„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Једино докази могу да зачепе уста противницима.

A kojim protivnicima?
Evo, vodeći istoričar na ovom polju, iako ne u naučnim radovima ili nekoj jasnije obrazloženoj tvrdnji, izašao je nedavno sa stanovištem i većina srpskih predaka dolazi od predslovenskog, autohtonog balkanskog stanovništva.

Da bi postojali protivnici, mora postojati i to nešto oko čega postoji sporenje; tačka ovdje sporenja nije udio slovenskih doseljenika, posljedice seobe, etnogeneza južno-slovenskih naroda; već je li se jedan istorijski naučno utvrđen događaj odvio ili ne. Autohtonisti tvrde da nikakve seobe nije nikada bilo; i ne samo to, već idući do toga da se dokaže da je ona fizički nemoguća; tvrde da su se Sloveni selili sa Balkana, a ne na njega i da su tu od svojih ishodišta; obično idući i do toga da su Indoevropljani zapravo Prasrbi, a da su Srbi bili važan politički činilac na Balkanskom poluostrvu i u pred-indoevropsko vrijeme (te da su od Srba ne samo svi ostali slovenski narodi već i drugi srodni), te da imaju civilizaciji kontinuitet kroz sve te milenijume, do današnjega dana.

Odnosno, to je isto kao kada bi sada bilo recimo tako oko Kosovske bitke postoji sporenje po pitanju da li se ikada dogodila. U istorijskoj nauci se raspravlja o veličinama vojske, o učešću pojedinih spornih odreda kao što je bio npr. hrvatski i o tome kako je bitka bila vođena. Stvari o kojima se više ne raspravlja jesu - vrijeme odvijanja bitke, mjesto i smrt obojice vođa, zato što se to smatra kao poprilično solidno utvrđeno.
Zamislimo sada da se javi grupa nestručnih ljudi (nazovimo ih 'škola koja se bori protiv kosovsko-bitkovske zavjere') koja osporava da se ona ikada dogodila. Dakle, ti hipotetički ljudi tvrde da je recimo Bajazit zbacio oca i ubio ga još u Istanbulu, a da je 'car Lazar' poginuo u boju protiv Ugra, negdje u Sremu, početkom 1398. godine. Tu sljeduje u pitanju golemo preskakanje ogromnog niza istorijskih činjenica, do toga da tada više nije vladao knez Lazar, već knez Stefan; prelaze preko osmanskoga vazalstva, Bitke na Rovinama i niza drugih činjenica... s druge strane, za profesionalne istoričare su mjesto, vrijeme i ishod (misleći na glave koje lete) toliko nesporne istorijske činjenice da velika većina smatra da o tome nema šta da se raspravlja, jer se dotično smatra za univerzalno poznato.

Eto, tu je glavni problem (a ne u onome što je zofr naveo). :rtfm:
 
"A kojim protivnicima?
Evo, vodeći istoričar na ovom polju, iako ne u naučnim radovima ili nekoj jasnije obrazloženoj tvrdnji, izašao je nedavno sa stanovištem i većina srpskih predaka dolazi od predslovenskog, autohtonog balkanskog stanovništva. "
Napredujemo.
Ja nikada nisam tvrdio da nikakvih seoba nije bilo, a i ne zanm da neko jeste.
Meni je najbliža ideja da je prvo došlo do delimične seobe sa Balkana, a onda do povratka, dela potomaka ovih odseljenih.
 
Poslednja izmena:
"A kojim protivnicima?
Evo, vodeći istoričar na ovom polju, iako ne u naučnim radovima ili nekoj jasnije obrazloženoj tvrdnji, izašao je nedavno sa stanovištem i većina srpskih predaka dolazi od predslovenskog, autohtonog balkanskog stanovništva. "
Napredujemo.
Ja nikada nisam tvrdio da nikakvih seoba nije bilo, a i ne zanm da neko jeste.

Osporavaju ono što sam napisao: Jovan I. Deretić, Simo Jelača, Branislava Božinović, Dragoljub P. Antić, Ilija Petrović, Slobodan M. Jarčević, Ognjen Radulović, Miomir Jović, Draško Šćekić, Nenad Đorđević (ne fudbaler), Petar Aškraba 'Zagorski', Slavica M. M. Šetina, Dragan Jacanović, Milić Stanković (poznatiji kao 'Milić od Mačve'), Olga Luković Pjanović, Radivoje Pešić, Svetislav Bilbija, Anđelija Stančić Spajićeva, Ilija Živančević, Sima Lukin Lazić, Nikanor (Nikola) Ružičić, Pantelija Srećković, Miloš S. Milojević,...
Spisak je ogroman; ovo nije ni polovina, a još uvijek ne znam da li tu ide i Miodrag Milanović; čovjek za koga ne znam da je ni sam jasan šta tačno to piše...

Evo premijernog prikazivanja Božinovićeve na forumu:
Pošto izuzetno dugo traje,
.

Od korisnika, tu spada većina zastupnika autohonističkih teza na ovom forumu (odnosno gotovo svi).

Meni je najbliža ideja da je prvo došlo do delimične seobe sa Balkana, a onda do povratka, dela potomaka ovih odseljenih.

To je nešto što je ako se ne varam Đorđe Janković patentirao i odnosi se na porijeklu Slovena. Da, to je nešto sasvim drugo; međutim, ti u isto vrijeme vidiš Srbe u Dačanima, Tračanima, Tribalima i ilirskim Autarijatima (i to baš Srbe), što čini da i ti spadaš tu... :confused:
 
"A kojim protivnicima?
Evo, vodeći istoričar na ovom polju, iako ne u naučnim radovima ili nekoj jasnije obrazloženoj tvrdnji, izašao je nedavno sa stanovištem i većina srpskih predaka dolazi od predslovenskog, autohtonog balkanskog stanovništva. "
Napredujemo.
Ja nikada nisam tvrdio da nikakvih seoba nije bilo, a i ne zanm da neko jeste.
Meni je najbliža ideja da je prvo došlo do delimične seobe sa Balkana, a onda do povratka, dela potomaka ovih odseljenih.
Неколико проблема у томе је што

- колико има доказа да је античко становништво ових простора говорило српски или неки други словенски језик?
- колико има доказа да је то становништво себе називало Србима?
- колико има доказа да је то становништво припадало српском-словенском културном кругу?


Ево паралеле: нема ниједног доказа да је малоазијско становништво у антици било турско. Међутим оно је данас 98% турско, прича турски језик, има "турску" веру и турску културу. А ипак, генетски, нема много везе са Турцима који су те просторе запосели у средњем веку.
 
