' što bi reko onaj iz nadrealista kad ga intervjuišu "jel to onaj što ga je voz na Ilidži s...? Hahaha

 

[NickFreakyrgios]

Ako ikada zavrsite odgovorite na postavljeno pitanje da bi moglo videti da li mo\emo govoriti o Saviji kao pootencijalnoj Srbji.

????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????

Само кратким освртом на ово питање може да се реши нешто важно а говорницима неће бити ускраћено да покажу и утаначе апсолвирају своје знање о потенцијалним границама позноантичке Далмације која баш према објашњењу да се траже потенцијалне границе Србије ово што постављам као питање можда даје одговор.

Ако вас то не занима наравно иступићу па се препуцавајте на овој теми наредних 20. година.

 

[NickFreakyrgios]

Писмо остроготског краља Аталарика зња поновно постављање Оусина за комеса Далмације и Савије.

 

[cest73]

свежи налази о крађи историје који немају објашњења до данас:
http://brzava.blogspot.com/2013/03/ukradena-istorija-srba.html
и обрада:
https://facebookreporter.org/2014/06/20/украдена-историја-срба-уништавана-па/?fbclid=IwAR1JShPkj0r0IzgNXy7iw9dHRUQVGGLknAGBkUhZfebJCfkgHGqqtdOZGlE

веза са темом:
Ако видимо да су ове ствари нешто на шта се гледа са ревнодушношћу можемо ли закључити да иста (равнодушност) долази од навике, тј да је процес поодавно устаљен и у поодмаклој фази.

Питање члановима са који ус поодмакли у документацији и проучавању исте:
1. Колико сте оригинала видели до данас?

2. Ко вам гарантује веродостојност извора ако нисте видели оригинал?

3. Такође, ко гарантује савременост сваког "савременика" - зар не постоје документовани докази да су такозвани савременици у појединим случајевима само произвољно износили податке а да уопште нису ни живели на претпоствљеним локацијама нити времену?

 

[Scott Isle]

Питање члановима са који ус поодмакли у документацији и проучавању исте:
1. Колико сте оригинала видели до данас?

2. Ко вам гарантује веродостојност извора ако нисте видели оригинал?
[/QUOTE]

Kakav original?

Vecina ovoga sto postavljamo je sakupljana dokumentacija sa raznih strana, i prepisivana, i prevodjena kroz vjekove, i nisu svi iz iztog vremena, neki listovi su antickiji od drugih, sklapani su tako i prevodjeni, i tako smo dobili ono sto imamo.

U Moravcikovom izdanju DAI to direktno pise. Za Jordanes, u knjigama isto pise da se izdanje bazira na prevodu recimo MIreowa, a onda taj original ima predgovor koji kaze da je on preveo na engleski sa latinskom i koristio Momsenovu latinsku verziju, a onda kad pogledas Momsena, on kaze da su to skupljani djelovi. I onda treba da nadjes u Njemackoj ili Beckoj ili Rimskoj biblioteci te skupljane djelove, koji nisu svi iz istog perioda, pa da vidis ko je te djelove sakupljao i odakle, itd.

Dakle nema jednog originala. Nema ga ni za bibliju. Nema ga ni za sta iz 500. godine ozim ako je nesto uklesano u kamenu.

 

[Pantelić Nebojša]

Naravno da je istorija falsifikovana. Cak i skorija istorija ww2 tkz gasne komore i gasni kombiji koji su se cudom i danas odrzali a uistinu su pali kao notorna laz i propaganda sa naucne strane "Fred Leuchter Report", "Rudolf Germar Report" i sudjenje Ernst Zundelu... su falsifikati par ekselans.
Tkz iliri su nepostajani fantomski narod i gomila drugih navodnih naroda sa balkana, to su stari Srbi, koji su posle genocida i unistenja sprske i sve evropske kulture i nametanja hriscanstva uceni falsifikovanu istoriju.
Isus, Mojsije, Muhamed nisu stvarne istorijske licnosti, oni su stvarne licnosti kao deda mraz...

 

[Pumpaj Dinstanović]

Goti je naziv za federaciju naroda koji su borili protiv Rima 300 godina na tlu Evrope pa i nasega zapadnoga Balkana.
Justinijan je razbio federaciju koja je vec bila klimava jer su se stvarali posebni interesi i kraljevine medju Gotima. Justinijan je razbio gotskog kralja Vidigoja u Italiji! Ali Goti nisu nestali, samo su se razbili na narode. Nisu vise bili u federaciji. Ali su narodi, plemici ostali, trazeci svoje kraljevine na rusevinama Rima!
I odmah poslje Justinijana, nastaju njihove kraljevine, hriscanske kraljevine kao kompromis za suzivot Gota i Rima.

