„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

[krinka5]

Šta ćeš kad nemamo izvore. Prve podatke o Srbma imamo kod Fredegara u prvoj polovini VII stoljeća, ako ne računamo jedino Srbe Plinija Starijeg i Klaudija Ptolemeja iz I i II stoljeća. Odnosno, tragajući za Srbima prije čuvenog stoljeća sedmog, imaš samo ta dva pomenuta izvora; sa toliko velikim hronološkim i geografskim jazom da ih ni u kojem smislu nije lako povezati sa ovim slovenskim Srbima.

Ranija nauka je bila slobodnija i sklonija mašti; Živković tako, iako je bio sklon iranskoj teoriji o porijeklu Srba, nije nikada bio po tome vrlo indikativan, odnosno ništa više od u najbolju ruku (kada je u pitanju objavljivanje naučne literature a ne nešto kolokvijalnije) od nekoliko rečenica (prvenstveno u fusnotama) sa razmišljanima. Županičeva rekonstrukcija bi, valjda, (u vrijeme to kada se manje kritički gledalo) starosrpskoga putešestvija, trebalo da izgleda ovako:

Nemoj preterivati , znaš i sam da nije samo Županić i pomalo Živković , tu se pojavljuju i drugi . Sulimirski , Marija Gimbutas , Aleksandar Loma, Tubačov... Razume se radi se samo o hipotezi što svi ovi jasno i kažu. Ovo znači ako bi ova teza bila istinita onda bi određenje pra-Srba izašlo iz slovenskog sveta i prešlo na iranski ili autohtotno kavkaski.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Nemoj preterivati , znaš i sam da nije samo Županić i pomalo Živković , tu se pojavljuju i drugi . Sulimirski , Marija Gimbutas , Aleksandar Loma, Tubačov. Razume se radi se samo o hipotezi što svi ovi jasno i kažu. Ovo znači ako bi ova teza bila istinita da bi određenje pra-Srba izašlo iz slovenskog sveta i prešlo na iranski ili autohtotno kavkaski.

Pa nisam ni mislio samo...Živkovića pominjem zato što je on naš 'najnoviji', a Županiča sam naveo te karte radi, gdje se na Vikipediji poziva na njega. Mada nemam pojma kakvi su ovo Takitovi Srbi; autor karte je pobrkao...znamo samo za Plinijeve i Ptolemejeve.

 

[krinka5]

Pa nisam ni mislio sam...Živkovića pominjem zato što je on naš 'najnoviji', a Županiča sam postavio karte radi, gdje se na Vikipediji poziva na njega. Mada nemam pojma kakvi su ovo Takitovi Srbi; autor karte je pobrkao...

Onda izvini , pogrešno sam te razumeo. Da autor karte je nešto pobrkao.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Onda izvini , pogrešno sam te razumeo. Da autor karte je nešto pobrkao.

Inače, listajući oskudne rasprave o toj tematici, između ostaloga dobrim dijelom ono što je Tandoori Masala kačio na forum, stiče se utisak da bi možda zaista baš trebalo tražiti odgovor na pitanje porijekla Srba (i Hrvata) izvan slovenskog područja. Nekako mi se čini da su Srbi i Hrvati u tom smislu (u poređenju sa ostalim slovenskim etnonimima) prava misterija...i da mora imati nekog objašnjenja zašto do sada nije došlo do nekog više prihvaćenog odgovora tragom slavistike.

 

[Nora Barnacle]

Pa nisam ni mislio samo...Živkovića pominjem zato što je on naš 'najnoviji', a Županiča sam naveo te karte radi, gdje se na Vikipediji poziva na njega. Mada nemam pojma kakvi su ovo Takitovi Srbi; autor karte je pobrkao...znamo samo za Plinijeve i Ptolemejeve.