Рецимо да је теза САШ следећа:

- Постојали су Балкански Срби и њима су дошли на пример Полабски Срби. Једни су били "домаћи" а други су били "избеглице" или "колонисти".

насупрот тези ББШ:
- Дошли Срби, видели да нема никога (вакум?) и ... остали. Па буди то од преко дунава (=само "комшилук") или од иза Карпата (="капија народа")

И зашто да не:
- Доказати сеобу Срба и одакле су дошли (Лужице или?)

- Доказати да јесу/нису постојали у 6.,5., или неком даљем веку на основу археолошких или других доказа или хроника савременика (На пример дали је Хомер био 'Омир / Момир Ὅμηρος, Hómēros ?)?
 
Нема доказа ни да јесу ни да нису. Што се доказа тиче обе опције су отворене.
Дарданци, Мижани, Аутаријати, Трибали и Дарданци пропадају једној културној, а вероватно и језичкој групи.
Јужно од Саве и Дунава у време Рима, становништво је делимично Романизовано, више у градовима, више код писмених, тако да је тешко наћи доказ за оргинални језик. Северно од Саве и Дунава јављају се племена која су пре Римљана забележена јужно од ових река.
Међутим постоје индиције да је ипак у питању језик билизак Старословенском. Управо језик најближи иранској групи, уз значајан уплив староевропских речи, управо онакав какав је данас српски.
Примери су бројни.
Чак су имена Сербола, званих Бели (онако како су забележена у ДАИ) даља данашњим Србима, од Батона, Синга, Меда, Јаворине, Билозоре, Трибала, Дачана Дава (Дачки назив за град од Тврдава)...
Топоними су староевропски, остали од времена пре Тракокимерских сеоба.
Када кажем да су Дачани Срби, ја цитирам Јован Зонару, али не само њега чак и Констатин Порфирогенит помиње Србе на том простору.
 
Poslednja izmena:
"A kojim protivnicima?
Evo, vodeći istoričar na ovom polju, iako ne u naučnim radovima ili nekoj jasnije obrazloženoj tvrdnji, izašao je nedavno sa stanovištem i većina srpskih predaka dolazi od predslovenskog, autohtonog balkanskog stanovništva. "
Napredujemo.
Ja nikada nisam tvrdio da nikakvih seoba nije bilo, a i ne zanm da neko jeste.
Meni je najbliža ideja da je prvo došlo do delimične seobe sa Balkana, a onda do povratka, dela potomaka ovih odseljenih.

Niko nikada nije ni tvrdio da pre doseljavanja Slovena na Balkanu nije bilo srpskih predaka . Samo što se oni nisu zvali Srbi i nisu govorili slovenskim jezikom.
 
Овај рад је публикован 1995г, и као такав не може узимати археолошка открићанаших археолога у задњих 20 година, нарочито у Војводини, а који потпоно негирају овај рад.

A koja su to arheološka otkrića u proteklih 17 godina / koja su djela u pitanju?

Рецимо да је теза САШ следећа:

- Постојали су Балкански Срби и њима су дошли на пример Полабски Срби. Једни су били "домаћи" а други су били "избеглице" или "колонисти".

насупрот тези ББШ:
- Дошли Срби, видели да нема никога (вакум?) и ... остали. Па буди то од преко дунава (=само "комшилук") или од иза Карпата (="капија народа")

Ne bismo mogli reći to za prvo, pošto velika većina autohtonista smatra priču o seobi Srba i Polablja - fiktivnom, odnosno ne vjeruje uopšte da je bilo ikakvoga dolaska 'Bijelih Srba'.
Ne znam zbog čega potonje izvrgavaš ruglu...o tome su mnogi naučnici pisali, istraživali i objavljivali. To što si napisao je kao prvo pogrešno, jer to niko ne tvrdi (vakum?!).

Uzgred, kapija naroda ti je kod Urala; daleko od Karpata...

И зашто да не:
- Доказати сеобу Срба и одакле су дошли (Лужице или?)

- Доказати да јесу/нису постојали у 6.,5., или неком даљем веку на основу археолошких или других доказа или хроника савременика (На пример дали је Хомер био 'Омир / Момир Ὅμηρος, Hómēros ?)?

Naučne analize sve više i više idu u korist interpretacije da je u pitanju seoba sa sjeverozapada, tako da to treba istaći (iz Polablja).

Slažem se povodom drugoga. To zaista treba dokazati; problem je taj što niko to do sada nije dokazao.

Homer, odnosno Homeros, nije bio nikakav Momir. Po kojoj logici smo dobili to? Uzimanjem njegovog modernog grčkog imena (umjesto savremenog), posbrljavanjem odbacivanjem klasičnog grčkog nastavka i potpuno nelogičnim dodavanjem slova 'M' na početku.
To bi bilo kao da kažemo da je Hlodoveh bio Srbin -> uzmemno francuski naziv za njegovo ime, Klovis; daklem to je ustvari Klović, znači liči na srpsko prezime, i onda doznamo da je ustvari hrvatsko; ako izbacimo -l, ostaje nam Ković, jedno definitivno srpsko prezime.
Dakle, Klodovek je morao biti Srbin. :think: :mrgreen:
 
Poslednja izmena:
Niko nikada nije ni tvrdio da pre doseljavanja Slovena na Balkanu nije bilo srpskih predaka . Samo što se oni nisu zvali Srbi i nisu govorili slovenskim jezikom.
Како можете знати да нису говорили Словенским језиком, како уопште знате којим су језиком говорили?
Како занте да се нису звали Срби?

A koja su to arheološka otkrića u proteklih 17 godina / koja su djela u pitanju?
Ne bismo mogli reći to za prvo, pošto velika većina autohtonista smatra priču o seobi Srba i Polablja - fiktivnom, odnosno ne vjeruje uopšte da je bilo ikakvoga dolaska 'Bijelih Srba'.
Ne znam zbog čega potonje izvrgavaš ruglu...o tome su mnogi naučnici pisali, istraživali i objavljivali. To što si napisao je kao prvo pogrešno, jer to niko ne tvrdi (vakum?!).
Uzgred, kapija naroda ti je kod Urala; daleko od Karpata...
Naučne analize sve više i više idu u korist interpretacije da je u pitanju seoba sa sjeverozapada, tako da to treba istaći (iz Polablja).

Slažem se povodom drugoga. To zaista treba dokazati; problem je taj što niko to do sada nije dokazao.

