„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

[Lesandar]

Priznajem pogresio sam, nije par vec celih 40 minuta.

Ma moglo je i do sutra da stoji, ali ćemo na tumačenje podvučenog čekati večno. Da li bi ti bio dobar da pokušaš da protumačiš?

 

[sokolska]

Na srpskom je, sta imam ja tu da tumacim?

 

[Lesandar]

Na srpskom je, sta imam ja tu da tumacim?

Mnogi ne razumeju Srpski, recimo tvoj kompanjon Krinka što pobeže a ne objasni šta je podvlačio kao krunski dokaz. Dokaz čega? Da je Dinarski antropološki tip mešan sa Slovenima, naravno, dokaz je Norički antropološki tip, koji je u zvaničnoj nomenklaturi, podtip Dinarskog. Dalje, da je mešan sa Mediterancima? Naravno da jeste, i to ne samo ovde, u prilog tome postoji Dinarizovani Mediteranac. Sad samo treba odmeriti težinu rečenice koju je podvukao i shvatiti da ona ne govori o sveukupnom, niti silnom niti jakom već govori o SVEM MEŠANJU, kao i nastavak koji ne govori o preživljavanju nekog malog delića populacije u nekakvim džepovima već o velikom delu populacije u POJEDINIM FORMAMA, naravno zato što postoje dva osnovna tipa Dinarida i nekoliko podtipova.

 

[sokolska]

Mnogi ne razumeju Srpski, recimo tvoj kompanjon Krinka što pobeže a ne objasni šta je podvlačio kao krunski dokaz. Dokaz čega? Da je Dinarski antropološki tip mešan sa Slovenima, naravno, dokaz je Norički antropološki tip, koji je u zvaničnoj nomenklaturi, podtip Dinarskog. Dalje, da je mešan sa Mediterancima? Naravno da jeste, i to ne samo ovde, u prilog tome postoji Dinarizovani Mediteranac. Sad samo treba odmeriti težinu rečenice koju je podvukao i shvatiti da ona ne govori o sveukupnom, niti silnom niti jakom već govori o SVEM MEŠANJU, kao i nastavak koji ne govori o preživljavanju nekog malog delića populacije u nekakvim džepovima već o velikom delu populacije u POJEDINIM FORMAMA, naravno zato što postoje dva osnovna tipa Dinarida i nekoliko podtipova.

Ja sam se povodom te recenice osvrnuo na svoje ranije tvrdjenje da su danasnje osobine srpskog stanovnistva rezultat mesanja domorodackog i doseljenog stanovnistva i da je eventulana slicnost danasnjih antropoloskih osobina stanovnistva i osobina ranijeg stanovnistva posledica tog mesanja a ne posledica toga sto su Srbi tj. Sloveni autohtono stanovnistvo posto oni to nisu, kao sto kaze i gdin.Srboljub.

 

[krinka5]

Mnogi ne razumeju Srpski, recimo tvoj kompanjon Krinka što pobeže a ne objasni šta je podvlačio kao krunski dokaz. Dokaz čega?

Dokaz da je Živanović tvrdio da je antropološki dinarski tip auhtoton za razliku od Slovena i ostalih koji su došli mnogo docnije. Da je po Živanovićevom tvrđenju i pored mešanja sa Slovenima i ostalima taj tip preživeo . Sve ostalo što si napisao nije uopšte bitno , naravno da su se iz mešavine dinaraca i drugih stvorili razni dinarski podtipovi gde dominiraju osnovne odlike tog tipa, tu je ta veza sa ranijom pričom o fenotipu.

 

[Lesandar]

antropološki dinarski tip auhtoton za razliku od Slovena

To je autohtonistička teza. Da, Sloveni se razlikuju od Srba.

 

[Kyrios]

...
"Tek je znatno docnije posle pisanja svog rada zakljucio da je ovde u stvari rec o domorodackom autohtonom stanovnistvu ilirskog porekla. Ono se nalazilo pod razlicitim kulturnim uticajima koji su stizali sa strane i koji su se mesali sa njihovim sopstvenim nasledjenim i stecenim karakteristikama. Najnoviji opisi Lj. Popovica i drugih arheologa koji su obradjivali materijal iz Trebenista, kulturu Ilira i razne uticaje kultura koje su prodirale na Balkan i u nase krajeve daju potpuna objasnjenja pojavama sto ih je Sljivic tako davno zapazio, ali za koje nije nasao resenje zbog oskudnosti materijala sto ga je imao na raspolaganju."

