„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Upravo se u tome sastoji tvoje odsustvo logike sto pomorska terminologija Istre i Venecije, bas tamo gde potenciras Moranu, nije slovenska. Druga stvar, zasto bi Sloveni zvali barustinu i jezero morem, ako su vec bili u dodiru s ogromnim vodenim prostranstvom poput Jadrana, odn. Sredozemlja?

Tebi izgleda treba sve objasniti u detalje, pošto kod tebe logika ne funkcioniše. Ali dobro i to mogu.

Tamo gde su Rimljani, odnosno Latini okupirali jadransku obalu tamo je prisutna njihova pomorska terminologija. I ne znam šta ti od ovoga ne shvaćaš. Ali uopšte to nije bitno, bitno je to da Sloveni imaju razvijenu pomorsku terminologiju, a ja vas pitam, kada su to Sloveni uspeli da rzviju svoju sopstvenu pomorsku terminologiju?

Pa lepo sam ti rekao zašto su Sloveni nazvali ne samo stajaće vode po Morani, nego i tekuće vode. Ako nisi shvatio moga detaljnoga obrazloženja, ponovit ću ti. I shvati već jednom da nisu samo Sloveni nazvali vode tim imenom nego i Itali, Germani, Kelti, Balti,..


Nista to nije ustanovljeno, Furlanka govori o hipotezi koju je vec ranije iznio jedan Nijemac, da je naziv za more (ali ne stajace vode i rijeke) u vezi s glagolom "umirati".

:hahaha:


Kakva je to nocna mora natjerala Ruse, Poljake, Cehe i Slovake da slatkovodna jezera i bare u unutrasnjosti nazivaju morem?


Ti si stvarno izgubljeni slučaj.
 
Poslednja izmena:
Upravo na to sam mislio kada sam govorio o odustajanju. Dakle to je ta lijenost - pisac nam je težak, hajdemo sebe proglasiti glupima i bataliti u potpunosti istoriju! Pa ukoliko je istorijska nauka preteška za čovjekov um, zašto bi iko ikad bio istoričar?

Pa, ne, nije tako. To što je za tebe nešto preteško, ne znači da je i za nekoga ko se nekom sferom bavi neki duži vremenski period, recimo godinama. Nećeš mene čuti da je recimo prosto nemoguće baviti se teorijom struna, samo zato što imam površno razumijevanje tog domena astrofizike, odnono jer mi je mnogo šta nejasno i neshvatljivo. Ili ne mora baš to, uzmi recimo nuklearnu fiziku ili molekularnu biologiju.

No, da se vratim konretnije na Jordanesa, istoričarki posao se, kao i u slučaju kod svakog naučnika, ne vrti oko odustajanja od zadatka zato što se naizgled čini preteškim, već naprotiv, što je nešto veći problem, to je ujedno i veći izazov. O Jordanesu imaš više od čitava dva vijeka kritičke obrade i relevantne naučne literature, od Teodora Momzena pa na dalje.
Kao što sam već bio napisao u nekoj od poruka prethodno upućenih tebi, nije problem ovdje kod tog gotskog pisca, već izgleda kod nedostatka poznavanja istorijskih izvora sa tvoje strane (ili možda bolje rečeno, poznavanja njihove prirode). Jordanesova djela su istorijski izvori i to je prosta činjenica. Kao što sam ti pokušao pojasniti, ne postoji podjela na "pouzdane" i "nepouzdane" pisce, te samim time u istoriji kao društveno'humanističkoj disciplini ne postoji uopšte ni kolektivna kvalifiacija nekog djela na nivou njegovog totalno odbacivanja zbog nekih pojedinih segmenata koji su izvučeni iz konteksta.

Ja sam ti naveo Jordanesa samo kao jedan primjer. Pisanih izvora imamo još podosta...mogli bismo čitave stranice ovdje napisati o njima. Evo ti, recimo, malo Prokopija iz Cezareje:





Da li ti se ovdje čini da je riječ o nekakvim "plemenama janjičara"?

Što se tiče tvoje liste nedoumica, pa samo sam krenuo nekim redoslijedom. Poruka 11.371. predatira poruci tvojoj docnijoj, poruci br. 11.372., na koju još nikada nisam bio stigao da repliciram. Hajdemo otvarati i zatvarati teme redom, a ne da pišemo romane i dosadimo i samim sebi kako i drugima.