Homer, odnosno Homeros, nije bio nikakav Momir. Po kojoj logici smo dobili to? Uzimanjem njegovog modernog grčkog imena (umjesto savremenog), posbrljavanjem odbacivanjem klasičnog grčkog nastavka i potpuno nelogičnim dodavanjem slova 'M' na početku.
To bi bilo kao da kažemo da je Hlodoveh bio Srbin -> uzmemno francuski naziv za njegovo ime, Klovis; daklem to je ustvari Klović, znači liči na srpsko prezime, i onda doznamo da je ustvari hrvatsko; ako izbacimo -l, ostaje nam Ković, jedno definitivno srpsko prezime.
Dakle, Klodovek je morao biti Srbin. :think: :mrgreen:
Археолози доказали да није тачно.
Лингвист доказали да није тачно.
Извори не потврђују.
По генетици мало вероватно.
Овде више пута доказано да није тачно.
Апсолутно ништа не указује на овакву могућност.

У вези тезе да је Трибал у ствари Хеленизирано Србин.
Град Сердику "је поново изградио византијски император Јустинијан и преименовао у Триадица."
 
Poslednja izmena:
Овај рад је публикован 1995г, и као такав не може узимати археолошка открићанаших археолога у задњих 20 година, нарочито у Војводини, а који потпоно негирају овај рад.

Ако ти је књига Седова сувише стара, ево ти па погледај ову књигу: С.В. Алексеев. Славянская Европа V–VIII веков, М.: Вече, 2009. Да ли ти је та књига довољно нова? Прочитај је и видећеш да се и Алексеев у основним тезама слаже са Седовим. А ја тебе молим да ми кажеш који су то наши археолози у задњих 20 година, шта су то они открили и како то негира тврдње Седова, Алексеева и других.

Не постоји ни један научни рад који доказује да су се Срби, доселили у V / VII веку на простор Шумадије и Војводине. Било је досељавања источних Словена на Балкан (из доњег Подунавља ка Тракији) и сеобе Срба ка Приморију.

Ево ти неколико одломака из горе поменуте књиге Алексеева који говоре о томе. Има још тога у књизи али тренутно не могу да га пронађем, књига има скоро 600 страна.
______________________________________________________

Наиболее тесно связанная с гуннами часть славян тогда же последовала за теми из них, кто перешел на земли Империи. Здесь славяне оставили о себе память в виде названий нескольких крепостей близ Наисса (ныне Ниш) и Пирота – опорных пунктов Империи на севере Иллирика.  Можно заключить, что эти крепости были изначально заняты славяно гуннскими гарнизонами с преобладанием или под началом славян. Есть и археологические следы пребывания славян в этих областях до начала VI в.
. . .

Первые письменные сведения о словенах восходят к концу V – началу VI в. В совокупности с археологическими материалами они позволяют очертить границы расселения славянских племен.

Особенно ценно свидетельство Иордана, опирающегося на полученную в начале VI в. информацию Кассиодора.  Согласно Иордану, венеты (в широком смысле) живут вдоль северного – восточного («левого») склона Карпат на восток от Верхней Вислы. В том числе словенам отводится территория «от города Новиетуна и озера, которое называется Мурсианским, вплоть до Данастра и на севере до Висклы».  Днестр и Висла опознаются легко. Город Новиетун, по мнению большинства ученых, – римский Новиодун на Нижнем Дунае, в провинции Малая Скифия.  Это соответствует археологической карте, на которой пражско корчакская территория длинным языком протягивается вдоль «левого» (восточного) склона Карпат до низовий Дуная.  Логика расселения словен – вдоль гор в северном и затем западном направлении.

Загадкой в этой связи остается «Мурсианское озеро» (у впадения Дравы в Дунай ). В этом районе нет столь давних следов пребывания славян. Невозможно и предполагать какую либо путаницу с нижнедунайскими областями. Наиболее вероятна следующая версия. Упоминание «Мурсианского озера» – исторический реликт, связанный с переходом в этом районе имперской границы группой славян, осевших во второй половине V в. в Иллирике, в округе Наисса. Возможно, кстати, у Кассиодора и шла речь об этом, а сокращавший предшественника Иордан неверно понял свой источник.
. . .

В западной и южной части Балканского полуострова (ромейской префектуре Иллирик) складывание славянской культуры проходило в три этапа. На первом этапе, на рубеже VI/VII вв., произошло расселение на западе Балканского Подунавья славян, относившихся к пражско корчакской археологической культуре. Из них нам известны лендзяне в Далмации и мораване на балканской Мораве. Их древности продолжают развитие прежней культуры. Но в начале VII в. они перекрываются новым культурным типом, охватившим гораздо большие пространства – от Дуная до Фессалии включительно. Эта так называемая мартыновская культура сложилась в рамках того культурного «симбиоза», который характеризует и культуру аваро славянскую. Многими своими чертами она близка к ней. Развиваясь сначала параллельно с пражско корчакскими древностями, затем она поглотила и сменила их. Окончательная смена, вместе с почти полным исчезновением аварского элемента, наступает на третьем этапе, – который на основе данных письменных источников можно связать уже с приходом сербов и хорватов в 620 х – 630 х гг. Именно тогда сложились и языковые особенности западной части южного славянства.

Древности первого, «пражского» этапа появились на Балканах уже в VI в. В первой половине наступившего века по Адриатике и в югославянском Подунавье отмечены немногочисленные следы принесшего их населения. Это могильники и отдельные захоронения с трупосожжениями, поселения с типично славянскими полуземлянками, расположенные в Хорватии, Сербии и Боснии. Еще один небольшой могильник с 15 трупосожжениями VII в., в урнах и без урн, найден в древнеэллинской Олимпии. Это след продвижения «пражских» племен на юг вместе с переселенческим потоком тех лет. Часть находок – на Неретве, в Олимпии, – сделаны среди развалин ромейских строений прежней эпохи.

Жилища югославянских «пражан» – те же известные по всему славянскому миру прямоугольные полуземлянки. В мораванской Слатине они отапливались печами каменками, но в лендзянском (по всей видимости) Кршце – ямным очагом.  В олимпийских захоронениях есть инвентарь, отражающий и соприкосновение похороненных с ромейской культурой, и их сравнительную зажиточность. Это не только железный нож и кольцо, но также стеклянный сосуд и еще неопределенное «изделие из голубого стекла».  Почти во всех местонахождениях обнаружена лепная керамика пражских типов, но можно видеть, как ее сменяет гончарная дунайская.  Это явное следствие смешения с местным населением и с другими переселенцами из Среднего Подунавья. О первом свидетельствуют и находки отдельных захоронений кремаций на местных могильниках.

