„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Па шта, и Бугари су дошли међу Словене, направили државу, и после неколико владара Бугара нестадоше јер се изгубише у словенској маси. То је зато што су то већином били мушкарци ратници а не комплетан народ са породицама, због чега није могао да се репродукује у оквиру своје племенске заједнице.

Исти процес се одвијао и на територији данашње Мађарске.


Уосталом mt-DNA (женска линија) показује много мању разноликост од Y-DNA, што значи да су мушкарци били много покретљивији, а то опет значи да се ради о кретању ратника.

Разум каже да овде треба ставити тачку.

Mnogo si zadrt i dosadan tip. Visestruko dokumentovano prisustvo slovenske vladajuce elite u bugarskoj upravi (zabelezeni slucajevi kneza Severaca Sklabuna koji je za Bugare ratovao protiv Vizantije ili slovenskog emisara Dragomira u Carigradu u vreme bugarskog kana Kruma su dobri primeri za to), ucesce velikog broja Slovena u bugarskoj vojsci, priznavanje politicke uprave Slovenima u vreme kana Borisa u 9. veku, prevod liturgijskih knjiga na slovenski jezik u 10. veku za vreme bugarskog cara Simeona su sve cinioci koji su rezultovali slavizacijom Bugara, i Bugari su ostali Sloveni do dana danasnjeg, a bugraski slovenski jezik. Azijatski Bugari se nisu slavizovali zbog samih Slovena koliko god da ih je bilo, nego zbog jakog uticaja slovenske elite u bugraskim politickim, vojnim i crkvenim ustanovama. Prema tome, Bugari nisu postali Sloveni "зато што су то већином били мушкарци ратници", nego uprkos toj cinjenici. I jednom zauvek nauci da se identitet u Srednjem veku formira odozgo, od vladajucih elita i njihovog uticaja na socijalno i politicko uredjenje, a ne plebiscitarnim izjasnjavanjem koga ima vise i ciji je veci. Dalje, na teritoriji madjarske nije se odvijao isti nego sasvim suprotan proces. Malobrojni Madjari sa Urala zaticu slovensko i romansko stanovnistvo u Panoniji, ali za razliku od Bugara ne postaju oni Sloveni nego zatecenom, vecinskom stanovnistvu putem homogene vojno-politicke uprave namecu svoju vlast, svoj identitet i svoj jezik. Procene kazu da nije bilo vise od 30-ak hiljada madjarskih konjanika kada su stigli u 9. veku u Panoniju. Toliko je bilo potrebno da otpocne nepovratni proces etnogeneze madjarskog naroda. Takvih primera je u istoriji mnogo, Klaudije Gotski ti je naveo vec neke. To sto genetika danas ne pravi nikakvu ili zanemarljivu razliku izmedju Slovena i danasnjih Madjara kao dva dijametralno razlicita etnicka identiteta i po poreklu i po sadrzaju samo je potvrda gledista da u Srednjem veku ne odredjuje etnicki identitet ljudi njihovu politicku bit, nego njihova politicka bit odredjuje njihov etnicki identitet.
 
Mnogo si zadrt i dosadan tip. Visestruko dokumentovano prisustvo slovenske vladajuce elite u bugarskoj upravi (zabelezeni slucajevi kneza Severaca Sklabuna koji je za Bugare ratovao protiv Vizantije ili slovenskog emisara Dragomira u Carigradu u vreme bugarskog kana Kruma su dobri primeri za to), ucesce velikog broja Slovena u bugarskoj vojsci, priznavanje politicke uprave Slovenima u vreme kana Borisa u 9. veku, prevod liturgijskih knjiga na slovenski jezik u 10. veku za vreme bugarskog cara Simeona su sve cinioci koji su rezultovali slavizacijom Bugara, i Bugari su ostali Sloveni do dana danasnjeg, a bugraski slovenski jezik. Azijatski Bugari se nisu slavizovali zbog samih Slovena koliko god da ih je bilo, nego zbog jakog uticaja slovenske elite u bugraskim politickim, vojnim i crkvenim ustanovama. Prema tome, Bugari nisu postali Sloveni "зато што су то већином били мушкарци ратници", nego uprkos toj cinjenici. I jednom zauvek nauci da se identitet u Srednjem veku formira odozgo, od vladajucih elita i njihovog uticaja na socijalno i politicko uredjenje, a ne plebiscitarnim izjasnjavanjem koga ima vise i ciji je veci. Dalje, na teritoriji madjarske nije se odvijao isti nego sasvim suprotan proces. Malobrojni Madjari sa Urala zaticu slovensko i romansko stanovnistvo u Panoniji, ali za razliku od Bugara ne postaju oni Sloveni nego zatecenom, vecinskom stanovnistvu putem homogene vojno-politicke uprave namecu svoju vlast, svoj identitet i svoj jezik. Procene kazu da nije bilo vise od 30-ak hiljada madjarskih konjanika kada su stigli u 9. veku u Panoniju. Toliko je bilo potrebno da otpocne nepovratni proces etnogeneze madjarskog naroda. Takvih primera je u istoriji mnogo, Klaudije Gotski ti je naveo vec neke. To sto genetika danas ne pravi nikakvu ili zanemarljivu razliku izmedju Slovena i danasnjih Madjara kao dva dijametralno razlicita etnicka identiteta i po poreklu i po sadrzaju samo je potvrda gledista da u Srednjem veku ne odredjuje etnicki identitet ljudi njihovu politicku bit, nego njihova politicka bit odredjuje njihov etnicki identitet.