Ne bi bilo od zgoreg da recimo ti pogledaš ovu knjigu nedavno upokojenog istoričara, Tibora Živkovića: Južni Sloveni pod vizantijskom vlašću 600-1025. g. To bi olakšalo dosta stvari i omogućilo da se vodi konstruktivna diskusija, jer ovako mi se čini da nemaš nužno predznanje za nju, a većina ljudi ovdje (nažalost) nema strpljenja (ako uopšte ima vremena) da pojašnjava stvari do najtanačnijih razina, očekujući da diskutanti ulaze sa nekim znanjem, ili barem onim koje se može nabaviti u osnovnoj i srednjoj školi uz barem ponešto dodatnog amaterskog interesovanja. Mogao bih pažljivije prelistati Živkovićevu knjigu da se vratim na nju i potražiti neku dodatnu, noviju literaturu na tu temu, pa da ti ovdje to prepričam u par riječi, ali lakše bi (za mene) naravno bilo ukoliko te korake ti sam preduzmeš, čisto da bi se znalo o čemu se diskutuje. Znači, da ne kažeš ovako u sred razgovora šta je antroponimija ili se začudiš kada čuješ neko sasvim novo ime iz slovenske prošlosti.

O pitanju konkretno slavizacije prostora današnje srpske države, imaš ovdje: Sloveni i Romeji. Slavizacija na prostoru Srbije od VII do XI veka (neka ti to bude neka osnova jerbo, naravno, rad nije bez svojih manjkavosti, jer je nastajao u glavnom u autorovom mladalačkom periodu).


Не могу се похвалити бројем прочитаних историјских књига.
Јорданес и Милојевић су ми држали пажњу, сваки по пола сата максимално и не видех никакву разлику.
Хвала за књиге.
 
"У Валахији је појам român дуго био назив за робове у сиромашним провинцијама."
Zef Mirdita - Vlasi, polinomičan narod - Hrvatski institut za povijest, Zagreb 2007.
Немој да стављаш каписле у кубури, хајдучино. Потребни су барут и права зрна.
 
Не могу се похвалити бројем прочитаних историјских књига.
Јорданес и Милојевић су ми држали пажњу, сваки по пола сата максимално и не видех никакву разлику.
Хвала за књиге.

Ostalo mi je nejasno ono oko nepoznavanja pojma rob prije Slovena? Da li i ti čuo za pojavu robovlasništva u antičkom svijetu?
 
Не
Пази кад сам морао и ово да напишем јер неће да пошаље одговор од само два слова.

Znači ne pozivaš se na nekog istoričara , o lingvistici nemaš pojma (sam si nešto slično napisao) , a i izvore očigledno slabo poznaješ.


Fredegar govoreći o događajima iz 631. godine piše :

Fredegar_deo_o_Derevanu_i.jpg

Niko Županić, Sistem istorijske antropologije, Starinar za1908.god., st. 52, Beograd. Fredegarov Tekst sam preuzeo od Županića jer sam ga najbrže našao.


"Derevan knez srpskog plemena ("dux gente Surbiorum") , koje je slovenskog roda i od ranije je podpadalo pod franačko kraljevstvo, prišao Samonu nakon pobede Slovena pod njegovim vođstvom nad Francima kod Vogastisnburga. "
(prevod; Loma , 1993.)
 
Poslednja izmena:
Ostalo mi je nejasno ono oko nepoznavanja pojma rob prije Slovena? Da li i ti čuo za pojavu robovlasništva u antičkom svijetu?

Ау бре!
Иронија.
Читај мало и лепу књижевност (мада ју је стварно тешко наћи да вреди ичему), а не само историју.
Наравно да сам чуо, него покушавам да ти објасним да је термин за роба који данас користи око милајда људи постојао и пре појаве Словена (робовласништво постојаше и пре петог века) и да није настао тек са појавом Словена, зато што су наводно ексклузивно само Словени били робови.

Када се овде помене термин "влах" истог тренутка се развија битка за Иво Џиму, са тумачењима Румун, пастир или Србин, а склав-роб-Словен просто никоме не боде очи.
Надам се да је сада јасније.
 