Результатом смешения, собственно, и стало появление мартыновской культуры. К нему вели и новые славянские переселения, и поступательное развитие местных славян, все глубже взаимодействовавших с жителями покоренных ромейских провинций. Переход от пражской к мартыновской культуре с ее гончарной керамикой и наземными домами особенно заметен на материале боснийских поселений. Облик их на протяжении VII в. разительно изменился. 

В сложении мартыновской культуры, наряду с местными жителями и славянами первой волны, несомненно, участвовали и новые пришельцы из-за Дуная. Среди них и авары, но в меньшинстве.  Основную массу составляли именно славяне – как пришедшие из Нижнего Подунавья через Видинскую переправу, так и вновь переселяемые на ромейские земли по приказу кагана. Поэтому в Среднем Подунавье оказались восприняты сложившиеся в Поднепровье традиции антского искусства, давшие имя новой культуре. Поэтому же не повлек заметных культурных изменений последующий приход на Балканы антских племен сербов и хорватов – к тому же так или иначе вовлеченных еще в Центральной Европе в орбиту аварского культурного «симбиоза». Южнее, в Македонии, антский элемент изначально представлен, как минимум, сагудатами. Поселения и могильники, которые можно связывать с мартыновской или балканской аваро славянской культурой, охватывают обширную территорию. Это земли Сербии, Боснии, Хорватии, Македонии, Греции.


Што се ГГ, доста је непознаница. Сматра се да је човек Лепенског Вира био И2а1, и да је у неком историјском тренутку потиснут ка северу, постоји теза да је Дин варијанта настала у закарптју, а која је произашла из теорије о сеоби Словена, а не обрнуто. Превише би било смело ово узимати здраво за готово. Значи у циљу дефинисања места настанка Дин варијанте користи се теорија о сеоби Словена, а онда се теорија о сеоби доказује тиме што је дин варијанта настала у Закарпатју.

Од неког, попут тебе, ко врло активно учествовује у дискусијама на теми за генетичку генеалогију, нисам очекивао да (намерно или ненамерно) заобиђе врло важну чињеницу, а то је да генетичка генеалогија место настанка I2a1-Din не одређује позивајући се на теорију о сеоби Словена, већ да га одређује позивајући се на измерену и израчунату генетичку разноврсност (статистичку варијансу) те хаплогрупе. Сви водећи аутори који су се бавили хаплогрупом I2a1-Din (Kenneth Nordtvedt, Вадим Веренич, Анатолиј Кљосов) се апсолутно слажу да се место настанка I2a1-Din налази иза Карпата, у Украјини.

Осим тога, може се видети да везано за теорију о сеоби наводим резултате историчара и археолога, а не генетичара.
 
Poslednja izmena:
Ако ти је књига Седова сувише стара, ево ти па погледај ову књигу: С.В. Алексеев. Славянская Европа V–VIII веков, М.: Вече, 2009. Да ли ти је та књига довољно нова? Прочитај је и видећеш да се и Алексеев у основним тезама слаже са Седовим. А ја тебе молим да ми кажеш који су то наши археолози у задњих 20 година, шта су то они открили и како то негира тврдње Седова, Алексеева и других.



Ево ти неколико одломака из горе поменуте књиге Алексеева који говоре о томе. Има још тога у књизи али тренутно не могу да га пронађем, књига има скоро 600 страна.
______________________________________________________

Наиболее тесно связанная с гуннами часть славян тогда же последовала за теми из них, кто перешел на земли Империи. Здесь славяне оставили о себе память в виде названий нескольких крепостей близ Наисса (ныне Ниш) и Пирота – опорных пунктов Империи на севере Иллирика.  Можно заключить, что эти крепости были изначально заняты славяно гуннскими гарнизонами с преобладанием или под началом славян. Есть и археологические следы пребывания славян в этих областях до начала VI в.
. . .

Первые письменные сведения о словенах восходят к концу V – началу VI в. В совокупности с археологическими материалами они позволяют очертить границы расселения славянских племен.

Особенно ценно свидетельство Иордана, опирающегося на полученную в начале VI в. информацию Кассиодора.  Согласно Иордану, венеты (в широком смысле) живут вдоль северного – восточного («левого») склона Карпат на восток от Верхней Вислы. В том числе словенам отводится территория «от города Новиетуна и озера, которое называется Мурсианским, вплоть до Данастра и на севере до Висклы».  Днестр и Висла опознаются легко. Город Новиетун, по мнению большинства ученых, – римский Новиодун на Нижнем Дунае, в провинции Малая Скифия.  Это соответствует археологической карте, на которой пражско корчакская территория длинным языком протягивается вдоль «левого» (восточного) склона Карпат до низовий Дуная.  Логика расселения словен – вдоль гор в северном и затем западном направлении.

Загадкой в этой связи остается «Мурсианское озеро» (у впадения Дравы в Дунай ). В этом районе нет столь давних следов пребывания славян. Невозможно и предполагать какую либо путаницу с нижнедунайскими областями. Наиболее вероятна следующая версия. Упоминание «Мурсианского озера» – исторический реликт, связанный с переходом в этом районе имперской границы группой славян, осевших во второй половине V в. в Иллирике, в округе Наисса. Возможно, кстати, у Кассиодора и шла речь об этом, а сокращавший предшественника Иордан неверно понял свой источник.
. . .

В западной и южной части Балканского полуострова (ромейской префектуре Иллирик) складывание славянской культуры проходило в три этапа. На первом этапе, на рубеже VI/VII вв., произошло расселение на западе Балканского Подунавья славян, относившихся к пражско корчакской археологической культуре. Из них нам известны лендзяне в Далмации и мораване на балканской Мораве. Их древности продолжают развитие прежней культуры. Но в начале VII в. они перекрываются новым культурным типом, охватившим гораздо большие пространства – от Дуная до Фессалии включительно. Эта так называемая мартыновская культура сложилась в рамках того культурного «симбиоза», который характеризует и культуру аваро славянскую. Многими своими чертами она близка к ней. Развиваясь сначала параллельно с пражско корчакскими древностями, затем она поглотила и сменила их. Окончательная смена, вместе с почти полным исчезновением аварского элемента, наступает на третьем этапе, – который на основе данных письменных источников можно связать уже с приходом сербов и хорватов в 620 х – 630 х гг. Именно тогда сложились и языковые особенности западной части южного славянства.

Древности первого, «пражского» этапа появились на Балканах уже в VI в. В первой половине наступившего века по Адриатике и в югославянском Подунавье отмечены немногочисленные следы принесшего их населения. Это могильники и отдельные захоронения с трупосожжениями, поселения с типично славянскими полуземлянками, расположенные в Хорватии, Сербии и Боснии. Еще один небольшой могильник с 15 трупосожжениями VII в., в урнах и без урн, найден в древнеэллинской Олимпии. Это след продвижения «пражских» племен на юг вместе с переселенческим потоком тех лет. Часть находок – на Неретве, в Олимпии, – сделаны среди развалин ромейских строений прежней эпохи.

