„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

[Pumpaj Dinstanović]

Možda bi bilo pametno za tebe da sledećih pet do deset godina posvetiš obrazovanju u uporednoj i istorijskoj lingvistici i genetičkoj genealogiji da bi shvatio šta su to direktni dokazi o kojima govorim, a ne da pišemo o tome šta je ko mislio i razmišljao jer to nema nikakvu težinu u smislu istoriografskog argumenta.

Šta je ko mislio i razmišljao, pa onda provera da li pije vodu to što je rekao, je i suština istorije tj. nalazi se bukvalno u njenoj srži. Tako da ne samo da je relevantno, već to i jeste upravo istoriografija.

Da li si ti stvarno posvetio zadnjih 5-10 godina proučavao dijahronijsku lingvistiku, pa da je toliko potrebno stići te?

Itekako da posvećujem vreme...upravo i čitam šta govore veliki filolozi, kao što možeš videti još i od Šafarika. Ono što sam najskorije pročitao na tu temu jeste popis tridesetak gotskih pozajmljenica koje su dospele među slovenske jezike, koje je identifikovao Gerard Labud (fragmenty dziejów Słowiańszczyzny zachodniej, str. 35; prema

[/QUOTE]

Goran Šarić na Podcast Incubator kod hrvatskog novinara Ratka Marinkovića, po povratku iz nove turneje u Srbiji:

Je li se ovo meni samo čini ili Šarić izgleda ovde pominje moju konfuziju oko imena kursa koji je polagao na KBF u Rijeci?

Ovaj Ratko Martinović baš ima perverzan osmeh.

 

[Tandoori Masala]

Evo, Saric se poziva na pokojnog Shana M. M. Winna:

"Amerikanac Shan Winn je doktorirao na Vincanskom pismu".

Covjek napisao u toj istoj doktorskoj disertaciji (9. poglavlje) i ostalim svojim radovima da se ne radi o klasicnom pismu: "It is not sentence writing", "The signs do not represent phonemes", itd.

 

[Lesandar]

Vidi batice, to su sve priče za malu decu i za ljude koji ne uključuju mozak.

Ti dozvoljavaš da postoje Sarmati sve vreme postojanja rimskog carstva, kojima Rimljani ne mogu ništa jer su veoma veliki i jaki. U isto vreme dozvoljavaš postojanje IliroSarmata koji sve veme gospodare Sirmijumom, a koji su jednaki sa Ilirima ispod Dunava ali sve je dobro dok se njihova kriptovana imena pojavljuju i ne nagoveštavaju pravo stanje stvari. Onda dozvoljavaš da ti Sarmati u 5 veku upadaju do Peloponeza, kao Sarmati a tek u 7 veku kao Sloveni.
Da ti malo pojasnim ove navode drugom analogijom, u 6 veku su se Korutanci doselili, kako istorija kaže u Korušku, idući ovom analogijom oni su već u 8. veku morali svi da govore nemačkim jezikom zato što su bili okruženi nemačkim plemenima, ali, niti su Korutanci zaboravili svoj jezik do 21. veka, niti su Sarmati i IliroSarmati govorili nekim drugim jezikom do slovenskim. Stanje stvari je gotovo isto kao i u antička vremena po pitanju rasporeda DNK i jezika u centralnoj i istočnoj evropi i Balkanu. Neka su se plemena povlačila pod najezdom Rima, ali su se i vraćala osnažena na svoja ognjišta.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Vidi batice, to su sve priče za malu decu i za ljude koji ne uključuju mozak.

Ti dozvoljavaš da postoje Sarmati sve vreme postojanja rimskog carstva, kojima Rimljani ne mogu ništa jer su veoma veliki i jaki. U isto vreme dozvoljavaš postojanje IliroSarmata koji sve veme gospodare Sirmijumom, a koji su jednaki sa Ilirima ispod Dunava ali sve je dobro dok se njihova kriptovana imena pojavljuju i ne nagoveštavaju pravo stanje stvari. Onda dozvoljavaš da ti Sarmati u 5 veku upadaju do Peloponeza, kao Sarmati a tek u 7 veku kao Sloveni.
Da ti malo pojasnim ove navode drugom analogijom, u 6 veku su se Korutanci doselili, kako istorija kaže u Korušku, idući ovom analogijom oni su već u 8. veku morali svi da govore nemačkim jezikom zato što su bili okruženi nemačkim plemenima, ali, niti su Korutanci zaboravili svoj jezik do 21. veka, niti su Sarmati i IliroSarmati govorili nekim drugim jezikom do slovenskim. Stanje stvari je gotovo isto kao i u antička vremena po pitanju rasporeda DNK i jezika u centralnoj i istočnoj evropi i Balkanu. Neka su se plemena povlačila pod najezdom Rima, ali su se i vraćala osnažena na svoja ognjišta.

Otkud tebi da su oni bili okruženi nemačkim plemenima u VIII stoleću? Pa još u IX stoleću tu se nalazi jedna slovenska država.

 

[Сребрена]

Šafarik je tako pokušao dati odgovor i na „Dalimilov“ podatak o srpskim Hrvatima. Poljaci i Česi (budući Polapski Srbi doneli tu tradiciju?) su od Hrvata, koji su sami od Srba. I tako se i dolazi do osnovne teze ranih slavista u genealogiji svih slovenskih naroda, a među kojima je postojalo mišljenje da je srpski etnonim u prastara vremena bio opšti narodni naziv za čitavu slovensku rasu.

Не бих ја то тако интерпретирала : из области што се у Срба зове Харваци одселио се онај од кога ће настати Чеси (значи опет исти народ само друго име, по вођи миграције). У тој области Харваци, у склопу српске земље (не у државном смислу него по језику) наставили су да живе људи, претпостављамо опет Срби (по језику), јер само они, по хроници ,заузимају простор . како беше. од Месопотамије до Рима, давно читала, не замерајте ситне превиде. Нема помена посебног народа под именом географске области Харваци.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Не бих ја то тако интерпретирала : из области што се у Срба зове Харваци одселио се онај од кога ће настати Чеси (значи опет исти народ само друго име, по вођи миграције). У тој области Харваци, у склопу српске земље (не у државном смислу него по језику) наставили су да живе људи, претпостављамо опет Срби (по језику), јер само они, по хроници ,заузимају простор . како беше. од Месопотамије до Рима, давно читала, не замерајте ситне превиде. Нема помена посебног народа под именом географске области Харваци.

Pa upravo sam to i napisao...od Hrvata, iz Hrvatske, čitaj kako hoćeš; po jeziku hronike kojom je ona pisana doslovno nikakve razlike između ta dva nema. Inače taj podatak, vezano za pojavu srpskog etnonima na početku hronike, vrlo je neobičan i potrebno je pažljivo ga rastumačiti. Nema ničeg sličnog ni pre ni posle, niti u izvorima hronike, niti kod njenih nastavljača.

Inače, tog podatka nema u hronici koja je prethodila, od Kozme Praškog (Hronika Čeha), niti u ijednim propratnim nastavljačima (npr. Monaha iz Sazave). Nema toga ni u Češkoj hronici Jovana od Marinjole, niti u Pulkavinoj hronici. kao ni kod hronika Fransisa Praškog ili Beneša Krabice; nema ni u istorijskom kompendiju Opata Neplaha. Vredi dodati da nema ni u ijednoj od daleko brojnijih poljskih hronika i drugih srednjovekovnih spisa, koji su katkad često se razvijali u bliskoj sprezi sa češkim. To čini tzv. Dalimilovu hroniku izolovanim izuzetkom, koji odstupa od svojih prethodnika i nastavljača, po ovom pitanju.

Od Kozme do Neplaha, nema nikakvog spomena južnih Srba, niti uopšte kao nekakvog protoslovenskog naroda. S druge strane, motiv hrvatskog porekla se zapisuje. U Pulkavinoj hronici Čeh je ubio nekoga i napustio Hrvatsku, da bi se doselio u Češku. Dlugoševa hronika govori o dolasku braće Rus, Čeh i Leh iz Hrvatske. Mislim da i Vaclav Hajek piše o tome. Tako da možemo govoriti o postojanju te tradicije u severnim slovenskim hronikama, ali krštenja svih Slovena Srbima nema. Štaviše, svi ostali navodi Srba u tobož-Dalimila odnose se vrlo jasno na Polapske Srbe, odnosno na tamošnju etničku formaciju. Početni podatak, u vreme raspredanja o seobi pored Grka i širenju prema Rimu, preuzet je iz nekog drugog izvora ili upotrebljen u kontekstu autorove pesničke slobode, da pokaže domišljatost. Kako češki letopisac potom normalno tretira sve slovenske narode kao upravo to, a ne kao Srbe, jasno je da se o tome upravo i radi.

Ovo je inspirisalo stare slaviste da proglase srpsko ime vrlo drevnim. To bi išlo rame uz rame sa saznanja o drevnosti srpskog imena, ako bismo Srbe mogli poveezati sa onima u Sarmatiji za koje znaju Plinije i Ptolemej. Čak iako bi zaključak o opštem srpskom narodnom imenu preuzetom iz nepoznatog izvora čiji su se poslednji tragovi održali u toj staroj češkoj hronici bio pomalo isuviše smeo, to bi moglo svedočiti o nerazjašnjenosti porekla srpskgo etnonima, odnosno njegovoj izuzetno dubokoj starosti (koja je zbunjivala još i Martina Kromera, a koji samo Srbe izdvaja i kaže da su po nekom narodu dobili ime, kao da aludira da im poreklo etničkoga imena treba tražiti ne u praslovenska, već u predslovenska vremena).

 

[Lesandar]

Otkud tebi da su bili okruženi nemačkim plemenima u VIII stoleću? Pa još u IX stoleću tu se nalazi jedna slovenska država.