Znači ne pozivaš se na nekog istoričara , o lingvistici nemaš pojma (sam si nešto slično napisao) , a i izvore očigledno slabo poznaješ.


Fredegar govoreći o događajima iz 631. godine piše :

Fredegar_deo_o_Derevanu_i.jpg

Niko Županić, Sistem istorijske antropologije, Starinar za1908.god., st. 52, Beograd. Fredegarov Tekst sam preuzeo od Županića jer sam ga najbrže našao.


"Derevan knez srpskog plemena ("dux gente Surbiorum") , koje je slovenskog roda i od ranije je podpadalo pod franačko kraljevstvo, prišao Samonu nakon pobede Slovena pod njegovim vođstvom nad Francima kod Vogastisnburga. "
(prevod; Loma , 1993.)

Да, да и да. Потпуно си у праву.
На мојој страни је само милијарда људи која када каже склав, есклаво, ...., мисли на роба.
 
Наравно да сам чуо, него покушавам да ти објасним да је термин за роба који данас користи око милајда људи постојао и пре појаве Словена (робовласништво постојаше и пре петог века) и да није настао тек са појавом Словена, зато што су наводно ексклузивно само Словени били робови.
Грчки облици попут Σλαβῆνος, Σκλαυηνοί, Σθλαβηνοί, Σκλαβῖνοι, те латинки Sclavini, Sclaveni, Sclavieni, Sclavani (за разлику од каснијих облика као Σκλάβοι и Sclavi‎) јасно показују да су настали непосредно од прасловенскога Slověne (стсл. Словѣнє). У њима се чува словенски наставак -ěne тј. -ѣне (једнинско -ěninŭ, -ѣнинъ) за грађење етникâ и етнонимâ. Нема сумње да је то реч словенскога порекла с народним, етничким значењем. Што се значења 'слуга, роб' тиче, оно је секундарно и развило се неколико столећа касније. Пре јављања тога значења, као и пре јављања самога етнонима у изворима, у латинском су се користиле речи попут anculus, famulus, servus, дочим у грчком нпр. δμώς, ἀνδράποδον, δοῦλος.
 
Poslednja izmena:
Да, да и да. Потпуно си у праву.
На мојој страни је само милијарда људи која када каже склав, есклаво, ...., мисли на роба.

Od tih milijardu ljudi navedi mi jednog autora pre XI. veka (uključujući i taj vek) gde se jasno vidi da se reč Sloven koristi u značenju roba-ratnika.
 
Poslednja izmena:
Tebi izgleda treba sve objasniti u detalje, pošto kod tebe logika ne funkcioniše. Ali dobro i to mogu.

Tamo gde su Rimljani, odnosno Latini okupirali jadransku obalu tamo je prisutna njihova pomorska terminologija. I ne znam šta ti od ovoga ne shvaćaš. Ali uopšte to nije bitno, bitno je to da Sloveni imaju razvijenu pomorsku terminologiju, a ja vas pitam, kada su to Sloveni uspeli da rzviju svoju sopstvenu pomorsku terminologiju?

Pa lepo sam ti rekao zašto su Sloveni nazvali ne samo stajaće vode po Morani, nego i tekuće vode. Ako nisi shvatio moga detaljnoga obrazloženja, ponovit ću ti. I shvati već jednom da nisu samo Sloveni nazvali vode tim imenom nego i Itali, Germani, Kelti, Balti,..




:hahaha:





Ti si stvarno izgubljeni slučaj.

Sloveni nisu nazivali stajace voce po Morani, ne prepisuj gluposti s one slovenacke stranice. Gdje ti je referenca da su Germani, Italici, Kelti i Balti nazivali stajace vode morem? U svakom slucaju, cak i da se to desilo, ne mijenja ovu cinjenicu ispod:

Slovenska pomorska terminologija manjka oko Venecije i Istre. Jos nesto vaznije, supstrat pomorske terminologije u tim krajevima nije slovenski.
 
Od tih milijardu ljudi navedi mi jednog autora pre XI. veka (uključujući i taj vek) gde se jasno vidi da se reč Sloven koristi u značenju roba-ratnika.

Образложи ти мени зашто Авари са собом воде Словене, а не Германе или Румуне или све заједно.
 
