„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

[Ahil71]

To vam je to, a vi kako hoćete.

Sve više podataka ukazuje na to da je limigatska kultura (Sarmati Servi), srpska kultura. A da servi, izvorno, nisu Servi zato što su robovi.

Ovde samo nedostaje poreklo drugog limigantskog plemena Pikenza, iz doline Peka, potomaka Tribala.

Ovi doseljenici su uslovili lingvističko približavanje Srba i sevrnih Slovena.

Gasi temu.

 

[Mrkalj]

Goran Šarić na novoj turneji u Srbiji.

Ima li snimak?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ima li snimak?

Ne znam, nisam dobio informaciju iz Kragujevca.

Dobio sam vest da bi sledeće predavanje u novoj turneji trebalo da bude u Novom Sadu. Organizuje portal Vidovdan (valjda http://www.p-portal.net/vidovdan/ ) u kulturnom centru NS.

 

[Момчило]

Ali sve su to krenuli kao emigranti...i Deretić i Bilbija i Luković Pjanovićeva i Pešić...tradicija se nastavlja i dalje, sa Živanovićem npr.

Ne bih ja to dovodio u vezu sa samoupravljanjem. Ekspanzija njihovog uticaja dolazi tek od kad su devedesetih godina dobili podršku režima i zahvaljujući određenim uslovima koje je uvela izolacija sa sankcijama.

Нисам знао да су емигранти.
Ти ликови ми нису интересантни, па не знам.

Дакле ипак су јасни трагови Орвелове "Мисаоне полиције" из страних кухиња.

Иначе сам мислио уопштено на једини јавно дозвољени, мејн стрим, јалово-бахато-вашарски квазинационализам, који се једини гаји у нашем јавном простору и који је врло успешно успео да огади национализам свим нормалцима.
Једни ће рећи да нам је подметнут путем техника контроле ума (рекламе), а други да боље и не знамо.

У сваком случају нам не треба.

Не одбацуј утицај егалитарног самоуправљања, види се на сваком кораку.
Па најгори су умислили да су најбољи, па зајашили и не пуштају српску заставу, све је вукући кроз блато.
Јер да не беше прокламоване људске уравниловке, имали бисмо истинску елиту која би нас одбранила од јаловог "национализма", који нам треба, таман онолико колико болесном зубобоља.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Mrkalj je nedavno otvorio na ovom podforumu vrlo interesantnu diskusiju: o srpskim udžbenicima iz istorije.

Hajdemo iskoristiti priliku i, kada se već bavimo teoriji zavere novoromantičara oko Berlinskog kongresa, pogledati kako je pitanje doseljavanja Slovena bilo rešeno u najstarijim srpskim školskim udžbenicima, pre sticanje pune nezavisnosti od Osmanskog carstva, u vreme Kneževine Srbije.

Ovako se učilo u srpskim školama pre 1878. godine:

 

[Pumpaj Dinstanović]

Nastavljajući ciklus stare literature o seobi Srba i Slovena na Balkansko poluostrvo koji smo započeli pre par stranica, mislim da nema boljeg kandidata za analizu od Laonika Halkokondila iz XV stoleća.

Ovde ne mislim na mit o Srbima, narodu najstarijem kako se ovom grčko-turskom piscu pogrešno pripisuje, zahvaljujući nesretnom korišćenju latinskog prevoda umesto izvornog teksta. Pogledajmo šta Halkokondil piše o poreklu Srba i Slovena (prevod Entonija Kaldelisa (1. knjiga Halkokondilovih Istorija):

Oni su se ili izdvojili iz ilirskog plemena i naselili ova područja, ili su, kako neki tvrde, došli iz dalekih krajeva Evrope preko Dunava, naime, iz Hrvatske i zemlje Prusa, sa arktičkih obala, i Sarmatije (danas zvane Rusijom) sve do krajeva nenastanjivih zbog hladnoće. Napredujući odatle, oni su prešli Dunav i stigli u zemlje uz Jadran, posle čega su se proširili duž većine obale sve do Mlečana, osvajajući je i potom nastanjujući. Ili bi možda bilo bolje reći upravo suprotno: da su se iselili iz zemalja kod Jadrana, prešli Dunav i onda dosegli dalje od nastanjenog sveta. Ali to ne bi moglo da se kaže sa ijednom dozom sigurnosti.