Pa Nemci tek u XII stoleću doslovno prodiru u Korušku. I apsolutno nikada nije bilo u istoriji došlo do okruženosti nemačkim plemenima; naprotiv, govorimo o rubnom području. Ono je okruženo Nemcima onoliko koliko je Istra okružena Italijanima ili Bačka Mađarima. OK, Klagenfurt je čisto nemački grad bio, kao i ostali urbani centri kao npr. Vilah listom, ali kod seoskog je stanovništva to išlo dosta sporije, iako je i tu bilo germanizacije posle XII, a naročito nakon XIV stoleća.

Управо то ти причам, рубна подручја су склона асимилацији, али, кад тако посматраш је цела Словенија рубно подручје, са идентификованим страним владаоцем током историје. Проблем је у томе што је ареал њиховог насељења у антици био много шири, и асимилован до граница компактности са другим словенским језиком. То може да ти потврди генетска слика тог подручја. Постоји једна веома добра генетска студија о тешкоћи асимилације словачких Хабана за 500 година њиховог постојања. Дакле, асимилације јесте било али за асимилацују је потребно много дугачко време и не подудара се са званичном представом о нестајању и настајању народа као печурака.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Управо то ти причам, рубна подручја су склона асимилацији, али, кад тако посматраш је цела Словенија рубно подручје, са идентификованим страним владаоцем током историје. Проблем је у томе што је ареал њиховог насељења у антици био много шири, и асимилован до граница компактности са другим словенским језиком. То може да ти потврди генетска слика тог подручја. Постоји једна веома добра генетска студија о тешкоћи асимилације словачких Хабана за 500 година њиховог постојања. Дакле, асимилације јесте било али за асимилацују је потребно много дугачко време и не подудара се са званичном представом о нестајању и настајању народа као печурака.

Svaki kraj je specifičan, tj. donosi jedinstvene okolnosti koje su uticale u većoj ili manjoj meri na neke demografske promene. Ovde, na ovim stranama, između ostalog, Drang nach Osten su zaustavili (odnosno usporili) Turci.

Iako se od XIV stoleća ukida formalno krajiški položaji Kranjske. pojava turske pretnje (uz osnivanje Vojne krajine na jednom delu današnje Slovenije) od nje je ponovo napravila front, koji će postati i ne mesto za doseljavanje, već i stecište izbeglica (govorimo li o Beloj krajini ili nekim drugim delovima).

Nije mi bila namera da kažem kako je rubno područje neke zemlje sklono asimilaciji, već upravo suprotno. Pogranični krajevi su mesto otpora, a za izlaganje asimilaciji potrebno je, bukvalno utapanje.

 

[Lesandar]

Svaki kraj je specifičan, tj. donosi jedisntvene okolnosti koje su uticale u većoj ili manjoj meri na neke demografske promene. Ovde, na ovim stranama, između ostalog, Drang nach Osten su zaustavili (odnosno usporili) Turci.

Iako se od XIV stoleća ukidaju krajiški položaji Kranjske. pojava turske pretnje (uz osnivanje Vojne krajine na jednom delu današnje Slovenije) od nje je ponovo napravila front, koji će postati i ne mesto za doseljavanje, već i stecište izbeglica (govorimo li o Beloj krajini ili nekim drugim delovima).

Добро, а шта кажеш о томе да се Словени појављују тек кад се "одцепљују" од Сармата. Који би онда био језик Сармата и ИлироСармата с обзиром да је неко ономад створио санскрит међу Дравидима у Индији? Знаш, оне чудне речи које етимолошки смисао добију тек кад их упоредиш, са рецимо, словеначким језиком.

Алес клар, дас ист индогерманише шпрахе.

 

[Mrkalj]

Svaki kraj je specifičan

Ili - kako sam sebe da ubedim da besmislice imaju smisla.

 

[Mrkalj]

Pakao na rumunskom je jad, iad, potiče od sl. jad.
https://dexonline.ro/definitie/iad

Eto ti i grčki Hades odakle je.

- - - - - - - - - -

Kognat i pozajmljenica kao sredstvo manipulacije

Lažni utisak kognata. Pravilo fonološkog kvantnog skoka (IPTTL - Instant phonetic time travel law ili pravilo gluvog telefona).

Kada je jedan narod široko teritorijalno rasprostranjen kao slovenski, onda ne može čuditi zaimanje istih slovenskih reči od strane većeg broja stranih jezika jer narod koji zauzima veliko prostranstvo u kontaktu je sa većim brojem drugih naroda. Te strane reči kasnije se pronalaze u većem broju jezika i mogu se pogrešno proglašavati kognatima - rečima paralelnim potomcima zajedničke reči-pretka, umesto pozajmljenicama koje su pretrpele fonološke promene tipične zakonitostima jezika u koji su pozajmljivanjem dospele.

Doktrina za otimanje jezičke baštine velikih naroda i za njihovo brojevno i teritorijalno potiskivanje u daljoj prošlosti

Kao zakonitost je opšte prihvaćeno da ukoliko je reč prošla kroz sve fonološke promene koje prate istorijski razvoj određenog jezika, ta se reč smatra kognatom reči sa kojom je poredimo, odnosno, smatra se da su imale odvojen razvoj iz zajedničkog "praindogermanskog" korena.

Hiljadu godina za jedan dan - fonološki kvantni skok

Mi smo, međutim, pokazali na primeru susednih jezika (mađarskog, šiptarskog i grčkog) da se novousvojena reč, dakle pozajmljenica iz slovenskog jezika u ove jezike vrlo brzo prilagođava prema fonološkim osobinama jezika primaoca. Na primer, prilikom usvajanja pozajmljenice - Mladen u engleskom jeziku postaje Malden, Vlah u turskom jeziku postaje Eflak, grad i brazda u mađarskom postaju gardoš i barazda, gradine u šiptarskom postaju gardine prilagođavajući se hiljadugodišnjem jezičkom razvoju jezika recipijenta tokom izuzetno kratkog vremena, praktično, na dnevnom nivou, kao u igri "gluvih telefona". Tako prilikom pozajmljivanja reč put od hiljadu godina pređe za jedan dan.

Prema tome, ovo je zakon: Osobine jezika, tj. artikulacijske preferencije jednog fonološkog sistema, mogu novu reč naglo prevesti kroz sve faze jezičkog razvoja. Ranije smo o ovome diskutovali po pitanju slovenskih reči, koje su doživele navodnu metatezu likvida: južnoslovensko gradina dalo je albansko gardine. To nisu procesi za koje je potrebno 1000 godina, već pet minuta i jedan jedini govornik (koji će umesto infarkt da kaže infrakt), a svi da prihvate. Evo, budući da sam ga prvi u istorijskoj i komparativnoj lingvistici uočio, proces ću nazvati instant phonetic time travel.

Prema tome, svaka reč koja se danas na osnovu ispraćenih glasovnih promena određenog jezika svrstava kao kognat, sledeći isti kriterijum može se smatrati i pozajmljenicom.

Da vidimo, koje su ideje vodilje i u kojoj meri indogermansko jezičko stablo važi, a u kojoj meri se jezici ponašaju kao gramatički kosturi na koje se po modelu anti-kreola lepe reči iz jezika sa kojima su u dodiru stvarajući lažni utisak kognata.

Šta se postiže proizvoljnim optiranjem za kognat, odnosno pozajmljenicu? Suština ove manipulacije.

Rekonstrukcija reči se obavezno zaustavlja kada se dođe do tzv. kognata iako slovenska jezička sredstva omogućavaju dalju etimologizaciju tj. semantičko i leksičko uprošćavanje i uopštavanje korena. Zašto se ovo ne dozvoljava, a ukazivanjem na kognate se odbacuje? Zato što bi smislenost daljeg slovenskog uprošćavanja reči koja ima "kognate" ukazalo na slovensko prvenstvo te reči, odnosno da su kognati, zapravo, pozajmljenice iz slovenskog jezika. Ovako prikazano prvenstvo slovenske reči ukazalo bi na slovensko prisustvo u južnoj i Centralnoj Evropi, koja je političko-istorijski rezervisana za Germane i njihove deklarativno kulturne uzore, ali političke satelite: male Rimljane i male Grke. Veliki Sloveni su pretnja i zato se svim političkim sredstvima, uključujući istoriografiju kao ideološko sredstvo, neprestano dele, umanjuju, istorijski udaljavaju od Evrope, smeštaju u močvaru iza planina, kulturno prigušuju, obeznačavaju i nipodaštavaju.
​

Za mame i tate koji žele deci da ukažu koje su to slovenske i srpske reči usvojili Romani, Germani i Grci po dolasku u slovenske krajeve Evrope

Naša je kultura počela da tone u Starom veku, nastavila u Srednjem da bi potpunu inferiornost dokučila sa Novim vekom.

Međutim, sudeći po usvajanju naše agrarne i metalurške terminologije, što bi u civilizacijskom smislu praistorije bilo "pretty much it" (ukupnost tadašnje kulture, tj. sve što tadašnja kultura i podrazumeva) od strane drugih neslovenskih naroda mi Sloveni-Srbi smo u kasno praistorijsko doba, po logici stvari (i Mariju Alineiju) bili superiorni nad Grcima, Latinima i Germanima.