Poslednja izmena:
Nije tako bilo samo u srpskoj zemlji. U Bosni od negdje čini mi se poznije u XIV stoljeću više se zove samo plemeniti stalež dobrim Bošnjanima. Mislim da sam nailazio da se naziv u nekom trenutku bio prenio i na zavisno stanovništvo te se pod Bosancima prirodno podrazumijevalo zavisno seljaštvo.

Добро, то ме не изненађује. Споменух Србију као један пример коришћења етнонима у смислу сталежа, то јест потчињеног сељака у тој земљи. Нисам проучио питање распрострањености тог обичаја, односно у коликој мери се то радило рецимо у Британији, Шпанији, Француској, итд. Византијци су потчињене сељаке називали парикима --оптрилике парик је првобитно значио сусед све до времена Спарте-- а парик се користио и у средњовековној Србији. У румунским земљама где се у то време писало на црквенословенском, реч Румун уопште није споменута. Кад се у тим документима писало о себрима користио се назив вечини који на румунском значи суседи и одговара византијском појму.
 
Poslednja izmena:
Грчки облици попут Σλαβῆνος, Σκλαυηνοί, Σθλαβηνοί, Σκλαβῖνοι, те латинки Sclavini, Sclaveni, Sclavieni, Sclavani (за разлику од каснијих облика као Σκλάβοι и Sclavi‎) јасно показују да су настали непосредно од прасловенскога Slověne (стсл. Словѣнє). У њима се чува словенски наставак -ěne тј. -ѣне (једнинско -ěninŭ, -ѣнинъ) за грађење етникâ и етнонимâ. Нема сумње да је то реч словенскога порекла с народним, етничким значењем. Што се значења 'слуга, роб' тиче, оно је секундарно и развило се неколико столећа касније. Пре јављања тога значења, као и пре јављања самога етнонима у изворима, у латинском су се користиле речи попут anculus, famulus, servus, дочим у грчком нпр. δμώς, ἀνδράποδον, δοῦλος.

Не знам да читам грчки, а латински је мртав језик.
Сигуран си да Французи, Шпанци, Норвежани, Немци, Енглези, ..... немаше реч за роба док се не појави народ Словена?

Схватио сам да је его овде напумпан до крајњих граница, па бих подсетио да је одговор "не знам" легитиман.
 
Poslednja izmena:
Ау бре!
Иронија.
Читај мало и лепу књижевност (мада ју је стварно тешко наћи да вреди ичему), а не само историју.
Наравно да сам чуо, него покушавам да ти објасним да је термин за роба који данас користи око милајда људи постојао и пре појаве Словена (робовласништво постојаше и пре петог века) и да није настао тек са појавом Словена, зато што су наводно ексклузивно само Словени били робови.

Када се овде помене термин "влах" истог тренутка се развија битка за Иво Џиму, са тумачењима Румун, пастир или Србин, а склав-роб-Словен просто никоме не боде очи.
Надам се да је сада јасније.

A ko kaže da su samo Sloveni bili robovi?
 
Образложи ти мени зашто Авари са собом воде Словене, а не Германе или Румуне или све заједно.

Uzimi ovo: Avarski kaganat. Tu se, ukratko, nalazi većina stvari koje te zanimaju.

P. S. Niti je tada tu bilo Rumuna, pa niti Germana nešto baš posebno. Prva i glavni etnička skupina na koju su Avari naišli prilikom njihovog prodora na zapad bili su upravo Sloveni.

Они који кажу да је склав-роб секундарно значење настало после појаве народа Словена које сви хваташе као зечеве.

Прави Влах и ИгорЈ

Види са њима.

Ne vidim da su pominjali ekskluzivitet.
 
Не знам да читам грчки, а латински је мртав језик.
Сигуран си да Французи, Шпанци, Норвежани, Немци, Енглези, ..... немаше реч за роба док се не појави народ Словена?
Схватио сам да је его овде напумпан до крајњих граница, па бих подсетио да је одговор "не знам" легитиман.
Онда би морао научити ако се дотичеш етимологије и семантике.

Нигде не написах то што си закључио, а оно што написах очито ниси схватио. Можда да ти поједноставим?

У грчком и латинском је и пре и након појаве Словена постојало више речи за слугу и роба, као нпр. anculus, famulus, servus и δμώς, ἀνδράποδον, δοῦλος.