Uz ponovnu napomenu da nisam istoričar, a sa namerom da pomognem diskusiji koliko umem, na temu Takitovih Srba mogu da kažem sledeće: na vežbama koje mi je držala Milena Milin, bivša žena pokojnog Dušanića, i sama vrstan poznavalac materije, u skladu sa njenim kriterijumima, vrlo ozbiljno smo se bavili Tacitovim Analima. To znači prevođenje i davanje komentara, uz komentarisanje velikog broja prevoda i komentara na raznim jezicima.
Sećam se da smo došli i do te glave u kojoj je pominjanje Srba i da je profesorka tada pomenula da se to smatra jednim od prvih, ako ne i prvim pominjanjima Srba u pisanoj istoriji. Epizoda je, inače, vrlo naivna - neki Srbin, vrlo grub i neuredan nekoga prati.
Od tad je prošlo previše vremena da bih se setila svih detalja, ali sam u ovo gore sasvim sigurna. Trebalo bi mi vremena da preturima tavanski iventar i nađem o kom je delu Anala reč. Ako neko ima kod sebe prevod Ljiljane Crepajac (sjajan, inače), a ne mrzi ga, eto šanse da se potvrdi ovo što pričam.

Sem ovoga, imala sam sreću da budem đak i Aleksandra Lome koji je svoje obrazloženje pomenute teorije delom naveo i u predgovoru za knjigu Srbi pre Adama i posle njega, radivoja Radića (takođe mog profesora).

Ako ništa drugo, lepo sam se pohvalila :

 

[Tandoori Masala]

Nemoj preterivati , znaš i sam da nije samo Županić i pomalo Živković , tu se pojavljuju i drugi . Sulimirski , Marija Gimbutas , Aleksandar Loma, Tubačov... Razume se radi se samo o hipotezi što svi ovi jasno i kažu. Ovo znači ako bi ova teza bila istinita onda bi određenje pra-Srba izašlo iz slovenskog sveta i prešlo na iranski ili autohtotno kavkaski.

Mozemo dodati Francisa Dvornika i vizantologa Henri Gregoire (L'Origine et le Nom des Croates et des Serbes, Byzantion, 1945. - Srbi i Hrvati su iransko pleme, ova rasprava je uticala na vidjenje Osmana Karataya da su Srbi i Hrvati u biti Turci i da se prvi srpski kralj nazivao Kuber). Slazem se uslovno da porijeklo Srba i Hrvata (drevne ratnicke kaste) treba traziti prema Iranu i Kavkazu jer tamo nas upucuju znani pouzdani (kao i oni malo manje) istorijski izvori. Cak i Kunstmann tvrdi da su Slovene na Balkan doveli Avari odatle, ali da jedan dio nakon par vjekova, tacnije u 8. i 9., kupi prnje i seli se na sjever. Ovo je uostalom i misljenje dobrog dijela njemackih arheologa i istoricara 20. vijeka (W. Schlesinger, nadam se da nije Jevrej, Dresden, 1941, J. Herrmann, 1971, R. Werner, 1979, W. H. Fritze, 1960) sto je i Nada Klaic zucno prihvatila pred samu smrt uz izvjesne izmjene, kad je nazvala DAI falsifikatom proglasivsi Staru (Velu) Hrvatsku i Srbiju na Balkanu (tj. ispod Velebita i na Vrbasu, objavljeno u zagrebackom "Oku"). Pomalo je smijesno citati autohtoniste kako svakodnevno onanisu na Safarika i pljuju Svabe, a cijeli 20. vijek upravo ti omrznuti Nijemci neumorno pisu knjige i radove o seobama Slovena tokom 7. i 8. v. u pravcu jug - sjever.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Uz ponovnu napomenu da nisam istoričar, a sa namerom da pomognem diskusiji koliko umem, na temu Takitovih Srba mogu da kažem sledeće: na vežbama koje mi je držala Milena Milin, bivša žena pokojnog Dušanića, i sama vrstan poznavalac materije, u skladu sa njenim kriterijumima, vrlo ozbiljno smo se bavili Tacitovim Analima. To znači prevođenje i davanje komentara, uz komentarisanje velikog broja prevoda i komentara na raznim jezicima.
Sećam se da smo došli i do te glave u kojoj je pominjanje Srba i da je profesorka tada pomenula da se to smatra jednim od prvih, ako ne i prvim pominjanjima Srba u pisanoj istoriji. Epizoda je, inače, vrlo naivna - neki Srbin, vrlo grub i neuredan nekoga prati.
Od tad je prošlo previše vremena da bih se setila svih detalja, ali sam u ovo gore sasvim sigurna. Trebalo bi mi vremena da preturima tavanski iventar i nađem o kom je delu Anala reč. Ako neko ima kod sebe prevod Ljiljane Crepajac (sjajan, inače), a ne mrzi ga, eto šanse da se potvrdi ovo što pričam.

