„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

[vučko]

Imamo na vagone današnjih potvrda u hidronimima: Dùbanjak, Dùbna, Dùbno, Dubòčac, Dȕbočāj, Dubočánac, Dubòčec, Dȕbokāš, Dùbolj, Dȕmboka itd. Tako da je latinsko Danubius došlo od srpskog Duban, nakon metateze u Dunab koje je naknadno dalo Dunav, Dunaj i (danas mađarsko Dona) Duna. Inače, dub tj. dlb (u značenju dubine) došlo je od starije onomatopeje glb odakle i sinonimi glubina (dubina) i glib (blato), pa i glina od glibna. Na izvoz imamo i starijih oblika sa potvrdom u hidronimima Glìbočica, Glìbokī, Glòbočica, Glòmboka (kajkavski), Glùbokī járak, Glùbokī pòtok, Глубокий Поток itd. Dno je došlo od "dubno" (dъbno) (dъbъn, dъnъb). Ove poslednje metateze odigrale su se značajno pre pojave prvih zapisa imena reke Dunav (recimo u 7. veku pre Hrista). E, sada, što indogermanistika ima iracionalan poriv da tvrdi kako je slovenski jezik do osmog veka bio konzerviran, nastao na jednom malom prostoru, u jednom vremenu bliskom osmom veku proizilazi iz podsvesne težnje za zatiranjem slovenskog imena i jezika.

Znači Slovenci su narod najstariji

Interesantno je kako su Slovenci održali neke "praslovenske reči."

 

[Bajo Pivljanin]

Да ли би неко био љубазан да покоментарише значење илирског језика који се помиње у наводном дневнику руског кнеза Долгорукова? Виђех на теми о том дневнику да то изгледа није његов дневник а ја нијесам у могућности да провјерим о чему се заправо ради у књизи број 11, "Годишњица Николе Чупића" из 1889. године.

Но, дио у коме се помиње илирски језик дат је за датум 6. август 1769. године:


Та тема од дневнику је затворена, па не бих отварао нову, а ође видим распредате о свему.

У исто време у Хабзбуршкој монархији ради Илирска дворска депутација, која се бави питањима Срба у монархији. Просто, манир 18. века је да се Срби називају Илирима, исто као што ће то у 19. бити за Хрвате

 

[Mrkalj]

Znači Slovenci su narod najstariji

Interesantno je kako su Slovenci održali neke "praslovenske reči."

Već na jugu Srbije idu doma, imaju hižu, najdu si ono što im je potrebno. Kod perifernih delova naroda (kako u Vindiji, tako u Makedoniji i jadranskim otocima) imamo više arhaičnih oblika jer naprosto, zaostaju, za mejnstrimom. Centralni deo naroda je onaj deo gde postoje žive kulturne komunikacije koje dovode do jezičkog razvoja, dok je njegova periferija izvorno-kulturološki pasivnija, a podložna inokulturološkim uticajima. Ta izolacija može biti geografska, ali i kulturna kao kod delova naroda koji se opire stranom uticaju. To je slučaj sa Vindima koji su se opirali germanizaciji i Makedo-Tračanima koji su se opirali grecizaciji i tatarizaciji, kao i kod čakavaca iliti Liburna koji su se opirali romanizaciji, pored geomorfološke izolacije morem i planinama. Dakle, čuvanje arhaičnih oblika pre ćemo sresti kod izolovanih delova naroda, a ne kod "najstarijih" delova naroda. Živi "arhaizmi" ne znače da deo naroda koji ih aktivno koristi kulturološki doseže u prošlost više nego deo naroda u kojim su ti arhaizmi - pravi arhaizmi. Štaviše - dapače. Onaj deo naroda koji ima živ žargon, spontanu ili narodsku tvorbu, s naglaskom na spontanosti, što će reći - sa istančanim jezičkim osećajem, a koji je s druge strane razervisan prema svemu nasilnom u svom jeziku, taj deo naroda, dakle, pretenduje da bude kvalifikovan kao kulturološki najsnažniji a time i najstariji (etničko jezgro) deo nekog naroda.

 

[Перута]

У исто време у Хабзбуршкој монархији ради Илирска дворска депутација, која се бави питањима Срба у монархији. Просто, манир 18. века је да се Срби називају Илирима, исто као што ће то у 19. бити за Хрвате

Ок, хвала. Сами ми чудно јер тај назив долази наводно од Руса, односно кнеза, а не од Хабзбурга. Ништа док не провјерим шта тачно пише у тој књизи.

 

[vučko]

Evo ga počelo je i u Andrićgradu: http://www.andricgrad.com/2015/05/andricgrad-promovisana-knjiga-srpska-runa-olega-valeckog/


Knjiga predstavlja proširenu i modifikovanu verziju rada Olega Valeckog “Poreklo Slovena u svetlu radova istoričara srpske autohtonističke škole”, u recenziji predsednika Akademije DNK genealogije, profesora Anatolija Kljosova.
To je pregled onoga što su razni istoričari i arheolozi istraživali po pitanju porekla Srba i Slovena uopšte, kao i same prastare prošlosti Balkana. Mišljenja mnogih od tih naučnika značajno su se razlikovala, a u nekim pitanjima često su bivala i sasvim suprotstavljena. Sam ovaj rad služi samo jednom – da rasvetli budućim istraživa-čima neke već postojeće pravce u srpskoj istorijskoj nauci. Dobro je poznato u kakvoj meri nacionalne ideje mogu poslužiti u cilju manipulacije društvom; najnoviji primer tome je iskustvo bivše Jugoslavije 90-ih godina i u tom smislu pokušaj razjašnjenja istine bi služio kao jedna od mera sprečavanja sličnih manipulacija. Ovaj rad se zato i postavlja više kao pregled raznih mišljenja, koja mogu biti posve različita, ali posebno ih objašnjavati i valorizovati, za sada nema smisla (http://www.knjizara.com/Srpska-runa-Oleg-Valecki-Branislava-Sovilj-141917).

