„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

[sumljiv_tip]

Otkud ti podatak da je Jeronim znao ilirski?

Valjda on kaze u komentaru svoga prevoda Svetog Pisma, tako mi je nesto ostalo u secanju. ne?

 

[Carlin15]

Wilkes spominje da je Jeronim znao ilirski -

Wilkes 1995, p. 266: "Alongside Latin the native Illyrian survived in the country areas, and St Jerome claimed to speak his 'sermo gentilis' (Commentary on Isaiah 7.19)."

URL:
https://en.wikipedia.org/wiki/Jerome

 

[sumljiv_tip]

Jedino što sam video jeste teza Đorđa Jankovića o doseljavanju u IV stoleću, tako da ne bih uopšte rekao da je to popularno.

Zar nesto slicno ne tvrdi arheolog Stanko Trifunovic? Ili sam prebacio nesto.
A secam se da je ovde neko kacio i slicne radove od stranih autora.

 

[Gledston]

Wilkes spominje da je Jeronim znao ilirski -

Wilkes 1995, p. 266: "Alongside Latin the native Illyrian survived in the country areas, and St Jerome claimed to speak his 'sermo gentilis' (Commentary on Isaiah 7.19)."

URL:
https://en.wikipedia.org/wiki/Jerome

Зар не би тврдња да говори sermo gentilis значила да заправо није говорио илирским језиком?

 

[Mrkalj]

Зар не би тврдња да говори sermo gentilis значила да заправо није говорио илирским језиком?

Rodni, tj. narodni jezik. Gens, gentis - rod.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Valjda on kaze u komentaru svoga prevoda Svetog Pisma, tako mi je nesto ostalo u secanju. ne?

Vrlo interesantno. Nisam uspeo pronaći puni citat, da ga prevedemo i izanaliziramo; ako neko ima pristup, neka šibne na stranicu. Evo onog na šta je Carlin15 ukazao:

Ako je ovo dobro rastumačeno, značilo bi da su jezici Ilira još uvek tokom sredine IV stoleća bili u govornoj upotrebi.

Ne, ne, tu se radi o tezi da se posle 275. godine sa Karpata doseljava stanovništvo, popunjavajući prostor za bežanijom Rimljana. Reč je o (istočnim) panonskim krajevima, dakle severno od Dunava, po kojoj bi već možda tada pojedine skupine Slovena na prostoru delova Banata postojali od kraja III stoleća (detaljno ispitivanje nalazišta u Čurugu).

Ovo je teza koja je postaje popularna kod arheologa.Trifunović je bio dobar saradnik i poznanik pokojnog Jankovića (i unutar i van Srpskog arheološkog društva), a imali su i projekte u okviru arheoloških istraživanja Vojvodine, posebno oko Limiganata, ali nisam primetio da je usvojio Jankovićeve hipoteze o nešto ranijem doseljavanju slovenskih grupa u Ilirik.

 

[Gledston]

Rodni, tj. narodni jezik. Gens, gentis - rod.

Да, у праву си, ја сам нешто побркао...

- - - - - - - - - -

Елем, наиђох на тај чувени цитат, рекао бих да ту не пише ништа о илирском језику Св. Јеронима?

https://brewingclassical.wordpress.com/2017/06/12/5501/

 

[sumljiv_tip]

Ne, ne, tu se radi o tezi da se posle 275. godine sa Karpata doseljava stanovništvo, popunjavajući prostor za bežanijom Rimljana. Reč je o (istočnim) panonskim krajevima, dakle severno od Dunava, po kojoj bi već možda tada pojedine skupine Slovena na prostoru delova Banata postojali od kraja III stoleća (detaljno ispitivanje nalazišta u Čurugu).

Nisam mislio da je postalo popularno da su naseljavali Ilirikum nego Panoniju.

Znaci Sloveni su mozda u Banatu vec u 3. veku, Sv. Jeronim u petom veku zna "iliriski", i da se nista od toga ne ocese o Slovene? Cudno u najmanju ruku.

- - - - - - - - - -

Да, у праву си, ја сам нешто побркао...