Daćemo kao primer pedesetak germanskih, romanskih ili grčkih reči koje su mogle doći iz srpskog jezika:

- hum, humka (humus), ledina (Land, land), grad, gradina, ograda tj. bašta (garden, Garten, giardino), livada (livadion), plug (plough, plow), orati, (o)ralo (aro, arare), mulj (mud), kaljuga, kaljača, kal (Caligula), blato (Baltic), oblak od obvlak (Wolke), kras, krš, kršiti (Karst), krsnuti tj. rasti, kršan (crescere, croissant),

- voće od ovoće od ovoštje, vosak (Obst, ovest), trešnja (kerasian, cerise, cherry, Kirsch), oliva tj. maslina od oliti, olivati (olive, oil), sliva ili šljiva od slivati (lividus tj. modar), slina od slivati tj. pljuvačka (saliva), brati (nalazimo u nazivu bobica - berry),

- sejati, sevati, usev (sow), seme (semen), olovina tj. pivo (ale), okurak tj. krastavac (Gurcke), opiti, opijati (opium),

- stoka < steći, up. blago (live stock), krdo tj. stado (herd), stado (stud [stad]), kobila (lat. caballus, grč. kabállēs), paša, pasti, pastir (pasture, pastor), bumbar od brmbar (bumble), kotka tj. mačka (cat, Katze), štene, ćeno (canis), jagnje (agnus, amnos, yean),

- breg (Berg), klisura, klis, klizati (clausura, κλεισούρα), grotlo, grlo < grdlo (grotta), granica, grana (Grenze), strana tj. zemlja, stranac, stranstvo (estrano, strange, étrange, extraño),

- ruda, rđa (ruber), oganj (ignis, agni), šlem od slem (helm), olovo, livati (lead),

- knez (Koenig, king), kralj<krelja<hrelja<hrliti<krilo (Chrelios, Carlo, Carolus, Charles), Grk, Grci (Graecos, Greek), Sloven (schiavo, slave, ciao, esclavo, eslavo "Borrowed from Medieval Latin sclavus (“slave”), from Late Latin Sclavus (“a Slav”), from Byzantine Greek Σκλάβος (Sklábos) (or borrowed from the Greek directly), itself probably from earlier Σλαβῆνος (Slabênos), from plural Σλαβῆνοι (Slabênoi), from Proto-Slavic *slovene. ").

- važno, vaga, važiti (Waage), liti, litra (λίτρα, libra, livre, liter), banja od badnja, badanj, badati tj. dupsti (bagno, baden, bathe, baða), gresti, gredem, greda (gradus, gredior, progres), daska (desk), hvost, fosna (pfosten), plah, plašt (Plache), ljubiti, ljubav, libiti (libero, liberare, libertas) itd. itd. (videti na ovoj temi obilje primera sa diskusijom).​

Takođe, tu verovatno pripada terminologija rodbinskih odnosa i svakako dobar deo toponomastike.

S druge strane, svi ti varvarski narodi nisu gotovo ni jednu reč za ribe i životinje usvojili od Slovena jer su imali svoje, budući da su bili lovci, ribolovci.

PS. Doduše imamo primere za štrk tj. roda (stork), roda (ardea), mrmot, up. mrmak (marmot).

Sakupio i premijerno na svet izdao
Mrkalj
​

 

[Mrkalj]

Slovenska=vlaška mnogobožačka svetilišta koja su ostavila nebrojene tragove u toponomastikonu Slovenskog Juga (tzv. Balkana),

Bitno je troje:

1. primetiti da je pokrštavanje Slovena praktično usledilo toliko brzo po njihovom navodnom doseljavanju na Slovenski Jug (vulgarno zvani Balkan), da je nemoguće da su za tih nekoliko generacija mogli da razviju tako bogat i upečatljiv pagansko-slovenski onomastikon koji će preživeti narednih milenijum i kusur vekova;

2. primetiti apsurdnost vladajućeg istoriografskog stava da je 2- 3% došavših Slovena nametnulo tako impozantan toponomastički panteon ostatku od 97-98% neslovenskog stanovništva

3. primetiti sam toponimski panteon:

a) Trebišta: Trebaljevo, Trebesinj, Trebotin, Trebović (istočno od Peći), Trebinac, Trebjesa, Tribanj (Karlobag), Tribalj, Trebinje, Trepča, Trebljevina,Trebević (trebište tj. žrtvenik Sv. Vida), Trebiće (planina zapadno od Jarinja), Trebinje (planina u zapadnom delu opštine Kuršumlija), Trepča (Kopaonik; u izvorima se njeno ime javlja u oblicima Трѣбьча i Трепча na ćiriličnom pismu odnosno Triepza,Trepza,Tripza,Trepca,Trebza i Tripca, na latiničnom pismu), Trepčanski potok (Kopaonik), Donja Trepča (selo, Čačak), Gornja Trepča (selo, Čačak), Banja Trepča (Čačak), Donja Trepča (naselje, severoistočno od Nikšića), Gornja Trepča (naselje, severno od Nikšića), Trebjesa (brdo iznad Nikšića; Perun - biciklistički klub iz Nikšića), Trepča (na magistralnom putu Andrijevica–Berane), Trepča (naseljeno mesto u opštini Vrginmost), Bihać od Bišće od Trebišće, Trebižat (reka i selo, Čapljina), Trebišnjica (reka, Gacko) itd.


b) Sveti Vid: Vidova gora, sa vrhom Sutvid (708m), Vidovo (selo, Neretva), Vidovo polje (Radmilja, Stolac), Vidovsko (utvrđenje, Stolac), Trebovit, Trebević (trebište- žrtvenik Sv. Vida nadomak Sarajeva), Trebovitići (u južnoj Metohiji), Trebović (istočno od Peći), Vidovgrad (staro utvrđenje iznad Karlobaga čiji je prvi zapovednik bio Jerko Rukavina, koji je doveo Bunjevce u Karlobag), Vidovac Cesarički (zaselak nedaleko Karlobaga), Vogošćica (zaselak u selu Čajnu kod Visokog), Vid ili Vit (brdo u selu Krivoglavcima),Vidotina (selo u porječju Ljubine), Vidonja (zemljište u Zupči kod Breze), Vigošte (južno od Arilja [vidi članak Vidogošća-Vogošća]), Vitina (jugoistočno od Gnjilana), Vitinica (zaselak zapadno od Zvornika), Sevid (Split), Vidonje (Opuzen) itd.

c) Perun: Perunić (Poljica), Perunsko (Poljica), Perunsko (Brač, koji je u sastavu srpske Paganije-Neretve), Porun (brdo u severnoj Albaniji), Perućica (prašuma u sastavu nacionalnog parka Sutjeska), Perun (brdo na Učki), Perun, Perunac, Perunovac, Perunika, Perunička Glava, Peruni Vrh, Perunja Ves, Peruna Dubrava, Perunuša, Perušice, Perudina i Perutovac (danas uglavnom imena planinskih vrhova; u srednjem veku veliki hrastovi, svete šume te čak cela sela i utvrđenja nazivala su se Perunovim imenom) itd.

d) Veles: Velež (Mostar, planina sa jednim od vrhova Vlačuge!), Velešić (potok), Gornji Velešići i Velešići (sela, danas mesne zajednice u Novom Sarajevu), Veles u Makedoniji, Velestovo (Ohrid), Velgošti (Ohrid), Velešta (Struga) itd.

e) Triglav: Triglav, Troglav (kod Ibra), Troglav (najviši vrh Dinare, Livno) itd.

f) -gost: Vidogošća ili Vogošća (srednjovekovna župa), Vogošća (rečica, desna pritoka Bosne), Živogošće (mesto kod Makarske), Radogošta (na Drimu, uzvodno od ušća Valbone), Ljubogošća (kod Sarajeva), Delegošća (kod Srebrenice), Dobrigošće (kod Jablanice), Radogost (kod Vareša), Radošte (istočno od Đakovice), Nebregošte (jugoistočno od Prizrena), Vigošte (južno od Arilja [vidi članak Vidogošća-Vogošća]), Velgošti (Ohrid), Zgošća (Kakanj, BiH), naselje u opštini Kakanj, Zgošća (reka) itd.
g) Mokoš: Stara Mokošica (Mokošnica) kod Dubrovnika
​

Ono što smiren i staložen čovek ovde vidi jeste neraskidivost vlaha (=Srba) od slovenske religije.


Koncentracija slovensko-religijskih toponima podudara se sa koncentracijom haplogrupe I2a1

 

[Mrkalj]

Pogrešna pravila kao sveto pismo komparativno-lingvističke stranputice

Kratko rečeno, moja radna hipoteza je da je karakteristično mnogoglasje kod istočnih Slovena (zdorovo/zdravo, golova/glava,bologo/blago itd) nastalo pod uticajem neslovenskih naroda sa kojima su se mešali, a od južnoslovenskih oblika (zdravo, glava, blago), pa me je @Korsepondent iz Moskve uputio na finski jezik, pri čemu sam uočio da je istočnoslovensko područje protkano uralskim narodima u koje, uzgred, spadaju i naši komšije Mađari, a koji u svom jeziku prlikom usvajanja slovenskih reči ispoljavaju veoma sličnu osobinu: srp. brazda → mađ. barazda, srp. knjiga → mađ. konjig, srp. sliva, šljiva → mađ. silva, srp. stol → mađ. astal, srp. sreda → mađ. serda, srp. škrinja, skrinja (od skriti) → mađ. sekrenj, srp. grad → mađ. Gardoš, srp. blatno → mađ. Balaton, srp. Zlatan → mađ. Zoltan, srp. knez → mađ. Kanjiža (Canysa) itd.

Značaj ovoga leži u novoj (mojoj) paradigmi koja bi prednost na vremensko-civilizacijskoj lenti dala slovenskim nad germanskim i italskim jezicima, tj. da je npr. berg, valh, Elba, Karniola itd. nastalo od breg, vlah, Laba, Krajina itd., a ne vice versa. Danas se tvrdi kako je svaka srpska tj. slovenska reč koja počinje grupom suglasnik-R-samoglasnik ili suglasnik-L-samoglasnik ranije glasila onako kako i danas te reči glase u germanskim i italskim jezicima tj. suglasnik-samoglasnik-R i suglasnik-samoglasnik-L. Pa se tako, na osnovu tog "pravila", iako ne postoje zapisi, tvrdi da su slovenske reči pre kraja 8. veka glasile npr. golva (umesto glava), serda (umesto sreda), volh (umesto vlah), gols (umesto glas), gord (umesto grad) itd., itd., a sve s ciljem da se germanskim i latinskim oblicima pripiše originalnost i etimološka, a time i kulturološka, izvornost.