Да додам да оно што су оригинални Мађари успели да наметну јесте језик. Што се културе тиче, и сами су узели туђу, латинску културу. Занимљив је и пример Авара. Ма колико били војно надмоћни и сурови над појединим словенским племенима, они у свом каганату нису наметнули свој језик - службени језик у Аварском каганату је био језик Словена.
 
Само то да их сада нема.

Поента приче је да су сеобе/миграције/ померања ратничких скупина са породицама и покретном имовином итекако биле могуће. Исте проблеме који се приписују да их Словени једноставно нису могли решити, други су изгледа знали да реше. Како сад то?

Ако Гота и Вандала сада нема, има рецимо потомака Англа, Саса и Јита који су на тлу бивше римске провинције Британије (где је поред римске/латинске постојала и келтска култура) постепено разорили постојеће друштвене структуре, поништили ефекте христијанизације из 4. и 5. века, променили облике занатске и пољопривредне производње итд. и, упркос малобројности, наметнули један од германских језика (или више њих). Саси су иначе већ крајем 3. века познати Римљанима као поморски пљачкаши, а било их је у римској војној служби пре него што су постепено запосели највећи део Британије. И ту нам је читава сеоба/миграција/померање итд. позната из познијих извора од којих је најранији, богат легендарним епизодама, Гилдин De Excidio et Conquestu Britanniae писан највероватније у другој половини 6. века, а публикован у 16. веку први пут.

Да ли све ово звучи познато?Како ли су рецимо Англи, Саси, Јити и други који су их пратили рецимо почетком 5. века превалили пут морем од данашње Данске и Прибалтика до Британских острва? Како су транспортовали рецимо коње, јесу ли се хранили само усољеном рибом узпут, да ли је било довољно кишнице за пиће или се и пијаћа вода морала транспортовати, да ли су изазвали еколошку катастрофу сечењем дрвећа за своја пловила, како ли је германски језик преовладао у Британији ако су се северњачки ратници приженили римским или келтским или којим већ снајкама?

И још нешто, није питање да ли Гота и Вандала има негде данас, већ да ли, за почетак, наративни извори блиски времену дешавања сведоче да су групе варвара са породицама и покретном имовином могли да превале пут рецимо од Тракије до јужне Галије (Визиготи на пример) или не. Шта ти мислиш?
 
Poslednja izmena:
Па шта, и Бугари су дошли међу Словене, направили државу, и после неколико владара Бугара нестадоше јер се изгубише у словенској маси. То је зато што су то већином били мушкарци ратници а не комплетан народ са породицама, због чега није могао да се репродукује у оквиру своје племенске заједнице.

Исти процес се одвијао и на територији данашње Мађарске.

Уосталом mt-DNA (женска линија) показује много мању разноликост од Y-DNA, што значи да су мушкарци били много покретљивији, а то опет значи да се ради о кретању ратника.

Разум каже да овде треба ставити тачку.

Bugari se nisu izgubili u slovenskoj masi, naprotiv, slovenska genetika u Bugarskoj uopšte nije dominantna. Jezik je druga stvar.
 