Srboljub Zivanovic, Rezultati antropoloskih proucavanja skeleta iz grobova u nalazistu Trebeniste, Balcanica, XV, Beograd, 1984, str. 45-54.

E, autohtonisti, za krasni k. niste...

А одакле му и то да су Илири аутохтони на Балкану?

 

[Tandoori Masala]

А одакле му и то да су Илири аутохтони на Балкану?

Vjerovatno povise kod Sljivica, slab mi je njemacki, iako nakon svega ovoga ne treba ni vjerovati Zivanovicu jer jedno govori u tom snimku, a drugo pise. Ako nesto ne bude jasno, javi se nasem renomiranom internetskom strucnjaku Lesiju. On ne vadi svog idola i mentora Zivanovica iz usta na ovom Forumu ima sigurno 3 godine.

 

[Kyrios]

@strangler
можда је баш због тих људи које су аутохтонистички кренкови изманипулисали потребно да још једном потсетим на неке ствари и извучем главне делове из текста на који си ме баш ти упутио.

Псеудо-научни "кренк" - човек који дубоко верује да је неки аспект "званичне" науке потпуно нетачан, и да је он пронашао решење.

Опште карактеристике кренкова

1. Кренкови прецењују своје знање и способности, и потцењују знање и способности експерата на датом пољу. У разговору са стручњацима, кренку никада не пада на памет да он нешто недовољно разуме; напротив, сви експерти су пропустили да примете проблем који је кренку очигледан.
2. Теорије кренкова увек нападају најосновније, централне концепте у науци. Кренкови никада не нападају мале проблеме, већ увек покушавају да уздрмају темеље модерне науке. Чак и у случају кренкова који се мање баве заступањем неке теорије него што се баве нападима на постојеће, предмет напада је увек нешто централно у науци.
3. Кренкови ретко признају било какву грешку у својим ставовима, без обзира колико та грешка била тривијална.
4. Кренкови непрестано причају о својим идејама, користећи било коју могућност да почну разговор о њима. Истовремено, кренк није спреман да слуша или разуме шта било ко други говори. Из овог разлога, потребна је велика упорност и стрпљење у разговору са било којим кренком; разговор често највећим делом изгледа као разговор са зидом.
5. Велики део кренкова је веома слабо образован, у ком случају су њихове теорије често испуњене тврдњама да претходно знање не само што није потребно за нова открића, већ да активно "трује мозак" против истине. Ово је често праћено вером у разне теорије завере.
6. Дискусија са скоро сваким кренком убрзо покаже да кренк веома слабо познаје област против које се бори, или теорију коју покушава да обори. У ређим случајевима када кренк поседује релативно добро генерално знање области, он не познаје финије дистинкције или резултате који су неопходни за правилно разумевање предмета.
7. Тзв. Данинг-Кругер ефекaт спречава кренкове да схвате да су њихове идеје побијене, а такође их спречава да схвате да су кренкови.

Шта чинити са кренковима?

На први поглед, кренкове је најбоље игнорисати. То није потпуно неразуман став. Многи кренкови заступају теорије које су толико ван сваке памети да је заиста беспредметно разговарати са њима. Такође, потребна је огромна количина труда да би се један кренк макар делимично разуверио од своје теорије, а добитак од таквог разуверења је најчешће практично никакав. Међутим, кренкови понекад могу да начине видљиву штету, а било је и случајева када је та штета била катастрофалних размера.

Шта онда радити?

1. Ширењем тачних информација се не могу разуверити кренкови или њихови следбеници (који такве информације теже да игноришу), али се може донекле ограничити даље ширење њихових идеја.
2. Ширење анти-псеудо-научног расположења је такође делимично успешна стратегија. Ако се људима објасне проблеми који следе из псеудо-научних схватања, ствара се шира мотивација у јавности да се кренк идеје нападну и одбаце гдегод буду примећене. Научници сами никада неће моћи да буду успешни у борби против кренк теорија, потребно је да се у битку умешају заинтересовани лаици. На крају крајева, заиста није потребно много знања из било које области да би се оборио највећи број "аргумената" просечног кренка.