 

[Ahil71]

 

[Mrkalj]

Suština:

 

[Ahil71]

Ništa novo.
http://forum.krstarica.com/showthre...kroz-učenje-istorije-će-se-miriti-sa-susedima

 

[Shone_93]

Suština:

Нисам гледао видео, али ми није јасно зашто је то "забрањена" историја?
Ко брани? Да неко брани онда овај професор или шта је већ не би смео да прича о томе...

 

[HanibalBarka666]

Нисам гледао видео, али ми није јасно зашто је то "забрањена" историја?
Ко брани? Да неко брани онда овај професор или шта је већ не би смео да прича о томе...

Zato što se tako privlači publika. Nešto što je zabranjeno, obavijeno teorijom zavere itd. uvek je privlačno za široke narodne mase naročito kada je reč o nacionalnoj istoriji.

 

[Tandoori Masala]

Нисам гледао видео, али ми није јасно зашто је то "забрањена" историја?
Ко брани? Да неко брани онда овај професор или шта је већ не би смео да прича о томе...

Jankovic na tim snimcima govori da su se Srbi (kao Iliri odn. Sloveni, znaci, Iliri su Sloveni, tj. Srbi) selili na sjever i ucestvovali u formiranju Zarubinjecke (slovenske!) kulture u prvim vjekovima prije Hrista, pozivajuci se na ruske arheologe (prvenstveno Kasparovu, jedan njen rad iz 1981.), dok s druge strane srpski (Petar Popovic), ukrajinski i ruski arheolozi (posebno ta ista K. V. Kasparova, P. S. Packova, A. M. Oblomski i mnogi drugi, u svakom slucaju, pogledati zbornik "Slavjane i ih sosedi" iz 1993. ima cijelo poglavlje o tome i nema niti rijeci o onome sto Jankovic uporno hoce da poturi) ne govore o nekakvoj seobi balkanskih Srba-Ilira ili Slovena gore prema Dnjepru nego samo o identicnim kasnolatenskim (keltskim) fibulama na prostoru formiranja Zarubinjecke kulture i antickog Balkana. Ovo je stvarno jadno koliko se covjek skotrljao u kaljugu neznanja, a nekad je bio normalan i talentovan arheolog.

Uostalom, pogledaj samo ovo:

Evo ga počelo je i u Andrićgradu: http://www.andricgrad.com/2015/05/andricgrad-promovisana-knjiga-srpska-runa-olega-valeckog/


Knjiga predstavlja proširenu i modifikovanu verziju rada Olega Valeckog “Poreklo Slovena u svetlu radova istoričara srpske autohtonističke škole”, u recenziji predsednika Akademije DNK genealogije, profesora Anatolija Kljosova.
To je pregled onoga što su razni istoričari i arheolozi istraživali po pitanju porekla Srba i Slovena uopšte, kao i same prastare prošlosti Balkana. Mišljenja mnogih od tih naučnika značajno su se razlikovala, a u nekim pitanjima često su bivala i sasvim suprotstavljena. Sam ovaj rad služi samo jednom – da rasvetli budućim istraživa-čima neke već postojeće pravce u srpskoj istorijskoj nauci. Dobro je poznato u kakvoj meri nacionalne ideje mogu poslužiti u cilju manipulacije društvom; najnoviji primer tome je iskustvo bivše Jugoslavije 90-ih godina i u tom smislu pokušaj razjašnjenja istine bi služio kao jedna od mera sprečavanja sličnih manipulacija. Ovaj rad se zato i postavlja više kao pregled raznih mišljenja, koja mogu biti posve različita, ali posebno ih objašnjavati i valorizovati, za sada nema smisla (http://www.knjizara.com/Srpska-runa-Oleg-Valecki-Branislava-Sovilj-141917).

Валецкий О. В. Югославская война 1991-1995 гг. — М.: Крафт+, 2006. — 528 с. — ISBN 5-93675-116-3.
Валецкий О.В. Югославская война, 1991-1995 годы. 2-е изд. доп. М.: Крафт+, 2008. - 582 с.: ил. ISBN 978-5-93675-138-7.
Валецкий О.В. Югославская война, 1991-1995 годы. 3-е изд., доп. и перер. М.: Крафт+, 2011. 656 с.: ил. ISBN 978-5-93765-180-6.
Валецкий О.В. Волки Белые. Сербский дневник русского добровольца. 1993-1999. — М.: Грифон М, 2006. — 288 с. — ISBN 5-98862-023-X.
Валецкий О.В. Новая стратегия США и НАТО и ее влияние на развитие зарубежных систем вооружения и боеприпасов. М.: Арктика, 2008. 360 с. ISBN 978-5-902835-07-3.
Валецкий О.В. Минное оружие. Вопросы минирования и разминирования. М.: Крафт+, 2009. 576 с. ISBN 978-5-93765-161-5.
Коновалов И.П., Валецкий О.В. Эволюция частных военных компаний. — Пушкино: Центр стратегической конъюнктуры, 2013. — 138 с. — ISBN 978–5–906233–20–2.
Валецкий О.В. Партизанская война в Косово и Метохии в 1999 году. Пушкино: Центр стратегической конъюнктуры, 2013. 70 с. ISBN 978–5–906233–13–4 :: Читать PDF 1,39 Mb
Валецкий О.В. Управляемое авиационное оружие США и НАТО. Пушкино: Центр стратегической конъюнктуры, 2013. 154 с. ISBN 978–5–906233–14–1 :: Читать PDF 3,24 Mb
Валецкий О.В., Лямин Ю.Ю. Распространение ракетных технологий в третьем мире. Пушкино: Центр стратегической конъюнктуры, 2013. 60 с. ISBN 978–5–906233–34–9 :: Читать PDF 9,23 Mb