To se dogodilo.

To je vrlo zanimljivo i u velikoj meri verovatno dobro viđenje svih silnih gotskih kraljevstava...ja kada kažem Goti ne mislim na celokupno stanovništvo, potlačeno, nego samo na uski germanski vojnički sloj u vrhu...na rodovsku aristokratiju koja se doselila i možda primila među svoje redove neke još članove.

No, ovde je pitanje šta je sa Gotima, ne posle Vitigesa, već Totile i Teje. Gde su ruševine Rima posle toga? Šta imamo posle Tejine smrti i kraha Gota? Neke samostalne državice? Ne, imamo Langobarde.

 

[Scott Isle]

To je vrlo zanimlji i u velikoj meri verovatno dobro viđenje svih silnih gotskih kraljevstava...ja kada kažem Goti ne mislim na celokupno stanovništvo, potlačeno, nego samo na uski vojnički sloj u vrhu...na rodovsku aristokratiju koja se doselila i možda primila među svoje redove neke još članove.

No, ovde je pitanje šta je sa Gotima, ne posle Vitigesa, već Totile i Teje. Gde su ruševine Rima posle toga? Šta imamo posle Tejine smrti i kraha Gota? Neke samostalne državice? Ne, imamo Langobarde.

U redu.

Ali meni nije cilj da idem na siroko, nego da se drzim nase regije, jer me DAI i KoG zanimaju, zanima me rodoslov.
U tom smilsu, KoG koja govori o "Gotima," i pocinje sa godinom 495, je dosljedna dogadjanjima u tom periodu, upravo Goti se pominju i u drugim izvorima za taj period.
I opisuju se previranja sto je dosljedno za taj period, njihoivi pohodi i borbe sa RImom.

U tom smislu, kada kazem kraljevine, mislim prvenstveno na nase knezevine u DAI (610.) koje nastaju ubrzo nakon Justinijana (565.), i Longobardi su samo popratni argument.

 

[Pumpaj Dinstanović]

U redu.

Ali meni nije cilj da idem na siroko, nego da se drzim nase regije, jer me DAI i KoG zanimaju, zanima me rodoslov.
U tom smilsu, KoG koja govori o "Gotima," i pocinje sa godinom 495, je dosljedna dogadjanjima u tom periodu, upravo Goti se pominju i u drugim izvorima za taj period.
I opisuju se previranja sto je dosljedno za taj period, njihoivi pohodi i borbe sa RImom.

U tom smislu, kada kazem kraljevine, mislim prvenstveno na nase knezevine u DAI (610.) koje nastaju ubrzo nakon Justinijana (565.), i Longobardi su samo popratni argument.

Pa i ne baš, zato što je to period kohabitacije sa Rimom, a ne pohoda i borbi. Godine 497. Teodorik i Anastasije su sklopili sporazum...Neće biti rata sve do 535. godine i Justinijana. Zapravo to je bilo svojevrsno zlatno doba rimsko-gotskih odnosa tada, najduže, koje u istoriji nije bilo zabeleženo još od sredine IV stoleća, tj. još od vremena cara Valensa.

P. S. Jedno pitanje. Zašto dosledno pišeš KoG kao da je to službeni naziv dela? Pitam zato što si ranije insistirao da treba utvrditi prava imena i dosledno ih koristiti.

 

[Scott Isle]

Pa i ne baš, zato što je to period kohabitacije sa Rimom, a ne pohoda i borbi. Godine 497. Teodorik i Anastasije su sklopili sporazum...Neće biti rata sve do 535. godine i Justinijana. Zapravo to je bilo svojevrsno zlatno doba rimsko-gotskih odnosa tada, najduže, koje u istoriji nije bilo zabeleženo još od sredine IV stoleća, tj. još od vremena cara Valensa.

P. S. Jedno pitanje. Zašto dosledno pišeš KoG kao da je to službeni naziv dela? Pitam zato što si ranije insistirao da treba utvrditi prava imena i dosledno ih koristiti.

Za mene je ime tog predanja Knjizica o Gotima, tako ga autor naziva i kaze da je nas naziv, i to naziv za originalno djelo. (Kraljevstvo Slavena je konfuzno jer Orbini tako naziva i svoje djelo. Dakle ako ga zovem Kraljevstvo Slavena, ti ces pitati: A koje? a Istorija Kraljeva Dalmacije je zvuci uopsteno, jer ces onda pitati: U kojem periodu? A LPD je budalastina.)