Sloveni poseduju kraljevstva sa obe strane Dunava i iza njega, jer je njihova rasa veoma velika i prilično mnogo rasprostranjena. Stoga, bilo bi ispravnije zaključiti da su odatle došli ovamo, nastanjujući se u zemljama duž Jadranskog mora i šire po prelasku Dunava, nego da su krenuli odavde i dospeli do krajeva sveta koji su gotovo nenastanjivi.

Halkokondil polemiše o ilirskom pitanju i, razmatrajući etnografsku sliku i svoje izvore, obrazlaže: ili je Ilirik mesto porekla tog roda, davši ime, tom rodu, ili su, kako je pronašao po svojim izvorima, u pitanju potomci doseljenika na Balkansko poluostrvo. Njegov konačni zaključak tog kratkog eskursa kojim se bavi poreklom Srba i uopšteno Južnih Slovena i za koje vreme iskazuje određene svoje nesigurnosti, jeste da će biti da se ipak tu radi o doseljenicima, a ne o autohtonom stanovništvu.

Ono što je od vrlo velikog značaja od ovih podataka koje nam Halkokondil donosi jeste da tu imamo, izgleda, nezavisnu potvrdu Porfirogenitovih navoda. Neki od Halkićevih izvora je, izgleda, svedočio o Severnoj Hrvatskoj koju poznajemo iz Porfijevog izvora. Značaj ovoga je još Relja Novaković u svojim delima zacrtao, uz dobro svedenu opasku da Halkokondil potvrđuje narativ o jugoistočnom smeru doseljavanja Srba, docnije kada govori o eksplicitno Srbima (odnosno, kako se može videti i iz pominjanja Sarmatije, o starom istoriografskom narativu o poreklu iz Vavilona, preko Kavkaza u Sarmatiju, pa na zapad do Polablja i onda završetku oluka seobom na centralno područje Balkana).

P. S. Prosto nemam reči, koliko provera izvora ispostavlja se kao jedna prava mentalna agonija kod novoromantičara. Bilo bi tužno, da nije toliko smešno...verovatno je tragikomično najkorektniji izraz. Kreće se od Srba naroda najstarijeg (nije reč o samo Srbima) gde se umeta zbog zakržalog latinskog prepisa (koji koriste uprkos tome što postoji grčki original, upravo iz zbirki rimokatoličkog korpusa koji isti doslovno pljuju zaobilazeći pravoslavni) kako navodno kaže Laonik pouzdano znam (a zapravo doslovno veli da upravo nije siguran) da bismo došli do toga da je stari Džoni, inače gotovo Sveto pismo kod autohtonističkih publicista zbog pomenutog, iskvarenog i iz konteksta istrgnutog citata, zapravo ovejani pristalica „Bečko-berlinske sekte”. I to sve pored, kako bi ispalo nekritičkim i delomičnim čitanjem teksta, uz to da bi ispalo još da su Srbi hrvatskog porekla. Evo kako bi to izgledalo, primenom metodologije prvenaca srpske autohtonističke škole:

Serblos...a Croatia...profecti.

Srbi...iz Hrvatske dođoše.

 

[Ahil71]

Nastavljajući ciklus stare literature o seobi Srba i Slovena na Balkansko poluostrvo koji smo započeli pre par stranica, mislim da nema boljeg kandidata za analizu od Laonika Halkokondila iz XV stoleća.

Ovde ne mislim na mit o Srbima, narodu najstarijem kako se ovom grčko-turskom piscu pogrešno pripisuje, zahvaljujući nesretnom korišćenju latinskog prevoda umesto izvornog teksta. Pogledajmo šta Halkokondil piše o poreklu Srba i Slovena (prevod Entonija Kaldelisa (1. knjiga Halkokondilovih Istorija):

Halkokondil polemiše o ilirskom pitanju i, razmatrajući etnografsku sliku i svoje izvore, obrazlaže: ili je Ilirik mesto porekla tog roda, davši ime, tom rodu, ili su, kako je pronašao po svojim izvorima, u pitanju potomci doseljenika na Balkansko poluostrvo. Njegov konačni zaključak tog kratkog eskursa kojim se bavi poreklom Srba i uopšteno Južnih Slovena i za koje vreme iskazuje određene svoje nesigurnosti, jeste da će biti da se ipak tu radi o doseljenicima, a ne o autohtonom stanovništvu.