Што се назива за Словене тиче, у старијим грчким и латинским облицима налазимо словенски наставак -ěne (-ѣне) за грађење етникâ и етнонимâ, стога нема сумње да је то реч словенскога порекла с народним, етничким значењем.

Када је етноним преузет у грчки и латински имао је исто тако етничко значење, а не значење роба, слуге. То значење настало је неколико столећа касније а кроз латински је даље доспело у ине језике, те и у германске које си поменуо (к томе, заиста је чудно што си оне народе и појаву Словена стрпао у исту мисао и реченицу).

Германи су такође имали своје речи за слугу, роба, нпр. гот. skalks, andbahts, þius.
Они који кажу да је склав-роб секундарно значење настало после појаве народа Словена које сви хваташе као зечеве.
Прави Влах и ИгорЈ
Види са њима.
Ни овакво нешто нигде не написах, ти или не читаш или не разумеш што прочиташ.

Узгред, 'немаше' је имперфекат трећега лица једниине, имперфекат трећега лица множине глагола немати је 'немаху'.
 
Poslednja izmena:
Они који кажу да је склав-роб секундарно значење настало после појаве народа Словена које сви хваташе као зечеве.

Прави Влах и ИгорЈ

Види са њима.

Ја нисам никад рекао да су Словене сви хватали као зечеве. Ропство је остало дуго у Европи: на Балкану, у Византији, Русији, Британији, Шпанији, итд. Византијци су били робови у арапским земљама, исто као што су Арапи били робови у Византији. Разлог што је етноним Словен у Западној Европи добио смисао роба јесте њихово касно покрштавање. Црква (католичка и православна, у то време биле су једна) је забранила трговину робовима хришћанима али је допустила поробљавање нехришћана.
 
Грчки облици попут Σλαβῆνος, Σκλαυηνοί, Σθλαβηνοί, Σκλαβῖνοι, те латинки Sclavini, Sclaveni, Sclavieni, Sclavani (за разлику од каснијих облика као Σκλάβοι и Sclavi‎) јасно показују да су настали непосредно од прасловенскога Slověne (стсл. Словѣнє). У њима се чува словенски наставак -ěne тј. -ѣне (једнинско -ěninŭ, -ѣнинъ) за грађење етникâ и етнонимâ. Нема сумње да је то реч словенскога порекла с народним, етничким значењем. Што се значења 'слуга, роб' тиче, оно је секундарно и развило се неколико столећа касније. Пре јављања тога значења, као и пре јављања самога етнонима у изворима, у латинском су се користиле речи попут anculus, famulus, servus, дочим у грчком нпр. δμώς, ἀνδράποδον, δοῦλος.

Термин sclavus није постојао у класичном латинском језику, ни у етничком ни у смислу роба -- пре појаве Словена у историји шестог века наше ере. Термин sclaven је прво споменут --и то само у етничком смислу-- од Прокопија и Јорданеса у шестом веку. Тек касније, вероватно због Франака који су поробљавали Словене а писали су на латинском, је термин sclavus добио смисао роба.



И то симултано у петнаест језика?

Значи Енглези, Шпанци, Французи, Норвежани, .. беху немушти што се термина роб тиче и именоваше га тек у деветом-десетом веку.

Да ли сам добро разумео?

И да термин склав нема никакве везе са именом за народ Словена, него се ради о потпуној случајности и то у петнаест језика?
Прави Влах
Франци су поробљавали Словене и продавали их по Средоземљу. То је најранија појава термина sclavus са смислом роба.

Славене сам прочитај
Ваљда разумеш
 
Poslednja izmena:
Rumîn није означавао слугу него потчињеног сељака. Rumîn и Rumân су варијанте истог појма и речи написане различитим правописом: î и â се изоварају апсолутно исто. Rumân и Român такође су исти појам; први облик је аутентични, наслеђени облик (из латинског) по правилима гласовних промена у румунском од латинског језика док је други облик, Român, неологизам.

