Ne, ne mora. Istorijska nauka mora da učini ono što može. Ono što ne može...ne mora. Nema preciznih izvora? Izvlačimo samo ono što je poznato. Ostalo prepuštamo mašti, a naravno, ako bismo sve rekonstruisali, to bi bila više mašta nego nauka. Kušitsko carstvo je trajalo skoro 1.500 godina. Znači li to da se
mora dati ko su li ti ljudi? Ne, ono što mora je samo...ono što može.
Već sam ti dao odgovor; ne vidim niti jedan razlog zašto smatraš da bi to trebalo da bude Halkokondilu poznato.
A drugo, mislim da ste i ti i
@Kole11 napravili sličnu grešku, jerbo se odaje utisak da smtrate da je Herodot nekakva nedostižna legenda koja se bavila genealogijom naroda. Kaldelis je Hakokondila prozvao
Novim Herodotom iz dva razloga:
1) Halkokondil je po strukturi uzeo Herodota za osnovni uzor. Ono što su ovome bili Persijanci, to su njemu Turci. I na sličan način kreće od azijskih prostranstava
2) Masovna upotreba usmenih izvora
Što se tiče samog Herodota, bojim se da ja moram ovde još jednom podsetiti da se u istoriografiji, i to ne samo najmodernijoj, smatra da je Herodot odlični primer
kako biti loš istoričar. Nadimak koji on nosi, još iz antičkog vremena, jeste
Otac laži. Iako postoje pojedinci koji su Herodota rehabilitovali tako što su pronašli potvrde i relevantnosti u raznim njegovim tvrdnjama, ako uzmete da vidite šta su ljudi pisali, od Tukidida i Plutarha, do npr. Armajora i
Felinga, možete videti da se Herodot vrlo često smatra mutnim i poprilično nepouzdanim, a povodom mnogih pitanja i potpunim fantastom.
Često možete čuti da se istoričarima diže kosa na glavi ako čuju famozno
«Otac istorije». Po svom delu, Herodot je doslovno
perverzija istorije, jerbo gazi po maltene svim principima onoga što čini istoriju naukom kakvu poznajemo. Istoričari se strašno mnogo bore da se ta epite prilepi Tukididu, ali posle toliko prepisivanja jednostavno je nemoguće (ili barem
gotovo neizvodivo) tako nešto izvesti. Tako treba i shvatiti Kaldelisovo
novi Herodot; složeno. To uopšte nije panegirički podnaslov dat knjizi.
Mozda istorija trenutno ne moze da objasni nesto – ali kao nauka, mora da se trudi, da nastavi istragu da bi jednog dana mogla da objasni. Srbi nisu mrtav narod; oni postoje, znaci mora da se nastavi rad.
Ako se Srbski istoricar zadovolji sa trenutnim znanjem o proslosti Srba, to nije nauka, nego politika.
George Orwell, kao bivsi sluzbenik u jednoj koloniji, je lepo opisao ciljeve istorije po zamisli zapadnjaka
“ The most effective way to destroy people is to deny and obliterate their own understanding of their history”
“Who controls the past controls the future. Who controls the present controls the past”
Zadnijh trideset godina, Srbi su bili zrtve najociglednije zloupotrebe istorije u sluzbi geopolitike.
Metodologija je bila poznata kolonizatorska:
- Rasparcenje jednog naroda ili izmisljanje novih naroda
- Montenegrini
- Severno makedonci
- Kosovari
- Bosnjaci
- Vojvodjani
Sve sa svojim “medjunarodno priznatim” novim zastavama, himnama, i proslosti
- Ubedjenje starosedeoce da su dosljaci
Tako su Krajisnici , Bosanski Srbi, i Srbi na Kosmetu proglaseni za agresore (u svojoj otadzbini).
Slicno kao sto su ubedili Srbe / Slovene da su poslednji dosli u Evropi; tako su zapadnjaci ubedjivali starosedeoce Amerike da su “Indijanci”; i Englezi nazvali autohtone Kimre “Welsh” (“stranci”). Tehnika je uvek ista. Onda obavezno se nalepi losa konotacija imenu – ‘Indian Giver” (onaj ko trazi natrag vec darovan poklon), “ Welsh on a bet” ( da se ne postuje opklada). Isto tako su Srbima i Slovenima uprljali imena dajuci im druga sramna znacenja: Serb – servant / serf, Slav – slave, slovenly -messy and dirty
- Satanizacija zrtve
- Poznati su “novinari” 90ih Christianne Amanpour, Roy Gutman i reportaze CNNa, BBCa
- Proizvodnja ‘instant’ knjiga da istorijski podkrepe geopolitiku. Britanski obavestajac Noel Malcolm “ Bosnia: A Short History”, “Kosovo: A Short History”
- Optuzba i glasanje za “genocidan narod “ pred UN
- Medjunarodni Sud (Haski)koji kaznjava sve Srbske branioce, a i optuzuje celu Srbsku proslost kao zlocinacku
- Pokusaj pred UNESCOm da se proglase sve Srbske svetinje na Kosovu kao Shiptarske
Medju glavnim ucesnicima u svim ovim rabotama su bili strani akademici, istoricari, profesori, eksperti.
Struka.
Po meni, najbolji pokazatelj zapadnjackog odnosa prema istoriji je knjiga Francis Fukuyame (Americkog istoricara i geopoliticara) “
The End of History ...”. Znaci kad su stigli do geopolitickog vrhunca i pobedili sve suparnike, nema vise potrebe za istoriju. Vidi se koji je po njima bio jedini cilj istorije. [za Slovene je poucno da ovaj trenutak je isti onaj kad se cepaju sve slovenske drzave, Sovjetski Savez, Jugoslavija, Cehoslovacka]
I sad znajuci sve ovo, i biti svedok ovome, bilo je normalno ocekivati da ce Srbski istoricari (zvanicne skole) odluciti da preispitaju svoje stavove o Srbskoj istoriji. Videvsi ovu zloupotrebu, i znajuci da su isti igraci (Vatikan-Rim, Nemacka, Amerika-Engleska, Turska, Grcka-Vizantija) i ranije koristili iste metode; i da skoro svi strani izvori/podaci za Srbsku istoriju poticu od njih, bilo je normalno revidirati stavove. Baviti se mnogo vise domacim (starim srpskim I drugim slovenskim) hronikama I izvorima. Prouciti opet zaboravljene istoricare (npr Milosa Milojevica). Staviti veci naglasak na druge pomocne nauke (arheologija, genetika, antropologija).
Zvanicni srpski istoricari, cast izuzecima, nisu nista od ovoga uradili. Nego razni amateri, autohtonisti, su krenuli ovim pravcem. Umesto da im se pridruze, i da koriste zvoje znanje i mogucnosti da pomognu u zajednickoj akciji, sta su “zvanicni istoricari” uradili? Koristili su sve svoje vreme da napadnu autohtoniste, i da (in)direktno podrze I ptoduze kolonizaciju Srbije,
Mislim da ovakav stav zvanicne struke nema nikakvo opravdanje.
Evo grupica istoričara je doslovno tek nedavno objavila onaj apel povodom udruženja posvećenog Milojeviću iz Crne Bare. Da ni ne napominjemo koliko je Radić prozivan i prokazan u svojoj zajednici što uopšte i posvećuje delić vremena tim ljudima.