Ono što je od vrlo velikog značaja od ovih podataka koje nam Halkokondil donosi jeste da tu imamo, izgleda, nezavisnu potvrdu Porfirogenitovih navoda. Neki od Halkićevih izvora je, izgleda, svedočio o Severnoj Hrvatskoj koju poznajemo iz Porfijevog izvora. Značaj ovoga je još Relja Novaković u svojim delima zacrtao, uz dobro svedenu opasku da Halkokondil potvrđuje narativ o jugoistočnom smeru doseljavanja Srba, docnije kada govori o eksplicitno Srbima (odnosno, kako se može videti i iz pominjanja Sarmatije, o starom istoriografskom narativu o poreklu iz Vavilona, preko Kavkaza u Sarmatiju, pa na zapad do Polablja i onda završetku oluka seobom na centralno područje Balkana).

Nesporno je postojanje Hrvatske na prostoru jugoistočne Poljske.
Karpati razdvajaju Hrvatsku i Belu Srbiju, koja se nalazila u gornjem Potisju.

Prostor limigantske kulture su razdvojili Avari i kasnije Mađari.
Ova grupa je ostala izolovana u gornjem Potisju.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Bavarski humanista i istoriograf, Johan Georg Turmajer, poznatiji kao Jovan Aventin (Jovan Augzburški) sastavio je 1523. Bavarske anale (Annales Boioirum).

U IV knjizi Anala, 32-39:

Aventin piše o provalama Slovena tj. Venda, koji su prešli Dunav i zauzeli Ilirik. Hronološki okvir u koji se smeštaju zbivanja koje opisuje jeste sedma godina vladavine cara Mavrikija (588/589. godine).

Poređenje starije istoriografije i njenog pristupa porekla Južnih Slovena nam otkriva jedan od diskursa, koji je posebno postao popularan u sporovima između nemačkih i slovenskih škola. Nemci su više insistirali na Vendima, između ostalog pokušavajući vezati poreklo Južnih Slovena više sa Germanijom, kao kulturnom i istorijskom geografskom celinom. Na drugoj strani (nasuprot Krancu, Aventinu i drugima, te dominantna misao u slovenskim zemljama) stoji sarmatska škola, koja vezuje poreklo Slovena za stepska područja istočne Evrope. Kao što smo videli, čak i kada bi postojala određena tendencija uvažavanja razmišljanja o poreklu Srba sa konkretno severozapada (iz smera Polablja) čak se i tada insistira na njihovom pređašnjem poreklu sa istočnih zemalja, iza Karpata i prema Kavkazu.

Novoromantičari uporno greše zbog toga što, u skladu sa sveopštim anahronističkim pogledima. oni preslikavaju modernija vremena na na davnašnja, kao da je u prošlosti bilo značajno ko je prvi negde a ko su došljaci. Naprotiv, kontekst u ta vremena uopšte nije bio takav, već u vezi pitanju slavne prošlosti (odnosno, uklapanja pojedine origo gentis u biblijsko stablo posle Nojevog potopa i u okvire etiološke priče Vavilonske kule, ili u kontekst proslavljene grčko-rimske civilizacije). Sasvim je nebitno da li neko škotsko pleme može dokazati da se smatra da je tu od starine, ili se radi o nekakvim skorijim doseljenicima iz Irske, ukoliko se radi o ni manje ni više no porodu Aleksandra Makedonskog. U dijalogu, koji je često poprimao i žešće oblike, istoričarima slovenskih zemalja nije bilo od značaja utvrditi vezu sa starijim stanovništvom Germanije i Ilirika, već naprotiv, pobiti te tvrdnje i insistirati da se radi o doseljenicima iz Sarmatije, na temelju čega je bila razvijana skitosarmatska teorija o poreklu Slovena. Za same Slovene mnogo je bilo značajnije dokazati da se radi o došljacima i njihovim potomcima jer na taj način dolazi do izdvajanja iz korpusa zemalja čiji je cilj bio dominacija Svetog Rimskog Carstva i Rimokatoličke crkve. U drevnim narodima Sarmatije Sloveni su u svojoj istoriografsko-mitografskoj paradigmi dobili slavne pretke.