Bugari se nisu izgubili u slovenskoj masi, naprotiv, slovenska genetika u Bugarskoj uopšte nije dominantna. Jezik je druga stvar.
[table="width: 600"]
[tr]
[td]
S. Karachanak et al., Y-chromosomal haplogroups in Bulgarians,
Comptes rendus de l’Academie bulgare des Sciences
62 (3) (2009) 393-400.
http://www.scribd.com/doc/100853648/Y-chromosomal-Haplogroups-in-Bulgarians[/td]
[td]Српски ДНК пројекат - 6-1-2013[/td]
[/tr]
[tr]
[td]
bulgydna2resize.jpg
[/td]
[td]
dnksrpskiprojekat1.jpg
[/td]
[/tr]
[/table]
 
Mnogo si zadrt i dosadan tip. Visestruko dokumentovano prisustvo slovenske vladajuce elite u bugarskoj upravi (zabelezeni slucajevi kneza Severaca Sklabuna koji je za Bugare ratovao protiv Vizantije ili slovenskog emisara Dragomira u Carigradu u vreme bugarskog kana Kruma su dobri primeri za to), ucesce velikog broja Slovena u bugarskoj vojsci, priznavanje politicke uprave Slovenima u vreme kana Borisa u 9. veku, prevod liturgijskih knjiga na slovenski jezik u 10. veku za vreme bugarskog cara Simeona su sve cinioci koji su rezultovali slavizacijom Bugara, i Bugari su ostali Sloveni do dana danasnjeg, a bugraski slovenski jezik. Azijatski Bugari se nisu slavizovali zbog samih Slovena koliko god da ih je bilo, nego zbog jakog uticaja slovenske elite u bugraskim politickim, vojnim i crkvenim ustanovama. Prema tome, Bugari nisu postali Sloveni "зато што су то већином били мушкарци ратници", nego uprkos toj cinjenici. I jednom zauvek nauci da se identitet u Srednjem veku formira odozgo, od vladajucih elita i njihovog uticaja na socijalno i politicko uredjenje, a ne plebiscitarnim izjasnjavanjem koga ima vise i ciji je veci. Dalje, na teritoriji madjarske nije se odvijao isti nego sasvim suprotan proces. Malobrojni Madjari sa Urala zaticu slovensko i romansko stanovnistvo u Panoniji, ali za razliku od Bugara ne postaju oni Sloveni nego zatecenom, vecinskom stanovnistvu putem homogene vojno-politicke uprave namecu svoju vlast, svoj identitet i svoj jezik. Procene kazu da nije bilo vise od 30-ak hiljada madjarskih konjanika kada su stigli u 9. veku u Panoniju. Toliko je bilo potrebno da otpocne nepovratni proces etnogeneze madjarskog naroda. Takvih primera je u istoriji mnogo, Klaudije Gotski ti je naveo vec neke. To sto genetika danas ne pravi nikakvu ili zanemarljivu razliku izmedju Slovena i danasnjih Madjara kao dva dijametralno razlicita etnicka identiteta i po poreklu i po sadrzaju samo je potvrda gledista da u Srednjem veku ne odredjuje etnicki identitet ljudi njihovu politicku bit, nego njihova politicka bit odredjuje njihov etnicki identitet.

Ма нисам.

Све што сам писањем хтео да кажем ти си мало дужим текстом исто рекао.
 
Поента приче је да су сеобе/миграције/ померања ратничких скупина са породицама и покретном имовином итекако биле могуће. Исте проблеме који се приписују да их Словени једноставно нису могли решити, други су изгледа знали да реше. Како сад то?

Ако Гота и Вандала сада нема, има рецимо потомака Англа, Саса и Јита који су на тлу бивше римске провинције Британије (где је поред римске/латинске постојала и келтска култура) постепено разорили постојеће друштвене структуре, поништили ефекте христијанизације из 4. и 5. века, променили облике занатске и пољопривредне производње итд. и, упркос малобројности, наметнули један од германских језика (или више њих). Саси су иначе већ крајем 3. века познати Римљанима као поморски пљачкаши, а било их је у римској војној служби пре него што су постепено запосели највећи део Британије. И ту нам је читава сеоба/миграција/померање итд. позната из познијих извора од којих је најранији, богат легендарним епизодама, Гилдин De Excidio et Conquestu Britanniae писан највероватније у другој половини 6. века, а публикован у 16. веку први пут.

Да ли све ово звучи познато?Како ли су рецимо Англи, Саси, Јити и други који су их пратили рецимо почетком 5. века превалили пут морем од данашње Данске и Прибалтика до Британских острва? Како су транспортовали рецимо коње, јесу ли се хранили само усољеном рибом узпут, да ли је било довољно кишнице за пиће или се и пијаћа вода морала транспортовати, да ли су изазвали еколошку катастрофу сечењем дрвећа за своја пловила, како ли је германски језик преовладао у Британији ако су се северњачки ратници приженили римским или келтским или којим већ снајкама?