Sto se tice godine 495, po rodoslovu znamo da to nije godina pocetka price jer se rodoslov ne uklapa. Da bi se rodoslov uklopio, moramo sasjeci 100 godina iz rodoslova, a to ne moze po rodoslovu. Po rodoslovu, provala Gota se dogadja oko 395. godine.
Za period izmedju 250. i 560. godine i drugi izvori nam govore o Gotima, tako da je KoG dosljedna, i ona govori o Gotima u bas u periodu.
Dakle rodoslov iz Knjizice o Gotima nas dovodi upravo u period ekspanzije Gota kod nas, preko Dunava, i to upravo u periodu kada i drugi izvori o tome pisu, recimo Jordanes i Amijan. Dakle nase predanje u Knjizici o Gotima je dosljedno vremenski i prostorno. U to vrijeme na nasem prostoru dogadja se ekspanzija Gota, i po drugim izvorima.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Za mene je ime tog predanja Knjizica o Gotima, tako ga autor naziva i kaze da je nas naziv, i to naziv za originalno djelo. (Kraljevstvo Slavena je konfuzno jer Orbini tako naziva i svoje djelo. Dakle ako ga zovem Kraljevstvo Slavena, ti ces pitati: A koje? a Istorija Kraljeva Dalmacije je zvuci uopsteno, jer ces onda pitati: U kojem periodu?

Ne naziva delo autor knjižica o Gotima, tako naziva jedan Hrvat i od njega pokupiše pogrešno još neki. U izvoru piše spis o gotskim, odnosno kako se kaže na latinskom, slovenskim kraljevima. Dakle nema brkanja, jerbo Orbini svoje delo naziva Kraljevstvo Slovena, a ne kraljevi Slovena.

Sto se tice godine 495, po rodoslovu znamo da to nije godina pocetka price jer se rodoslov ne uklapa. Da bi se rodoslov uklopio, moramo sasjeci 100 godina iz rodoslova, a to ne moze po rodoslovu. Po rodoslovu, provala Gota se dogadja oko 395. godine.
Za period izmedju 250. i 560. godine i drugi izvori nam govore o Gotima, tako da je KoG dosljedna, i ona govori o Gotima u bas u periodu.
Dakle rodoslov iz Knjizice o Gotima nas dovodi upravo u period ekspanzije Gota kod nas, preko Dunava, i to upravo u periodu kada i drugi izvori o tome pisu, recimo Jordanes i Amijan. Dakle nase predanje u Knjizici o Gotima je dosljedno vremenski i prostorno. U to vrijeme na nasem prostoru dogadja se ekspanzija Gota, i po drugim izvorima.

A zašto se ne uklapa, tačno? Gde si ti iz rodoslova izvukao 395. godinu?

У време када је уграду Константинопољу владао цар Анастасије који је себе и многе друге упрљао Еутихијевом јереси и када јеу Риму столовао папа Геласије, и када су у Италији живели надалеко чувени епископ Герман, затим Сабин, канусински епископ,и свети човек Бенедикт у Монтекасину, са севера је дошао народ по имену Готи, суров и дивљи народ,​

Dakle car Anastasije. Kada on vlada? Od 491. do 518. godine.

Evo hronologije prvih Dukljaninovih dinasta od Borisa Banjevića:

Tako da zapravo nema nikakvog preklapanja sa Amijanom. Ovde pričamo o zbivanjima oko 500. godine, a Amijan pokojni jedan celi vek do tada.

 

[Scott Isle]

Ne naziva delo autor knjižica o Gotima, tako naziva jedan Hrvat

A zašto se ne uklapa, tačno? Gde si ti iz rodoslova izvukao 395. godinu?

U Orbinijevoj knjizi na talijskom pise libretto di Gothi. Dakle Snjezana Husic dobro prevodi (u redakciji Sanjeka), bukvalno Knjizica o Gotima.

Ne uklapa se rodoslov ako krenes od kraja unazad i proracunavas godine vladanja, dodjes do godine pocetka prije 495. godine. a najvjerovatnije godine 395. Kazem najvjerovatnije jer za neke kraljeve nisu date godine vladavine tako da postoji period za koji ne mozemo sa sigurnoscu utvrditi je li 100 godina vladavine cetiri kralja ili je period 30 godina. Medjutim taj period nije 0 godina, jer postoji vladavina cetiri kralja, tako da godina pocetka ne moze biti 495. godina nego mora biti ranije.

