„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Thucydides:
Dete na rumunskom se naziva kopil! Zar jos treba neko objasnjenje u vezi porekla Rumuna?
Kliknite za proširenje...

»Tada se današnja Vlaška s one strane Dunava zvala »slovenska zemlja« (Slavinia)« (Theophilaktos Simokates povz. po Jireček, 1988, str. 40).


Jireček K. Istorija Srba – politička istorija do 1537. god. knjiga I; preveo i dopunio Jovan Radonić. Beograd: IRO Prosveta; 1988.Jireček K. Istorija Srba – politička istorija do 1537. god. knjiga I; preveo i dopunio Jovan Radonić. Beograd: IRO Prosveta; 1988.


Ovde se inače govori o 6. Veku. Toliko o romanskom poreklu Romuna.
 
Вук Сварожић:
Pakistansko pleme slično nama: http://vesna.atlantidaforum.com/?p=1558
Kliknite za proširenje...

Прочитао сам цео текст и где су докази за ове глупости?

"Some of the Kalash people claim to be descendants of Alexander the Great's soldiers;[11] however, extensive genetic testing has shown no connection.[12] The Kalash have fascinated anthropologists due to their unique culture compared to the rest in that region.[7]"
Значи нису повезани са Александровом војском, и та војска је била већином Грчка.

Нити сличност са неколико речи значи ишта.
https://en.wikipedia.org/wiki/Kalash_language#Comparative
 
Водин_93:
Прочитао сам цео текст и где су докази за ове глупости?

"Some of the Kalash people claim to be descendants of Alexander the Great's soldiers;[11] however, extensive genetic testing has shown no connection.[12] The Kalash have fascinated anthropologists due to their unique culture compared to the rest in that region.[7]"
Значи нису повезани са Александровом војском, и та војска је била већином Грчка.

Нити сличност са неколико речи значи ишта.
https://en.wikipedia.org/wiki/Kalash_language#Comparative
Kliknite za proširenje...

Da su uporedili uzorke ovog plemena sa uzorkom Srba ili Makedonaca, a ne sa Grcima možda bi DNK bio sličniji. :D
 
554167_360743127404786_1724369172_n.jpg

O čemu je ovde reč?
 
Ahil71:
Ako je tako, onda se baš potrudio. Liči da je natpis bio na kati koja je skenirana.
Vidim da Deretić to pominje. Pitam se da li je to tek onako lupio, ili je našao neki trag.
Kliknite za proširenje...


Списак Александрија и др. градова је овде:
http://www.livius.org/aj-al/alexander/alexander_z2.html

Ова наша, срБска, је ова Александрија на Инду.
https://en.wikipedia.org/wiki/Alexandria_on_the_Indus

Е сад, на Википедији пише: Diodorus tells us that 10,000 colonists, mainly Thracian veterans and natives were settled there.

За овај цитат да је Александар тамо населио "трачке ветеране" Википедија се позива на овај првопоменути чланак. Ту стоји: Settled with Thracian veterans and natives. Не каже се да је из Диодора, нити где, евентуално, Диодор спомиње тај податак.

Мало сам прелиставао Диодора и нађох помен оснивања града у 17 књизи (то је књига посвећена Александровој владавини):
http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus:text:1999.01.0084:book=17:chapter=102:section=4
17. 102. 4: Here he built a city Alexandria by the river, and selected for it ten thousand inhabitants.
(Диодорова књига о Александру и још три књиге су преведени на српски. Немам при руци: https://www.kupindo.com/Drustvene-nauke/19367837_ISTORIJSKA-BIBLIOTEKA-Diodor-sa-Sicilije)

Срећом, на овом сајту Персеј можеш одмах да провериш шта веле други извори о овом догађају.

Тако Трачане овде спомиње Аријан из Никомедије у делу Анабаза тј. Александрова војна:
Аријан, Анабаза 6.15.2. Скините овде:
http://www.*************/download/498hv744jc8l7zs/Arijan+-+Aleksandrova+vojna.pdf

и погледајте стр. 252-253.