И још нешто, није питање да ли Гота и Вандала има негде данас, већ да ли, за почетак, наративни извори блиски времену дешавања сведоче да су групе варвара са породицама и покретном имовином могли да превале пут рецимо од Тракије до јужне Галије (Визиготи на пример) или не. Шта ти мислиш?

Ето, пишемо о истом, што би и mt-DNA показала.

За разлику од поменутих, Срби су присутни и данас као народ.
 
[table="width: 600"]
[tr]
[td]
S. Karachanak et al., Y-chromosomal haplogroups in Bulgarians,
Comptes rendus de l’Academie bulgare des Sciences
62 (3) (2009) 393-400.
http://www.scribd.com/doc/100853648/Y-chromosomal-Haplogroups-in-Bulgarians[/td]
[td]Српски ДНК пројекат - 6-1-2013[/td]
[/tr]
[tr]
[td]
bulgydna2resize.jpg
[/td]
[td]
dnksrpskiprojekat1.jpg
[/td]
[/tr]
[/table]

У дну пише непрецизно ДНА пројекат. Очигледно је да се ради о Y-DNA.

Десни приказ је такође неинформативан јер не знам да ли се ради о узорцима из Србије или о Србима на територији Балкана?
 
У дну пише непрецизно ДНА пројекат. Очигледно је да се ради о Y-DNA.

Десни приказ је такође неинформативан јер не знам да ли се ради о узорцима из Србије или о Србима на територији Балкана?

Код Бугара главна коцентрација И2а је у северозападној Бугарској.
Српски ДНА пројекат обухвата подручје Србије, Црне Горе, Босне и Хватске (не односи се само на Србе). Узоци из Поморавља, источне Србије и Војводине су слабо заступљени.
 
У дну пише непрецизно ДНА пројекат. Очигледно је да се ради о Y-DNA.

Десни приказ је такође неинформативан јер не знам да ли се ради о узорцима из Србије или о Србима на територији Балкана?

Читај мало! Хоћеш да ти се све сажваће?

Ovo nije istinito. Bugari imaju tendenciju falsifikovanja i uzimanja uzoraka iz zapadnog dela zemlje isto kao i Hrvati. Smanjuju procenat R1b otkad se utvrdilo da nije keltski nego turski. Jedini u Evropi imaju 3,9 % Indijanaca sa haplogrupom Q.

А који је то турски R1b?

Судећи по подацима са familytreedna Бугари имају 10,5% R1b (што се, дакле, јако добро слаже са подацима из бугарског рада), и изгледа да се ради углавном о M269, о истом који преовладава и код Срба и Македонаца, најстаријој грани R1b у Европи.

Оно што је остало од оригиналних Бугара би пре свега могло да буде један део J2, највероватније онај део где се разликују од Срба
Бугари:
J2-M172 2,8%
J2a-M410 8,4%
J2b-M102 4,2%
Срби:
J2a 0,9%
J2b 9,4%
 
Poslednja izmena:
Другари, радио сам студију на дату тему па ме интересује шта мислите о томе. Наиме, открио сам да већина несловенских европских народа, па и шире, зове робове по нама Србима и Словенима. И пре су се чуле такве досетке да су Срби робови, али нико није понудио детаљну студију, бар нисам налетео да читам о томе. Постоји разлог из кога се то не ради, на крају ћу о томе.
Основе речи за робље су им срб, срв (од грчког Сервиа за Србију), слав и склав (јужне словене зову склавени). Ево листе коју можете да проверите одмах на гугл транслејт:

Афрички дијалекти: роб – slaaf, slawe, slave, slavin; слуга – slaaf (један од превода)
Албански: слуга - shërbyes (шрбљес); роб – rob, skllav
Баскијски: роб - esklabo, slave, esklaboen
Каталоњски: роб – esclau
Дански: роб – slave
Холандски: роб - slaaf, slaven
Енглески: роб – slave; слуга – servant
Француски: роб – esclaves, esclave, slave; слуга – serviteur, servant
Галицијски (северозападна Шпанија): роб – escravo; слуга - servo, serbio
Немачки: роб – sklave, sklavin, slave, sklaven
Хаитски Креол: роб – esklav, slave, esklavaj, sèvant ; слуга – esklav (један од превода)
Ирски: роб – sclábhaí, sclábhaithe, sclábhánta (неки од превода); слуга – sheirbhíseach, seirbhísigh, seirbhíseach
Италијански: роб – schiavo; слуга – servitore, servо
Јапански: роб – surēbu
Латински: роб – servus, seruum, servum, seruus; слуга – servus, servum, servi
Малтешки: роб - iskjavi, slave, skjav, slav
Норвешки: роб – slave, slaven
Португалски: роб – escravo, servo; слуга – servo, servidor
Румунски: роб – sclav, rob, sclavă; слуга – servitor (један од превода)
Шпански: роб – esclavo, esclava; слуга –servidor, sirviente, siervo (неки од превода)
Шведски: роб – slav, slaven, slave, slaf
Телугу (говори се у неким деловима Индије): слуга – sarvent (један од превода)