Glavna dogma glasi: nije moguće da ijedna latinska ili (staro)grčka reč imaju slovensko poreklo, jer bi to značilo da su Sloveni bili u blizini Latina i Grka, dakle na Slovenskom Jugu, a to je zabranjeno. (Uz to bi značilo da su imali potrebu za preuzimanjem slovneskih kulturnih segmenata što bi otvorilo duboka pitanja etničke hronologije u južnoj Evropi.)Zato se sve reči koje su Latinima i Grcima zajedničke sa Slovenima po automatizmu pripisuju Latinima odnosno Grcima, a za te potrebe smišljaju se "zakoni" prema kojima je došlo do fonoloških promena u rečima kod Slovena koji su ih, navodno, morali preuzeti. Tako se, na primer, iako su sveslovenske reči, reči livada, njiva, ren itd. pripisuju Grcima, kao da su te reči Sloveni preuzeli od Grka jer, kako smo već rekli, tako mora biti.

Najčešća glasovna promena prema kojoj se reči svrstavaju u latinske i germanske jeste tzv. metateza likvida. Metateza je "premet" iliti zamena mesta glasova u reči, a likvide su R i L. To je ono kad kažu da je šlem nastao od germanskog helm (helm daje hlem i potom šlem), dok je po meni sistuacija sasvim obrnuta - šlem nastaje palatalizacijom početnog s od slem (vidi pod sleme), od glagola lomiti, lamati a od šlem Germani premetom dobijaju helm.

Vladajućoj tvrdnji o originalnosti germanskih i latinskih oblika reči konveniralo je stanje u istočnoslovenskim jezicima koje je donekle slično kao u germanskim i latinskim rečima, s tim što imaju još jedan vokal (npr. nemački vOlh : ruski vOloh), tamo gde ga imamo i mi (vlah), pa se tvrdi da su sve te reči kod Slovena bile "nepremetnute" do kraja 8. veka (čitaj između redova: do pretpremijere slovenske ćirilometodske pismenosti).

Odavde vidimo geografsku distribiciju, tj. područje od Soluna do Rujna (od Bugarske do "Lugarske") na kojem se, prema inačici zvanične indogermanistike gotovo jednovremeno, kao udar meteora o Zemlju, na prelazu 8. u 9. vek odigrala tzv. "metateza likvida u slovenskim jezicima". Ma koliko razboritom umu ovo samo po sebi bilo teško prihvatljivo, verovali ili ne, ovo jeste prihvaćeno kao zvaničan naučni stav.

Dakle, šta zaključujemo na osnovu gornje pločice koja ukazuje da se samo u istočnoslovenskih jezika odigrala glasovna promena tzv. "pleofonije (mnogoglasja)" u početnom konsonantskom slogu? Zaključujemo da su svojim širenjem ka severoistoku, dolazeći u kontakt sa mnogim plemenima, a posebno uralskim narodima, čiji su današnji jezički predstavnici mađarski i finski jezik, istočnoslovenski jezici pretrpeli glasovne promene, analogne ili gotovo jednake promenama posvedočenim mnogo kasnije, pri dolasku ugarskih plemena u Panoniju prilikom njihovog usvajanja slovenskih reči: srp. brazda → mađ. barazda, srp. knjiga → mađ. konjig, srp. sliva, šljiva → mađ. silva, srp. stol → mađ. astal, srp. sreda → mađ. serda, srp. škrinja, skrinja (od skriti) → mađ. sekrenj, srp. grad → mađ. Gardoš, srp. blatno → mađ. Balaton, srp. Zlatan → mađ. Zoltan, srp. knez → mađ. Kanjiža (Canysa), srp. kralj → mađ. kiralj (király), srp. klapač → mađ. kalapač, srp. trešnja → mađ. čeresnje (cseresznye) itd.

Time zaključujemo da je južno- i zapadnoslovenska vrednost početnih slogova koji sadrže likvidu etimološki originalna (polazna, ortoteza) i da su oblici na koje danas zvanična indogermanistika gleda kao na etimološke originale (walh, berg, helm, wolke itd.) izvedeni iz slovenskih (vlah, breg, šlem, obvlak itd.) tj. kod germanskih i italskih oblika došlo je do metateze likvida.

Sporedna dogma glasi: ukoliko se zajednička reč (slovenskа i germanska ili slovenska i latinska) ne može pripisati germanskom ili latinskom izvoru, npr. zato što je reč i germanska i latinska i opšteslovenska, onda se ta reč pripisuje zajedničkom - indogermanskom poreklu. Da nikako ne može biti slovenskog porekla svedoči dogma o kasnijem prisustvu i implikativnoj kulturološkoj inferiornosti Slovena.

 

[Mrkalj]

Germanocentrična škola

Šta je ko mislio i razmišljao, pa onda provera da li pije vodu to što je rekao, je i suština istorije tj. nalazi se bukvalno u njenoj srži. Tako da ne samo da je relevantno, već to i jeste upravo istoriografija.

Da li si ti stvarno posvetio zadnjih 5-10 godina proučavao dijahronijsku lingvistiku, pa da je toliko potrebno stići te?

Itekako da posvećujem vreme...upravo i čitam šta govore veliki filolozi, kao što možeš videti još i od Šafarika. Ono što sam najskorije pročitao na tu temu jeste popis tridesetak gotskih pozajmljenica koje su dospele među slovenske jezike, koje je identifikovao Gerard Labud (fragmenty dziejów Słowiańszczyzny zachodniej, str. 35; prema Kmietoviču, mada piše u ovoj knjizi da je konkretno 26 od navedenih Labuda naveo):

Grupa ovih reči kada se uzme kao celina, u najmanju ruku je interesantna.

Slavene, jeste interesantno, ali samo zato jer za svaku pojedinačnu od ovih reči postoje politički motivi da se uzme u razmatranje kao germanska reč. Nema sumnje da je ovde prikazana "metodologija" ustvari tipično naštimavanje rezultata sa ciljem se ono što iskače iz zadatog germanocentričnog okvira u njega vrati, a to što je navedeno, sve iskače, tj. ne uklapa im se. Međutim, u ovom "metodu" su kratke noge.

Uzmimo nekoliko reči za primer, na brzinu.

1. Na primer, luk u značenju povrća; mi vidimo da slovenski jezici imaju osnovno značenje luka povrća, a odatle izvode luk kao oružje i luk kao oblik uopšte (u građevini npr.) jer se kod povrća kao polaznog prirodnog oblika radi o prirodnim lukovima (ili kupolama koje dobijaju ime po romanskom nazivu luka) od kojih je luk sastavljen.

2. Zatim, izvodi kotel od kettle umesto obrnuto, jer znamo da je nama sve što se koti - skot, tako i kotka ili kočka (mačka), tako i kuče (kotče) pa i Hilari Klinton, na primer, itd. itd.

3. Naziv veleblud za kamilu je očigledna slovenska složenica koja označava životinju koja može mnogo da pređe vele + bluditi (putovati).

4. Kupiti2 kod nas dolazi od starijeg kuliti1 u značenju pokupiti, sakupljati. Aludira na današnju nemačku reč kaufen koja dolazi od slovenksog kupiti a ne vice versa.

I na kraju reči koje otkrivaju motivaciju germanskih lopova:

6. Šelm tj. sleme ili sljeme (brdo) pripisuje se germanskom poreklu upravo zbog reči helm, koja je u realnosti došla od sovenske reči slem (slomiti, lomiti, slamati što važi i za prelom planine, i za prelom kućnog krova i za funkciju ukacige, tj. slema ili u jekavskoj formi palatalizovanoj - šljema.

7. Tuđ. Odavno se provlači argument (Šafarik?) da je sámo narodno ime Germana i njihovog jezika - Deutsch, duch, Teutsch izvedeno iz slovenskog prideva tuđ. A to je i logično jer znamo šta znači tuđ, ali niko ne zna šta znači "Teutsch". A da bi neko bio tuđin, on je morao doći među domaće, a ne obrnuto, zar ne? Bolna implikacija ovog zaključka, pa se mora sprečiti....

8. Dunav. Reka čije ime nosi dvadesetinu potoka i reka deljem slovenskog sveta. Ali, mora da bude germanska jer izvire pod Švarcvaldom, jel tako?

Šta je ko mislio i razmišljao, pa onda provera da li pije vodu to što je rekao, je i suština istorije tj. nalazi se bukvalno u njenoj srži. Tako da ne samo da je relevantno, već to i jeste upravo istoriografija.

Moraćemo onda uvesti novu nauku u čijoj definiciji ovo neće biti.

PS. Ne znam odakle izvuče ovo shelm (čitaj s-h-e-l-m) jer je to očigledna skrivena aluzija na antičko ime Balkana - Helm.

Rusko bljudo (obrok, jelo) očigledno dolazi denominacijom od slovenske reči objedъ uz dodatak epenteznog L.

 

[Pravi Vlah]

Да, To su oni Guduščani i Timočani?

Нема никакве историјске или научне основе да се Гудускани или Тимочани сматрају Словенима.

 

[Mrkalj]

Zatim, odakle ideja da je stvar ovkava a ne obrnuta:

"kušati ✧ prasl. *kušati (rus. kúšat': jesti, češ. zkoušeti) ← got. kausjan"

A onda, paralelno s tim, supostoji:

"kusati ✧ prasl. *kǫsati (rus. kusát'), lit. kąsti: gristi "

Koje ovde glup?

Da nije sve obrnuto, može se oprimeriti rečju hleb, koja bi mogla biti jedna od ređih reči koje jeste mogla doći iz germanskih jezika u slovenske.

Evo zašto.

Hleb (got. hlaifs - hleb, nem. Schleife - traka, Schlaufe - omča, eng. loop) - kao što vidimo - slovenska reč označava samo hleb, dok germanska označava traku, krug i kolut, dakle kolo, ono što u slovenskom označava reč kolač, takođe od polazišta kolo, jer testo zbog konzistencije poprima oblik kola spontano - bez kalupa ili modela.