Zbog toga srpska autohtonistička škola tu čini sličnu grešku kao za vreme nekritičkog pristupa i oslanjanja na književna dela iz jadranskog primorja, koristeći u svojim teorijama primarno dela nastala u duhu agende Vatikana. To znači da bi pravo ime za SAŠ, kao nastavljača te iste misli (i političkih, a ne naučnih motiva), najkorektnije bilo vatikansko-germanska istorijska škola (što bi, naravno, ipak donekle bilo pogrešno, jer su se rečenih ideja i stavova, i jedni i drugi odrekl).

 

[loš đak Boža]

U Sisku je predstavljena knjiga koja govori o vezama hrvatskog i asirskog jezika. Bog zna, možda ima nešto u svemu tome

U Sisku predstavljena knjiga Aramejski asirski jezik u hrvatskom kroatskom jeziku
KULTURA 16/03/2018 Marin Fran

Yago1
SISAK – U četvrtak je u Velikom kaptolu u Sisku predstavljena knjiga Aramejski asirski jezik u hrvatskom kroatskom jeziku. O knjizi su govorili biskup sisački mons. Vlado Košić, prof.Ivan Prskalo, dekan Učiteljskog fakulteta sveučilišta u Zagrebu te sam autor dr.sc.Mihael Yago. Biskup Košić je rekao kako se radi o pionirskom radu ovakve vrste:

„Htio bih reći kako je to jedan pionirski amaterski rad koji pokazuje veliko zanimanje jednostavno iz samog opažanja. Dakle, kada je doktor tu došao i započeo studij, kada je tu živio čudio se kako to on poznaje puno riječi koje su ga povezivale s njegovim zavičajem. I zato je on nekako zaključio budući tu ima tisuću i nešto riječi koje su bliske, zajedničke ili istog korijena da je moguća veza naših naroda, od starine, rekli bi smo od tih davnina.“



Prof. Prskalo je rekao kako knjiga postavlja mnoga pitanja na koja će povijesna znanost morati dati odgovor.

„U napisanom materijalu koji vam je tu prezentan nalaze se mnoge jezične sličnosti koje možda ne daju potpune odgovore o porijeklu našeg naroda, ali otvaraju mnoga pitanja na koja će povijesna znanost morati odgovoriti. Istraživanja počinju pitanjima. Nekada su ona pokretač istine i u tom smislu je ova knjiga neprocjenjiva. Ona pokazuje kako ništa ne može zaustaviti ljudsku težnju za otkrivanjem nepoznatog i za ono dječje zašto što također svrstava našeg autora u jedno od voljene Božje djece te onih najmanjih u svekolikom, kako god je to protumačio i dr.Yago, u biblijskom značenju. I kakvu god je vezu autor tražio, i kakva god će veza, aramejskog i hrvatskog naroda biti potvrđene, autor je utvrdio istinu koja premašuje značaj i ove knjige i onih budućih koje će, siguran sam, napisati.“



Autor dr.Mihael Yago je da mnogo primjera riječi, toponima i prezimena u Hrvatskoj koja su izvorno aramejska.

Prisjetivši se svog dolaska u Hrvatsku autor knjige dr. Yago je istaknuo da mu je zanimanje za povezivanje hrvatskog i aramejskog probudila prva riječ koju je čuo nakon što je izašao iz vlaka u Zagrebu i pitao taksista za adresu, a to je „tamo“. U nastavku Yago je govorio o značenju i prijevodima pojedinih biblijskih riječi, kao i imena mjesta i osobnih imena.

„Aramejski jezik za jednu riječ ima pet značenja. Moraš biti dovoljno mudar i uzeti pravu riječ na pravom mjestu. Zato smatram da u današnjim prijevodima Biblije imamo velikih grešaka i zabluda. Ako mi Bog da zdravlja, nadam se da ću napraviti jednu knjigu i o toj temi. Ima stotina tema u Bibliji koje su krivo prevedene i bilo bi dobro da se to ispravi“, ustvrdio je Yago osvrnuvši se još na sličnosti brojnih hrvatskih i aramejskih običaja te istakavši kako nije slučajnost da se neki mogu pronaći samo u Hrvatskoj i na području Mezopotanije.

Nakon predstavljanja uslijedila su pitanja, a mnogi su i kupili knjigu.