Jos jedan strucnjak, nesumnjivo, a ova knjiga je kruna mukotrpnog visedecenijskog proucavanja najstarije srpske istorije i slabo poznate anticke proslosti Balkana.

Ovu temu treba zakljucati.

 

[Ahil71]

Нисам гледао видео, али ми није јасно зашто је то "забрањена" историја?
Ко брани? Да неко брани онда овај професор или шта је већ не би смео да прича о томе...

Samo je ostao bez posla.
Ništa više.

 

[Mrkalj]

Нисам гледао видео, али ми није јасно зашто је то "забрањена" историја?
Ко брани? Да неко брани онда овај професор или шта је већ не би смео да прича о томе...

Pa i ne sme, nogirali su ga sa fakulteta i ukinuli katedru za srpsku aheologiju, ovi, koji imaju Soroševe "stipendije".

 

[Mrkalj]

Dr Đorđe Janković udaljen iz nastave na Filozofskom fakultetu

SAOPŠTENjE ZA JAVNOST
Skrećemo pažnju javnosti na to da je dr Đorđe Janković, ugledan nastavnik i višegodišnji šef Katedre za srednjovekovnu arheologiju, udaljen iz nastave na Filozofskom fakultetu u Beogradu tako što mu je prvo osporen izbor u zvanje vanrednog profesora, a zatim i u zvanje docenta.

Do toga je došlo ne zato što Janković nije ispunio uslove za izbor već zbog njegovih stavova o vremenu naseljavanja i granicama rasprostiranja Slovena i Srba na Balkanu. Nekoliko arheologa, sa kojima je odranije bio u ličnom sukobu, krajnje uopšteno mu je pripisalo iznošenje neosnovanih hipoteza, ukazujući na političke implikacije njegovih stavova. Selektivnim citiranjem delova njegovih knjiga nastojali su da diskredituju kandidata i da ga prikažu kao nacionalistu.

U takvoj atmosferi, jedan broj članova Izbornog veća Filozofskog fakuleta bio je uzdržan prilikom glasanja što je, uprkos pozitivnoj oceni Komisije za pripremu izveštaja o kandidatima, dovelo do toga da Janković ne bude izabran. Politizacijom postupka, kandidatu su narušeni uslovi za izbor u zvanje i pravo na slobodu mišljenja i naučno-istraživačkog rada, koje je garantovano Ustavom i Zakonom o visokom obrazovanju. Udaljavanjem iz nastave iz ideoloških razloga naneta je šteta Jankoviću kao pojedincu, nastavi arheologije na Filozofskom fakultetu i srpskoj arheologiji u celini.

Arheologiji, kao ni bilo kojoj drugoj nauci, ne trebaju ideološki mentori i čuvari koji će institucionalnim sredstvima nametati „naučne istine“ i odstranjivati „nepodobne“ kadrove, već stručnjaci koji će imati punu slobodu i odgovornost da se bave i najosetljivijim temama ljudske prošlosti.

U Beogradu, 5. maja 2009. god.

UPRAVNI ODBOR SRPSKOG ARHEOLOŠKOG DRUŠTVA



Osnovni podaci o dr Đorđu Jankoviću

Dr Đorđe Janković karijeru počinje 1971. godine u Muzeju Krajine u Negotinu, a od 1977. do 1978. godine zaposlen je u Arheološkom institutu u Beogradu, a potom na Filozofskom fakultetu, kao asistent za srednjevekovnu arheologiju.

Magistrirao je 1977. godine s temom "Obala Dunava između Sipa i ušća Timoka u VI-XII veku", a sa temom "Stanovništvo Balkana u VI i početkom VII stoleća" doktorira 1987. godine. U zvanje docenta izabran je 1988. godine, a za šefa Katedre za srednjevekovnu arheologiju 1997.

Bio je rukovodilac brojnih arheoloških iskopavanja i značajno je doprineo razvoju srednjovekovne arheologije u Srbiji.