 

[Tandoori Masala]

Germanocentrična škola



Slavene, jeste interesantno, ali samo zato jer za svaku pojedinačnu od ovih reči postoje politički motivi da se uzme u razmatranje kao germanska reč. Nema sumnje da je ovde prikazana "metodologija" ustvari tipično naštimavanje rezultata sa ciljem se ono što iskače iz zadatog germanocentričnog okvira u njega vrati, a to što je navedeno, sve iskače, tj. ne uklapa im se. Međutim, u ovom "metodu" su kratke noge.

Uzmimo nekoliko reči za primer, na brzinu.

1. Na primer, luk u značenju povrća; mi vidimo da slovenski jezici imaju osnovno značenje luka povrća, a odatle izvode luk kao oružje i luk kao oblik uopšte (u građevini npr.) jer se kod povrća kao polaznog prirodnog oblika radi o prirodnim lukovima (ili kupolama koje dobijaju ime po romanskom nazivu luka) od kojih je luk sastavljen.

2. Zatim, izvodi kotel od kettle umesto obrnuto, jer znamo da je nama sve što se koti - skot, tako i kotka ili kočka (mačka), tako i kuče (kotče) pa i Hilari Klinton, na primer, itd. itd.

3. Naziv veleblud za kamilu je očigledna slovenska složenica koja označava životinju koja može mnogo da pređe vele + bluditi (putovati).

4. Kupiti2 kod nas dolazi od starijeg kuliti1 u značenju pokupiti, sakupljati. Aludira na današnju nemačku reč kaufen koja dolazi od slovenksog kupiti a ne vice versa.

I na kraju reči koje otkrivaju motivaciju germanskih lopova:

6. Šelm tj. sleme ili sljeme (brdo) pripisuje se germanskom poreklu upravo zbog reči helm, koja je u realnosti došla od sovenske reči slem (slomiti, lomiti, slamati što važi i za prelom planine, i za prelom kućnog krova i za funkciju ukacige, tj. slema ili u jekavskoj formi palatalizovanoj - šljema.

7. Tuđ. Odavno se provlači argument (Šafarik?) da je sámo narodno ime Germana i njihovog jezika - Deutsch, duch, Teutsch izvedeno iz slovenskog prideva tuđ. A to je i logično jer znamo šta znači tuđ, ali niko ne zna šta znači "Teutsch". A da bi neko bio tuđin, on je morao doći među domaće, a ne obrnuto, zar ne? Bolna implikacija ovog zaključka, pa se mora sprečiti....

8. Dunav. Reka čije ime nosi dvadesetinu potoka i reka deljem slovenskog sveta. Ali, mora da bude germanska jer izvire pod Švarcvaldom, jel tako?



Moraćemo onda uvesti novu nauku u čijoj definiciji ovo neće biti.

PS. Ne znam odakle izvuče ovo shelm (čitaj s-h-e-l-m) jer je to očigledna skrivena aluzija na antičko ime Balkana - Helm.

Rusko bljudo (obrok, jelo) očigledno dolazi denominacijom od slovenske reči objedъ uz dodatak epenteznog L.

Pobogu, uradi genetske testove vise (pogotovo musku stranu, Y-DNA), onda ce detaljnije vidjeti odakle dolazis u srpski nacionalni korpus.

Ne znas uopce, jesu li ti preci bili ranije Sloveni ili ne, pogotovo kad su se preuzimale sve te rijeci, tvoj predak je mozda pricao neki deseti jezik. Moguce da si slovenizovani ili posrbljeni German (otprilike 40-50% danasnje srpske nacije je neslovenskog porijekla, da sam na tvom mjestu, ne bih se toliko zestio na Germane), a ovamo popujes u ime cijelog naroda i slovenskog roda.

Razmisli malo prije sto opet nesto napises u tom stilu. Evo ti jedan najobicniji primjer kako su Sloveni mogli usvajati germanske rijeci, a Germani slovenske u proslosti, pa i dalekoj, ako pricamo o proto-plemenima, itd.

"The Slavs known as the Bohemians made frequent raids across the Bavarian border, setting fire to some villae and carrying women off captive."

The Annals of Fulda, Translated and annotated by Timothy Reuter, Ninth-Century Histories, Vol. II, MaDchester University Press, 1992, p. 58.

Ovo se desavalo uvijek, otkad je svijeta i vijeka. Ako su danasnji balkanski Sloveni dosli iz tih predjela, ne treba da cudi sto imamo germanske rijeci u svom jeziku, a to vazi i za Germane, kad su u pitanju slovenske.

 

[Lesandar]

Ako su danasnji balkanski Sloveni dosli iz tih predjela, ne treba da cudi sto imamo germanske rijeci u svom jeziku, a to vazi i za Germane, kad su u pitanju slovenske.

Da, naročito su došli iz krajeva koji imaju u proseku 2,5% haplogrupe I2, nekako su im uradili genetske testove i odabrali najspremnije nosioce.

 

[Mrkalj]

Pobogu, uradi genetske testove vise (pogotovo musku stranu, Y-DNA), onda ce detaljnije vidjeti odakle dolazis u srpski nacionalni korpus.

Ne znas uopce, jesu li ti preci bili ranije Sloveni ili ne, pogotovo kad su se preuzimale sve te rijeci, tvoj predak je mozda pricao neki deseti jezik. Moguce da si slovenizovani ili posrbljeni German (otprilike 40-50% danasnje srpske nacije je neslovenskog porijekla, da sam na tvom mjestu, ne bih se toliko zestio na Germane), a ovamo popujes u ime cijelog naroda i slovenskog roda.

Razmisli malo prije sto opet nesto napises u tom stilu. Evo ti jedan najobicniji primjer kako su Sloveni mogli usvajati germanske rijeci, a Germani slovenske u proslosti, pa i dalekoj, ako pricamo o proto-plemenima, itd.

"The Slavs known as the Bohemians made frequent raids across the Bavarian border, setting fire to some villae and carrying women off captive."


Pogledajte prilog 485595

The Annals of Fulda, Translated and annotated by Timothy Reuter, Ninth-Century Histories, Vol. II, MaDchester University Press, 1992, p. 58.

Ovo se desavalo uvijek, otkad je svijeta i vijeka. Ako su danasnji balkanski Sloveni dosli iz tih predjela, ne treba da cudi sto imamo germanske rijeci u svom jeziku, a to vazi i za Germane, kad su u pitanju slovenske.

Ovo nije argument. Makar ne kontraargument za ono o čemu diskutujem. Nekoliko puta sam napisao da je činjenica da smo svi dobro izmešani ali da to ne znači da nije postojalo nešto što sam nazvao jezgro etnogeneze i objasnio. Diskusija o narodu ili etnosu nije diskusija o krvi ili genetici već diskusija o zajedničkom jeziku, mentalitetu, kulturi, običajima, mitu i istoriji ("sudbini").

Jezgro etnogeneze obkjasnio sam u razgovoru sa hrvatskim nacionalistom, diskutantom dirigent_ koji je, ako ništa drugo, inteligentan pa je pokušao da ospori. To je bilo 2013.

Srbi su etnički=jezički pojam sa kontinuitetom jezgra etnogeneze, a to znači da su narod. Pisao sam šta je jezgro etnogeneze kada gosn. Dirigentu nije bilo jasno.

Original postavio Mrkalj

Svi normalni narodi neprestano asimiliraju strance. Problem su balkanski narodi koji nemaju (zasebno) etničko jezgro (Bošnjaci, Crnogorci) ili je ono toliko malo 2-3% da postoji fenomen nacionalnog ideala kojem svi teže a niko nije to "nešto" (Hrvati). Ti narodi nisu istorijski narodi (nema srednjovekovne etnogeneze) a njihova svrha i smisao postojanja počinje i završava na ekstrabalkanskoj realizaciji doktrine divide et impera.

Original postavio Mrkalj

Naravno da ima. Odgovoreno je, upravo na ovoj temi, od ovog posta nadalje: http://forum.krstarica.com/showthrea...1#post27631598

Najkraće (za pametne) - Srbina Srbinom čini njegovo srpskojezičko poreklo; imati to poreklo znači biti unutar jezgra srpske etnogeneze.

Original postavio Mrkalj

Za narod nije bitno etničko poreklo svakog pojedinca, već da je kroz istoriju kontinuirano postojalo etničko jezgro. Na primer, to teorijski može da znači, da je neki etnos, koji je danas narod od 10 miliona pripadnika, pre dve hiljade godina činilo svega nekoliko desetina ili stotina ljudi i da je u procesu etnogeneze prilikom ujedinjenja sa drugim elementima zadržavao svoj jezik. Iz toga je teorijski moguće da prosečan pripadnik naroda ima biološko poreklo originalne etičke=jezičke grupe od svega nekoliko procenata, a da neki imaju 0% srodnosti sa etničkom grupom od koje smo počeli da posmatramo.

Pogrešna je analogija kada konfesionalna nacija, poistovećujući svoje arbitrarno nacionalno ime sa konfesijom, daje to isto arbitrarno nacionalno ime i jeziku koji upotrebljava. Konfesija je deljiva na više nacija, ali treba primetiti da zadržava ime iako se nacija njome definiše. Isto tako, jedan (isti) jezik treba da zadrži ime naroda koji ga je stvorio.

Srpski jezik govorio se u srpskim kneževinama, srpskoj srednjovekovnoj federaciji (Raška, Bosna, Duklja, Zahumlje, Hum, Paganija). Odatle objašnjenje kako je štokavica tj. srpski jezik počeo da se uliva prema primorju sa prvim bunjevačkim seobama, u Slavoniju sa šokačkim i u Krajinu sa Raškim.

Original postavio Mrkalj
Svi normalni narodi neprestano asimiliraju strance. Problem su balkanski narodi koji nemaju (zasebno) etničko jezgro (Bošnjaci, Crnogorci) ili je ono toliko malo 2-3% da postoji fenomen nacionalnog ideala kojem svi teže a niko nije to "nešto" (Hrvati). Ti narodi nisu istorijski narodi (nema srednjovekovne etnogeneze) a njihova svrha i smisao postojanja počinje i završava na ekstrabalkanskoj realizaciji doktrine divide et impera.