ПС: Видим да су strangler и Erazmus Roterdamus удаљени, док је просто-проширени и даље активан.
@strangler и @Erazmus, надам се да ће те нам се у најскорије време вратити и придружити нам се у овој борби против незнања и некултуре, где је сваки појединац више него драгоцен.

 

[sokolska]

Postoji dosta termina iz drugih jezika koje imaju sličan oblik kao u sanskritu a da u srpskom ti termini ne znače ništa.
Evo na brzinu sam pronašao nekoliko primera za engleski (moguće je da je neki izraz došao preko drugog jezika kasnije , uostalom kao što je moguće da se to desilo sa datim primerima u srpskom jeziku) :

engleski - sanskrit - srpski

daughter - duhitár - ćerka

Ovo sam sad primetio, primer nije dobar,napravio si metodolosku gresku i uporedio savremenu srpsku rec ćerka sa sanskritskom. Rec ćerka je nastala od staro-srpske reci d'šti, d'štere, ocigledno slicna i sa engleskom i sa sanskritskom. Ali svakako interesnatan primer kako se jedan jezik moze izemeniti za 600-700 godina, 99% ljudi danas ne bi skontalo sta d'šti znaci.

 

[Mrkalj]

Псеудо-научни "кренк"

Sve je psuedo-nauka dok se ne dokaže suprotno. Ono što je notorni indikator šarlatanstva je gubljenje nerava i tendencija ličnog sukobljavanja umesto obrada problema iz naučne sfere.

Zna se koji su pogubili nerve.

 

[Mrkalj]

Ovo sam sad primetio, primer nije dobar,napravio si metodolosku gresku i uporedio savremenu srpsku rec ćerka sa sanskritskom. Rec ćerka je nastala od staro-srpske reci d'šti, d'štere, ocigledno slicna i sa engleskom i sa sanskritskom. Ali svakako interesnatan primer kako se jedan jezik moze izemeniti za 600-700 godina, 99% ljudi danas ne bi skontalo sta d'šti znaci.

Ne znam koga si to gore citirao (pokušaj da koristiš dugme "Odgovorite sa citatom"), ali si dobro odgovorio, s tim što je grupa št nastala kvarenjem tokom staroslovenske pismenosti dok je srpski, "praslovenski" ekvivalent detjer tj. d'tjer (sa opcionalnom sufiksacijom -ka ili -ca). Odatle sledi da je srpska reč kćer (uporedi sa kćer:mater, akuzativ kći:mati) izvedena iz reči dete odnosno osnove det. Početno k razvija se preko t: kćer←tćer← d'ćer←d'tjer ←detjer(dijalektalo i šćer od hćer).

 

[Kyrios]

Sve je psuedo-nauka dok se ne dokaže suprotno. Ono što je notorni indikator šarlatanstva je gubljenje nerava i tendencija ličnog sukobljavanja umesto obrada problema iz naučne sfere.

Zna se koji su pogubili nerve.

Најгоре је подсмевање чињеницама које побијају кренк идеје и константно вређање оних који те чињенице износе.

 

[krinka5]

Ovo sam sad primetio, primer nije dobar,napravio si metodolosku gresku i uporedio savremenu srpsku rec ćerka sa sanskritskom. Rec ćerka je nastala od staro-srpske reci d'šti, d'štere, ocigledno slicna i sa engleskom i sa sanskritskom. Ali svakako interesnatan primer kako se jedan jezik moze izemeniti za 600-700 godina, 99% ljudi danas ne bi skontalo sta d'šti znaci.

Hvala sokolska , u pravu si, očigledno da nije najbolji primer. Čak i kad uporedimo savremene oblike engleskog i srpskog ; daughter (a izgovara se pisano na našem otprilike dootč(ae)) i našeg kćer, ćer očigledno imaju isti koren. Eto kad čovek žuri.