УКИДА СЕ ПРЕДМЕТ НАЦИОНАЛНА АРХЕОЛОГИЈА СРЕДЊЕГ ВЕКА И ПРАТЕЋИ ИЗБОРНИ КУРСЕВИ ПОСВЕЋЕНИ ИСТРАЖИВАЊУ НАЈБРОЈНИЈИХ АРХЕОЛОШКИХ НАЛАЗИШТА КОД НАС И НАЈВАЖНИЈИХ ЗА СРПСКУ ИСТОРИЈУ И КУЛТУРУ“ – ТВРДИ ДОЦ. ДР ЂОРЂЕ ЈАНКОВИЋ КОЈИ ЈЕ ДРЖАО ТАЈ ПРЕДМЕТ

 

[Mrkalj]

Izborno veće je obmanuto o meni, preko Kadrovske komisije, koju su obmanula dva nastavnika Odeljenja za arheologiju. Naime, dr A Palavestra i dr M. Milinković su sami sebe izabrali u Komisiju za unos podataka i overu tačnosti mojih podataka na obrascu za izbor u više zvanje (vanredni profesor), i sami potpisali obrazac (A. Palavestra i kao „član“ Komisije i kao upravnik Odeljenja) i to dostavili Kadrovskoj komisiji. O toj prevari sam dostavio Izbornom veću dopis 2. 6. 2008, zaveden pod brojem 825, i obavestio dekana dr A. Kostića. Prekršili su pravilnike i kriterijume za sticanje zvanja, pogazili su Kodeks profesionalne etike na Univerzitetu u Beogradu.
Učinjene nepravde treba ispraviti; ovako, uveden je presedan - počelo je uklanjanje politički nepodobnih na Univerzitetu, i to od Filozofskog fakulteta. To nije urađeno uobičajenim načinom za akademsku zajednicu, iznošenjem činjenica, već prevarama i klevetom. Nov standard. Nisam odgovarao na prigovor na referat o mom reizboru dr B. Anđelkovića, računajući da će ga uprava Filozofskog fakulteta na čelu sa dekanom dobro odmeriti i obuzdati moje ostrašćene protivnike, čuvajući dostojanstvo Filozofskog fakulteta, ralunajući i na članove komisije koja je napisala pozitivan referat i odgovor na prigovor zaduženog „likvidatora“. Otuda moj zakasneli odgovor, po tačkama iz Prigovora, a cilj mu je da laž ne postane istina, da prevara ne postane pravilo Filozofskog fakulteta. Ovaj tekst pišem i sa nadom da su oni koji su bili uzdržani prilikom glasanja za moj reizbor, bili obmanuti, i da bi drugačije postupili da su znali istinu. M. Vasić je ispred Arheološkog instituta najavio objavljivanje kritike, koja se ni posle 10 godina nije pojavila. Suštinu otkriva stav dr M. Jevtića, iznet u Nemačkoj, da je moje pisanje (o arheologiji Srba pre 12. stoleća) „opasno“, jer sam nastavnik na Univerzitetu. Potom B. Anđelković, uz podsmevanje bugarskim arheolozima, citira nemačkog arheologa(?) iz Frajburga(!), objavljen u etnološko – arheološkom časopisu (sic!), gde se iznose neki stavovi o etnologiji, istoriji, metodologiji, a ništa se ne govori o arheologiji, niti se osporavaju arheološke činjenice koje sam objavio.
Dr B. Anđelković prećutkuje da komisija izabrana za moj izbor u više zvanje vanrednog profesora nije ni predala izveštaj Kadrovskoj komisiji, već su dr A. Palavestra i dr M. Milinković prevarili (naivnu) Kadrovsku komisiju.

Naime, pošto sam popunio propisani obrazac potrebnim podacima, njega su dopunila dva vanredna profesora Filozofskog fakulteta, dr A. Palavestra i dr M. Milinković, iako nisu bili izabrani u Komisiju za kategorizaciju i razvrstavanje mojih objavljenih tekstova. Oni su sami sebe izabrali u tu komisiju, ali nisu ispunili njen zadatak, ni uneli ocenu mog rada pod tačkama 14-15, već su upisali diskvalifikaciju mog ukupnog dela od izbora u zvanje docenta (1987); A. Palavestra se potpisao na obrazac i kao član komisije i kao upravnik!
Zatim B. Anđelković politikantski, kao potpuni laik u arheologiji i nauci, piše o mojim „kvazi naučnim idejama“; ne zna da „ideja“ nije isto što i „materijalna činjenica“ „tumačenje“, „proučavanje“. Navodi kritike moja dva referata u Novgorodu 1996, a „zaboravlja“ da napiše da su ih izrekli dr M. Popović i dr V. Ivanišević, a ne arheolozi slavisti.