Original postavio Mrkalj
Greška. Mađarski narod itekako postoji jer je uvek imao mađarsko/ugarsko jezgro etnogeneze. Možda najbolji dokaz za to je mađarski jezik kojeg je jezgro bilo nosilac, a na koji su se Sloveni postepeno lepili kao lišće na ježa.

ZAto što nisu nikada imali jezgro etnogeneze, Hrvati imaju težak problem identiteta. Po pitanju identiteta u Hrvata i ustaškog ludila po stadionima, Hrvati (oni cum grano salis) sami priznaju da ne postoji etničko jezgro hrvatske nacije...

Original postavio Mrkalj
Neka bude tako, ali nemate hrvatsku jerarhiju, tj. nacionalnu crkvu, na čemu jeste bila poenta. Srpska crkva je institucionalno održavala srpsko narodno jedinstvo kada nije postojala država. S druge strane tu je narodna mitologija - kosovski mit. Hrvati nisu ni to nikada imali. Naprosto, niste bili narod, jer niste nikada imali jezgro etnogeneze, a sada ste problematična nacija, jer još niste dodefinisani. Definicija Hrvatske nacije ima problem jer je ne definiše ono što jeste, već ono što nije - nije srpska.

Original postavio sinisa123
niko ne tvrdi da je etnički identitet statična kategorija, vrlo je dinamična, ali u dugom vremenskom trajanju. takođe mora postojati jedno etničko jezgro koja okuplja tj. asimliluje, zato su one kao takve uvijek jače u centru nego na periferiji. nama se ovdje u centru etničke jezgre podvaljuje hrvatstvo kroz nekakvo “tisućoljetno etničko postojanje”kao fakat, što je apsurd. koga su hrvati asimilovali u čakavce mene ne zanima, ali ne mogu štokavci da sami sebe asimiluju u sebe. vi ovdje pravite u startu logičko samoubistvo i onda širite propagadnu tezu o dvije identične etničke grupe na istom prostoru. tako nešto ne postoji. šta se kasnije dešavalo sa političkim narodima, to je poznato, ali mi pričamo o period pretpolitičkih etičkih grupa-naroda.

 

[Tandoori Masala]

Ovo nije argument. Makar ne kontraargument za ono o čemu diskutujem. Nekoliko puta sam napisao da je činjenica da smo svi dobro izmešani ali da to ne znači da nije postojalo nešto što sam nazvao jezgro etnogeneze i objasnio. Diskusija o narodu ili etnosu nije diskusija o krvi ili genetici već diskusija o zajedničkom jeziku, mentalitetu, kulturi, običajima, mitu i istoriji ("sudbini").

Jezgro etnogeneze obkjasnio sam u razgovoru sa hrvatskim nacionalistom, diskutantom dirigent_ koji je, ako ništa drugo, inteligentan pa je pokušao da ospori. To je bilo 2013.

Srbi su etnički=jezički pojam sa kontinuitetom jezgra etnogeneze, a to znači da su narod. Pisao sam šta je jezgro etnogeneze kada gosn. Dirigentu nije bilo jasno.

Original postavio Mrkalj

Svi normalni narodi neprestano asimiliraju strance. Problem su balkanski narodi koji nemaju (zasebno) etničko jezgro (Bošnjaci, Crnogorci) ili je ono toliko malo 2-3% da postoji fenomen nacionalnog ideala kojem svi teže a niko nije to "nešto" (Hrvati). Ti narodi nisu istorijski narodi (nema srednjovekovne etnogeneze) a njihova svrha i smisao postojanja počinje i završava na ekstrabalkanskoj realizaciji doktrine divide et impera.

Original postavio Mrkalj

Naravno da ima. Odgovoreno je, upravo na ovoj temi, od ovog posta nadalje: http://forum.krstarica.com/showthrea...1#post27631598

Najkraće (za pametne) - Srbina Srbinom čini njegovo srpskojezičko poreklo; imati to poreklo znači biti unutar jezgra srpske etnogeneze.

Original postavio Mrkalj

Za narod nije bitno etničko poreklo svakog pojedinca, već da je kroz istoriju kontinuirano postojalo etničko jezgro. Na primer, to teorijski može da znači, da je neki etnos, koji je danas narod od 10 miliona pripadnika, pre dve hiljade godina činilo svega nekoliko desetina ili stotina ljudi i da je u procesu etnogeneze prilikom ujedinjenja sa drugim elementima zadržavao svoj jezik. Iz toga je teorijski moguće da prosečan pripadnik naroda ima biološko poreklo originalne etičke=jezičke grupe od svega nekoliko procenata, a da neki imaju 0% srodnosti sa etničkom grupom od koje smo počeli da posmatramo.

Pogrešna je analogija kada konfesionalna nacija, poistovećujući svoje arbitrarno nacionalno ime sa konfesijom, daje to isto arbitrarno nacionalno ime i jeziku koji upotrebljava. Konfesija je deljiva na više nacija, ali treba primetiti da zadržava ime iako se nacija njome definiše. Isto tako, jedan (isti) jezik treba da zadrži ime naroda koji ga je stvorio.

Srpski jezik govorio se u srpskim kneževinama, srpskoj srednjovekovnoj federaciji (Raška, Bosna, Duklja, Zahumlje, Hum, Paganija). Odatle objašnjenje kako je štokavica tj. srpski jezik počeo da se uliva prema primorju sa prvim bunjevačkim seobama, u Slavoniju sa šokačkim i u Krajinu sa Raškim.

Original postavio Mrkalj
Svi normalni narodi neprestano asimiliraju strance. Problem su balkanski narodi koji nemaju (zasebno) etničko jezgro (Bošnjaci, Crnogorci) ili je ono toliko malo 2-3% da postoji fenomen nacionalnog ideala kojem svi teže a niko nije to "nešto" (Hrvati). Ti narodi nisu istorijski narodi (nema srednjovekovne etnogeneze) a njihova svrha i smisao postojanja počinje i završava na ekstrabalkanskoj realizaciji doktrine divide et impera.

Original postavio Mrkalj
Greška. Mađarski narod itekako postoji jer je uvek imao mađarsko/ugarsko jezgro etnogeneze. Možda najbolji dokaz za to je mađarski jezik kojeg je jezgro bilo nosilac, a na koji su se Sloveni postepeno lepili kao lišće na ježa.

ZAto što nisu nikada imali jezgro etnogeneze, Hrvati imaju težak problem identiteta. Po pitanju identiteta u Hrvata i ustaškog ludila po stadionima, Hrvati (oni cum grano salis) sami priznaju da ne postoji etničko jezgro hrvatske nacije...

Original postavio Mrkalj
Neka bude tako, ali nemate hrvatsku jerarhiju, tj. nacionalnu crkvu, na čemu jeste bila poenta. Srpska crkva je institucionalno održavala srpsko narodno jedinstvo kada nije postojala država. S druge strane tu je narodna mitologija - kosovski mit. Hrvati nisu ni to nikada imali. Naprosto, niste bili narod, jer niste nikada imali jezgro etnogeneze, a sada ste problematična nacija, jer još niste dodefinisani. Definicija Hrvatske nacije ima problem jer je ne definiše ono što jeste, već ono što nije - nije srpska.

Original postavio sinisa123
niko ne tvrdi da je etnički identitet statična kategorija, vrlo je dinamična, ali u dugom vremenskom trajanju. takođe mora postojati jedno etničko jezgro koja okuplja tj. asimliluje, zato su one kao takve uvijek jače u centru nego na periferiji. nama se ovdje u centru etničke jezgre podvaljuje hrvatstvo kroz nekakvo “tisućoljetno etničko postojanje”kao fakat, što je apsurd. koga su hrvati asimilovali u čakavce mene ne zanima, ali ne mogu štokavci da sami sebe asimiluju u sebe. vi ovdje pravite u startu logičko samoubistvo i onda širite propagadnu tezu o dvije identične etničke grupe na istom prostoru. tako nešto ne postoji. šta se kasnije dešavalo sa političkim narodima, to je poznato, ali mi pričamo o period pretpolitičkih etičkih grupa-naroda.

1. Ne mozes govoriti u ime cijele nacije ili Slovena generalno, ako vec nemas uvid u svoju porodicnu odnosno genetsku istoriju. To je jako glupo s tvoje strane, paradoks, ako se ispostavi da ti je predak slovenizovan.

2. Usvajanje rijeci tokom istorije, ljudske i jezicke je obostrano, visestrano, kako god. Nema nikakve veze sa dnevnom politikom koja je srz tvojih tekstova.

3. Neka usvajanja (ne sve rijeci, naravno) su se desila vjerovatno i prije nastanka danasnjih etnosa i plemena, pogotovo nacija, tako da i tu diskusija gubi nit.

 

[Mrkalj]

(nastavak)

Original postavio Mrkalj

Providen(c)ije

Nego, da se mi vratimo na vulgarni latinitet. Pitanje "šta znači vulgarno-latinski" dovodi nas do daljnje logičke potpore teze o slovenskoj autohtonosti na Slovenskom Jugu. (Prosto je providencijalna slučajnost da smo se zadržali na tom pitanju dovoljno, a i repriza "Hispanije legende" na RTS-u je pomogla. )

Koji romanski jezici imaju danas padeže? Niti jedan jedini romanski jezik ne sklanja imenice po padežima. Zašto? Zato što su latinski jezik preuzimali neromanski (neitalski) narodi i postajali su poromanjeni narodi procesom relativno nagle i/ili nasilne romanizacije. S druge strane tj. ondiaderhend, (pravi) slovenski narodi nisu poslovenjeni već su imali jezgro etnogeneze i tako su zadržali sve padeže. Situaciju analognu današnjim romanskim narodima na Slovenskom Jugu prošli su jedino Bugari, Makedonci i Hrvati. U slučaju Makedonaca imamo mnogo slavizovanih (posrbljenih) Grka i Romanoromeja ("Vlaha"), a u slučaju Bugara tu su značajni i Tatarobugari kao treći među glavnim neslovenskim elementima. U Slučaju Hrvata, nije bilo etničke mase (svega 2700 Turkohorvata) pa se autohtoni srpski jezik nije toliko kvario kao u slučaju Bugara i vulgarnog latiniteta. Dakle, u slučaju Bugara možemo govoriti o vulgarno-slovenskom jeziku, pa vidimo da su otud i poneli ime (Vulgarni-Sloveni), sva je prilika.