Sem ovoga, imala sam sreću da budem đak i Aleksandra Lome koji je svoje obrazloženje pomenute teorije delom naveo i u predgovoru za knjigu Srbi pre Adama i posle njega, radivoja Radića (takođe mog profesora).

Ako ništa drugo, lepo sam se pohvalila :

Imam je ja, ali ne mogu sada da čitam od korica do korica, tražeći na šta se mislilo. Znaš li makar u kojoj knjizi? Većinu jesam pročitao i ne sjećam se nikakvih Srba tamo.

Da nisi možda pomiješala Takita sa Ptolemejem?

 

[Mrkalj]

[TABLE="class: titleInfo"]
[TR]
[TD="class: tdMainheader, colspan: 2"]Titelaufnahme[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="class: name title"]Titel[/TD]
[TD="class: value title"]Disputationem Historicam De Serbis, Venedorum Natione vulgo dictis die Wenden ... Praeses M. Georgius Krüger/ Liberosensis Lusatus. & Laurentius Jetze/ Rezens. Neo-March. Respondens, Publico Philosophorum examini submittent. d. XVIII. Septembr. horis consuetis In Auditorio Philosophorum. M.DC.LXXV.
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="class: name"]Verfasser[/TD]
[TD="class: value"]Krüger, Georg ; Jetze, Lorenz [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="class: name"]Widmungsempfänger[/TD]
[TD="class: value"]Universität Wittenberg [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="class: name"]Verleger / Drucker[/TD]
[TD="class: value"]Henckel, Matthäus [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="class: name"]Erschienen[/TD]
[TD="class: value"]Wittenbergae : Henckelius, 1675[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="class: name"]Online-Ausg.[/TD]
[TD="class: value"]Halle, Saale : Universitäts- und Landesbibliothek Sachsen-Anhalt, 2008[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="class: name"]Umfang[/TD]
[TD="class: value"][8] Bl. ; 4°[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="class: name modsNote"]Anmerkung[/TD]
[TD="class: value modsNote"]Vorlageform des Erscheinungsvermerks: Wittenbergae, Literis Matthaei Henckelii, Acad. Typogr.[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="class: name"]Sprache[/TD]
[TD="class: value"]Latein[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="class: name"]URN[/TD]
[TD="class: value"]urn:nbn:de:gbv:3:1-18573 [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="class: name"]VD17[/TD]
[TD="class: value"]23:303003Z[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="class: name"]Gattungsbegriff[/TD]
[TD="class: value"]Dissertationhil.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE="class: titleInfo"]
[TR]
[TD="class: tdSubheader, colspan: 2"]Inhalt[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="class: titleLinksLast, colspan: 2"]Inhalt des Werkes[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Spojler

 

[Nora Barnacle]

Imam je ja, ali ne mogu sada da čitam od korica do korica, tražeći na šta se mislilo. Znaš li makar u kojoj knjizi? Većinu jesam pročitao i ne sjećam se nikakvih Srba tamo.

Da nisi možda pomiješala Takita sa Ptolemejem?

Ih, pa baš toliko da sam daleko od istorije!?
Nisam, sigurno je Tacit i sigurno su Anali.
Prevodili smo poprilično, nema šanse da se setim u kom je delu. Pokušavala sam sad na Perseusu da se prisetim nekog odlomka, ali džaba. Dok ne odem na tavan, tvrdnja mi ostaje pod sumnjom.
Svakako je u pitanju beznčajna rečenica, te je moguće da ti je promakla.

