Мислим да на овом форумu једно 100+ пута минимум приложен кратак запис Тиборовог излагања
гдје је Тибор рекао да су у VII или на прелазу у VII вијек Словени иако у том моменту мањина били носиоци политичке власти, ратничка елита која је смјенила једну политичку власт. Ништа необично и ништа спорно, имамо много таквих примјера, Визиготи на простору Хиспаније такође су били мањина (око 3-4 % популације) и ратничка елита која је имала власт, касније ће их замијенити Арапи, још изразитија мањина која је имала политучку власт, слично смо имали у Франачкој гдје су Франци такође као мањина, барем у том раном средњем вијеку, били носиоци политичке власти, а сличне примјере имамо и на другим просторима.
Е сад, Тибор је у тој емисији изнио неке проценте које тешко да би у књизи написао, који у суштини нису ни битни. Други је пар опанака што се неки хватају за сваку ријеч, и оне прије
али, а један мудар човјек је рекао да "све што кажете прије
али се не броји".
Не би написао у књизи јер ипак нису одрживи. По Раселовој студији (Late Ancient and Medieval Population) на прелазу из V у VI вијек, становништво читавог Балкана је бројало око 2 милиона душа, а Дарданије, Мезије и Приобалне Дакије би могло бити око 800 000 душа.
Имали смо тих деценија пустошења Кутригура, Гота и других народа, а такође и велику епидемију куге 541-542.године, врло могуће да се у VI вијеку становништво тих области прориједило, Симоката у свом дјелу помиње провалу мноштва од 100.000 Склавена (Словена) у Тракију да плијене, и ту се да закључити да Словени (Склавени) јесу у VII вијеку били мањина али то нису ти проценти које је Тибор у поменутој емисији (понијело га) поменуо, много су већи.
Такође међу досељеницима нису били само Словени, ту су били и Авари, истина они баш као мањина, Сармати, Кутригури, раније Готи и још неки народи који су се прикључили у тим миграцијама.
Немогуће је дати добру процјену односа становништва, старосједилаца и дошљака у том времену, староједиоци јесу били већина, међутим и у наредним временима су се дешавале миграције, данашња генетска истраживања (ту опет аутосомална генетика даје предност прото-словенској генетици у односу на палео-балканску, али то је баш поједностављено и ту се мора бити баш опрезан, боље је не доносити никакав суд) могу помоћи али тек онда када добијемо резултате тестирање већег броја скелета припадника тих древних народа, из различитих временских периода.
Ово што имамо данас је јако мало, а најчешће немамо ништа, све се своди на преклапање и подударање генетике данашњих народа, међутим то није довољно да би донијели ваљане закључке.