- - - - - - - - - -

Елем, наиђох на тај чувени цитат, рекао бих да ту не пише ништа о илирском језику Св. Јеронима?

https://brewingclassical.wordpress.com/2017/06/12/5501/

" barbaric speech of the locals from the provinces of Dalmatia and Pannonia, it is called “sabaium.”"... ovo "sabaium" po Saricu bi moglo biti od nase reci "zob"

 

[Gledston]

Znaci Sloveni su mozda u Banatu vec u 3. veku, Sv. Jeronim u petom veku zna "iliriski", i da se nista od toga ne ocese o Slovene? Cudno u najmanju ruku.

Па видео си из мог поста да он то није тврдио.

" barbaric speech of the locals from the provinces of Dalmatia and Pannonia, it is called “sabaium.”"... ovo "sabaium" po Saricu bi moglo biti od nase reci "zob"

Амијан Марцелин, XXVI, 8, 2:

Est autem sabaia ex ordeo vel frumento in liquorem conversus paupertinus in Illyrico potus.

Sabaia is a wretched drink made in Illyria out of barley or wheat.


Нема зоби, само јечам и пшеница. Погледај етимолошку претпоставку на: https://en.wiktionary.org/wiki/sabaia

 

[Pumpaj Dinstanović]

Да, у праву си, ја сам нешто побркао...

- - - - - - - - - -

Елем, наиђох на тај чувени цитат, рекао бих да ту не пише ништа о илирском језику Св. Јеронима?

https://brewingclassical.wordpress.com/2017/06/12/5501/

Na ovo i ja naiđoh. Mislim da su to neki drugi pasaži...a ne ovi koje mi tražimo.

Nisam mislio da je postalo popularno da su naseljavali Ilirikum nego Panoniju.

Znaci Sloveni su mozda u Banatu vec u 3. veku, Sv. Jeronim u petom veku zna "iliriski", i da se nista od toga ne ocese o Slovene? Cudno u najmanju ruku.

Stridon nije toliko blizu Potisja, ali ovde je vrlo bitna stvar, ključna, koju ne bi trebalo prenebregavati, jeste u tome što stanovnici Balkanskog poluostrva, izuzev Grka, naravno, nisu uopšte imali pisanog jezika. Bili su nepismeni narodi.

 

[sumljiv_tip]

Stridon nije toliko blizu Potisja, ali ovde je vrlo bitna stvar, ključna, koju ne bi trebalo prenebregavati, jeste u tome što stanovnici Balkanskog poluostrva, izuzev Grka, naravno, nisu uopšte imali pisanog jezika. Bili su nepismeni narodi.

Da li se tacno i zna gde je bio Stridon? Vrv da nisu bas nesto blizu naravno, navesao sam to iskljucivo ilustrativno, kao nesto sto otvara mogucnost da su Sloveni bilu u kontaktu sa "Ilirima. Ali ako su oba naroda nepismena, zar je toliko bitno ko je tu pisme, a ko nije?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Da li se tacno i zna gde je bio Stridon? Vrv da nisu bas nesto blizu naravno, navesao sam to iskljucivo ilustrativno, kao nesto sto otvara mogucnost da su Sloveni bilu u kontaktu sa "Ilirima. Ali ako su oba naroda nepismena, zar je toliko bitno ko je tu pisme, a ko nije?

Ima nekih preciznijih nalaza u vezi Stridona, iz skorijeg vremena, ali se ne sećam. Mislim da nije definitivno ubifikovan...ali negde tu, u području Slovenije i Hrvatske uz Sloveniju bi trebalo da bude..?

Pa nije stvar do toga, već do pitanja šta se dešava u budućnosti. Slovenska pismenost postoji od IX stoleća, a ilirska ili neka slična, nije nikada. Uslovi za jednosmeran uticaj postoje, a za onaj u drugom smeru, morali bi se specifično poklopiti. Ako govorimo o jezicima bez pismene književnosti i ukoliko je romanizacija bila vrlo značajna da pričamo o eventualno samo nekim izolovanim zajednicama, tipa, u planinskim predelima Balkanskog poluostrva, teško je zamisliti u kojoj bi situaciji ostavili nekog iole značajnijeg pečata na južnoslovenske dijalekte. To je samo jedan aspekat koji napomenuh; u frencuskom jeziku se za relativno maleni fond reči smatra da su galskog porekla.

Ovde, ako pretpostavimo da je u balkanskom latinskom bilo možda nekih jezičkih uticaja, imamo sledeći korak, dalje translacije, da se preko romanskih pozajmljenica baš neke starobalkanske reči pojave. Kakva je situacija sa cincarskim i rumunskim jezikom? Za koliko reči se smatra da bi možda mogle imati starobalkansko poreklo?