 

[ikomiko]

Šta ćeš kad nemamo izvore. Prve podatke o Srbma imamo kod Fredegara u prvoj polovini VII stoljeća, ako ne računamo jedino Srbe Plinija Starijeg i Klaudija Ptolemeja iz I i II stoljeća. Odnosno, tragajući za Srbima prije čuvenog stoljeća sedmog, imaš samo ta dva pomenuta izvora; sa toliko velikim hronološkim i geografskim jazom da ih ni u kojem smislu nije lako povezati sa ovim slovenskim Srbima.

Ranija nauka je bila slobodnija i sklonija mašti; Živković tako, iako je bio sklon iranskoj teoriji o porijeklu Srba, nije nikada bio po tome vrlo indikativan, odnosno ništa više od u najbolju ruku (kada je u pitanju objavljivanje naučne literature a ne nešto kolokvijalnije) od nekoliko rečenica (prvenstveno u fusnotama) sa razmišljanima. Županičeva rekonstrukcija bi, valjda, (u vrijeme to kada se manje kritički gledalo) starosrpskoga putešestvija, trebalo da izgleda ovako:

Ova karata je totalna glupost. izvnini da ti to kazem. srbi po genetiki i linguistiki nemaju nikakvu direktnu vezu za irancima to je cist fakt. "iranci" ili njihova vodeca kasta "su potomci" indoevropljanja koji imaju svoj izvor "na teretroriji balkana i istocne evrope". danasnji srbi su kao narod potomci "starih evropljana", mali azijskih neoliticara i indoevropljana.

 

[Kyrios]

А шта им је оно: "Sorabes Boemi"?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ova karata je totalna glupost. izvnini da ti to kazem. srbi po genetiki i linguistiki nemaju nikakvu direktnu vezu za irancima to je cist fakt. "iranci" ili njihova vodeca kasta "su potomci" indoevropljanja koji imaju svoj izvor "na teretroriji balkana i istocne evrope". danasnji srbi su kao narod potomci "starih evropljana", mali azijskih neoliticara i indoevropljana.

Pa ko je pominjao genetiku i lingvistiku?

 

[sokolska]

Deo nunc Moesi nominantur je, pretpostavljam mesto oko koga se sporite.
U ovo malo teksta koje sam ovlaš pogledala, ne vidim nigde tu marku (ali to ne znači da se iz teksta ne čita, ponavljam, nisam istoričar, samim tim ni kadra da argumentujem ovaj ili onaj stav).

Evo ovako, navedeno delo : ... qui in Misnia olim inter Albim atq Salam...
Misnia je u srednjovekovnom ( i poznijem ) latinitetu u Nemackoj oznacavala Majsensku markgorfoviju, evo ovde npr. jedna karta sa tim nazivom iz 1600:

E sad, u fusnoti se navodi citat iz jednog drugog dela, takodje iz 17og veka ( evo ga ovde: http://books.google.rs/books?id=Cyx...ce=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false ) koje se tice istorije Ceske i u kom se kaze sledece:
... gens Sorabes dicti, qui inter Albim et Salam considebant, ubi nunc Moesi nominantur...
narod Srba koji je ziveo izmedju Albe i Sale, gde se sada zovu Mezi.
Dakle ti Srbi koji su ziveli izemdju Albe i Sale gde se sada zovu Mezi. Sada je 1615, a to gde je upravo Majsenska marka u kojoj zive Majsenci. Da stvar bude jasnija ti isti Moesi se par stranica dalje u istom delu nazivaju Maesi, iliti fonetski Majsi:

a na vise mesta se nazivaju prosto Misnensi:

Ibi quoque est flumen Salas, alius ab eo qui in Albim confluit, et Turogos a Sorabis atque Misnensibus separat

Tu je takodje reka Sala jedna od onih koje se ulivau u Labu i koja razdvaha Tirinzane od Srba i Misnenaca...
Ali da budem iskren autor ovog drugog dela upotrebljava naziv Mezija i Misnija i za Majsen i za Meziju bez puno obzira, na jednom mestu se pominju Bugari koji zive u Misniji, pa onda u Maesiji pa u Moesiji...