]

http://portal53.hr/u-sisku-predstav...i-asirski-jezik-u-hrvatskom-kroatskom-jeziku/

 

[Pumpaj Dinstanović]

Aventin na jednom mestu piše (nešto malo pre dela o slovenskom naseljavanju na Balkansko poluostrvo) i o Srbima...i moram priznati da je prilično zbunjujuće:

Accepta publica fide, cum coniugibus, liberis, opibus, translati sunt in Pannoniam, nominatur adhuc ibi Servia, quam etiam Sextus Ruffus inter partes Pannoniae enumerat.

Prema ovome, Srbi su prihvatili federatski status sa Rimskim carstvom i prebacili se u Panoniju, zajedno sa svojim imetkom i porodicama. Onda dodaje da tu i danas (krajem XV i početkom XVI stoleća) nalazi neka Srbija, ali i da ju je neki Sekst Ruf ubrajao u Panoniju. Docnije još više zbunjuje spominjanje nekakvog Markelina, kome se pripisuje da je prvi imenovao Srbe na latinskom jeziku:

Marcellinus Servorum, nomen Latinum, et commune esse credidit.

Iza Seksta Rufa se gotovo sigurno krije rimski hroničar iz IV stoleća, Fest. Međutim, nije mi poznato da je Fest u ijednom trenutku pomenuo Srbiju; ovo me je navelo da se ne radi možda tu o nekim od antičkih naziva koji se dovodi u vezu sa Slovenima ili Srbima; Goti su mi pali na pamet. Međutim, sledeća rečenica glasi:

Alios video, vt barbarorum, et proprium Gotorum accipere: ego amplius quaerendum censeo.

Ovde ispada da je Aventin vrlo skeptičan po ovom pitanju, smatrajući da bi podrobnije istraživanje bilo potrebno pre nego što se dovedu u vezu sa Gotima, tako da je vrlo verovatno da se ne radi o tome. Markelin je verovatno Marcelin Komes, hroničar iz VI stoleća, koji takođe ne pominje Srbe (ali se bar Aventin ograđuje ovde, ističući samo da je to čuo da se njemu pripisuje, a ne i da je proverio).

Možda sam malčice pod uticajem stare istoriografske sarmatske škole i da sam ih previše često video u poslednjih par sedmica...ali meni ovde zvone u glavi malo Roksolani..

Još mi je više interesantna Srbija koja se i danas nalazi tamo, u Panoniji. Prva pomisao bi možda bila da je to Srbija, naravno...ali da li se možda radi ipak o (današnjoj) istočnoj Slavoniji? Podsetimo se čuvene Lazarove mape (Tabula Hungariae) nastale pre 1528. godine i „Raške” između Save i Drave:

 

[Ahil71]

Aventin na jednom mestu piše (nešto malo pre dela o slovenskom naseljavanju na Balkansko poluostrvo) i o Srbima...i moram priznati da je prilično zbunjujuće:



Prema ovome, Srbi su prihvatili federatski status sa Rimskim carstvom i prebacili se u Panoniju, zajedno sa svojim imetkom i porodicama. Onda dodaje da tu i danas (krajem XV i početkom XVI stoleća) nalazi neka Srbija, ali i da ju je neki Sekst Ruf ubrajao u Panoniju. Docnije još više zbunjuje spominjanje nekakvog Markelina, kome se pripisuje da je prvi imenovao Srbe na latinskom jeziku:



Iza Seksta Rufa se gotovo sigurno krije rimski hroničar iz IV stoleća, Fest. Međutim, nije mi poznato da je Fest u ijednom trenutku pomenuo Srbiju; ovo me je navelo da se ne radi možda tu o nekim od antičkih naziva koji se dovodi u vezu sa Slovenima ili Srbima; Goti su mi pali na pamet. Međutim, sledeća rečenica glasi:



Ovde ispada da je Aventin vrlo skeptičan po ovom pitanju, smatrajući da bi podrobnije istraživanje bilo potrebno pre nego što se dovedu u vezu sa Gotima, tako da je vrlo verovatno da se ne radi o tome. Markelin je verovatno Marcelin Komes, hroničar iz VI stoleća, koji takođe ne pominje Srbe (ali se bar Aventin ograđuje ovde, ističući samo da je to čuo da se njemu pripisuje, a ne i da je proverio).