 

[Tandoori Masala]

Još jedan detalj:

Spojler

Srboljub Zivanovic, Rezultati antropoloskih proucavanja skeleta iz grobova u nalazistu Trebeniste, Balcanica, XV, Beograd, 1984, str. 45-54.

Topao poklon dragim autohtonistima za nadolazeci 8. mart.

 

[krinka5]

Srboljub Zivanovic, Rezultati antropoloskih proucavanja skeleta iz grobova u nalazistu Trebeniste, Balcanica, XV, Beograd, 1984, str. 45-54.

Topao poklon dragim autohtonistima za nadolazeci 8. mart.

"Nježno miluje kvržicu na potiljku.."

 

[sokolska]

Ne znam koga si to gore citirao (pokušaj da koristiš dugme "Odgovorite sa citatom"), ali si dobro odgovorio, s tim što je grupa št nastala kvarenjem tokom staroslověnske pismenosti dok je srpski, "praslovenski" ekvivalent dětjer tj. d'tjer (sa opcionalnom sufiksacijom -ka ili -ca). Odatle slědi da je srpska rěč kćer (uporedi sa kćer:mater, akuzativ kći:mati) izvedena iz rěči děte odnosno osnove dět. Početno k razvija se preko t: kćer←tćer← d'ćer←d'tjer ←dětjer(dijalektalo i šćer od hćer).

Jel ima neki primer za tvrdnju da je

srpski, "praslovenski" ekvivalent dětjer tj. d'tjer

, ili je to neka tvoja konstrukcija? Posto sam ja u svim
srpskim srednjovekovnim dokumentima nalazio samo oblik дъщи, дъщтерь ( ovo sam trebao odmah da napisem na cirilici da bih izbegao zabunu ) pri cemu onaj apostrof u d'šti nije nikakvo ě vec ъ, glas koji je imao zvucno vrednost najblizu danasnjem a , dakle izgovor najblize zvuči dašti, dašter, ne znam kako si ti dosao do umetanja ѣ tj. ě u celu pricu. Deca koju pominjes se pisu sa ѣ.
Obe ove reci se nalaze u prizrenskom rukopisu Dusanovog zakonika, clan 48. Ko hoce moze da proveri u S.Novaković, Zakonik cara stefana dusana cara srpskog, strana 42. Iz ovog oblika dolazi refleksijom grupe št u ć,= d'ćer, potom do otpadanja d asimiliacijom = ćer, na kraju dodavanja nastavka za rod -ka, ćerka. Oblik u nominativ d'šti daje analogni oblik (k)ći. Dakle iz št u ć a ne obrnuto. Uostalom to je davno utvrdjeno, ovo sad prvi put cujem od tebe.

 

[Mrkalj]

Jel ima neki primer za tvrdnju da je , ili je to neka tvoja konstrukcija? Posto sam ja u svim
srpskim srednjovekovnim dokumentima nalazio samo oblik дъщи, дъщтерь ( ovo sam trebao odmah da napisem na cirilici da bih izbegao zabunu ) pri cemu onaj apostrof u d'šti nije nikakvo e vec ъ, glas koji je imao zvucno vrednost najblizu danasnjem a , dakle izgovor najblize zvuči dašti, dašter, ne znam kako si ti dosao do umetanja ѣ tj. e u celu pricu. Deca koju pominjes se pisu sa ѣ.
Obe ove reci se nalaze u prizrenskom rukopisu Dusanovog zakonika, clan 48. Ko hoce moze da proveri u S.Novaković, Zakonik cara stefana dusana cara srpskog, strana 42. Iz ovog oblika dolazi refleksijom grupe št u ć,= d'ćer, potom do otpadanja d asimiliacijom = ćer, na kraju dodavanja nastavka za rod -ka, ćerka. Oblik u nominativ d'šti daje analogni oblik (k)ći. Dakle iz št u ć a ne obrnuto. Uostalom to je davno utvrdjeno, ovo sad prvi put cujem od tebe.