 

[sumljiv_tip]

Ovde, ako pretpostavimo da je u balkanskom latinskom bilo možda nekih jezičkih uticaja, imamo sledeći korak, dalje translacije, da se preko romanskih pozajmljenica baš neke starobalkanske reči pojave. Kakva je situacija sa cincarskim i rumunskim jezikom? Za koliko reči se smatra da bi možda mogle imati starobalkansko poreklo?

Iskreno ne znam, ali msm da autohtonistima odgovara da ih bude sto manje

- - - - - - - - - -

] govorimo o jezicima bez pismene književnosti i ukoliko je romanizacija bila vrlo značajna da pričamo o eventualno samo nekim izolovanim zajednicama, tipa, u planinskim predelima Balkanskog poluostrva, teško je zamisliti u kojoj bi situaciji ostavili nekog iole značajnijeg pečata na južnoslovenske dijalekte. To je samo jedan aspekat koji napomenuh; u frencuskom jeziku se za relativno maleni fond reči smatra da su galskog porekla.

Ali Jeronim nije "sa planine", pa ispada da je znao iliriski. Jos je mozda bio i neka "visa klasa", nesto ne verujem da je bilo popularno govoriti "domorodacki" u tom kruzoku. A ovo za francuski, ipak ih ima, malo, ali ih ima, a kod nista... pustahija

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ali Jeronim nije "sa planine", pa ispada da je znao iliriski. Jos je mozda bio i neka "visa klasa", nesto ne verujem da je bilo popularno govoriti "domorodacki" u tom kruzoku. A ovo za francuski, ipak ih ima, malo, ali ih ima, a kod nista... pustahija

Nije li? Govorimo o Alpima. Mada ima ona druga alternativa za Stridon, u Hercegovini. Obrni-okreni, najverovatnije je neki brđanin.

Koliko bi ih bilo da je došlo do pojave neke nove grupe jezika na području današnje Francuske? Trebalo bi da u taj novopridošli jezični sloj u okviru romanizama nađe se i po koja reč izvorno keltskog porekla. U tom posredovanju, sasvim je moguće da ne bi apsolutno ništa prešlo. Iz tog razloga sam upitao kakva situacija stoji sa vlaškim jezicima; treba videti šta kažu filolozi koliki je fond reči (ako ga uopšte ima) za koji se smatra da su nekog paleobalkanskog (negrčkog) korena.

 

[Mrkalj]

Да, у праву си, ја сам нешто побркао...

- - - - - - - - - -

Елем, наиђох на тај чувени цитат, рекао бих да ту не пише ништа о илирском језику Св. Јеронима?

https://brewingclassical.wordpress.com/2017/06/12/5501/

U opisu komentara Isaije kaže:

This passage shows that sabaium was still a drink of choice among the Dalmatians and Pannonians in the fifth c. CE. Hieronymus surely is an authoritative source: he is from the border region of these provinces and a native Illyrian speaker. This likely explains his interpolating a the description of “sabaium” during a discussion of Egyptian beer. In this text, he draws an analogy between these beverages, confirming that sabaium was alcoholic and that this beer is not greatly dissimilar from the contemporary beverage in Egypt (where he traveled when he was young).

Da li si pronašao originalni komentar na latinskom?

 

[Mrkalj]

Evo ovde preštampanog rada Jeronima srpskog od Stidona, pa ko hoće može da traži:

https://books.google.rs/books?id=dd...SwKHRhICqYQ6AEwBXoECAsQAQ#v=onepage&q&f=false

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pronašao sam. Ovde se nalazi preslov ove glave: http://www.patrologia-lib.ru/patrolog/hieronym/comm_isa/isa07.htm

Inače dostupno celo delo: http://www.patrologia-lib.ru/patrolog/hieronym/

U literaturi koja se poziva na ovo izdanje, može se videti da se radi o, konkretno, 292. stranici:

Omnes quoque rivi, arefacto rivorum capite, siccabuntur, et quidquid prius aquis irrigabatur Aegyptiis, arefactum, non erit: ita ut moereant Aegypti piscatores qui valde contrarii sunt piscatoribus Domini, et lugeant qui mittebant hamum in flumen, et expandebant rete super faciem aquae. Qui singulos quosque decipiunt, hamum mittunt in aquas turbidas. Qui autem plures simul, ita ut in synagogis Satanae loquantur publice, et populorum abducant greges, isti rete super aquas mittunt Aegyptias. Confundentur etiam hi qui operabantur linum, ut vestes facerent sacerdotum; plectentes illud, et texentes subtilia: quod proprie ad dialecticorum artem pertinet. Pro subtilibus, byssum LXX transtulerunt, quod et ipsum in sacerdotum vestibus texitur. Quodque sequitur: Et erunt irrigua ejus flaccentia, omnes qui faciebant lacunas ad capiendos pisces, hoc significat, quod omnes insidiae Aegypti piscatorum destruantur, et pereant. Pro lacunis quae fiebant ad capiendos pisces, quod nos juxta sensum interpretati sumus, et in Hebraico, et in cunctis interpretibus, in loco piscium ponuntur animae, ut ab historia trahamur ad tropologiam, quod videlicet isti piscatores, qui faciebant lacunas, et foveas, ad hoc fecerint, ut animas in eis deciperent. Notandum quod pro lacunis LXX ζύθον transtulerunt, quod genus est potionis ex frugibus aquaque confectum, et vulgo in Dalmatiae Pannoniaeque provinciis, gentili barbaroque sermone appellatur sabaium. Hoc maxime utuntur Aegyptii, ut non puras aquas bibentibus tribuant, sed turbidas, et commixtarum fecium similes, ut per hujuscemodi potionem haereticae pravitatis doctrina monstretur. Tunc stulti erunt principes Taneos, quae interpretatur mandatum humile. Omnes enim haeretici contrariam altitudini humilitatem docent, et detrahunt ad inferos, et sunt principes humilis dejectique mandati.

Dakle, jeste, radi se o onome što je Gledston postavio. Zabunu su uneli ljudi koji su napisali sermone gentilis, što nije iz izvora, već jedno slobodno prepričavanje.

Rimski Iliri i Panonci su pivo zvali sabaja ili sabaj. Interesantno.

Pitanje koje je sledeće jeste koje je poreklo ove reči. Da li je starobalkansko, ili se radi o nekom lokalnom vulgarnom latinitetu? I naravno, može li se uspostaviti neka veza sa praslovenskim jezikom?

P. S. Bože, kako turobno. Da iza tvog jezika jedna jedina reč ostane.

 

[Mrkalj]

Pivo od zobi

Veoma je važno od čega se pivo proizvodi i kako nastaje, kaže Tomáš Gregor s Mendelovog sveučilišta u češkom Brnu. Na tom se sveučilištu nalazi u sastavu tehnološkog zavoda mini pivovara s vlastitom malom sladarom u kojoj proizvode slad od svega što je u stanu proklijati. Sada pripremaju slad od zobi.

„To će pivo imati okus kruha, odlikovat će se punoćom i bogatim žitnim karakterom," kaže Gregor, a prenosi češki portal Centrum. Sladara ima tri posude - uz prvoj se žitarica dva dana namače, u drugoj klija pet do sedam dana, a u trećoj se suši. „Pogodnost vlastite mini sladare je to što možemo proizvesti točno onoliko slada koliko nam je potrebno za određenu vrstu piva, i to točno određenu vrstu slada, na primjer pšenični, ili karamelizirani," dodaje.
Mini pivovara na brnjanskom sveučilištu služi za obuku studenata pivarstva i za istraživanje i razvoj novih metoda proizvodnje piva. Sladara je kapacitirana na osam kilograma slada, a pivovara na sto litara piva u jednoj šarži. Pivovara kuha pivo za prezentacije sveučilišta na seminarima, a uspješno surađuje s brnjanskim mini pivovarama Pegas ili Richard.
Valja, naravno, dodati, a pivo od zobenog slada, koje se spremaju skuhati, nije nikakav raritet niti novost. U prošlom je stoljeću u Njemačkoj bilo vrlo popularno pivo od zobenog slada, a u Beču je prije dva stoljeća bilo iznimno popularno zobeno pivo Hornerbier specifično po zelenkasto žutoj boji i bogatoj pjeni. Oatmeal Stout, to jest zobeni stout vrlo je česta vrsta piva na zapadu, naročito u Americi.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Nisam mislio da je postalo popularno da su naseljavali Ilirikum nego Panoniju.