Komesarski, diskvalifikacijama, po zadatku, B. Anđelković osuđuje moju poslednju knjigu „Srpsko Pomorje od 7. do 10. stoleća“. Nema u ovoj zemlji kompetentnijeg za čisto arheološku dimenziju 7-10. stoleća od mene.
Redovni profesor Teološkog i Pravnog fakulteta dr R. Popović (protojerej) bavi se istorijom Crkve, a dr G. Tomović, bavi se, epigrafikom, grafitima i drugim arheološko – istorijskim temama (ili obrnuto), a ja sam u svojoj knjizi pisao i o epigrafskim spomenicima, istoriji, istoriji Crkve. S. Stanilov je objavio prikaz moje knjige na nemačkom jeziku (a ne i na bugarskom, kako pogrešno piše u referatu – on mi je lično poslao tekst na bugarskom), sa izvesnim primedbama, ali on nije arheolog već istoričar. Uzgred, pokazan je interes da se ta knjiga ili njeni delovi prevedu i objave u (zapadnom) inostranstvu. Dr M. Milinković: prevario je Izborno veće tvrdnjom da je napisao knjigu, a nije, i tako je dobio zvanje vanrednog profesora; nema objavljenih knjiga ni naučnih rasprava; bio je asistent na katedri dok sam ja bio docent; koristi seminarske radove za svoje referate (pričaju studenti).
Dr V. Ivanišević, Arheološki institut: bavi se arheologijom Rane Vizantije, Germanima i numizmatikom.
Dr M. Popović, Arheološki institut: bavi se svom arheologijom Srednjeg veka osim Slovenima. Veoma je uticajan u Beogradu. Poznat po lobiranju protiv onih koji objavljuju drugačija tumačenja od njegovih. Smetam mu zbog mojih javnih istupa za spašavanje arheološkog nasleđa Beograda i kritike njegove službe zaštite.
Dr V. Bikić, Arheološki institut: bavi se pretežno mlađim epohama Srednjeg veka i poznijim dobom. Kao mnogo mlađa, nije želela da me ponižava i bude u komisiji za moj reizbor.
Moj referat „Židovar – uvod u ranohrišćansku arheologiju“ odnosi se na smenu era. Dr V. Ivanišević nije stručan za tu epohu – to nije srednjevekovna epoha, već prelaz iz preistorije u rimsko doba (na našem tlu) Ne spominje diskusiju dr M. Jevtića i dr M. Lazića, koji su kritikovali moj referat (mada na dosta neuobičajen način), jer bi onda došao do egzaktnih podataka o kojima je pisao dr A. Jovanović (i njegove kompetencije) u publikaciji Filozofskog fakulteta o Židovaru, na osnovu mnogobrojne pretežno strane literature. B. Anđelković sebe potpuno diskvalifikuje kao naučnika tvrdnjom da ja neprimereno koristim „verske tekstove“ (misli na Bibliju). Skrećem pažnju da u ponudi izbornih kurseva B. Anđelkovića postoji i predmet „Osnovi biblijske arheologije“ (čijim nazivom vara studente). Što se tiče mog referata u Zaječaru, jedine navodno „ozbiljne i argumentovane kritike“ bile su od dr M. Milinkovića (a ne „pored ostalih“) i na te primedbe sam odgovorio; bila je reč o nečemu što M. Milinković ne poznaje, a to je arheologija 3-4. stoleća i ranoslovenska arheologija (M. Milinković nema iz te oblasti ni jedan objavljen tekst, za razliku od mene).

Prigovor dr B. Anđelkovića je kleveta sastavljena sa namerom da obmane članove Izbornog veća o onome šta sam stvorio i uradio na polju nauke, struke, obrazovanja. Predložio sam Odboru za etiku Beogradskog univerziteta da razmotri prevaru dr M. Milinkovića oko njegovog izbora u više zvanje, prevaru dr A. Palavestre oko popunjavanja obrasca za moj izbor u više zvanje, i klevete B. Anđelkovića. Međutim, Prigovor B. Anđelkovića ima podršku većine nastavnika Odeljenja za arheologiju. Zašto? Postoje samo dva objašnjenja, pošto nema arheoloških naučno obrazloženih negativnih kritika mojih tekstova.
1. Napisali su daleko manje naučnih tekstova od mene; neki su varali Izborno veće, a vole zvanja. Treba pogledati bibliografije, biografije, i sve će biti jasno.
2. Nekoliko ovih nastavnika održava redovne odnose sa kolegama iz Nemačke, otuda i kritike mojih dela.

Ali, šta je sa drugim kolegama, onim iz Italije, Francuske, Rusije ili Bugarske, gde se čita i citira ono što sam napisao? Oni su napali samo dve moje knjige, Srpske gromile (1998) i Srpsko pomorje od 7. do 10. stoleća (2007). Nisu kritikovali knjige Oblast Akvisa u 6 – početkom 7 veka (1981), Gamzigrad – kasnoantički carski dvorac (sa D. Srejovićem, 1983) ni Sloveni u jugoslovenskom Podunavlju (sa M. Janković, 1990), ni Manastir Tvrdoš (2003). Da sam izostavio ono „srpsko“ iz optuženih knjiga, ne bi bilo ni „slučaja“. Kao da je zabranjeno bavljenje prošlošću Srba starijom od 12. stoleća. Zamera mi se podrška iz „inostranstva“ (Republika Srpska, Crna Gora!). Dakle, u pitanju su politički motivi, što je protiv oba statuta i zakona (deo preambule Statuta Univerziteta u Beogradu glasi: „…Univerzitet u Beogradu predstavlja … glavno izvorište duhovne, intelektualne i naučne snage srpskog naroda i svih građana Srbije i od samih početaka najčvršću sponu srpskoga društva s evropskom tradicijom akademskih sloboda;“). Gde je tu Filozofski fakultet, danas?
Mislim da sam jasno pokazao da je reč o kleveti dr B. Anđelkovića iza koga stoje saučesnici, dr M. Milinković i dr A. Palavestra. Šta generacije „metodološki i naučno - kritički neformiranih studenata“ misle, lako se vidi iz podataka sa sajta Filozofskog fakulteta i oglasne table Odeljenja za arheologiju. Dr M. Milinković je uz glavni predmet „Arheologija ranog srednjeg veka“ prijavio još 28 izbornih kurseva(!). Od svega drži samo glavni predmet od dva semestra, i to sa teškoćom, što se može proveriti u studentskoj evaluaciji.