Imaš kod Marojevića, koji je solidan kao slavista, genijalnu tezu o poreklu staroslovenskih grupa št i žd injihovoj praslovenskoj (ja kažem = starosrpskoj) regeneraciji u srpskom jeziku. Što se jata tiče, lično se bavim tim problemom punih šest godina tako da dobro poznajem prirodu razvoja tog problema i u fonologiji i u paleografiji, pa mi, za sada, možeš verovati na reč. (Ali eto, možeš i sam početi od drvo : drevo : dr'vo)

Srpski narod, izuzev onih delova koji su potpadali pod Bugare i "pokondirenih tikava", da tako uslovno nazovem učenu srpsku klasu 17. i 18. veka, nikada nije govorio nošt, svešta, posvešten, tisušta, mošt već u kontinuitetu od praslovenske davnine noć, sveća, posvećen, tisuća, moć (radi jasnoće i lakšeg poređenja koncentrisao sam se samo na opreku št : ć, dok su ostali refleksi ili preciznost vokabulara svesno zanemareni).

PS. Da, naravno da si apostrofom obeležio debelo jer, kao i ja u "detjer tj. d'tjer", a njegova onodobna prosečna fonemska vrednost bliža je fonemu poluglas šva nego a.

 

[Mrkalj]

Најгоре је подсмевање чињеницама које побијају кренк идеје и константно вређање оних који те чињенице износе.

A zašto ne odemo na Stormfront da im objasnimo kako rasizam nije u redu? Evo zašto: s kim si - takav si.

 

[Kyrios]

Zar je, Slavenko, tako teško reći da nisi pravilno preveo par rečenica na engleskom? Mislim da je krajnji čas da se vratiš sa odmora.
@Kyrios
Što se tiče krenkova tu je odličan primer BB školaraca koji i dalje uporno lamentiraju nad svojom zlehudom sudbinom; pa šta se tu može - vaša koplja uredno u trnju završavaju.
Inače, sin poslednjeg venedskog kralja zvao se Borivoj (Buruwe, Burowinus); šta to znači - borio se do kraja, kao njegov otac Pribislav (Pribislaus), baš kao što se mi borimo, snagom argumenata, protiv Bb školaraca i njihovog predvodnika Radivoja Radića zvanog....

Семинална студија коју су 1999-те године објавили Дејвид Данинг и Џастин Кругер (психолози са Корнел универзитета) објашњава део кренк феномена, као и многе друге сличне феномене у друштву.

Ради се о веома једноставном експерименту. Окупили су групе људи и питали их да на скали од 0 до 100 процене своју способност из одређене области. Затим су им дали тест, и питали их колико питања мисле да ће моћи да тачно реше. Затим су људи покушали да реше тест. Резултат? Неки људи су решили једва 10% питања, док су други решили преко 90%. Људи који су добили најбоље резултате на тесту - они који су тачно решили највећи број питања - су претходно мислили да се налазе око 70%, и потценили су своју способност. Људи који имају осредње познавање су веома прецизно проценили своју способност, и њихови предвиђени резултати се поклапају са стварним резултатима које су добили. Али шта са онима који су добили најгоре оцене? Они су проценили своју способност на просечно истом нивоу као и људи који су добили најбоље! Иако су у ствари могли да реше мање од 10% проблема, мислили су да ће моћи да реше преко 70%! Практично идентични резултати су добијени у свим облицима које су Данинг и Кругер испитали. Људи који су у најнижих 25% по знању математике, логике, граматике...универзално сматрају да су "негде око 70-75%".

Као додатак на ове студије, Данинг и Кругер су урадили још једну. Учеснике су питали да процене своје знање (као и раније), али су им након тога дали да погледају решене примерке претходних тестова. Затим су их поново питали да дају процену свог знања и способности, па су им након свега тога дали да ураде нови тест. Резултати? Људи са најбољом способношћу су повећали своју процену: погледали су тест и видели су да знају како да реше многа питања на тесту. Али људи са најмањом способношћу? Они не само што нису смањили своју перцепцију, већ су је и у многим случајевима чак и повећали! Иако су видели питања на која не знају одговор, они су просто подразумевали да нико други не зна одговор, и да је отуд њихово знање и даље натпросечно!.