У Другој књизи, 9 погловље спомиње се да је Трачанима који су пратили Александра командовао неки Ситалк (стр. 77). Ситалк је име које се среће међу владарима Одриса. Сад напамет бих могао да кажем да је, мооооожда, неки трачки (одриски прецизније) принчевић...На крају, Трачани се спомињу и пред битку код Гаугамеле, погледајте стр. 121 тј. 3.12. где се поново помиње Ситалк, али се одриска коњица под командом Агатона, сина Тиримина помиње засебно...


ПС Ахиле, где си нашао ову карту тачно ?
 
Poslednja izmena:
Ahil71:
Ako je tako, onda se baš potrudio. Liči da je natpis bio na kati koja je skenirana.
Vidim da Deretić to pominje. Pitam se da li je to tek onako lupio, ili je našao neki trag.
Kliknite za proširenje...

Pa moguće je jer se skoro sve karte (ponekad čak i one u naučnim radovima) uglavnom rade u fotošopu. Po sistemu izmene, dopune i preslikavanja već postojeće karte.
 
Klaudije II Gotski:
Списак Александрија и др. градова је овде:
http://www.livius.org/aj-al/alexander/alexander_z2.html

Ова наша, срБска, је ова Александрија на Инду.
https://en.wikipedia.org/wiki/Alexandria_on_the_Indus

Е сад, на Википедији пише: Diodorus tells us that 10,000 colonists, mainly Thracian veterans and natives were settled there.

За овај цитат да је Александар тамо населио "трачке ветеране" Википедија се позива на овај првопоменути чланак. Ту стоји: Settled with Thracian veterans and natives. Не каже се да је из Диодора, нити где, евентуално, Диодор спомиње тај податак.

Мало сам прелиставао Диодора и нађох помен оснивања града у 17 књизи (то је књига посвећена Александровој владавини):
http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus:text:1999.01.0084:book=17:chapter=102:section=4
17. 102. 4: Here he built a city Alexandria by the river, and selected for it ten thousand inhabitants.
(Диодорова књига о Александру и још три књиге су преведени на српски. Немам при руци: https://www.kupindo.com/Drustvene-nauke/19367837_ISTORIJSKA-BIBLIOTEKA-Diodor-sa-Sicilije)

Срећом, на овом сајту Персеј можеш одмах да провериш шта веле други извори о овом догађају.

Тако Трачане овде спомиње Аријан из Никомедије у делу Анабаза тј. Александрова војна:
Аријан, Анабаза 6.15.2. Скините овде:
http://www.*************/download/498hv744jc8l7zs/Arijan+-+Aleksandrova+vojna.pdf

и погледајте стр. 252-253.

У Другој књизи, 9 погловље спомиње се да је Трачанима који су пратили Александра командовао неки Ситалк (стр. 77). Ситалк је име које се среће међу владарима Одриса. Сад напамет бих могао да кажем да је, мооооожда, неки трачки (одриски прецизније) принчевић...На крају, Трачани се спомињу и пред битку код Гаугамеле, погледајте стр. 121 тј. 3.12. где се поново помиње Ситалк, али се одриска коњица под командом Агатона, сина Тиримина помиње засебно...


ПС Ахиле, где си нашао ову карту тачно ?
Kliknite za proširenje...

Stari Srbin Sitalk i njegovi tracki vojnici (sto ih grcki spomenici biljeze, bivsi robovi ili psi rata): Seuthes, Amadokos, Tralis, Teres, Kenthos, Disoupes, Doulezelmis, Driazis, Karsis, Mamoxis, Patoumas, Rosezis, itd.
 
Poslednja izmena:
Veoma je interesantno, premda pred bukvalistima koliko i maslina, da je Rim davao svoja imena Slovenima. Npr. Spartaku se ne zna srpsko ime, samo rimsko. Takođe se postavljaju spsikovi sa tobož tračkim imenim, od kojih su makar trećina poznata grčka imena.