 

[Pumpaj Dinstanović]

U Orbinijevoj knjizi na talijskom pise libretto di Gothi. Dakle Snjezana Husic dobro prevodi (u redakciji Sanjeka), bukvalno Knjizica o Gotima.

To je dobar prevod Orbinija, da. Ali ne pričamo o Orbiniju, već o Dukljaninu.

Ne uklapa se rodoslov ako krenes od kraja unazad i proracunavas godine vladanja, dodjes do godine pocetka prije 495. godine. a najvjerovatnije godine 395. Kazem najvjerovatnije jer za neke kraljeve nisu date godine vladavine tako da postoji period za koji ne mozemo sa sigurnoscu utvrditi je li 100 godina vladavine cetiri kralja ili je period 30 godina. Medjutim taj period nije 0 godina, jer postoji vladavina cetiri kralja, tako da godina pocetka ne moze biti 495. godina nego mora biti ranije.

Ne verujem. Sećam se tvoje teme...mislim da si ipak ti negde zabrljao u računici ili možda preciznije golemo preterao u slučajevima gde postoje nesigurnosti. Niko, ama baš niko, od svih ljudi koji su brojali, od Mavra Orbina do Tibora Živkovića više od 400 godina docnije, nije dodao tu neki vek. Npr. Andrija Kačić Miošić u svojoj hronologiji uz Razgovor kaže sledeće za 526. godinu:

Na 526. Kraljeva je ovo vrime u Dalmaciji i rvatskoj zemlji Selimir, Svevlada kralja sin. ​

Dakle nema tu nekog prostora za vrdanje ili pomeranje. Prilično se jasno pominje car Anastasije I. A ne carevi Teodosije ili Arkadije. I druga verzija rodoslova, hrvatska, iako ne navodi ime cara, vrlo jasno govori o istom periodu jer spominje Sv. Benedikta Nursijskog, koji je živeo od 480. do 543. godine. Tako da ne postoji apsolutno ikakav osnov da se približimo uopšte IV stoleću, a kamo li zađemo u njega. Tu opet ti pokušavaš da protegneš malčice na onu svoju famoznu hipotezu o zbivanjima na Balkanskom poluostrvu posle 382. godine, rekao bih. Ali ako igde, ovde je neznani autor podosta jasan...da se radi o koncu V i ranom Vi stoleću.

 

[Scott Isle]

Dakle nema tu nekog prostora za vrdanje ili pomeranje.

Ma nije tacno. Postoje vladari za koje se ne spominje rok vladavine, tako da upravo ne da ima nego neminovno postoji prostor za vrdanje.

Drugo, ja koristim Sanjeka i Husicku jer su odlicni, svaki list je doslovno preveden sa rubnim komentarima Orbinija, sa talijanskog. Ne mogu ja koristiti Zivkovica jer je Zvikoviceva prepiska s brda s dola. Ono izgleda ko da je na salvetama pisano i sklapano.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ma nije tacno. Postoje vladari za koje se ne spominje rok vladavine, tako da upravo ne da ima nego neminovno postoji prostor za vrdanje.

Prostor za vrdanje sve dok god ne probijemo 491. godinu, jer pre toga ne može ići. Tada car Anastasije dolazi na vlast.

Pa hajde da čujem, koji su to? Kada su locirani, koliko si procenio..?

Šta me sprečava da kažem recimo sad ja nije tačno da je tada već 295, ili 195. ili možda čak 95. godine, istom (relativizacijskom) logikom?

Drugo, ja koristim Sanjeka i Husicku jer su odlicni, svaki list je doslovno preveden sa rubnim komentarima Orbinija, sa talijanskog. Ne mogu ja koristiti Zivkovica jer je Zvikoviceva prepiska s brda s dola. Ono izgleda ko da je na salvetama pisano i sklapano.

Ma to je lepo, ali to nije Dukljanin, već Orbini. I niko te ne sili da uzmeš prevod od D. Kunčer (mada jeste definitivno najbolja opcija od svih); delo je prošlo kroz mnogobrojna izdanja...Crnčić, Mijušković, Peričić, Mošin, Šišić, Banjević,...uzmi koji god hoćeš, samo prestani tretirati kao da je Orbini=Dukljanin kao što Solanž veli tvrdeći da je to sve Orbinijev falsifikat.