Жилища югославянских «пражан» – те же известные по всему славянскому миру прямоугольные полуземлянки. В мораванской Слатине они отапливались печами каменками, но в лендзянском (по всей видимости) Кршце – ямным очагом.  В олимпийских захоронениях есть инвентарь, отражающий и соприкосновение похороненных с ромейской культурой, и их сравнительную зажиточность. Это не только железный нож и кольцо, но также стеклянный сосуд и еще неопределенное «изделие из голубого стекла».  Почти во всех местонахождениях обнаружена лепная керамика пражских типов, но можно видеть, как ее сменяет гончарная дунайская.  Это явное следствие смешения с местным населением и с другими переселенцами из Среднего Подунавья. О первом свидетельствуют и находки отдельных захоронений кремаций на местных могильниках.

Результатом смешения, собственно, и стало появление мартыновской культуры. К нему вели и новые славянские переселения, и поступательное развитие местных славян, все глубже взаимодействовавших с жителями покоренных ромейских провинций. Переход от пражской к мартыновской культуре с ее гончарной керамикой и наземными домами особенно заметен на материале боснийских поселений. Облик их на протяжении VII в. разительно изменился. 

В сложении мартыновской культуры, наряду с местными жителями и славянами первой волны, несомненно, участвовали и новые пришельцы из-за Дуная. Среди них и авары, но в меньшинстве.  Основную массу составляли именно славяне – как пришедшие из Нижнего Подунавья через Видинскую переправу, так и вновь переселяемые на ромейские земли по приказу кагана. Поэтому в Среднем Подунавье оказались восприняты сложившиеся в Поднепровье традиции антского искусства, давшие имя новой культуре. Поэтому же не повлек заметных культурных изменений последующий приход на Балканы антских племен сербов и хорватов – к тому же так или иначе вовлеченных еще в Центральной Европе в орбиту аварского культурного «симбиоза». Южнее, в Македонии, антский элемент изначально представлен, как минимум, сагудатами. Поселения и могильники, которые можно связывать с мартыновской или балканской аваро славянской культурой, охватывают обширную территорию. Это земли Сербии, Боснии, Хорватии, Македонии, Греции.




Од неког, попут тебе, ко врло активно учествовује у дискусијама на теми за генетичку генеалогију, нисам очекивао да (намерно или ненамерно) заобиђе врло важну чињеницу, а то је да генетичка генеалогија место настанка I2a1-Din не одређује позивајући се на теорију о сеоби Словена, већ да га одређује позивајући се на измерену и израчунату генетичку разноврсност (статистичку варијансу) те хаплогрупе. Сви водећи аутори који су се бавили хаплогрупом I2a1-Din (Kenneth Nordtvedt, Вадим Веренич, Анатолиј Кљосов) се апсолутно слажу да се место настанка I2a1-Din налази иза Карпата, у Украјини.

Осим тога, може се видети да везано за теорију о сеоби наводим резултате историчара и археолога, а не генетичара.

Имаш ли податке за варијансе?
Мали узорак, разлика неколико процената (рецимо крајњи исток и крајњи запад).
Варијансе не морају ништа значити, оне зависе и од тога колико се брзо шири хг. Могуће је да на месту настанка данас уопште немамо те хг. Све су ово аматерска размишљана, нема озбиљних научних радова на ову тему.
Рецимо Кен Нордвет је изнео условну претпоставку да би експанзија Дин варијанте могла пратити ширење Словена, и да је настао северно од карпата, где су настали Словени. На постављено питање, рекао је да су прикази шематски и да не представљају прецизне локације. Када је на Еупедији написана претпоставка да се И2а дин ширио из Украјине, на подфоруму који се бави том темом, та могућност је негирана.

Археолошка истраживања у последњих 20 година негирају горе наведене тезе.
Мани се Руса, прочитај радове наших археолога и лингвиста.
На порталу Растко наћи ћеш гомилу радова.

"Такође, зашто не проузрокује значајне културне промене након доласка на Балкану антских племена Срба и Хрвата - и некако умешан ни у Централној Европи у културном орбите аварског "симбиози"."
Ово је небулоза.
 
Poslednja izmena:
Нема доказа ни да јесу ни да нису. Што се доказа тиче обе опције су отворене.
Дарданци, Мижани, Аутаријати, Трибали и Дарданци пропадају једној културној, а вероватно и језичкој групи.
Јужно од Саве и Дунава у време Рима, становништво је делимично Романизовано, више у градовима, више код писмених, тако да је тешко наћи доказ за оргинални језик. Северно од Саве и Дунава јављају се племена која су пре Римљана забележена јужно од ових река.
Међутим постоје индиције да је ипак у питању језик билизак Старословенском. Управо језик најближи иранској групи, уз значајан уплив староевропских речи, управо онакав какав је данас српски.
Примери су бројни.
Чак су имена Сербола, званих Бели (онако како су забележена у ДАИ) даља данашњим Србима, од Батона, Синга, Меда, Јаворине, Билозоре, Трибала, Дачана Дава (Дачки назив за град од Тврдава)...
Топоними су староевропски, остали од времена пре Тракокимерских сеоба.

I sam kažeš da se praktično ništa o tome jeziku ne zna, kao argument da se odbaci negacija eventualne srodnosti sa staroslovenskim (koju je npr. ozbiljnije Milan Budimir razmatrao) - a onda govoriš o indicijama da bi uspostavio vezu sa Starim Slovenima?
:dontunderstand:

Када кажем да су Дачани Срби, ја цитирам Јован Зонару, али не само њега чак и Констатин Порфирогенит помиње Србе на том простору.

A gdje to? Ja nisam nigdje vidio citat. Samo vidim ovu diskusiju na str. 26. teme o Tribalima, gdje smo sa Zonarom završili ovako:

Milanovićeva fikcija je i to...kao što je i fabrikacija ono pozivanje na Jovan Zonaru, što sam ti valjda već do sada bio objasnio.

Zorana ne kaže da su antički Dačani bili Srbi! :rtfm:

Археолози доказали да није тачно.
Лингвист доказали да није тачно.
Извори не потврђују.
По генетици мало вероватно.
Овде више пута доказано да није тачно.
Апсолутно ништа не указује на овакву могућност.