Човек ти наведе изворе, али теби се то не допада, па не прихваташ. Могу да наведем и друге изворе, али ето ти Мирдите којег си цитирао раније (кад теби то одговара) и Торнова који пишу да је rumîn означавао и роба и слугу, као што сам и рекао (нисам то измислио, наравно, нити имам потребе за тим), па ти онда објашњавај да они нису у праву и наведи изворе. Означавао је касније и онога који није уживао личну слободу, напослетку потчињеног сељака. Тада и појам rumînie/rumânie, што сам такође навео, означава однос између господара и потчињеног сељака. Преведимо то као "кметство".

Знам ја одлично да су rumîn и rumân варијанте истог појма, зато их и наводим заједно. Као што је и rumân замењен неологизмом român (што данас означава Румуна). Такође сам навео да је од старијег облика у српском (и у још неким језицима) остао назив Румунија, од Румун (Rumânia), а није "Романија", како би могао да гласи облик према данашњем румунском România.

Кад је Рим престао да буде Rîm (или Râm, по другом правопису), а постао Roma и кад је код румунске елите почела да се јавља идеја да би могли да буду потомци Римљана, тј. да су дошли из Рима ("de la Rîm ne tragem"), онда су и rîmleani према словенском Римљани, постали romani, а Румуни (rumîni/rumâni) постали români, како би били што ближе Римљанима, и језички и у сваком смислу. Није била спорна етничка специфичност Румуна, као ни фонд римских/латинских речи, али пошто су словенске биле бројније (како је забележено), онда је почела романизација језика, избацивање словенског из Цркве, убацивање романизама (из француског, латинског, италијанског), прелазак из ћирилице на мешовито ћирилично-латиничмо писмо, и на крају на латиницу.

То што у датом тренутку национална елита није хтела да се идентификује с обичним народом, већ с далеким Римљнима, и да се представљају као "синови Рима" па наметнула то и народу, други је пар опанака.

Хајде сада да ми објасниш зашто су се у средњовековној Србији потчињени сељаци називали Србљима? (Дз значи Душанов Законик.)

Нећеш Румунима да се позабавиш озбиљно, већ прелазиш на другу тему. Типично.

Немој да стављаш каписле у кубури, хајдучино. Потребни су барут и права зрна.

Сећам се једног старијег поста:

Slavan:
Један лик из румунске митологије - Јован Јоргован (рум. Iovan Iorgovan). Јес' да име Јован Румуни баш и не користе (постоји: Ion, Ioan, Ionel...), и да га понекад називају Iorgu Iorgovan (то му више тепају, онако из милоште), али Јоргован остаде Јован.


Према легенди, Јован је назван "fiu de rîmlean", што се преводи као „син Римљанина“.

Ја нисам хајдук, не стављам ни барут, ни каписле, и не пуцам. Ти си за себе рекао да си хајдук који напада и пуца по горама док чува овчице, а у међувремену свира на фрули, вероватно, неку српску чобанску (sârbă ciobănească). Подсети ме на овог Јована Јоргована, коме накалемише касније да је "син Римљанина" ("fiu de rîmlean").
 
И то симултано у петнаест језика?
Ајде немој да се зезаш. Ако си завршио физику сигурно знаш да је симултаност релативна ствар.


Значи Енглези, Шпанци, Французи, Норвежани, .. беху немушти што се термина роб тиче и именоваше га тек у деветом-десетом веку.

Да ли сам добро разумео?

Робовласништво је старо колико и човечанство (извини Марксе). Сви горе споменути су имали више назива за исти појам.


И да термин склав нема никакве везе са именом за народ Словена, него се ради о потпуној случајности и то у петнаест језика?
Откуд ти то? Склав јесте од Словена.
 
Poslednja izmena:
Грчки облици попут Σλαβῆνος, Σκλαυηνοί, Σθλαβηνοί, Σκλαβῖνοι, те латинки Sclavini, Sclaveni, Sclavieni, Sclavani (за разлику од каснијих облика као Σκλάβοι и Sclavi‎) јасно показују да су настали непосредно од прасловенскога Slověne (стсл. Словѣнє). У њима се чува словенски наставак -ěne тј. -ѣне (једнинско -ěninŭ, -ѣнинъ) за грађење етникâ и етнонимâ. Нема сумње да је то реч словенскога порекла с народним, етничким значењем. Што се значења 'слуга, роб' тиче, оно је секундарно и развило се неколико столећа касније. Пре јављања тога значења, као и пре јављања самога етнонима у изворима, у латинском су се користиле речи попут anculus, famulus, servus, дочим у грчком нпр. δμώς, ἀνδράποδον, δοῦλος.