Znaci Sloveni su mozda u Banatu vec u 3. veku, Sv. Jeronim u petom veku zna "iliriski", i da se nista od toga ne ocese o Slovene? Cudno u najmanju ruku.

- - - - - - - - - -



" barbaric speech of the locals from the provinces of Dalmatia and Pannonia, it is called “sabaium.”"... ovo "sabaium" po Saricu bi moglo biti od nase reci "zob"

Hahahaha verovatno će i početi sada, ako kojim slučajem bude pročitao ovo.

Meni je interesantno ovo sabaja-sabajum. Različit rod. Zašto različit rod? Je li Jeronim, kao čovek iz kraja, poznaje bolje, ili je Markelinovo tačnije?

Čitam sada, neki su pokušavali ovu reč etimološki dovoditi sa frigijsko-tračkim i starogrčkim bogom Sabacijem (Sabacios). Na osnovu nekih pisanja Aristofana i Kikerona, u izvesnoj meri podržano Strabonom, Sabacije bi trebalo da barem izvesne sličnosti ima sa Dionisom. Iliti, izgleda da je on bio možda neko božanstvo alkoholisanja, ili su se poštovaoci njegovog kulta opijali pivom. Mada ovde govorimo o (ako je ubifikacija tačna) o zapadnim panonsko-dalmatinskim obroncima. Mnogo daleko na zapad.

 

[Mrkalj]

Dalje,

Pitanje koje je sledeće jeste koje je poreklo ove reči.

1) Latinske reči ne počinju sa z-, to su mahom grecizmi u latinskom, zato Jerko piše početno S umesto Z.
2) Jerko "varvarsku" reč dodatno latinizira kada joj stavlja latinski neutrumski nastavak -um, kako bi je što bolje uklopio u latinski tekst.

3) Zob dolazi od zobati, a zobati dolazi od zub; "trački" (danas makedonski i bugarski) refleks srpskog zub je zab, pa bi i reč za ovas mogla da glasi zabati, zab.

4) Budući da se Jerkov latinski sufiks može gledati kao -ium ne bismo imali sabaja (zobaja), već saba/sabo tj. zoba/zobo. Ako pretpostavimo da Jerko prenosi reč srednjeg roda iz maternjeg jezika u latinski, dobili bismo srpsku reč zobo. Dakle, pili su zobo, sa kratkosilaznim na prvom slogu.

Spojler

Etymology

From -ius (suffix forming adjectives): as a nominal suffix (Suffix 1), a substantivisation of its neuter forms; as an adjectival suffix (Suffix 2), regularly declined forms.

Pronunciation

• (Classical) IPA[SUP](key)[/SUP]: /i.um/, [i.ũ] (stressed on the antepenult)

Suffix

-ium n (genitive -iī or -ī); second declension

1. Suffix used to form abstract nouns, sometimes denoting offices and groups. May no longer be productive. auspex + ‎-ium → ‎auspicium
   desiderō + ‎-ium → ‎desiderium
   castellum (“castle”) + ‎-ium → ‎castilium (“fortified city”)
2. (New Latin) Suffix appended to form names of chemical elements.

 

[sumljiv_tip]

Hahahaha verovatno će i početi sada, ako kojim slučajem bude pročitao ovo.

Meni je interesantno ovo sabaja-sabajum. Različit rod. Zašto različit rod? Je li Jeronim, kao čovek iz kraja, poznaje bolje, ili je Markelino tačnije?

Čitam sada, neki su pokušali dovoditi ovu reč u vezu sa bogom Sabacijem (Sabacios)

Kacio kolega Gledston

https://en.wiktionary.org/wiki/sabaia

Izgovarali su ( bar po wikiju ) "sabaja", kazu da je od proto-indoevropskog "sab" i znaci "ukus", e sad, ne znam da li postoji nesto slicno u nekom slovenskom jeziku.

 

[Pumpaj Dinstanović]

4) Budući da se Jerkov latinski sufiks može gledati kao -ium ne bismo imali sabaja (zobaja), već saba/sabo tj. zoba/zobo. Ako pretpostavimo da Jerko prenosi reč srednjeg roda iz maternjeg jezika u latinski, dobili bismo srpsku reč zobo. Dakle, pili su zobo, sa kratkosilaznim na prvom slogu.