Možda sam malčice pod uticajem stare istoriografske sarmatske škole i da sam ih previše često video u poslednjih par sedmica...ali meni ovde zvone u glavi malo Roksolani..

Još mi je više interesantna Srbija koja se i danas nalazi tamo, u Panoniji. Prva pomisao bi možda bila da je to Srbija, naravno...ali da li se možda radi ipak o (današnjoj) istočnoj Slavoniji? Podsetimo se čuvene Lazarove mape (Tabula Hungariae) nastale pre 1528. godine i „Raške” između Save i Drave:

Armijan Marcelin i Sarmati Servi?

 

[haeul]

Није проблем повезивање имена Секста Руфа са Фестом, већ веродостојности неких од дела које носе то име. Ако се добро сећам, бар једно дело које ности име Секста Руфа се у науци сматра за фалсификат из 15-16. века.

 

[Pumpaj Dinstanović]

U Sisku je predstavljena knjiga koja govori o vezama hrvatskog i asirskog jezika. Bog zna, možda ima nešto u svemu tome



http://portal53.hr/u-sisku-predstav...i-asirski-jezik-u-hrvatskom-kroatskom-jeziku/

Joj šta stvašta pišu...

ustvrdio je Yago osvrnuvši se još na sličnosti brojnih hrvatskih i aramejskih običaja te istakavši kako nije slučajnost da se neki mogu pronaći samo u Hrvatskoj i na području Mezopotanije.

Meni deluje da je Jago, pošto je Asirac, odlučio malo unovčiti svoje poreklo i poznavanje jezika, koristeći jednu duboko religioznu zajednicu patriota, kojima lako može servirati.

Ono što je pravi problem ovde jeste što mu se na Učiteljskom fakultetu zagrebačkog univerziteta pruža prostor za promociju ovog dela, u kojoj učestvuje glavom i bradom njegov lični priajtelj, dekan tog fakulteta Ivan Prskalo.

Armijan Marcelin i Sarmati Servi?

Da, izgleda da se o njemu radi. Po daljnjem tekstu, ako sam dobro rastumačio, Aventin Srbe razdvaja od Sarmata, tj. slobodnih Sarmata, kojima je car Konstantije II (337-361) potvrdio nekog Zizaja za kralja. No, definitivno bih rekao da si u pravu da se tu radi o Amijanu.

Није проблем повезивање имена Секста Руфа са Фестом, већ веродостојности неких од дела које носе то име. Ако се добро сећам, бар једно дело које ности име Секста Руфа се у науци сматра за фалсификат из 15-16. века.

Aventin piše na početku XVI st., tako da nije mogao koristiti falsifikat Onufrija Panvinija (1558).

Izgleda da se tu može raditi o rukopisu koji je Flavio Bjondo pronašao u Monte Kasinu, a koji pominje u De Roma instaurata.

Dakle, radi se definitivno o falsifikatu iz (najkasnije sredine) XV stoleća, koji je izgleda i do Aventina bio dospeo.

 

[Ројалиста]

Možda sam malčice pod uticajem stare istoriografske sarmatske škole i da sam ih previše često video u poslednjih par sedmica...ali meni ovde zvone u glavi malo Roksolani..

Još mi je više interesantna Srbija koja se i danas nalazi tamo, u Panoniji. Prva pomisao bi možda bila da je to Srbija, naravno...ali da li se možda radi ipak o (današnjoj) istočnoj Slavoniji? Podsetimo se čuvene Lazarove mape (Tabula Hungariae) nastale pre 1528. godine i „Raške” između Save i Drave:

Ми смо тај натпис Raßn на Лазаревој карти доводили у везу са Србима који су на тај простор пребегли током турских ратовања по Србији и Босни. Угарски извори бележе константне мање и веће сеобе Срба на простор северно од Саве и Дунава. А током XVI века, већ има картографских примера где се и Банат назива Рашком, као овај из 1575. (в. Modern Geographic Table of Geography, ту је Рашка и у "Славонији" опет), или раније Срем Србијом 1548. године.

Spojler

Johannes Honterus, Rudimenta cosmographica, Zürich, 1548

 

[loš đak Boža]

Joj šta stvašta pišu...