Nije tačno da su arheolozi i lingvisti dokazali da to nije tačno. Niko od arheologa i lingvista nije dokazao netačnost, iako su lingvisti dakako podvlačili manjkavost.
Ono što se može reći jeste samo da neka dokaza sa arheološkog i lingvističkog stanovišta koji bi pružili potporu tako nečem.
Ne govoriš istinu ni oko pisanih izvora - eno, već sam ti naveo jednu knjigu od Relje Novakovića, u kojoj on pretresa istoriografe o porijeklu Srba od najranijih početaka do današnjega dana. Idući skroz do Laonika Halkokondila u XV stoljeću, on pokazuje da je kroz istoriografiju, uključiv i dotičnog autora, bilo predominantno razmatranje o sjeverozapadnoj prapostojbini Srba, na prostorima današnje Njemačke.

Ne znam zbog čega tvrdiš da je više puta dokazano da nije tačno, odnosno zbog čega tako direktno lažeš... :dontunderstand:

У вези тезе да је Трибал у ствари Хеленизирано Србин.

Valjda samim tim da apsolutno nijedan filolog to više ne zastupa, odnosno prostom činjenicom da je to napušteno prije više od jednog vijeka, ti je jasno da je ta teza jednostavno netačna.
I ti si mene optužio da koristim neke stare udžbenike, napuštene itd. i da nisam u toku sa najnovijim istraživanjima..? A s druge strane, upravo si ti taj koji stalno ponavlja tu davno zaboravljenu zabludu??? :think:

Град Сердику "је поново изградио византијски император Јустинијан и преименовао у Триадица."

Pa..? :dontunderstand:
 
Извињавам се ако је неко раније ово постављао, али мислим да вреди да се и хиљаду пута понови.

Ради се о делу интервјуа са др Тибором Живковићем, који сам поменуо у ранијем посту.
_______________________________________________________________________

Питање новинара:
Рани средњи век, колико год временски далек и магловит био, предмет је најжучнијих полемика у одређеним круговима, пре свега међу лаицима заинтересованим за националне историје и њихове политичке интерпретације, окупљених око тзв. српске аутохтонистике школе (новоромантичара), а такође и друге балканске државе имају своје пандане нашим параисторичарима. Све је кренуло деведесетих, али се тај талас наставио и у двехиљадитим, издавањем бројних ,чак високотиражних књига, одржавањем трибина, оснивањем интернет форума. Интересовање за теорије о Србима као најстаријем народу је и даље велико, и свако помињање досељавања Срба на Балкан, буде пропраћено љутитим коментарима о завери, великој лажи Ватикана и германске школе. Има ли изгледа да ће се ова полемика окончати, када знамо да ни Вук Бранковић још није рехабилитован, иако је још у 19. веку одбачен сценарио о његовој издаји?

Одговор Живковића:
Сами сте рекли да је рани средњи век предмет полемика у одређеним круговима, пре свега међу лаицима. Све сте овим казали. Наука се пише у тишини радне собе, нешто ређе библиотеке, док лаици то чине, онако, како би се науком у кафани бавили. Да будем прецизан до краја, наука пре свега подразумева метод, па тако и историографија, а то се учи током основних, а потом и постдипломских студија, али историје, не машинства или медицине. Без методологије, нема науке. Псеудоисторичарима мањка тај важан сегмент, који би њиховим тумачењима додао на тежини. Нешто друго је по среди када су у питању новоромантичари – новац. Пласирање незнања, упакованог у бајке о небеском народу, најстаријем народу, пранароду, даје јако добру финансијску жетву. Народу, који једва да има неколико процената факултетски образованих људи, лако је подметати и њиме манипулисати. Али, то је шири феномен којег су новоромантичари само део. Када већ помињете то весело друштво, сећам се да је негде 1994. године, на телевизији Палма или тако некако, редовно емитован позив донаторима који би помогли издавање српских извора. Паметном доста. Професионални историчари углавном стоички игноришу новоромантичаре,уз изузетак проф. Радивоја Радића, и понекад, далеко ређе, моје маленкости. Мислим да их не треба игнорисати. Овај народ мора, дословце, да се бори за сваког човека, за што више образованих, како би се, надајмо се, некако кренуло у мало лепшу будућност. А борба са произвођачима лажи и опсена најбоље ће се водити уз одређену законску регулативу усмерену према џеповима оних који ту маглу продају.
 
I sam kažeš da se praktično ništa o tome jeziku ne zna, kao argument da se odbaci negacija eventualne srodnosti sa staroslovenskim (koju je npr. ozbiljnije Milan Budimir razmatrao) - a onda govoriš o indicijama da bi uspostavio vezu sa Starim Slovenima?
:dontunderstand:

A gdje to? Ja nisam nigdje vidio citat. Samo vidim ovu diskusiju na str. 26. teme o Tribalima, gdje smo sa Zonarom završili ovako:
Zorana ne kaže da su antički Dačani bili Srbi! :rtfm:
Nije tačno da su arheolozi i lingvisti dokazali da to nije tačno. Niko od arheologa i lingvista nije dokazao netačnost, iako su lingvisti dakako podvlačili manjkavost.
Ono što se može reći jeste samo da neka dokaza sa arheološkog i lingvističkog stanovišta koji bi pružili potporu tako nečem.
Ne govoriš istinu ni oko pisanih izvora - eno, već sam ti naveo jednu knjigu od Relje Novakovića, u kojoj on pretresa istoriografe o porijeklu Srba od najranijih početaka do današnjega dana. Idući skroz do Laonika Halkokondila u XV stoljeću, on pokazuje da je kroz istoriografiju, uključiv i dotičnog autora, bilo predominantno razmatranje o sjeverozapadnoj prapostojbini Srba, na prostorima današnje Njemačke.

Ne znam zbog čega tvrdiš da je više puta dokazano da nije tačno, odnosno zbog čega tako direktno lažeš... :dontunderstand:
Valjda samim tim da apsolutno nijedan filolog to više ne zastupa, odnosno prostom činjenicom da je to napušteno prije više od jednog vijeka, ti je jasno da je ta teza jednostavno netačna.
I ti si mene optužio da koristim neke stare udžbenike, napuštene itd. i da nisam u toku sa najnovijim istraživanjima..? A s druge strane, upravo si ti taj koji stalno ponavlja tu davno zaboravljenu zabludu??? :think:
Pa..? :dontunderstand:

Ја не знам да ли је тачно ово за Трибале, али очигледно је да постоји склоност ка предметној гласовној промени. Ово поново наводи врсни лингвиста, доктор Сорбоне, Олга Луковић Пјановић
Међутим мене занима истина, па упорно овде тражим неку научну потпору да то није тачно.
Видим ти се позиваш на научна сазнања да та гласовна промена не постоји, па се надам да ћеш бити несебичан и поделити то са нама.