Dodatni logički dokaz da je slovensko stanovništvo Slovenskog Juga (vulgarno zvanog Balkan) autohtono, tj. da mu je jezgro etnogeneze autohtono, leži u činjenici savršene konzervacije jezičkih principa i sposobnosti fonološke i gramatičke regeneracije (pra)starih jezičkih oblika. (O ovom zadnjem sam pisao ranije.) To smo pokazali na primeru očuvanosti padeškog sistema. Tako nešto gramatički složeno ne bi se moglo održati da je manjina jezik nametnula većini. Tako nešto izvesno znači da je

ili (1) većinsko autohtono stanovništvo govorilo slovenski,

ili (2) većinsko stanovništvo doseljeno (odgovara teoriji zvanične indogermanske istoriografije).​

Teza pod (2), međutim, nedvosmisleno je osporena nalazima genetičke genealogije koja je utvrdila činjenicu da je većina stanovništva Slovenskog Juga autohtona.

Zaključak: Očuvan padeški sistem slovenskog stanovništva na Slovenskom Jugu i potvrda autohtonosti velike većine današnjeg slovenskog stanovništva od strane genetičke genealogije snažno ukazuju da većinu stanovništva na slovenskom jugu predstavljaju autohtoni Sloveni.

Original postavio Mrkalj

Zaboga, čoveče, matematika je jasna, ma koliko se upinjao da skreneš sa teme. Tek ako si najmanje 50% poreklom naroda X, onda se može reći da mu etnički pripadaš. To znači da je najmanje 50% tvojih predaka imalo najmanje 50% predaka tog istog naroda X, odnosno predaka jezika X. To je, ujedno, definicija jezgra etnogeneze, koju svaki narod, nastao do srednjeg veka, ima.

Original postavio Mrkalj

U knjizi Pokušaj etnogeneze Hrvata piše:

Hrvati poreklom štokavci ne postoje. I ono malo turkijskih Horvata što je došlo u Dalmaciju u 10. veku nije u potpunosti uspelo da ostvari etnogenezu među čakavcima (Liburnima). Posle su ih Ugri rasporedili prema kajkavcima, pa su njih uspeli da pohrvate od 16. do 19. veka. A, kad je izmišljen televizor, pohrvaćuju sve šta stignu, ne pitaju - albanski Hrvati u Hrtkovcima, torlački Hrvati (bre Mitke!) u Rumuniji, indijanski Hrvati Kroatani u Americi...

Sintetička nacija bez etničkog jezgra, koja ima krute i brze mehanizme za nametanje propisanih kulturnih obrazaca, nastavlja potpuno nekritički da usisava sve što može u cilju teritorijalne ekspanzije.

Original postavio Mrkalj

Na temi Nesumnjivo Hrvati govori se o poreklu pojedinaca koji se smatraju Hrvatima (ako ne lično, ono od hrvatske povijesne nadriznanosti), a već u prvom kolenu vidi se da pripadaju nekom drugom narodu. Kao što vidiš, ne utvrđujemo kontinuitet porekla pojedinca kroz 1000 godina, kako impliciraš, nego diskontinuitet u prvoj generaciji. A s obzirom da se "nesumnjivi" pojedinci na temi postepeno množe, tema pretenduje da pokaže kako ogromna većina viđenih "Hrvata" nisu Hrvati (viđeni su reprezentativan uzorak), što znači da Hrvati nisu narod prema definiciji naroda sa srednjovekovnom etnogenezom već državom definisana nacija sa mehanizmom prisilne autocenzure koji ukida sve oblike nacionalnih sloboda.

Original postavio Mrkalj

Nijedan narod nije etnički čist i svi narodi imaju etnički čisto jezgro etnogeneze. Pritom se za etnički čistu pripadnost može uzeti kulturološka pripadnost - čiji je jezik glavni i neprikosnoveni element - od najmanje 75% i više (87.5%, 93.75% itd.). Biološka srodnost ne mora igrati ulogu ukoliko se radi o srodnim rasnim tipovima. Na primer, ako neki srpski par usvoji malu bebu čiji su biološki roditelji bili Francuzi i odraste kao dete Srba bez obaveštenja o svom biološkom poreklu on će biti etnički Srbin. Ako bude obavešten, može sam da odluči o kulturološkoj pripadnosti - Srbin, Francuz ili, naverovatnije, mešovit. Ako usvoje malo crnče, onda će dete sámo zatražiti obaveštenje o poreklu i odlučiti o kulturološkoj pripadnosti. Eventualno biološko poimanje etničke čistote dovodi do zaključka da na Zemlji postoji samo jedan narod, sem ako se evolucija od primata ka čoveku nije desila više od jednog puta, pa i tada, potrebno je da su te grupe međusobno izolovane. Kao zadnji voz vremenskog dosega etničkog=jezičkog jezgra nekog evropskog naroda uzimam srednji vek.

Original postavio Mrkalj

Prvo, ako srednji (kod starijih naroda i stari vek) odredimo kao vremenski okvir u kojem posmatramo neki narod na Slovenskom Jugu (a jasno smo to odredili),

...zašto bismo u Sijera Leoneu činili drugačije? Zato i govorim o jezgru etnogeneze, koje nipošto nije moglo da bude francusko, budući da su plemena subsaharske Afrike etnički=jezički definisana u doba znatno pre francuske kolonizacije. Dakle, ovo pravilo je univerzalno pa ga i na njih možemo protegnuti.

Ako primenimo konfesionalno pravilo, koje je uzeto kao apsolut hrvatske etnografije, onda ćemo imati Hrvate svih boja po svim meridijanima. Doduše, ovo pravilo važi samo za katoličke štokavce, dok se na katoličke kajkavce ne odnosi. Koja sprdnja od nauke.

Original postavio Mrkalj

Pre stopedeset godina 90% Nemaca nisu imali pojma da su di Dojčen, pa su ipak i tada bili etnički Nemci.

Nemaš jezgro etnogeneze kod Hrvata. Što bi vaš Splićo, Božidar Violić, rekao "mi smo ionako sklepan narod". A to znači da ste, najblaže rečeno, "narod-presedan", nastao sudarima različitih etničkih masa, definitivno ujedinjenih u celinu rimokatoličkom verom i srpskim jezikom.

... i to u doba nakon to što su Srbi kao narod i država učestvovali na modernim Olimpijskim igrama.

 

[Tandoori Masala]

(nastavak)

Original postavio Mrkalj

Providen(c)ije

Nego, da se mi vratimo na vulgarni latinitet. Pitanje "šta znači vulgarno-latinski" dovodi nas do daljnje logičke potpore teze o slovenskoj autohtonosti na Slovenskom Jugu. (Prosto je providencijalna slučajnost da smo se zadržali na tom pitanju dovoljno, a i repriza "Hispanije legende" na RTS-u je pomogla. )

Koji romanski jezici imaju danas padeže? Niti jedan jedini romanski jezik ne sklanja imenice po padežima. Zašto? Zato što su latinski jezik preuzimali neromanski (neitalski) narodi i postajali su poromanjeni narodi procesom relativno nagle i/ili nasilne romanizacije. S druge strane tj. ondiaderhend, (pravi) slovenski narodi nisu poslovenjeni već su imali jezgro etnogeneze i tako su zadržali sve padeže. Situaciju analognu današnjim romanskim narodima na Slovenskom Jugu prošli su jedino Bugari, Makedonci i Hrvati. U slučaju Makedonaca imamo mnogo slavizovanih (posrbljenih) Grka i Romanoromeja ("Vlaha"), a u slučaju Bugara tu su značajni i Tatarobugari kao treći među glavnim neslovenskim elementima. U Slučaju Hrvata, nije bilo etničke mase (svega 2700 Turkohorvata) pa se autohtoni srpski jezik nije toliko kvario kao u slučaju Bugara i vulgarnog latiniteta. Dakle, u slučaju Bugara možemo govoriti o vulgarno-slovenskom jeziku, pa vidimo da su otud i poneli ime (Vulgarni-Sloveni), sva je prilika.

Dodatni logički dokaz da je slovensko stanovništvo Slovenskog Juga (vulgarno zvanog Balkan) autohtono, tj. da mu je jezgro etnogeneze autohtono, leži u činjenici savršene konzervacije jezičkih principa i sposobnosti fonološke i gramatičke regeneracije (pra)starih jezičkih oblika. (O ovom zadnjem sam pisao ranije.) To smo pokazali na primeru očuvanosti padeškog sistema. Tako nešto gramatički složeno ne bi se moglo održati da je manjina jezik nametnula većini. Tako nešto izvesno znači da je

ili (1) većinsko autohtono stanovništvo govorilo slovenski,

ili (2) većinsko stanovništvo doseljeno (odgovara teoriji zvanične indogermanske istoriografije).​

Teza pod (2), međutim, nedvosmisleno je osporena nalazima genetičke genealogije koja je utvrdila činjenicu da je većina stanovništva Slovenskog Juga autohtona.

Zaključak: Očuvan padeški sistem slovenskog stanovništva na Slovenskom Jugu i potvrda autohtonosti velike većine današnjeg slovenskog stanovništva od strane genetičke genealogije snažno ukazuju da većinu stanovništva na slovenskom jugu predstavljaju autohtoni Sloveni.

Original postavio Mrkalj

Zaboga, čoveče, matematika je jasna, ma koliko se upinjao da skreneš sa teme. Tek ako si najmanje 50% poreklom naroda X, onda se može reći da mu etnički pripadaš. To znači da je najmanje 50% tvojih predaka imalo najmanje 50% predaka tog istog naroda X, odnosno predaka jezika X. To je, ujedno, definicija jezgra etnogeneze, koju svaki narod, nastao do srednjeg veka, ima.