Meni deluje da je Jago, pošto je Asirac, odlučio malo unovčiti svoje poreklo i poznavanje jezika, koristeći jednu duboko religioznu zajednicu patriota, kojima lako može servirati.

Ono što je pravi problem ovde jeste što mu se na Učiteljskom fakultetu zagrebačkog univerziteta pruža prostor za promociju ovog dela, u kojoj učestvuje glavom i bradom njegov lični priajtelj, dekan tog fakulteta Ivan Prskalo.

Ne znam ja. Ima tu nešto. Kad pogledaš spisak toponima, u Izraelu i Siriji imaš više toponima sa imenom Horvat nego onih sa korenom Srb u Poljskoj:

U Izraelu, njih par
https://books.google.rs/books?id=UU...KgQ6AEITTAF#v=onepage&q=horvat israel&f=false

I u Siriji, isto par
http://www.csc.org.il/db/browse.aspx?db=holy.land&sL=H&sK=Horvat Berachot&sT=keywords

I to ih imaš od severa Izraela, od Galileje
https://en.wikipedia.org/wiki/Horvat_Galil

do juga Izraela, u pustinji Negev
https://en.wikipedia.org/wiki/Horvat_Maon

A postoji i Horvat Kur (ju tisućljetne kulture)
http://kinneret-excavations.org/?page_id=30

I Horvat Amuda
https://www.haaretz.com/archaeology...0-year-old-edomite-temple-in-israel-1.5627340

Inače, već par godina pokušavam da provalim što ustvari znači to Horvat, ali u biti nisam uspeo. Kao da u svakoj sintagmi ima drugo značenje

 

[cronnin]

Mene ne zanima taj deo, već onaj drugi:

„Aramejski jezik za jednu riječ ima pet značenja. Moraš biti dovoljno mudar i uzeti pravu riječ na pravom mjestu. Zato smatram da u današnjim prijevodima Biblije imamo velikih grešaka i zabluda. Ako mi Bog da zdravlja, nadam se da ću napraviti jednu knjigu i o toj temi. Ima stotina tema u Bibliji koje su krivo prevedene i bilo bi dobro da se to ispravi“

 

[loš đak Boža]

Mene ne zanima taj deo, već onaj drugi:

„Aramejski jezik za jednu riječ ima pet značenja. Moraš biti dovoljno mudar i uzeti pravu riječ na pravom mjestu. Zato smatram da u današnjim prijevodima Biblije imamo velikih grešaka i zabluda. Ako mi Bog da zdravlja, nadam se da ću napraviti jednu knjigu i o toj temi. Ima stotina tema u Bibliji koje su krivo prevedene i bilo bi dobro da se to ispravi“

Tu tek ništa ne razumem.

 

[Сребрена]

Tu tek ništa ne razumem.

Ни ја .

Mene ne zanima taj deo, već onaj drugi:

„Aramejski jezik za jednu riječ ima pet značenja. Moraš biti dovoljno mudar i uzeti pravu riječ na pravom mjestu. Zato smatram da u današnjim prijevodima Biblije imamo velikih grešaka i zabluda. Ako mi Bog da zdravlja, nadam se da ću napraviti jednu knjigu i o toj temi. Ima stotina tema u Bibliji koje su krivo prevedene i bilo bi dobro da se to ispravi“

Нелогично је да се мисли на Стари завет, вероватно је реч о Новом.
Верује се да су први записи о Христовом деловању били записани на арамејском језику, али Црква их није уврстила у канон. Четири Јеванђеља која су канонизована у Новом завету написана су на грчком језику.

U Sisku je predstavljena knjiga koja govori o vezama hrvatskog i asirskog jezika. Bog zna, možda ima nešto u svemu tome
http://portal53.hr/u-sisku-predstav...i-asirski-jezik-u-hrvatskom-kroatskom-jeziku/

Славен је поставио на овој теми насловницу књиге "Најстарији језик Библије" где је ауторка, 1929.године, познавајући језик..

..описивале неко сирско становништво, сирске овце и слично..давно сам читала, не памтим детаље, али, ти "Сири" би били староседеоци (мирни, тихи земљоделници и сточари, нератоборни скроз).. и такође налазила неке сродности са нашим језиком.
Ако ме сећање не вара, у библијском причи о ватреном жбуну, кад се говори о жртвовању Исака, Анђелија С.Спајић препознаје да се ради о сирском овну/јагњету.