 

[ikomiko]

Pa ko je pominjao genetiku i lingvistiku?

Ja pominjem to.
Srbi i slovenski narod su potomci "cucuteni tripolye kulture". Srpski/slovenski narod je uvek ziveo na prostoru "istocne evrope" ili severnog balkana.
Ali teorija o kavkazuzu je interesantna.
Ko moze biti potomac srba na tom prostoru?
Thraco-Cimmerians?

 

[Mrkalj]

Zamolio bih, ako je neko u mogućnosti, da mi preporuči literaturu gde ima ponešto bilo o poljoprivrednoj, rudarskoj ili bilo kakvoj terminologiji, zatim imenima ljudi, božanstava, religioznosti, pismu, literaturi ili odevanju Ilira i Tračana? Hvala.

 

[Сребрена]

Ih, pa baš toliko da sam daleko od istorije!?
Nisam, sigurno je Tacit i sigurno su Anali.
Prevodili smo poprilično, nema šanse da se setim u kom je delu. Pokušavala sam sad na Perseusu da se prisetim nekog odlomka, ali džaba. Dok ne odem na tavan, tvrdnja mi ostaje pod sumnjom.
Svakako je u pitanju beznčajna rečenica, te je moguće da ti je promakla.

??
http://www.4shared.net/download/6bE5ttsefAoLhRDZpDbRSf

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ih, pa baš toliko da sam daleko od istorije!?
Nisam, sigurno je Tacit i sigurno su Anali.
Prevodili smo poprilično, nema šanse da se setim u kom je delu. Pokušavala sam sad na Perseusu da se prisetim nekog odlomka, ali džaba. Dok ne odem na tavan, tvrdnja mi ostaje pod sumnjom.
Svakako je u pitanju beznčajna rečenica, te je moguće da ti je promakla.

Rekao bih da bi se na internetu nešto našlo barem kod ovih što po svaku cijenu traže nešto po antičkim izvorima...tako nešto ne bi čak ni Deretiću promaklo.

Srbi se zaista u antičkim izvorima pominju samo kod Plinija i Ptolemeja...

 

[krinka5]

Rekao bih da bi se na internetu nešto našlo barem kod ovih što po svaku cijenu traže nešto po antičkim izvorima...tako nešto ne bi čak ni Deretiću promaklo.

Srbi se zaista u antičkim izvorima pominju samo kod Plinija i Ptolemeja...

Pa upravu na netu imaš to povezivanje Srba sa Zorsinesom i narodom kojim je vladao a koji se nazivaju Siraci. Kako su Zorsines i Siraci postali Srbin i Srbi to treba da objasni onaj ko to tvrdi . Što se tiče termina Siraci tako ga englezi prevode evo ovde . , nije lepo što ću sad napisati ali nemam nameru proveravti prevod jer naslućujem da cela priča može biti samo glupost.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pa upravu na netu imaš to povezivanje Srba sa Zorsinesom i narodom kojim je vladao a koji se nazivaju Siraci. Kako su Zorsines i Siraci postali Srbin i Srbi to treba da objasni onaj ko to tvrdi . Što se tiče termina Siraci tako ga englezi prevode evo ovde . , nije lepo što ću sad napisati ali nemam nameru proveravti prevod jer naslućujem da cela priča može biti samo glupost.

Znači riječ je o skitskom plemenu Siraka zapravo, a ne o Srbima...

 

[krinka5]

Znači riječ je o skitskom plemenu Siraka zapravo, a ne o Srbima...

Problem je što se ekstraseans istoričarima to Siraki javlja kao Sirbaci ili Srbaci.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Problem je što se ekstraseans istoričarima to Siraki javlja kao Sirbaci ili Srbaci.