Drugo, ima li odgovora zvanične papazistoriografije otkud sveslovenski izraz za supa, pticu lešinara, kad je to vrsta autohtona na Slovenskom Jugu (vulgarno zvanom Balkan), a ne u zakarpatskim močcvarama.
 
vučko:
Lepo starosrpsko ime Bendina odnosno Vendina - od Vendi, ako nisi razumeo Mašala.
Kliknite za proširenje...

Sigurno je bila Izbosne, s obzirom da je božanstvo Binda zabelezeno kao ilirsko. (Nema veze sa Srbindama taj S.r Binda)), jela se jaretina u njegovu cast.
Bandusia i Bindus su vrlo slična imena.. Reč Bind.. nije ni latinska ni grčka
Kliknite za proširenje...
http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/rmaric-bind_l.html

Mozda ima i neko bolje bili-bendinskog, odn. pili-pendinsko objasnjenje.

Sa ovog spiska tračanskih Srpkinja sigurna sam da ćerku nikad ne bih krstila kao Gospavu (Kiriam...) ili Mučavu (Muciana),ali Manta mi se već svidja, nekako mi se manta po glavi kao pozitivno:mrgreen:
Samo da je ne nazovu Vrtoglava:zcepanje:
 
Poslednja izmena:
Srebrena:
Sigurno je bila Izbosne, s obzirom da je božanstvo Binda zabelezeno kao ilirsko. (Nema veze sa Srbindama taj S.r Binda)), jela se jaretina u njegovu cast.

http://www.rastko.rs/projekti/obzorja/rmaric-bind_l.html

Mozda ima i neko bolje bili-bendinskog, odn. pili-pendinsko objasnjenje.

Sa ovog spiska tračanskih Srpkinja sigurna sam da ćerku nikad ne bih krstila kao Gospavu (Kiriam...) ili Mučavu (Muciana),ali Manta mi se već svidja, nekako mi se manta po glavi kao pozitivno:mrgreen:
Samo da je ne nazovu Vrtoglava:zcepanje:
Kliknite za proširenje...

Ja bi pre rekao da je iz Slovenije :)

vučko:
»U Crnoj Gori kolje se, prilikom podizanja nove zgrade, ovan ili petao, da bi se ugao poprskao krvlju, a, prilikom otvaranja novoga izvora, jarac. U skasci se priča kako je knez Ivan Crnojević, u lovu pred jednom pećinom, ubio neobično velikoga divljeg jarca koji je sasvim mokar vodu stresao sa sebe; tada je iz pećine iznenada pokuljala čitava reka, današnja Reka Crnojevića. Ove pretstave podsećaju na nalaske kozijih rogova i naslikanih jaraca na oltarima ilirskoga boga Binda kraj jednoga izvora, u pokrajini Japoda« (Jireček, 1988, str. 95).

LITERATURA
Jireček K. Istorija Srba – politička istorija do 1537. god. knjiga I; preveo i dopunio Jovan Radonić. Beograd: IRO Prosveta; 1988.