[/B]

И то симултано у петнаест језика?

Значи Енглези, Шпанци, Французи, Норвежани, .. беху немушти што се термина роб тиче и именоваше га тек у деветом-десетом веку.

Да ли сам добро разумео?

И да термин склав нема никакве везе са именом за народ Словена, него се ради о потпуној случајности и то у петнаест језика?


Славене сам прочитај
Ваљда разумеш

Uzimi ovo: Avarski kaganat. Tu se, ukratko, nalazi većina stvari koje te zanimaju.

P. S. Niti je tada tu bilo Rumuna, pa niti Germana nešto baš posebno. Prva i glavni etnička skupina na koju su Avari naišli prilikom njihovog prodora na zapad bili su upravo Sloveni.



Ne vidim da su pominjali ekskluzivitet.

На почетку књиге коју ми препоручи је карта каганата. Румунија је укључена цела.
Где се ти Румуни скрише за време Авара?
Данас их има 25000000.

Значи тада германских племена није било у Панонији.
 
Ја нисам хајдук, не стављам ни барут, ни каписле, и не пуцам. Ти си за себе рекао да си хајдук који напада и пуца по горама док чува овчице, а у међувремену свира на фрули, вероватно, неку српску чобанску (sârbă ciobănească). Подсети ме на овог Јована Јоргована, коме накалемише касније да је "син Римљанина" ("fiu de rîmlean").
Рекао сам да сам куманске крви. Као што су Тарзана у џунгли усвојили мајмуни још до је био бебац, мене су усвојили влашки чобани са планине. Баш штета што на мене нису прво наишли српски властелини, па де ме они усвоје. Био бих прави Србљин, као и ти.
 
Добро, то ме не изненађује. Споменух Србију као један пример коришћења етнонима у смислу сталежа, то јест потчињеног сељака у тој земљи. Нисам проучио питање распрострањености тог обичаја, односно у коликој мери се то радило рецимо у Британији, Шпанији, Француској, итд. Византијци су потчињене сељаке називали парикима --оптрилике парик је првобитно значио сусед све до времена Спарте-- а парик се користио и у средњовековној Србији. У румунским земљама где се у то време писало на црквенословенском, реч Румун уопште није споменута. Кад се у тим документима писало о себрима користио се назив вечини који на румунском значи суседи и одговара византијском појму.

Опет манипулишеш.
Већин (рум. vecin) је назив који се користио у Молдавији, у Траниславанији се користио јобаг (рум. iobag), а у Влашкој румун (рум. rumîn).
 
Онда би морао научити ако се дотичеш етимологије и семантике.

Нигде не написах то што си закључио, а оно што написах очито ниси схватио. Можда да ти поједноставим?

У грчком и латинском је и пре и након појаве Словена постојало више речи за слугу и роба, као нпр. anculus, famulus, servus и δμώς, ἀνδράποδον, δοῦλος.

Што се назива за Словене тиче, у старијим грчким и латинским облицима налазимо словенски наставак -ěne (-ѣне) за грађење етникâ и етнонимâ, стога нема сумње да је то реч словенскога порекла с народним, етничким значењем.

Када је етноним преузет у грчки и латински имао је исто тако етничко значење, а не значење роба, слуге. То значење настало је неколико столећа касније а кроз латински је даље доспело у ине језике, те и у германске које си поменуо (к томе, заиста је чудно што си оне народе и појаву Словена стрпао у исту мисао и реченицу).

Германи су такође имали своје речи за слугу, роба, нпр. гот. skalks, andbahts, þius.

Ни овакво нешто нигде не написах, ти или не читаш или не разумеш што прочиташ.

Узгред, 'немаше' је имперфекат трећега лица једниине, имперфекат трећега лица множине глагола немати је 'немаху'.

Сада сам потпуно збуњен.
Имаху ли или немаху у западној Европи реч за роба пре појаве Словена?
Да ли данашње речи које Германи и Италци користе имају или немају везе са појавом народа Словена?
Или се то спонтано догодило?
Или су се договорили да петнаест народа усвоји потпуно нову реч за роба, заједничку за све језике?
 
Poslednja izmena:
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top