Другим речима, људи који не знају ништа о некој области немају ни способност да процене знање других, нити идеју колико тога у ствари не знају. Када не знају колико не знају, они теже да сматрају да су други блиски њима по знању. Људи који су свесни колико тога не знају теже да буду много понизнији, и да потцене своју способност и знање.

Корелација са већином кренкова је веома очигледна. Њима веома основне информације о чињеницама и идејама науке коју нападају долазе као потпуно изненађење. Међутим, ово је само део кренк психологије; мада је прецењивање сопствене способности неопходно, оно није довољно. Људи који не познају одређену област теже да промене или бар умере своје мишљење након што се сусретну са чињеницама и објашњењима; истински кренк, међутим, не одустаје - чак и ако се специфичан аргумент (након великог напора и борбе) покаже нетачним, кренку је и даље очигледно да ту и даље нешто не штима.

 

[sokolska]

Imaš kod Marojevića, koji je solidan kao slavista, genijalnu tezu o porěklu staroslověnskih grupa št i žd injihovoj praslověnskoj (ja kažem = starosrpskoj) regeneraciji u srpskom jeziku.

Zanimljiva teza, doduse nisam primetio da je imala uticaja na opsteprihvaceno shvatanje da je grupa št starija od ć.

Što se jata tiče, lično se bavim tim problemom punih šest godina tako da dobro poznajem prirodu razvoja tog problema i u fonologiji i u paleografiji, pa mi, za sada, možeš věrovati na rěč. (Ali eto, možeš i sam početi od drvo : drěvo : dr'vo)

Dakle kolko shvatam, tvoja konstrukcija

dětjer tj. d'tjer

je upravo to: tvoja konstrukcija?

Srpski narod, izuzev onih dělova koji su potpadali pod Bugare i "pokondirenih tikava", da tako uslovno nazovem učenu srpsku klasu 17. i 18. věka, nikada nije govorio nošt, svešta, posvešten, tisušta, mošt već uvek noć, sveća, posvećen, tisuća, moć (radi jasnoće i lakošeg poređenja koncentrisao sam se samo na oprěku št : ć, dok su ostali refleksei zanemareni).

Ne bih se slozio s tobom, grupa št je intenzivno koristena kao sto sam i pokazao na primeru Dusanovog zakonia, on je pisan tadasnjim srpskim narodnim jezikom, ne bugarskim. Refleksija u ć je svakako pocela rano i dugo vremena su postojale obe varijante naporedo, u krajnoj liniji postoje i danas i to u recima koje su i van bugarskog i van ''pokondirenog'' uticaja, npr u toponimiji.

Da, naravno da si apostrofom obělěžio debelo jer, a njegova ondašnja prosěčna fonemska vrědnost bliža je fonemu poluglasu šva nego a.

tacan izgovor je bio je nesto izmedju a i u tj. usta otvorena za a a izgovoreno u, ako je to šva na koje mislis. S obzirom na refleksiju u savremenom srpskom jeziku mislim da je u vreme pisanja zakonika ipak vec bio blizi a.

Što se jata tiče, lično se bavim tim problemom punih šest godina tako da dobro poznajem prirodu razvoja tog problema i u fonologiji i u paleografiji, pa mi, za sada, možeš věrovati na rěč. (Ali eto, možeš i sam početi od drvo : drěvo : dr'vo)

Vidim kako ovo utice na zamenu ъ sa ѣ u tvom hipoteticnom obliku?

 

[Mrkalj]

Семинална студија коју су 1999-те године објавили Дејвид Данинг и Џастин Кругер (психолози са Корнел универзитета) објашњава део кренк феномена, као и многе друге сличне феномене у друштву.

Ради се о веома једноставном експерименту. Окупили су групе људи и питали их да на скали од 0 до 100 процене своју способност из одређене области. Затим су им дали тест, и питали их колико питања мисле да ће моћи да тачно реше. Затим су људи покушали да реше тест. Резултат? Неки људи су решили једва 10% питања, док су други решили преко 90%. Људи који су добили најбоље резултате на тесту - они који су тачно решили највећи број питања - су претходно мислили да се налазе око 70%, и потценили су своју способност. Људи који имају осредње познавање су веома прецизно проценили своју способност, и њихови предвиђени резултати се поклапају са стварним резултатима које су добили. Али шта са онима који су добили најгоре оцене? Они су проценили своју способност на просечно истом нивоу као и људи који су добили најбоље! Иако су у ствари могли да реше мање од 10% проблема, мислили су да ће моћи да реше преко 70%! Практично идентични резултати су добијени у свим облицима које су Данинг и Кругер испитали. Људи који су у најнижих 25% по знању математике, логике, граматике...универзално сматрају да су "негде око 70-75%".