 

[vučko]

Niti vremenska nit' prostorna nit ti, ukoliko nekakvu napraviš, opet ništa neće značiti ukoliko to nije posljedica naučne metodologije, već samo ovako nekog slobodnijeg razmišljanja. Što ne bi trebalo da bude zabranjeno (te stoga ne dijelim mišljenje pojedinih forumaša koji zauzimaju krući stav i nemaju na umu da ovo nije službeni forum Filozofskog fakulteta u Beogradu, Akademije, Istorijskog instituta ili neke druge naučne institucije), ali ipak treba imati određene granice. To uključuje da je ovo adekvatno mjesto za postavljanje pitanja i ideja, ali nije za propagiranje nekog novog viđenja kao što si to učinio, predstavljajući kao činjenicu da su Srbi osnovali Vindenis kod Skoplja, što je jedan potpuni apsurd.

Osim toga, nepotrebno je održavati diskusije iste ili približno slične tematike na različitim temama. Tema 'Bečko-berlinska škola' vs novoromantičari upravo ispunjava ulogu mjesta na kojem bi trebalo da se diskutuje o tome o čemu je riječ na posljednjih nekoliko stranica, a ti si i pokrenuo diskusije na njima istovjetno (npr. konkretno o Prevalisu). Ako ćemo već imati jednu temu gdje će biti predočeno ono što je tabu kako neki kažu, odnosno koja će biti slobodnije prirode i učesnici moći domišljati i maštati, (a da to opet spada u domene civilizovane diskusije i upućivanja pitanja načitanijima i kvalifikovanijima, što znači da ne bi trebalo da spada u domen Alternativnih nauka - gdje bi, zaista, trebalo da spada gomila poruka na posljednjih nekoliko stranica ove teme) izlišno je da se to čini i na ovoj temi (a koja je, u tom smislu, krajnje nepotrebna).

P. S. Imam neki osjećaj da su neke naše kolege-forumaši revoltirani preimenovanje pomenute teme, (jer sada nosi nešto korektniji naslov) pa u znak protesta prenose diskusije (ili započinju slične) sa one teme na neku drugu, bojkotujući je...

Slažem se ovo već treba da se odnosi na temu 'Bečko-berlinska škola' vs novoromantičari, zato ću i tu da nastavim…

Da krenemo redom..

Iz literature, koju si mi slao, »Uvod u istorijske studije«:
Najteže je, i pri sadašnjem stanju razvoja istorijske metodologije, skoro nemoguće reći pouzdano, kako se prelazi put od podataka koje nam daju iskazi istorijskih izvora do rezultata koje srećemo u naučnim delima istoričara. Izvesnog značaja ima i pitanje: zašto je tako? Največi deo razloga leži u samom predmetu istorije, u materiji koju proučava, u kompleksnosti pojava i procesa u istorijskom razvoju. Izvestan deo se mora pripisati i činjenici da se istoričari veoma malo bave filozofskim i logičkim aspektima svoga rada (Čirković, str.92)«.

Što se tiče toponima sa prefiksom –VIND (Vindenis, Vindelicia, Vindonissa, Augusta Vindelicorum,…).
»Izvori nam, medjutim, ne daju potpunu sliku već samo njene elemente. Ta slika se može dopuniti tzv. »konstruktivnim rezonovanjem«. Ono polazi od analogije izmedju »sadašnjeg« čovečanstva i čovečanstva u prošlosti. Ako se danas primečuje da su neke ljudske ili društvene činjenice povezane tako da je jedna uzrok ili posledica druge, ili su obe uzrok ili posledica jedne treće, može se razložno predpostaviti da su bile povezane i u prošlosti. Rezonovanje počiva, po Senjobosu , na dva stava: jednom opšte izvedenom iz iskustva i poznavanja kako se stvari dešavaju, i jednom posebnom koji nam daje izvor. On se poslužio sledećim primerom: činjenica je da Salamina nosi feničansko ime. To je poseban stav koji nam daje istorijski izvor. Služimo se opštim stavom: jezik kome pripada ime grada je jezik naroda koji je stvorio grad. Odatle sledi zaključak dobijen rezonovanjem da su Salaminu osnovali Feničani. (Uzgred treba napomenuti da je opšti stav kojim se Senjobos poslužio vrlo nesiguran)« (Čirković, str. 93-4).