Извињавам се ако је неко раније ово постављао, али мислим да вреди да се и хиљаду пута понови.

Ради се о делу интервјуа са др Тибором Живковићем, који сам поменуо у ранијем посту.
_______________________________________________________________________

Питање новинара:
Рани средњи век, колико год временски далек и магловит био, предмет је најжучнијих полемика у одређеним круговима, пре свега међу лаицима заинтересованим за националне историје и њихове политичке интерпретације, окупљених око тзв. српске аутохтонистике школе (новоромантичара), а такође и друге балканске државе имају своје пандане нашим параисторичарима. Све је кренуло деведесетих, али се тај талас наставио и у двехиљадитим, издавањем бројних ,чак високотиражних књига, одржавањем трибина, оснивањем интернет форума. Интересовање за теорије о Србима као најстаријем народу је и даље велико, и свако помињање досељавања Срба на Балкан, буде пропраћено љутитим коментарима о завери, великој лажи Ватикана и германске школе. Има ли изгледа да ће се ова полемика окончати, када знамо да ни Вук Бранковић још није рехабилитован, иако је још у 19. веку одбачен сценарио о његовој издаји?

Одговор Живковића:
Сами сте рекли да је рани средњи век предмет полемика у одређеним круговима, пре свега међу лаицима. Све сте овим казали. Наука се пише у тишини радне собе, нешто ређе библиотеке, док лаици то чине, онако, како би се науком у кафани бавили. Да будем прецизан до краја, наука пре свега подразумева метод, па тако и историографија, а то се учи током основних, а потом и постдипломских студија, али историје, не машинства или медицине. Без методологије, нема науке. Псеудоисторичарима мањка тај важан сегмент, који би њиховим тумачењима додао на тежини. Нешто друго је по среди када су у питању новоромантичари – новац. Пласирање незнања, упакованог у бајке о небеском народу, најстаријем народу, пранароду, даје јако добру финансијску жетву. Народу, који једва да има неколико процената факултетски образованих људи, лако је подметати и њиме манипулисати. Али, то је шири феномен којег су новоромантичари само део. Када већ помињете то весело друштво, сећам се да је негде 1994. године, на телевизији Палма или тако некако, редовно емитован позив донаторима који би помогли издавање српских извора. Паметном доста. Професионални историчари углавном стоички игноришу новоромантичаре,уз изузетак проф. Радивоја Радића, и понекад, далеко ређе, моје маленкости. Мислим да их не треба игнорисати. Овај народ мора, дословце, да се бори за сваког човека, за што више образованих, како би се, надајмо се, некако кренуло у мало лепшу будућност. А борба са произвођачима лажи и опсена најбоље ће се водити уз одређену законску регулативу усмерену према џеповима оних који ту маглу продају.

Имамо научнике кафе куварице и научнике визионаре.
Владају кафекуварице.
Зло које су српском народу донели научници полтрони је немерљиво.
 
Poslednja izmena:
Ја не знам да ли је тачно ово за Трибале, али очигледно је да постоји склоност ка предметној гласовној промени. Ово поново наводи врсни лингвиста, доктор Сорбоне, Олга Луковић Пјановић
Међутим мене занима истина, па упорно овде тражим неку научну потпору да то није тачно.
Видим ти се позиваш на научна сазнања да та гласовна промена не постоји, па се надам да ћеш бити несебичан и поделити то са нама.

Oprosti, ali šta čini Olgu Luković Pjanović 'vrsnom lingvistkinjom'?
Kojim se to ona lingvističkim istraživanjima bavila? Koji je to njen repertoar naučnih radova? Kako se zovu, gdje ih je objavljivala (koji su to naučni zbornici?); gdje je držala naučna izlaganja i koju su to rezultati njenih lingvističkih istraživanja?
 
Oprosti, ali šta čini Olgu Luković Pjanović 'vrsnom lingvistkinjom'?
Kojim se to ona lingvističkim istraživanjima bavila? Koji je to njen repertoar naučnih radova? Kako se zovu, gdje ih je objavljivala (koji su to naučni zbornici?); gdje je držala naučna izlaganja i koju su to rezultati njenih lingvističkih istraživanja?
Само сам хтео да те мало изнервирам:hahaha:
'Дипломирала је на филошком факултету, а докторилала у Сорбони. Чиним се довољним да се њено мишљење може сматрати релевантним.
 
Имамо научнике кафе куварице и научнике визионаре.
Владају кафекуварице.
Зло које су српском народу донели научници полтрони је немерљиво.

Одлично, наставите да кувате кафу! Можда ћу и да навратим да је пробам! А ја ћу ипак да наставим да читам праве научнике, полтроне научног метода! :kafa:

Мене више ништа не чуди. Циркузаната, који мисле да нешто знају, а заправо појма немају, има у свим областима. И у круговима математичара сам сретао многе који су нудили "решења" проблема квадратуре круга, трисекције угла, и других математичких проблема за које је још у 19. веку доказано да су нерешиви (само ови још увек то нису сазнали). Чак сам и на светским конгресима математичара, на улазу у конгресну салу, виђао типове са паноима на којима нуде "решење" квадратуре круга. Такође, јављали су ми се и лаици који су тврдили да су побили Ајнштајнову теорију релативности. Па када тога има у математици и физици, не треба да нас чуди што га има и у историографији. :rtfm:
 
Само сам хтео да те мало изнервирам:hahaha:
'Дипломирала је на филошком факултету, а докторилала у Сорбони. Чиним се довољним да се њено мишљење може сматрати релевантним.

Занимљиво је приметити примену двоструких стандарда. Личност са дипломом Сорбоне и 0 научног рада (осим једног опскурног рада, библије аутохтониста) је више поуздана од особа са дипломама из Београда (па и Атине, Беча итд) и подужом листом радова препознатих од остатка научне заједнице као дела урађених на научно-методолошким основама са доприносом познавању прошлости.

Или једноставно: што је баби мило...
 
Псеудонаука
Из Википедије, слободне енциклопедије
_______________________________________

Псеудонаука обухвата делатност која покушава да се увуче под плашт истинске науке копирајући њене поступке, али не достиже стандарде какви се практикују у легитимним пољима које покушава да имитира. Псеудонаука не цени дебате и критике и ретко показује интелектуалну чврстину и истински прогрес. Објашњења псеудонауке обично противурече добро заснованом научном знању и њени сопствени налази ретко, ако икада, издржавају критичко преиспитивање од стране компетентних критичара.