Као додатак на ове студије, Данинг и Кругер су урадили још једну. Учеснике су питали да процене своје знање (као и раније), али су им након тога дали да погледају решене примерке претходних тестова. Затим су их поново питали да дају процену свог знања и способности, па су им након свега тога дали да ураде нови тест. Резултати? Људи са најбољом способношћу су повећали своју процену: погледали су тест и видели су да знају како да реше многа питања на тесту. Али људи са најмањом способношћу? Они не само што нису смањили своју перцепцију, већ су је и у многим случајевима чак и повећали! Иако су видели питања на која не знају одговор, они су просто подразумевали да нико други не зна одговор, и да је отуд њихово знање и даље натпросечно!.

Другим речима, људи који не знају ништа о некој области немају ни способност да процене знање других, нити идеју колико тога у ствари не знају. Када не знају колико не знају, они теже да сматрају да су други блиски њима по знању. Људи који су свесни колико тога не знају теже да буду много понизнији, и да потцене своју способност и знање.

Корелација са већином кренкова је веома очигледна. Њима веома основне информације о чињеницама и идејама науке коју нападају долазе као потпуно изненађење. Међутим, ово је само део кренк психологије; мада је прецењивање сопствене способности неопходно, оно није довољно. Људи који не познају одређену област теже да промене или бар умере своје мишљење након што се сусретну са чињеницама и објашњењима; истински кренк, међутим, не одустаје - чак и ако се специфичан аргумент (након великог напора и борбе) покаже нетачним, кренку је и даље очигледно да ту и даље нешто не штима.

Ne možeš od nekog ko tako malo zna da misli da skoro sve zna očekivati da prizna da ne zna. To govori onda više o tebi nego o nejmu. Nedokaznom se najlakše dokaže tako što mu kažeš da stavi supstancijalnu svotu para na svoju tvrdnju. Pa da vidimo, nakon par puta, da li mu se isplati.

Zanimljiva teza, doduse nisam primetio da je imala uticaja na opsteprihvaceno shvatanje da je grupa št starija od ć.

Dakle kolko shvatam, tvoja konstrukcija je upravo to: tvoja konstrukcija?

Ne bih se slozio s tobom, grupa št je intenzivno koristena kao sto sam i pokazao na primeru Dusanovog zakonia, on je pisan tadasnjim srpskim narodnim jezikom, ne bugarskim. Refleksija u ć je svakako pocela rano i dugo vremena su postojale obe varijante naporedo, u krajnoj liniji postoje i danas i to u recima koje su i van bugarskog i van ''pokondirenog'' uticaja, npr u toponimiji.

tacan izgovor je bio je nesto izmedju a i u tj. usta otvorena za a a izgovoreno u, ako je to šva na koje mislis. S obzirom na refleksiju u savremenom srpskom jeziku mislim da je u vreme pisanja zakonika ipak vec bio blizi a.

Vidim kako ovo utice na zamenu ъ sa ѣ u tvom hipoteticnom obliku?

Ne znam čemu takav negativan emocionalni naboj u tvom tonu. Kao što rekoh u prethodnom postu, on najviše govori o tvojoj nesigurnosti u materiju, pa ubuduće povedi računa o nastupu.

Kad bolje pogledam tvoj odgovor, ti baš ništa od onog što sam napisao nisi shvatio. Ako uhvatim vremena noćas, biće to moj poslednji pokušaj, obećavam.

 

[sokolska]

Ne znam čemu takav negativan emocionalni naboj u tvom tonu. Kao što rekoh u prěthodnom postu, on najviše govori o tvojoj nesigurnosti u materiji, pa ubuduće povedi računa o nastupu.