БИНД, ИЛИРСКИ БОГ ИЗВОРА

Године 1895, приликом оправке пута из Бишћа у Голубић, код извора Привилице, недалеко од Бишћа, откривено је једно велико светилиште из римског доба.
На том месту нађено је више ара са вотивним натписима, од којих је једна украшена урезаним претставама јараца. У натписима, записаним на тим арама, спомиње се Бинд или Бинд Нептун
(Bindus, Bindus Neptunus),
божанство које пре ових налазака није било познато и чији споменици нигде више нису нађени. Реч Bindus није ни латинска ни грчка, и не налази се, као особено име или као епитет, ни у римском ни у грчком пантеону.
Како је Биндово светилиште нађено на илирској територији, у области племена Јапода, то ће ово божанство бити илирско. Натписи не дају никаква обавештења о Биндовим функцијама ни о култу вршеном у његову част, али чињеница да је Нептун његова interpretatio romana показује да је он био бог извора.Поред ара, нађено је много јарећих костију, што је јасан доказ да је ова животиња била жртвована Бинду. Из налазака код Привилице не може се ништа више дознати, али нам зато чињеница да су овом богу приношени јарци на жртву може послужити као полазна тачка за даља испитивања остатака Биндовог култа.
Најпре ћемо споменути један податак забележен, пред крај прошлог века, у Црној Гори, у крају, дакле, који је, као што је познато, некада чинио саставни део, чак и централни. део, велике илирске територије. Трагови старе илирске религије и митологије могу се и иначе наћи у данашњим веровањима и умотворинама нашег народа у Црној Гори и Херцеговини (нпр. у претставама и причама о демонима вода у коњском облику; о Дукљанину; о урочницама).
Случај који ћемо овде изнети односи се на веровање о демону извора. У својој студији о Црној Гори Ровински прича како Црногорци и данас, када се копа бунар или изводи вода од неког извора или када се нађе извор, уопште када се жели постати сопствеником какве воде, приносе крвне жртве. У свим тим случајевима се или коље животиња на жртву, или се крвљу из палца окрвави вода.
Пуштање крви из палца могла би бити супституција за људску жртву; а што се тиче животиње која се жртвује, ми иначе знамо да то треба да буде јарац. За то нам јасно говори лепа скаска о постанку Црнојевића Ријеке, у којој се прича како је та река потекла у оном тренутку кад су ловци Ивана Црнојевића, приликом неког лова, убили дивљега јарца (дикій козел) који је сав мокар пред њих изашао из пећине; такође и друга једна скаска о постанку Нове воде код Добрског села, која се појавила у тренутку када су неки људи ухватили једног јарца и отсекли му уво (Ровински, 537). Што се и у старом веку, и данас, у истој области, жртвује јарац нумену извора, то не може бити случајно. Очевидно је да ми у данашњем жртвовању јарца имамо један остатак старинске илирске религије, којим се чињенице из натписа илуструју и потврђују. (http://www.scribd.com/doc/253549300/...-Izvora#scribd)

"Јаподи (лат. Iapodes, грч. Iapydoi) су венетско илирско племе..." (http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%88%D0...BE%D0%B4%D0%B8).

Japodi su živeli može se reči na prostoru današnjih Slovenaca, kajkavaca. Drugo ime za Slovence u srednjem veku jeste V(B)INDI




»Bogovi Ilira slikaju se; pominju još na natpisima iz rimskog doba: ratni bog Medaur (Medaurus) na vatrenom konju sa zavitlanim oružjem, bog vode i izvora Bind (Bindus) kod Japoda, boginje Latra u zemlji Liburna, Sentona, Irija i Ika u Istri itd.« (Jireček, 1988, str. 12).
»Bendis, tračka Artemida, prikazana je na slikama sa lukom i strelom kako jaše na jelenu, praćena lovačkim psima. Ali najpoznatiji bogovi behu Savadije ili Sabazije i srodni mu Dioniz…« (Jireček, 1988, str. 14).


»U izvorima, iz doba rimskog carstva, zovu se Sloveni Venedi, isto tako kao Winidi u Nemačkoj u srednjem veku; Nemci ih još i danas zovu u Saskoj i Istočnim Alpima Vendi, Vindi (Wenden, Winden). Sloveni nisu nikada upotrebljavali ovo ime, čije poreklo i značenje nije poznato« (Jireček, 1988, str. 37).
Kliknite za proširenje...
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Gedeon
Vožd Karađorđe vs knez Miloš. Ko je tvorac moderne srpske države
Odgovora
17
Pregleda
378
milsu
milsu
Pumpaj Dinstanović
Albanci — za učeni vizantijski svet «Iliri»
2 3
Odgovora
70
Pregleda
1.620
Pumpaj Dinstanović
Pumpaj Dinstanović
Enigma
Šta hrvatski školarci uče iz istorije
35 36 37
Odgovora
902
Pregleda
5.420
radoznao_62
radoznao_62

Back
Top