Činjenica je da se Srbi (lužički) nazivaju VINDI. A njihovo drugo ime je i SORBI.

Onda imamo gradove sa prefiksom –VIND, kao što su Vindenis, Vindelicia, Vindonissa, Augusta Vindelicorum,…Jezik kome pripada ime grada je jezik naroda koji je stvorio grad. Ali pošto je ovo vrlo nesigurno - Vindi/Kelti su osnovali i SORVIODURUM i SORBIODUNUM (možda i SERVITIUM).

ZNAČI KELTI SU OSNOVALI GRADOVE SA PREFIKSOM –VIND I –SORB. A SRBI SE NAZIVAJU I VINDI I SORBI.

SEURBI u Galiciji u antici bili su jedno od KELTSKIH PLEMENA. (http://en.wikipedia.org/wiki/Seurbi)

A to već nije toliko nesigurno.

Nisi mi odgovorio na pitanja:
1.Koji je razlog da su Srbe/zapadne Slovene počeli nazivati VINDI? Ima li neki razlog, piše li igde to?

2.Koji je razlog, odnosno zašto su Kelte u Venetiji počeli nazivati VENETI?

Pročitao sam Čirkovića, ajde šalji dalje. Čekam te stalno

 

[Pumpaj Dinstanović]

Činjenica je da se Srbi (lužički) nazivaju VINDI.

Sami sebe?

P. S. Koristi privatnu prepisku ako je u tom kontekstu, pa nemoj mi se obraćati javno izuzev ako nema neki posebni razlog (tipa, ne odgovorih ti na neku poruku već duže vrijeme).

 

[Pumpaj Dinstanović]

Koji vam je qurac pa ste promenili temu- koji novoromantičari - treba naslov BB romantičari vs Srpska autphtonistička škola.

Ovo mi je zapalo za oči. Pa je li ti uopše razumiješ šta ta riječ znači...zašto bi glavna nauka trebalo da bude romantičarska?

No, pošto vidim da je preimenovanje teme otjeralo mnoge diskutante, da podsjetim:

Jedna mogućnost jeste da se naziv teme ispravi u Istoriografija vs. Srpska autohtonistička škola. Ukoliko se većina diskutanata složi sa tim predlogom, podržaću ga, samo mislim da bi takav naziv bio krajnje neprihvatljiv za pristalice autohtonističkih interpretacija zbog toga što je njihov osnovni postulat da je nauka 'zvanična' i pogrešna, predstavljajući sebe kao onu pravu nauku. Na ovaj način, odabiranjem oba pogrdna termina, dolazi se do određe jednakosti, koja i slikovito opisuje sučeljavajući karakter jedne (obje 'strane' su imenovane od strane one druge).

Osim toga, na ovaj način će se uspješno izbeći pogrešne interpretacije koje more ovu temu od njenog samog početka, a zbog kojih su kolege forumaši iznova i iznova svrstavali pristalice podunavske teorije o porijeklu Slovena i slično, rame uz rame sa neoromanticima (a sve na osnovu slobodnije interpretacije riječi 'autohtona' -> umjesto onoga što se standardno podrazumijeva pod pojmom Srpska autohtonistička škola)...

Ukoliko niko nema ništa protiv, podržao bih i ja preimenovanje teme u tom smjeru.

 

[Mrkalj]

Ovo mi je zapalo za oči. Pa je li ti uopše razumiješ šta ta riječ znači...zašto bi glavna nauka trebalo da bude romantičarska?

No, pošto vidim da je preimenovanje teme otjeralo mnoge diskutante, da podsjetim:



Ukoliko niko nema ništa protiv, podržao bih i ja preimenovanje teme u tom smjeru.

Bilo bi fer da se kaže ko je autor preimenovanja. Nije da će neko poslati kamion-ubicu na njega...