“Па када смо стигли дотле, да као писац ових редака додам и једно лично сведочанство, које потиче из породице моје мајке, рођене Аксовић, у округу драгачевском…
Пратећи овај мој рад и тешкоће, на које у вези с њим наилазим, моја мајка није могла да разуме зашто Европа затвара врата пред истином. Када сам јој објаснила, да западна наука неће да прихвати долазак Срба на Балкан пре VII века по Христу, док ја – међутим – имам доказе да то не одговара историјској истини, мајка је на то упрла поглед негде далеко испред себе, отпочевши да ми прича о “својим старима на селу” и о стварима које је од њих слушала још у детињству. Онда је додала:
“То што ти радиш, то не може да не буде истина! Сећам се, наиме, како су ми моји стари на селу причали, како су наши давни стари приређивали хајке, да истребе лавове, који су харали стоку по торовима.”
“Да се не вараш мајко?" - узвратила сам – “Лавове, не вукове?”
“Не, дете! Не вукове! Знам ја шта је курјак, већ лавове”.
“Али мама, последњи лавови на нашем Балканском полуострву су виђени у доба Александра Великог, а то значи у IV веку пре Христа, а како историја каже ми Срби смо дошли тек у VII веку после Христа.”
Моја мајка је на то узвратила:
“Причали су моји стари, да је то било пре него што је Исус Христос дошао на свет”.
(Књига прва, 304 страна).