 

[cronnin]

Pretpostavljam da misli na Septagint.... .mada, i starozavetni spisi su u orginalu mahom na hebrejskom.
https://en.wikipedia.org/wiki/Old_Testament#Content
Ne znam da postoje ikakvi originalni zapisi koji su uvršteni u Novi zavet na aramejskom ili hebrejskom jeziku?

Bilo bi zanimljivo znati, koliko su ustvari aramejski i hebrejski bili slični:
https://upload.wikimedia.org/wikipe...itic_1st_AD.svg/2000px-Semitic_1st_AD.svg.png

 

[Сребрена]

Bilo bi zanimljivo znati, koliko su ustvari aramejski i hebrejski bili slični:

 

[cronnin]

Toliko su ti jezici daleko od mene, da nemam nikakav osećaj. Da li je razlika kao u današnje vreme između srpskog i ruskog, ili recimo veća...
Da li je onaj ko je govorio hebrejski pre 2000 godina razumeo (bar delimično) onoga koji priča aramejskim?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Славен је поставио на овој теми насловницу књиге "Најстарији језик Библије" где је ауторка, 1929.године, познавајући језик..

..описивале неко сирско становништво, сирске овце и слично..давно сам читала, не памтим детаље, али, ти "Сири" би били староседеоци (мирни, тихи земљоделници и сточари, нератоборни скроз).. и такође налазила неке сродности са нашим језиком.
Ако ме сећање не вара, у библијском причи о ватреном жбуну, кад се говори о жртвовању Исака, Анђелија С.Спајић препознаје да се ради о сирском овну/јагњету.

Mala ispravka, niije poznavala aramejski...koristila se prevodima.

Inače jedno vrlo fascinantna žena koja zaslužuje mali članak o njoj...služila je u vreme Prvog svetskog rata. Ima i odlikovanja.

 

[Ahil71]

Bavarski humanista i istoriograf, Johan Georg Turmajer, poznatiji kao Jovan Aventin (Jovan Augzburški) sastavio je 1523. Bavarske anale (Annales Boioirum).

U IV knjizi Anala, 32-39:

Aventin piše o provalama Slovena tj. Venda, koji su prešli Dunav i zauzeli Ilirik. Hronološki okvir u koji se smeštaju zbivanja koje opisuje jeste sedma godina vladavine cara Mavrikija (588/589. godine).

Na putu za Polablje?
https://en.wikipedia.org/wiki/Daurentius
https://sr.wikipedia.org/wiki/Кнез_Добрета

 

[Apsolutno Svoj]

Oprostite sto pitam, ne razumem sta se misli pod Beckom skolom? i sta znaci ova druga novoromanticarska.

 

[Сребрена]

Ne znam da postoje ikakvi originalni zapisi koji su uvršteni u Novi zavet na aramejskom ili hebrejskom jeziku?

Најпознатија реченица на арамејском је она коју Исус изговара, као своју последњу, на распећу: ""Eloi, Eloi, lama sabahtani"" ( "Боже,Боже, што остави ме?"), у нашим преводима "Оче, оче, зашто си ме оставио" .

Nakon vavilonskog ropstva, Izraelci govore aramejskim jezikom, koji je maternji jezik Izraelaca u Isusovo vreme. U Starom zavetu na aramejskom su napisane od Danilo 2,4 do kraja 7. poglavlja, nekoliko stihova u Jezdrinoj knjizi, zatim jedan stih u Jeremiji (10,11) i jedna riječ u Prvoj Mojsijevoj (31,47). U Novom zavetu se spominju neke aramejske reči: "efata" (otvori se (Marko 7,34), "talita kumi" ("ustani devojčice", Marko 5,41), "Eloi, Eloi, lama sabahtani" ("Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio", Marko 15,34) i "maran ata" ("Gospod dolazi") ili "marana ta" ("Gospode, dođi"- 1. Korinćanima 15,22). U nekim delovima Bliskog Istoka i danas se govori aramejskim jezikom (koji se sada zove sirijskim).

https://drevnapisma.weebly.com/104010881072108410771112108910821080-11121077107910801082.html
http://www.biblija.rs/pages/biblija_biblijski_jezici.html