Original postavio Mrkalj

U knjizi Pokušaj etnogeneze Hrvata piše:

Hrvati poreklom štokavci ne postoje. I ono malo turkijskih Horvata što je došlo u Dalmaciju u 10. veku nije u potpunosti uspelo da ostvari etnogenezu među čakavcima (Liburnima). Posle su ih Ugri rasporedili prema kajkavcima, pa su njih uspeli da pohrvate od 16. do 19. veka. A, kad je izmišljen televizor, pohrvaćuju sve šta stignu, ne pitaju - albanski Hrvati u Hrtkovcima, torlački Hrvati (bre Mitke!) u Rumuniji, indijanski Hrvati Kroatani u Americi...

Sintetička nacija bez etničkog jezgra, koja ima krute i brze mehanizme za nametanje propisanih kulturnih obrazaca, nastavlja potpuno nekritički da usisava sve što može u cilju teritorijalne ekspanzije.

Original postavio Mrkalj

Na temi Nesumnjivo Hrvati govori se o poreklu pojedinaca koji se smatraju Hrvatima (ako ne lično, ono od hrvatske povijesne nadriznanosti), a već u prvom kolenu vidi se da pripadaju nekom drugom narodu. Kao što vidiš, ne utvrđujemo kontinuitet porekla pojedinca kroz 1000 godina, kako impliciraš, nego diskontinuitet u prvoj generaciji. A s obzirom da se "nesumnjivi" pojedinci na temi postepeno množe, tema pretenduje da pokaže kako ogromna većina viđenih "Hrvata" nisu Hrvati (viđeni su reprezentativan uzorak), što znači da Hrvati nisu narod prema definiciji naroda sa srednjovekovnom etnogenezom već državom definisana nacija sa mehanizmom prisilne autocenzure koji ukida sve oblike nacionalnih sloboda.

Original postavio Mrkalj

Nijedan narod nije etnički čist i svi narodi imaju etnički čisto jezgro etnogeneze. Pritom se za etnički čistu pripadnost može uzeti kulturološka pripadnost - čiji je jezik glavni i neprikosnoveni element - od najmanje 75% i više (87.5%, 93.75% itd.). Biološka srodnost ne mora igrati ulogu ukoliko se radi o srodnim rasnim tipovima. Na primer, ako neki srpski par usvoji malu bebu čiji su biološki roditelji bili Francuzi i odraste kao dete Srba bez obaveštenja o svom biološkom poreklu on će biti etnički Srbin. Ako bude obavešten, može sam da odluči o kulturološkoj pripadnosti - Srbin, Francuz ili, naverovatnije, mešovit. Ako usvoje malo crnče, onda će dete sámo zatražiti obaveštenje o poreklu i odlučiti o kulturološkoj pripadnosti. Eventualno biološko poimanje etničke čistote dovodi do zaključka da na Zemlji postoji samo jedan narod, sem ako se evolucija od primata ka čoveku nije desila više od jednog puta, pa i tada, potrebno je da su te grupe međusobno izolovane. Kao zadnji voz vremenskog dosega etničkog=jezičkog jezgra nekog evropskog naroda uzimam srednji vek.

Original postavio Mrkalj

Prvo, ako srednji (kod starijih naroda i stari vek) odredimo kao vremenski okvir u kojem posmatramo neki narod na Slovenskom Jugu (a jasno smo to odredili),

...zašto bismo u Sijera Leoneu činili drugačije? Zato i govorim o jezgru etnogeneze, koje nipošto nije moglo da bude francusko, budući da su plemena subsaharske Afrike etnički=jezički definisana u doba znatno pre francuske kolonizacije. Dakle, ovo pravilo je univerzalno pa ga i na njih možemo protegnuti.

Ako primenimo konfesionalno pravilo, koje je uzeto kao apsolut hrvatske etnografije, onda ćemo imati Hrvate svih boja po svim meridijanima. Doduše, ovo pravilo važi samo za katoličke štokavce, dok se na katoličke kajkavce ne odnosi. Koja sprdnja od nauke.

Original postavio Mrkalj

Pre stopedeset godina 90% Nemaca nisu imali pojma da su di Dojčen, pa su ipak i tada bili etnički Nemci.

Nemaš jezgro etnogeneze kod Hrvata. Što bi vaš Splićo, Božidar Violić, rekao "mi smo ionako sklepan narod". A to znači da ste, najblaže rečeno, "narod-presedan", nastao sudarima različitih etničkih masa, definitivno ujedinjenih u celinu rimokatoličkom verom i srpskim jezikom.

... i to u doba nakon to što su Srbi kao narod i država učestvovali na modernim Olimpijskim igrama.

Zatrpavas temu gomilom teksta, a ne znas je li to predak slovenizovan ili ne. Hajde ti prvo uradi genetske testove, onda se zamisli nad rezultatima, pogotovo sto se tice usvajanja rijeci i jezika.

 

[Mrkalj]

1. Ne mozes govoriti u ime cijele nacije ili Slovena generalno, ako vec nemas uvid u svoju porodicnu odnosno genetsku istoriju. To je jako glupo s tvoje strane, paradoks, ako se ispostavi da ti je predak slovenizovan.

2. Usvajanje rijeci tokom istorije, ljudske i jezicke je obostrano, visestrano, kako god. Nema nikakve veze sa dnevnom politikom koja je srz tvojih tekstova.

3. Neka usvajanja (ne sve rijeci, naravno) su se desila vjerovatno i prije nastanka danasnjih etnosa i plemena, pogotovo nacija, tako da i tu diskusija gubi nit.

Zatrpavas temu gomilom teksta, a ne znas je li to predak slovenizovan ili ne. Hajde ti prvo uradi genetske testove, onda se zamisli nad rezultatima, pogotovo sto se tice usvajanja rijeci i jezika.

1. To što ti širiš ideologiju krvi i tla (genetika kao osnova poimanja nacionalnog) ne znači da si sa njom u pravu. Ja mogu govoriti u ime celog čovečanstva ako govorim sa pozicije logičkih postavki.

2. Da bi mogao da diskutuješ sa nekim moraš da pročitaš ono što je napisao, a za to nisi imao dovoljno vremena.

3. Ono što si pročitao moraš da shvatiš ako misliš da onaj sa kojim diskutuješ misli da takva diskusija ima smisla. Moraš prvo da poželiš da shvatiš sagovornika, pa onda dalje...

 

[Tandoori Masala]

1. To što ti širiš ideologiju krvi i tla (genetika kao osnova poimanja nacionalnog) ne znači da si sa njom u pravu. Ja mogu govoriti u ime celog čovečanstva ako govorim sa pozicije logičkih postavki.

2. Da bi mogao da diskutuješ sa nekim moraš da pročitaš ono što je napisao, a za to nisi imao dovoljno vremena.

3. Ono što si pročitao moraš da shvatiš ako misliš da onaj sa kojim diskutuješ misli da ima smisla. Moraš prvo da poželiš da shvatiš sagovornika, pa onda dalje...

Ne sirim ideologiju krvi i tla, nego hocu da ukazem koliko ti je logika suplja i nakaradna. Ako ti je predak slovenizovan, nema potreba da popujes ovdje cijelom narodu. Kad ti mozes drugima popovati da nisu ono sto jesu, ako se ispostavi da ti nisi ono sto mislis da jesi, vrijeme je da osjetis na svojoj kozi vlastito poimanje svijeta, nacije, naroda, jezika. Ni to ne vidis, ocito, da ti se ukazuje da si samo logicki sakat.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ranije smo o ovome diskutovali po pitanju slovenskih reči, koje su doživele navodnu metatezu likvida

Kratko rečeno, moja radna hipoteza je da je karakteristično mnogoglasje kod istočnih Slovena (zdorovo/zdravo, golova/glava,bologo/blago itd) nastalo pod uticajem neslovenskih naroda sa kojima su se mešali, a od južnoslovenskih oblika (zdravo, glava, blago), pa me je @Korsepondent iz Moskve uputio na finski jezik, pri čemu sam uočio da je istočnoslovensko područje protkano uralskim narodima u koje, uzgred, spadaju i naši komšije Mađari, a koji u svom jeziku prlikom usvajanja slovenskih reči ispoljavaju veoma sličnu osobinu: srp. brazda → mađ. barazda, srp. knjiga → mađ. konjig, srp. sliva, šljiva → mađ. silva, srp. stol → mađ. astal, srp. sreda → mađ. serda, srp. škrinja, skrinja (od skriti) → mađ. sekrenj, srp. grad → mađ. Gardoš, srp. blatno → mađ. Balaton, srp. Zlatan → mađ. Zoltan, srp. knez → mađ. Kanjiža (Canysa) itd.

Značaj ovoga leži u novoj (mojoj) paradigmi koja bi prednost na vremensko-civilizacijskoj lenti dala slovenskim nad germanskim i italskim jezicima, tj. da je npr. berg, valh, Elba, Karniola itd. nastalo od breg, vlah, Laba, Krajina itd., a ne vice versa. Danas se tvrdi kako je svaka srpska tj. slovenska reč koja počinje grupom suglasnik-R-samoglasnik ili suglasnik-L-samoglasnik ranije glasila onako kako i danas te reči glase u germanskim i italskim jezicima tj. suglasnik-samoglasnik-R i suglasnik-samoglasnik-L. Pa se tako, na osnovu tog "pravila", iako ne postoje zapisi, tvrdi da su slovenske reči pre kraja 8. veka glasile npr. golva (umesto glava), serda (umesto sreda), volh (umesto vlah), gols (umesto glas), gord (umesto grad) itd., itd., a sve s ciljem da se germanskim i latinskim oblicima pripiše originalnost i etimološka, a time i kulturološka, izvornost.

Ima, i to vrlo indikativnog. Gordoserbon nosi to ime (gord) upravo zbog toga što je iz VII stoleća.