Pošto se tiče teme, postaviću ovdje
moj post sa
teme o odnosu između Sarmata i Srba:
----
ZIGOMAR!, postoji jedan veliki problem ovdje, a to je činjenica da se srpski autohtonisti drže
stare škole, napuštene u XX stoljeću. Umjesto da se razjasnim o čemu pričam, citiraću prof. dr Miloša Antonovića (autoriteta za srednjovjekovnu istoriju i pomoćne istorijske nauke na Odjeljenju za istorijske studije Filozofskog fakulteta u Beogradu) koji je ovo sve najbolje obrazložio, stručno:
Историја Сеобе народа проучавала се и после Бјуријевог времена, наука је напредовала и нека његова гледишта су данас превазиђена. Ово се посебно односи на комплекс питања који прати етногенезе народа који су учествовали у Сеоби. Бјури се налазио под утицајем „примордијалистичке теорије“ која је доминирала у науци XIX века и која је сматрала да су племена у Сеоби поседовала биолошки, језички и културни идентитет. Осим тога, усвојио је пангерманске ставове немачког научника Густава Косине којие је сматрао да један пра- или протоисторијски народ може бити идентификован помоћу материјалних остатака. Следствено томе, једно-образни археолошки налази јесу знак да је те просторе насељавао један народ или племе. Пошто средња и источна Европа током Сеобе деле културни идентитет, излазило је да оно што се уз конфронтацију са писаним историјским изворима са сигурношћу могло прогласити готским налазом распростире на огромне просторе источне Европе. Бјури није доводио Косинине налазе у питање и то му је омогућило да без запитаности о стварним демографским и биолошким потенцијалима проведе Готе и друге германске народе кроз „Пирове“ победе, катастрофалне поразе и биолошко исцрпљивање у практично неокрњеном саставу.
После II светског рата проблематизована је идеја да су Германи поседовали свест о заједничком пореклу, а затим је школа око Рајнхарда Венскуса пустила у оптицај теорију о етногенези која данас има превагу у науци. Венскус и његови следбеници (Х. Волфрам, В. Пол, П. Гири) тврдили су да су друштва у Сеоби поседовала чврсто традиционално језгро (Traditionskern), неку врсту политичке и војне елите око које се окупља племе, групе и појединци из других племена, не обавезно јединственог језичког идентитета. Окупљање се вршило тако што би неки угледни и истакнути припадник елитне групе позвао под своју заставу све оне који желе да му се придруже ради неког подухвата. Једини услов је био да се ради о личности са статусом слободног човека. Најбољи пример за ово је Радагајсова инвазија на Италију 406. године. Сам вођа је био готског порекла, али припадници његове војске која је бројала око 20.000 људи били су Готи, Вандали, Свеви, Бургунди и Алани. Даље, римски цар Клаудије II је код Ниша 269. године тако поразио Визиготе да их је готово уништио. Ипак, педесетак година касније, Визиготи су се борили са Константином Великим у готово идентичном броју. Хервиг Волфрам се питао како је могуће да су готске жене тако брзо рађале и дошао до закључка да су у готски племенски савез 332. ушле групе и појединци из других племена. Нису само Готи примали у своје редове припаднике других народа. Данас се сматра да је племенски савез Бастарна био мешаног келтско-германског порекла, али да је у III веку асимилован од стране Сармата.
У стварности, међутим, припадник елитног круга који може да под своју заставу окупи саплеменике и друге слободне људе јесте био члан једне породице из које ће касније да се развија династија. Настанак династија (Амали, Балти, Хаздинзи, Летинзи, Меровинзи) био је моменат од највеће важности за племена у Сеоби, зато што су оне чиниле најважније везивно ткиво друштава у настајању. У свим случајевима владарска породица би потицала од богова, у неким би била старија од племена (Амали), њена историја представљала је историју народа коме стоји на челу. Успомене на дела њених предака, чувана у сагама и еповима, чинила је уједно и памћење народа, што је омогућило додатно ефикасно конституисање племенског савеза из кога ће касније да нарасте држава.
Dakle, vidiš ZIGOMAR!, tu leže i problemi pojedinih stavova koje si ti zastupao, a što se tiče
porijekla naroda. Srpska autohtonistička škola se, tobože, poziva na nova istorijska saznanja i noviju kritiku, a glavna na udaru jeste stara njemačka istoriografija, koju ona pogrdno zove 'BB školom', iako
gotovo nigdje više nema njenih zastupnika. Njemačka škola, koja je i dominirala u evropskoj istorijskoj nauci u XIX stoljeću, danas nije prisutna ni u SR Njemačkoj. Uz to, ovoj školi Srpski autohtonisti pridikuju što je ona germanizovala sve i svašta,
izmišljala katkad i čitave narode, te proglašavala pola Evrope za etnički prostor Gota kao naroda koji je biološki povezana kulturna cjelina, sa zajedničkim jezikom.
Naprotiv, upravo to što se pridikuje - Srpski autohtonisti rade. Samo umjesto što proglašavaju sve i svakoga za Germane i Njemce, oni proglašavaju te iste narode za Slovene i Srbe - velike razlike nema! Čak se tu primjećuje i odraz nacionalističkog pristupa, zato što bi svi Germani trebalo da se ujedine u njemačku naciju (iliti što je više moguće), a ovaj pristup ima isto to stanovište za Slovene, koji bi svi, eto, trebalo da budu Srbi. I još paradoksalnija stvar jeste notorna činjenica da su svi oni koji su smatrali (uključiv i lingviste koji su prethodili Karadžiću) dolazili upravo iz
bečke škole, te i ta teorija o Srbima svima i svuda -
upravo dolazi iz njemačke kuhinje, te iste napuštene, koja se danas smatra revizionističkom!
Dakle, dok Srpska autohtonistička škola pokušava bez ikakvih osnova prikačiti čitavoj istorijskoj nauci 'BB škola' pridjev,
zapravo je ona ta koja je bečko-berlinska, i koja pripada eri nacionalnog romantizma i 19. vijeka! Kako nije sramota sve te naučnike što proglašavaju za Njemce gotovo
sve osim nečeg malog koje se, eto, priznaje da je slovensko, zar ne znaju oni bre da je sve živo i mrtvo ustvari srpsko!
Takođe, ako se uzme u razmatranje moderno istorijsko shvatanje koje je dominantno od kraja II svj. rata (od kada je u javnosti na snazi i germanofobija, te se ne može govoriti o nekakvom 'njemačkom uticaju', pogotovo ne kada Sovjeti gotovo kontrološu naučna polja u istočnoj Evropi), potpuno je isto tako nemoguće jednostavno na osnovu nekoliko
posrednih, stranih, pismenih ukaza, proglasiti nešto nečim što nije. Pa antički autori su se svađali oko Ilira, nije moguće da su svi u pravu! To što je neko pripisao srpsko pleme Alanima,
ne znači nužno da su oni bili alansko pleme, niti je osnovano tako posrbiti zemaljsku kuglu!
Nadam se da sam razumljivo obrazložio.