Ja predajem jedan glavni predmet od dva semestra, „Nacionalna arheologija Srednjeg veka“ i 6 kurseva na osnovnim studijama, koje sve držim, dakle imam četiri puta više časova nedeljno, ali primam manju platu. Dr B. Anđelković drži dva obavezna predmeta iz preistorije Bliskog istoka od po jednog semestra (kojom se naši arheolozi nikada neće baviti!), a ponudio je 11 izbornih predmeta, za koje nema zainteresovanih studenata. Po sajtu Ministarstva nauke, M. Milinković ima 2 objavljena članka za poslednje dve godine, a B. Anđelković jedan novinski članak! A gde su im diplomci, masteri, magistranti, doktoranti? Nema ih, sasvim razumljivo, jer studenti ipak nisu ludi, jasno vide ko je ko, šta je potpuno jalovo. Ja pred sobom imam prijavljenih preko 20 magistranata i doktoranata (dvojica su iz Arheološkog instituta) – šta je sada njihova sudbina, da im mentor bude M. Milinković? Jedan je Grčke, nekoliko iz „inostranstva“ („bosanski i crnogorski lobi“), a na konsultacije mi dolaze iz Bugarske. Moji doktoranti imaju više objavljenih radova od dr M. Milinkovića i dr B. Anđelkovića! A ne dolaze kod mene zato što će lako proći (uporedite prosek ocena), već zato što znaju da će nešto naučiti i da će uz moju pomoć napisati dobre teze iz oblasti arheologije 6-17. stoleća.

 

[HanibalBarka666]

@Mrkalj

To je samo jedna strana priče.

Jankovic je nekada bio dobar arheolog, i to terenski arheolog. Uvek prvi na iskopavanjima ali slab u interpretaciji iskopanog. Nadam se da je još uvek dobar terenski arheolog, mada bar meni na svakom novom snimku sa predavanja/tribine izgleda sve senilniji i jedva sastavlja prosto proširene rečenice.

 

[foliranat1]

^
Evo ga jos jedan stipendista zapade-evropske kulture.Dobro placa deda Soros.

.http://theartof12.blogspot.com/2014/02/george-soros-and-his-new-world-order_13.html

 

[Mrkalj]

@Mrkalj

To je samo jedna strana priče.

Jankovic je nekada bio dobar arheolog, i to terenski arheolog. Uvek prvi na iskopavanjima ali slab u interpretaciji iskopanog. Nadam se da je još uvek dobar terenski arheolog, mada bar meni na svakom novom snimku sa predavanja/tribine izgleda sve senilniji i jedva sastavlja prosto proširene rečenice.

Ja sam očekivao drugu stranu priče, a dobili smo samo boljševičko etiketiranje.

 

[Mrkalj]

Suština:

Ko želi da se uči govorništvu, može samo da uči.

 

[HanibalBarka666]

Ja sam očekivao drugu stranu priče, a dobili smo samo boljševičko etiketiranje.

"Saopštenje Srpskog arheološkog društva je zamena teza. Niko Jankovića ne proganja zato što je Srbin. Ja sam bio protivan iz naučnih, metodoloških razloga, a ne političkih. Mi ne možemo praviti mitove na falsifikatima. Janković na osnovu malog broja činjenica donosi velike zaključke, kao na primer da je apostol Pavle krštavao Srbe. Njegove teze nemaju utemeljenje u arheološkim nalazima niti u istorijskim izvorima"
Marko Popović

A imaš i ovo o gore pomenutom Jankovićevom naučnom radu:

Jankovic na tim snimcima govori da su se Srbi (kao Iliri odn. Sloveni, znaci, Iliri su Sloveni, tj. Srbi) selili na sjever i ucestvovali u formiranju Zarubinjecke (slovenske!) kulture u prvim vjekovima prije Hrista, pozivajuci se na ruske arheologe (prvenstveno Kasparovu, jedan njen rad iz 1981.), dok s druge strane srpski (Petar Popovic), ukrajinski i ruski arheolozi (posebno ta ista K. V. Kasparova, P. S. Packova, A. M. Oblomski i mnogi drugi, u svakom slucaju, pogledati zbornik "Slavjane i ih sosedi" iz 1993. ima cijelo poglavlje o tome i nema niti rijeci o onome sto Jankovic uporno hoce da poturi) ne govore o nekakvoj seobi balkanskih Srba-Ilira ili Slovena gore prema Dnjepru nego samo o identicnim kasnolatenskim (keltskim) fibulama na prostoru formiranja Zarubinjecke kulture i antickog Balkana. Ovo je stvarno jadno koliko se covjek skotrljao u kaljugu neznanja, a nekad je bio normalan i talentovan arheolog.

