Постоје људи, а можемо то сматрати и феноменом, који годинама врте исту причу, у правилу уврнуту или бидаласту у свом грозничавом настојању да скрену пажњу на себе, и вјерују ако понове или напишу (као на овом форуму неки) стотину пута исте 3-4 реченице, да ће то неко "примити к знању". Неће, само ће их ставити на опцију "игноре".
Људи има разних, вратимо се теми.
Када тражимо сазнања у историји, прво се ослонимо на списе. Да ли су наши преци оставила иза себе записе из античких или времена раног средњег вијека? Нису, први списи које су нам оставили су из развијеног средњег вијека, XII вијека и касније, зато је ту епоху наше историје лакше пратити.
Све што имамо о нашим прецима, и могућим прецима, су из древних грчких и римских списа, и ти подаци су толико оскудни да је ту јако тешко доћи до назнака о нашимк прецима у неким временима, гдје најчешће немамо ништа, а камо ли склопити мозаик о ходу нашег рода кроз историју.
Ако нема списа, или ако су оскудни писани извори, ту археологија, антропологија и у новије вријеме генетичка истраживања и тестирања могу помоћи али ту доћи до бољих сазнања и бољег разумијевања материје је један мукотрпан и дуготрајан процес, који ће потрајати деценијама док не добијемо бољу слику о нашој прошлости.
Ово што данас имамо су тек неке назнаке и добар терен за шарлатане разне и њихове, некад може бити и наручене, теорије. Гдје се своди да поставе теорију, а онда бунарају по историјским списима и селективно ваде оно пто би могло "болдовати" њихове тврдње, то увијек мало измијене, обично не цитирају читав одломак већ неколико реченица, понекад мало домисле, и тако исконтруишу једну искривљену и наопаку историју,
Воле се позивату на генетику, омиљена мантра им је "
генетика је доказала", наводи које износе су у правилу површни и инфантилни, али ето, али ето уз помоћ агресивне реторике некада и наметну своје тврдње.
Генетика ништа није доказала. Ово што данас имамо, тестирања Y-хромосома или аутосомалне генетике данашње популације могу помоћи да створимо слику о могућем поријеклу, искључиво ослањајући се на подударања и преклапања резултата код тестирања припадника различитих народа. Да би добили ваљану слику о етнографским кретањима кроз историју, мораћемо сачекати резултате тестирања скелета из разних временских епоха, оних које имамо данас и оних који ће бити нађени. И то је један дуготрајан и мукотрпан процес, гдје резултати могу дати потврду данас прихваћеној историографији, али и не морају.
Исти принцип и матрицу "доказано је" користе и у српском ДНК пројекту. И оно "доказано је" користе ослањајучи се на подударања резултата тестирања данашње популације. На примјер, установили су високу концентрацију гране И2а1 (I2-Y3120) чија се старост процјењује на 2.300 година на тромеђи Украјине, Пољске и Бјелорусије (текст Ј.Кртинћа
овдје), па су на основу тога закључили да се десила миграција Словена са тих простора на Балкан како је овдје висока концетрација исте гране, односно подгране која се из ње развила.
Зашто би мората ићи таква миграција? Зашто је немогућа у обрнутом смјеру?
Салмедин Месиховић у својој књизи Битка за Илирик је у 2 вијека побројао 28 ратова Римљана и трачко-илирских народа на нашим просторима. Двадесет и осам. Миграције иду ради тражења бољих услова живота, али људи бјеже и од рата или од одмазде након рата. Па зар било ко вјерује да у таквим околностима и ових и бројних других ратова (са Македонцима или између самих овдашњих народа) није било миграција (бјежаније) и преко Дунава или Саве? Па наравно да су се дешавале миграције мањих или већих скупина у оба смјера у континуитету, мотивисане различитим разлозима, неке су забиљежили римски и грчки историчари, многе нису.
Тек када дођемо до гробница, скелета гдје ће се на основу археолошких налаза моћи потврдити да су припадали Словенима, трачким народима, Сарматима, Илирима у тим неким временима, рецимо процјењене старости 2.300 или 1.800 година, извршимо генетичка тестирања на одређеном (што већем то боље) броју узорака, моћи ћемо доћи до неке боље слике о кретањима народа кроз историју.
Ово што данас имамо је премало, и за сада морамо се задовољити оскудним сачуваним записима.