Најчешће се ради о слабом познавању праве природе појава (“аргумент из незнања") и о попуњавању празнина за које савремена наука још није успела да нађе ваљане одговоре (“Бог је у пукотинама") што све најбоље сажима парафраза Паулијеве мисли - псеудонаука је делатност која “није чак ни погрешна”.

Псеудо-наука је метода за оправдавање, одбрану и очување грешака. Наука и псеудонаука имају сасвим супротан приступ у посматрању природе. Псеудонаука се понекад зове и патолошка наука, мада би, када би требало, међу њима могла да се повуче јасна граница.
. . .

pseudonauka.jpg


Знакови препознавања псеудонауке

Роберт Парк, професор физике Универзитета у Мериленду, је дао неке карактеристичне особине за препознавање псеудонауке:

  • Откриће се саопштава директно јавности.
  • Проналазач тврди да научна хијерархија покушава да спречи његово откриће.
  • Научни ефект је увек на самом прагу детекције.
  • Докази за проналазак су анегдотски.
  • Проналазач оправдава веровање зато што је ово преживело столећа.
  • Проналазач ради у изолацији.
  • Проналазач мора да предложи нови закон природе да објасни откриће.

Примери псеудонауке

Сваку науку прати серија сопствених псеудонаука.

Биологија:

  • Лисенкоизам
  • Научни креационизам
  • Криптозоологија
  • Бараминологија

Хемија:

  • Поливода
  • Кластерисана вода
  • Декластерисана вода

Физика:

  • Н-зраци
  • Фантастичне силе (Бермудски троугао)
  • Уфологија
  • Фенг схуи

Медицина:

  • Хомеопатија
  • Акупунктура (‘’теорија’’)
  • Акупресура (‘’теорија’’)
  • Хербализам
  • Алтернативна медицина
  • Квантна медицина
  • Јога (‘’теорија’’)
  • Традиционална кинеска медицина
  • Кинезиологија
  • Рефлексологија (‘’теорија’’)
  • Ортомолекуларна медицина
  • Терапија радиоактивним растворима
  • Сегментна терапија
  • Суђок
  • Апитерапија
  • Ароматерапија
  • Биоенерготерапија
  • Енергетска терапија
  • Остеопатија
  • Хиропрактика
  • Лечење звуком
  • Натуропатија
  • Кристалотерапија
  • Лечење светлом
  • Фитотерапија
  • Реики
  • Таи чи чуан
  • Ћи гонг

Психологија:

  • Астрологија
  • Графологија
  • Парапсихологија
  • Дијанетика
  • Породични распоред
  • Лечење вером
  • Духовна енергетска медицина

Историја:

  • Српска аутохтонистичка школа

Види још

 
Само сам хтео да те мало изнервирам:hahaha:
'Дипломирала је на филошком факултету, а докторилала у Сорбони. Чиним се довољним да се њено мишљење може сматрати релевантним.

Sama diploma, pa na kraju krajeva i doktorat, ne mora nužno značiti da je osoba od autoriteta; pogotovo danas kada se štancaju čak i doktorati.
Ne omalovažavam doktorat sa Sorbone, ali OLP jednostavno nije član naučne zajednice.

Ako se ne varam, na Filološkom je diplomirala kod svog budućeg muža; odnosno bila je tu afera između nastavnika i studentkinje, pa poslije i brak, preko kojeg joj je i našao posao?
 
Sama diploma, pa na kraju krajeva i doktorat, ne mora nužno značiti da je osoba od autoriteta; pogotovo danas kada se štancaju čak i doktorati.
Ne omalovažavam doktorat sa Sorbone, ali OLP jednostavno nije član naučne zajednice.

Ako se ne varam, na Filološkom je diplomirala kod svog budućeg muža; odnosno bila je tu afera između nastavnika i studentkinje, pa poslije i brak, preko kojeg joj je i našao posao?

Одлично. О овоме причам.
Са друге стране, изузетно уважавам озбиљне научнике и мислим да сам овде цитирао гомилу радова (и поставио линкове).
И сви они су блиски мојим гледиштима.
Једино што спорим је Живковићева теорија да је српски језик дошао из Полабља, али он је у овоме усамљен у свету науке.
Било би добро прегледати шта је ко овде заступао.

Кирос, ове друге половине "научника".
Увек када ти укажем и докажем да нешто ниси у праву покушаваш да се заклониш иза ауторитета научног радника, скрећуи расправу на неки бесмислен терен.
 
Poslednja izmena:
Sama diploma, pa na kraju krajeva i doktorat, ne mora nužno značiti da je osoba od autoriteta; pogotovo danas kada se štancaju čak i doktorati.
Ne omalovažavam doktorat sa Sorbone, ali OLP jednostavno nije član naučne zajednice.

Ako se ne varam, na Filološkom je diplomirala kod svog budućeg muža; odnosno bila je tu afera između nastavnika i studentkinje, pa poslije i brak, preko kojeg joj je i našao posao?

Ма није у питању диплома и како је неко дошао до ње, и да ли је члан научне заједнице, у питању је само то да ли је оно што тврди засновано на научним методама или не. Код Олге Луковић-Пјановић нисам видео ништа што је базирано на научној методологији, и такве ствари једноставно више не читам, јер, као што рекох, ја сам фан (или полтрон, или роб, ако се некоме то више свиђа) научне методологије.
 
Археолошка истраживања у последњих 20 година негирају горе наведене тезе.
Мани се Руса, прочитај радове наших археолога и лингвиста.
На порталу Растко наћи ћеш гомилу радова.

Može li ime i prezime?
I nemoj mi sad reći da se ti silni radovi naših arheologa i lingvista ograničavaju samo na dr Jankovića?

Одлично. О овоме причам.
Са друге стране, изузетно уважавам озбиљне научнике и мислим да сам овде цитирао гомилу радова (и поставио линкове).
И сви они су блиски мојим гледиштима.
Једино што спорим је Живковићева теорија да је српски језик дошао из Полабља, али он је у овоме усамљен у свету науке.
Било би добро прегледати шта је ко овде заступао.

Ako uvažavaš ozbiljne naučnike, zašto onda istupaš kao branilac Pjanovićeve? :neutral: :think:

Pa ne; u tome je i problem. Za mnoge si pogrešno predstavio odnosno interpretirao njihova pisanija, tako da bi se mnogi smijali (npr. Ivića, Cvijića ili Srejovića).

Tako si recimo i Živkovića potpuno pogrešno interpretirao; nigdje on nije rekao da je 'srpski jezik došao iz Polablja'. Naprotiv, on je naglasio da nije!!! :rtfm:
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top