Uostalom, pogledaj samo ovo:



Валецкий О. В. Югославская война 1991-1995 гг. — М.: Крафт+, 2006. — 528 с. — ISBN 5-93675-116-3.
Валецкий О.В. Югославская война, 1991-1995 годы. 2-е изд. доп. М.: Крафт+, 2008. - 582 с.: ил. ISBN 978-5-93675-138-7.
Валецкий О.В. Югославская война, 1991-1995 годы. 3-е изд., доп. и перер. М.: Крафт+, 2011. 656 с.: ил. ISBN 978-5-93765-180-6.
Валецкий О.В. Волки Белые. Сербский дневник русского добровольца. 1993-1999. — М.: Грифон М, 2006. — 288 с. — ISBN 5-98862-023-X.
Валецкий О.В. Новая стратегия США и НАТО и ее влияние на развитие зарубежных систем вооружения и боеприпасов. М.: Арктика, 2008. 360 с. ISBN 978-5-902835-07-3.
Валецкий О.В. Минное оружие. Вопросы минирования и разминирования. М.: Крафт+, 2009. 576 с. ISBN 978-5-93765-161-5.
Коновалов И.П., Валецкий О.В. Эволюция частных военных компаний. — Пушкино: Центр стратегической конъюнктуры, 2013. — 138 с. — ISBN 978–5–906233–20–2.
Валецкий О.В. Партизанская война в Косово и Метохии в 1999 году. Пушкино: Центр стратегической конъюнктуры, 2013. 70 с. ISBN 978–5–906233–13–4 :: Читать PDF 1,39 Mb
Валецкий О.В. Управляемое авиационное оружие США и НАТО. Пушкино: Центр стратегической конъюнктуры, 2013. 154 с. ISBN 978–5–906233–14–1 :: Читать PDF 3,24 Mb
Валецкий О.В., Лямин Ю.Ю. Распространение ракетных технологий в третьем мире. Пушкино: Центр стратегической конъюнктуры, 2013. 60 с. ISBN 978–5–906233–34–9 :: Читать PDF 9,23 Mb

Ovu temu treba zakljucati.

Ne mislim da temu treba zaključati ali je treba prebaciti u odgovarajući odeljak : Zabava-Teorije zavere

 

[Tandoori Masala]

@Mrkalj

To je samo jedna strana priče.

Jankovic je nekada bio dobar arheolog, i to terenski arheolog. Uvek prvi na iskopavanjima ali slab u interpretaciji iskopanog. Nadam se da je još uvek dobar terenski arheolog, mada bar meni na svakom novom snimku sa predavanja/tribine izgleda sve senilniji i jedva sastavlja prosto proširene rečenice.

Upravo tako. On je jako slabasan u interpretaciji iskopanog materijala jer sve ono sto prica se nigdje ne pronalazi kod ruskih arheologa na koje se prvenstveno poziva, da ne govorim da kao i svaki etnicki opterecen vrli autohtonista ima neki duboko ukorijenjen psiholoski problem sa velicinom, bilo to nacionalnom, preuvelicavanjem podataka, a o kleptomaniji (keramika) i kompleksima prema Germanima ne vrijedi trositi mastilo. Sto je najkomicnije, kolega Jevtic (vidi gore u tekstu gdje kuka i spominje seminar u Njemackoj, te radove nije objavio neki lijevi "antropoloski" casopis nego British Archaeological Reports - International Series koji je izdao na hiljade domacih i medjunarodnih naslova iz struke) ga je s pravom te 2000. godine svrstao u isti kos s bolesnim albanskim arheolozima- autohtonistima koju su, kao i on, zestoko iskompromitovali svoje (ne)znanje i stavili se u sluzbu nekontrolisanog ludila i mitomanije. Tuvi se dobro sto je radio tokom devedesetih za 'nacionalnu arheologiju'.

Taj rad mi je dostupan i Jevticeve primjedbe su na mjestu, osim toga, ostali (posebno V. Ivanisevic i M. Popovic) su mu prigovarali u Rusiji na Kongresu slovenskih arheologa da lupa gluposti bez ikakvih dokaza i isnosi netacnosti koje nemaju pokrica u arheoloskoj nauci. Zamisli sada da Djoku Jankovici, po zanimanju nacionalni pregalac na osnovu hrpe kamenja bez ikakvih tragova sahranjivanja i cestog prisvajanja tudje keramike (prigovarano mu je vise puta kad isto tako probao da prisvoji i "posloveni" i neka panonska poznorimska nalazista koja u biti pripadaju drugim "multietnickim" kulturama poput Cernjahov - Sintana de Mures, kao i kasnoanticku keramiku u unutrasnjosti Balkana, ali isto tako i sada hoce da elemente latenske kulture ubaci u srpsko-slovensku, sve u cilju "dokazivanja" svojih veoma labavih i problematicnih teza i to jos bez multidisciplinarnog naucnog pristupa) hoce da izgradi cijelu socijalnu u drustvenu hijerarhiju koja sacinjava velicanstvenu albansku (anticku) civilizaciju na Balkanu. Znas i sam, ko sa djecom spava, kakav se probudi...

 

[Pumpaj Dinstanović]

Dr Đorđe Janković udaljen iz nastave na Filozofskom fakultetu

SAOPŠTENjE ZA JAVNOST
Skrećemo pažnju javnosti na to da je dr Đorđe Janković, ugledan nastavnik i višegodišnji šef Katedre za srednjovekovnu arheologiju, udaljen iz nastave na Filozofskom fakultetu u Beogradu tako što mu je prvo osporen izbor u zvanje vanrednog profesora, a zatim i u zvanje docenta.

Do toga je došlo ne zato što Janković nije ispunio uslove za izbor već zbog njegovih stavova o vremenu naseljavanja i granicama rasprostiranja Slovena i Srba na Balkanu. Nekoliko arheologa, sa kojima je odranije bio u ličnom sukobu, krajnje uopšteno mu je pripisalo iznošenje neosnovanih hipoteza, ukazujući na političke implikacije njegovih stavova. Selektivnim citiranjem delova njegovih knjiga nastojali su da diskredituju kandidata i da ga prikažu kao nacionalistu.