Spojler

Etymology

Spojler

Problem nastupa jer mi imamo tu još dva izvora; Amijana Markelina i Diona Kasija, koji govore o sabaji, dakle, u ženskom rodu. Tu postoji i pojam sabajarije (sabaiarius) kao onaj ko ili proizvodi to piće ili je mnogo ovisan od njega. Car Valens (364-378) rođen je negde u Panoniji; pošto su se sprdali na račun njegovog poreklo, dali su mu neki kritičari taj nadimak.

Druga stvar koja je ovde problem jeste što ima više opisa panonskih pivopija. Niko ne pominje ovas u izvorima. Da ni ne pominjemo da je i sam Jeronim bukvalno rekao da je to ono ono što piju Egipćani. Nemamo indicija da se ovo pivce pravilo od zobi...

 

[Scott Isle]

Dalje,



1) Latinske reči ne počinju sa z-, to su mahom grecizmi u latinskom, zato Jerko piše početno S umesto Z.
2) Jerko "varvarsku" reč dodatno latinizira kada joj stavlja latinski neutrumski nastavak -um, kako bi je što bolje uklopio u latinski tekst.

3) Zob dolazi od zobati, a zobati dolazi od zub; "trački" (danas makedonski i bugarski) refleks srpskog zub je zab, pa bi i reč za ovas mogla da glasi zabati, zab.

4) Budući da se Jerkov latinski sufiks može gledati kao -ium ne bismo imali sabaja (zobaja), već saba/sabo tj. zoba/zobo. Ako pretpostavimo da Jerko prenosi reč srednjeg roda iz maternjeg jezika u latinski, dobili bismo srpsku reč zobo. Dakle, pili su zobo, sa kratkosilaznim na prvom slogu.

Spojler

Etymology

Imamo isto cesto prelaz |a| u |o|, Recimo Makarska je Mokro, Massarum je Mosor, Castor je Kostur. Tako da je saba i zobo dosljedno.

 

[Mrkalj]

Problem nastupa jer mi imamo tu još dva izvora; Amijana Markelina i Diona Kasija, koji govore o sabaji, dakle, u ženskom rodu. Tu postoji i pojam sabajarije (sabaiarius) kao onaj ko ili proizvodi to piće ili je mnogo ovisan od njega. Car Valens (364-378) rođen je negde u Panoniji; pošto su se sprdali na račun njegovog poreklo, dali su mu neki kritičari taj nadimak.

Druga stvar koja je ovde problem jeste što ima više opisa panonskih pivopija. Niko ne pominje ovas u izvorima. Da ni ne pominjemo da je i sam Jeronim bukvalno rekao da je to ono ono što piju Egipćani. Nemamo indicija da se ovo pivce pravilo od zobi...

Prvo, onda jeste zobaja.

Drugo; a el imamo indicija da je u pitanju pivo?

- - - - - - - - - -

Kacio kolega Gledston

https://en.wiktionary.org/wiki/sabaia

Izgovarali su ( bar po wikiju ) "sabaja", kazu da je od proto-indoevropskog "sab" i znaci "ukus", e sad, ne znam da li postoji nesto slicno u nekom slovenskom jeziku.

Protoindoevropski koren možeš naći za svaki *****, da se akademski izrazim.

- - - - - - - - - -

Pardon, hvala Sumnjivom Tipu -

Est autem sabaia ex ordeo vel frumento in liquorem conversus paupertinus in Illyrico potus. [SUP][2][/SUP]Sabaia is a wretched drink made in Illyria out of barley or wheat.


- - - - - - - - - -

S tim što je zob lako mogao biti sinoniman i sa ječmom, kao što je danas sa ovsem. Sve se te žitarice - zobaju, zoblju.

- - - - - - - - - -

Imamo isto cesto prelaz |a| u |o|, Recimo Makarska je Mokro, Massarum je Mosor, Castor je Kostur. Tako da je saba i zobo dosljedno.

Tako je.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Drugo; a el imamo indicija da je u pitanju pivo?

Amijan Markelin kaže da se pravi od ječma. Dion Kasije kaže da Panonci nisu pili vino, već da su koristili ječam i proso. I, na samom kraju, Jeronim sam kaže da tako ljudi u ovim krajevima zovu egipatsko pivo; alkoholno osveženje koje se pravilo od ječma.

Može se zaključiti na osnovu svih dostupnih izvora o tzv. „sabaji“, jednoglasno, da se radi o ječmenom pivu.