Ne znam odakle ti ideja o negativnom emocionalnom naboju, nije bas da pricamo o necemu sto ima veze sa emocijama. ako se ne slazem sa tvojim idejama ne znaci da imam nesto protiv tebe, samo sam trazio da mi pojasnis neke stvari, nista vise. Zao mi je ako si stekao pogresan utisak, to cu pripisati uticaju rasprave koju vodis sa drugim clanovima.
Ali nekulturnost drugog dela posta:

Kao što rekoh u prěthodnom postu, on najviše govori o tvojoj nesigurnosti u materiji, pa ubuduće povedi računa o nastupu.

i licne napade necu pripisivati drugima, oni: ''govore o tvojoj nesigurnosti u materiji''. Ne moras se truditi da mi vise odgovaras na ovoj temi, vidim da smo posle dva posta dosli do vredjanja, od toga nista produktivno nece izaci.

 

[Mrkalj]

Hajde odmah da odgovorim na ono gde smatram da ima rezona da se odgovori:

Oblik u nominativ d'šti daje analogni oblik (k)ći. Dakle iz št u ć a ne obrnuto. Uostalom to je davno utvrdjeno, ovo sad prvi put cujem od tebe.

Netačno. Utvrđeno je da su praslovenski oblici sa ć i đ. Ne znam gde si našao ovakve tvrdnje, molim citat. Dobro je da ovo, iako prvi put čuješ od mene, i naučiš jer je to je važeći stav main stream slavistike.

Zanimljiva teza, doduse nisam primetio da je imala uticaja na opsteprihvaceno shvatanje da je grupa št starija od ć.

Vidi gore.

Dakle kolko shvatam, tvoja konstrukcija je upravo to: tvoja konstrukcija?

Ako je moja, moja je. Šta sad?

Ne bih se slozio s tobom, grupa št je intenzivno koristena kao sto sam i pokazao na primeru Dusanovog zakonia, on je pisan tadasnjim srpskim narodnim jezikom, ne bugarskim. Refleksija u ć je svakako pocela rano i dugo vremena su postojale obe varijante naporedo, u krajnoj liniji postoje i danas i to u recima koje su i van bugarskog i van ''pokondirenog'' uticaja, npr u toponimiji.

Pomešao si grandmothers and frogs.
1. Moramo razdvojiti narodni jezik od književnog.
2. Moramo razdvojiti pisani jezik od usmenog. Ako pretpostavljaš da je u srednjom veku važilo Adelungovo pravilo, obaveštavam te da nije. To što su pisali št ne znači da su ga izgovarali, štaviše, sigurno znamo da nisu izgovarali.

Na koje toponime misliš ( jer nadam se da ne misliš na one koji završavaju na -šte)?

tacan izgovor je bio je nesto izmedju a i u tj. usta otvorena za a a izgovoreno u, ako je to šva na koje mislis. S obzirom na refleksiju u savremenom srpskom jeziku mislim da je u vreme pisanja zakonika ipak vec bio blizi a.

Verujem ti na reč.

Vidim kako ovo utice na zamenu ъ sa ѣ u tvom hipoteticnom obliku?

Ne dokučujem šta si želeo da kažeš. Molim pojašnjenje.

 

[Kyrios]

Ne možeš od nekog ko tako malo zna da misli da skoro sve zna očekivati da prizna da ne zna. To govori onda više o tebi nego o nejmu. Nedokaznom se najlakše dokaže tako što mu kažeš da stavi supstancijalnu svotu para na svoju tvrdnju. Pa da vidimo, nakon par puta, da li mu se isplati...

То што сам навео говори о озбиљној и признатој научној студији. Теби можда изгледа неозбиљно, по овоме што си написао стичем и утисак да сматраш да су измислили топлу воду, али они који су финансирали ту студију су проблем којим се она бави схватили веома озбиљно, а резултате студије многи користе у свом постављању према људима таквог профила.

А ако неког таквог и убедиш да се клади са тобом, и ако он изгуби, како ћеш га после убедити да је изгубио? Он ће поново рећи: Овај мамлаз ме преварио (или пребио) и отео паре.