U takvoj atmosferi, jedan broj članova Izbornog veća Filozofskog fakuleta bio je uzdržan prilikom glasanja što je, uprkos pozitivnoj oceni Komisije za pripremu izveštaja o kandidatima, dovelo do toga da Janković ne bude izabran. Politizacijom postupka, kandidatu su narušeni uslovi za izbor u zvanje i pravo na slobodu mišljenja i naučno-istraživačkog rada, koje je garantovano Ustavom i Zakonom o visokom obrazovanju. Udaljavanjem iz nastave iz ideoloških razloga naneta je šteta Jankoviću kao pojedincu, nastavi arheologije na Filozofskom fakultetu i srpskoj arheologiji u celini.

Arheologiji, kao ni bilo kojoj drugoj nauci, ne trebaju ideološki mentori i čuvari koji će institucionalnim sredstvima nametati „naučne istine“ i odstranjivati „nepodobne“ kadrove, već stručnjaci koji će imati punu slobodu i odgovornost da se bave i najosetljivijim temama ljudske prošlosti.

U Beogradu, 5. maja 2009. god.

UPRAVNI ODBOR SRPSKOG ARHEOLOŠKOG DRUŠTVA



Osnovni podaci o dr Đorđu Jankoviću

Dr Đorđe Janković karijeru počinje 1971. godine u Muzeju Krajine u Negotinu, a od 1977. do 1978. godine zaposlen je u Arheološkom institutu u Beogradu, a potom na Filozofskom fakultetu, kao asistent za srednjevekovnu arheologiju.

Magistrirao je 1977. godine s temom "Obala Dunava između Sipa i ušća Timoka u VI-XII veku", a sa temom "Stanovništvo Balkana u VI i početkom VII stoleća" doktorira 1987. godine. U zvanje docenta izabran je 1988. godine, a za šefa Katedre za srednjevekovnu arheologiju 1997.

Bio je rukovodilac brojnih arheoloških iskopavanja i značajno je doprineo razvoju srednjovekovne arheologije u Srbiji.


УКИДА СЕ ПРЕДМЕТ НАЦИОНАЛНА АРХЕОЛОГИЈА СРЕДЊЕГ ВЕКА И ПРАТЕЋИ ИЗБОРНИ КУРСЕВИ ПОСВЕЋЕНИ ИСТРАЖИВАЊУ НАЈБРОЈНИЈИХ АРХЕОЛОШКИХ НАЛАЗИШТА КОД НАС И НАЈВАЖНИЈИХ ЗА СРПСКУ ИСТОРИЈУ И КУЛТУРУ“ – ТВРДИ ДОЦ. ДР ЂОРЂЕ ЈАНКОВИЋ КОЈИ ЈЕ ДРЖАО ТАЈ ПРЕДМЕТ

Šta sat tako puko postavljaš kopirane poruke sa drugih foruma...

Nije kurs ukinut, samo mu je promijenjeno ime u Srednjovekovna arheologija II i prebačen je sa druge godine na treću.

 

[Mrkalj]

и по затворским парцелама.

Da. To je, ustvari, žalosno jer je istinito.

 

[Klaudije II Gotski]

Pa i ne sme, nogirali su ga sa fakulteta i ukinuli katedru za srpsku aheologiju, ovi, koji imaju Soroševe "stipendije".

Док се беспотребно препиремо, ево нове књиге Ђорђа Јанковића и то "Политика" преноси...

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Istrazivacki-i-izdavacki-poduhvat.sr.html

Спор поводом књиге професора Слободана Жуњића ,,Историја српске филозофије”, о чему је ,,Политика” писала, као да показује да тек књиге, као трајна сведочанства једног времена, успешно пале фитиљ и разбуктају енергије, а спорови унутар академске заједнице надрасту њене оквире и запљусну јавност, готово као цунами.

Пред нама је књига која у себи носи сличан набој: ,,Предање и историја Цркве Срба у светлу археологије”, археолога др Ђорђа Јанковића, професора Академије за уметност и конзервацију Српске православне цркве. Његови радови су дизали температуру међу археолозима и у круговима историчара и док је био шеф Катедре за средњовековну археологију на Филозофском факултету у Београду. До те мере да 2008. није прошао реизбор за доцента, о чему је својевремено писала ,,Политика”.

Бројне Јанковићеве колеге тврдиле су тада да свему ,,није кумовала струка, него политика”, а представници друге струје мишљења наводили су да случај нема везе с политиком, него са струком, пошто он ,,на основу малог броја чињеница доноси велике закључке”, те да ,,његове тезе немају утемељење у археолошким налазима нити у историјским изворима”.

Књига професора Јанковића, објављена ових дана у издању ,,Хришћанске мисли”, свакако се може читати и као одговор на наведене приговоре, али у њој изнети резултати истраживања, такође и амбиција с којом је писана, далеко надилазе оквире дневнополемичког супротстављања.

Јанковићев истраживачки подухват је много дубљи и сеже у тешко прозирну измаглицу древних времена, о којим се најмање зна, а које аутор сагледава из угла теорије о подунавском пореклу Словена и Срба, односно њиховој аутохтоности на Балкану и пре Велике сеобе у 7. столећу....

 

[Thucydides]

Karlovacki rodoslov samo upotpunjuje ono sto sam bio zakljucio o Dacanima, tj. Sclavino-Srbima.