Намећу се два питања, прво:
уколико није тачно да робове зову по нама Србима, то би значило да су Срби дошли од негде у 6том веку, чули да свуд робове зову Србима и од тад поносно себе називају робовима. За ову варијанту сматрам да је небулозна.
друго:
уколико је ово тачно, намеће се питање старости речи срб за роба код околних народа. Ја поседујем чврст доказ из 6тог века пре нове ере - 6ти римски цар Сервије Тулије име је наводно добио јер је робовског порекла, а не јер је био Србин.

Словени никад робове нису држали, то је против словенског духа. Свој допринос робовању смо дали када смо измислили робота, Тесла је први дао концепт, Чех му је дао име. Робот долази од речи работа или робота - радити. Робот треба да буде машина која је срећна што нас служи. И наша реч роб у ствари значи радник.

Словени и Срби су староседеоци Европе, када су почели околни народи да нас одводе у робље, наше име су узели за роба, то је закључак. Историју су нам изменили и ми данас немамо појма како су све то наши преци гинули за слободу широм Европе и Балкана.

Има ли ко коментар на ово?
 
А који је то турски R1b? Судећи по подацима са familytreedna Бугари имају 10,5% R1b (што се, дакле, јако добро слаже са подацима из бугарског рада), и изгледа да се ради углавном о M269, о истом који преовладава и код Срба и Македонаца, најстаријој грани R1b у Европи.

FTDNA nije relevantan pokazatelj. Radi se o R1b koji nije zapadnoevropski već dolazi direktno iz Azije od Pečenega i Bugara dakle turkomanskih naroda. "Najstariji u Evropi" je falsifikovana kvalifikacija, može da bude najstariji, ali je u Evropu najkasnije došao.
 
Srbe su doveli Vizantinci u 6 veku i mi smo i Bugari bili pod njihovom vlascu dugo i bili smo im manje vise odani.
Oni su nazvali deo gde mi zivimo Servi i od tada smo postali Srbi,a u 9 veku smo primili pravoslavlje od njih. Tako da ne znam odakle ti ideja da smo mi robovi i sl.

Прочитај опет пост да би схватио одакле ми идеја.
 
Oni su nazvali deo gde mi zivimo Servi i od tada smo postali Srbi,a u 9 veku smo primili pravoslavlje od njih.

1) Kako misliš "pravoslavlje u 9. veku"?

2) Otkud su onda Lužički Srbi, takođe Srbi?

Словени и Срби су староседеоци Европе, када су почели околни народи да нас одводе у робље, наше име су узели за роба, то је закључак. Историју су нам изменили и ми данас немамо појма како су све то наши преци гинули за слободу широм Европе и Балкана.

Има ли ко коментар на ово?

Pala mi je ta ideja pre pet godina na pamet, pa pročitaj, ali pročitaj:

http://forum.krstarica.com/entry.php/21016-Vlaška-odgonetka-01
 
Poslednja izmena od moderatora:
Možda da izdvojim ovo. Ajde da dokažemo da Porfirogenitov izvor prema kojem su Srbi dobili ime po sandalama ne valja.
smile1.gif


Kod Prorfirogenita imamo:
a) Srbi po latinskom sluga - servus

b) Srbi po "kolokvijalnom" nazivu za ropsku obuću "serbula"​
Međutim, originalna srpska reč za sandalu je crevlja jer se sandala pravila tako što su se plela ovčija creva, a onda sušila. Srpsko "crevlja" moglo je kvarenjem dati "serbula", pri čemu čak ni tada Srbi nisu nikako mogli po sandalama dobiti ime; pre će biti da je u pitanju nečiji pokušaj pučke etimologije koja od crevlje izvodi Srbe.

Još uvek nije utvrđeno poreklo i značenje reči Srbi, ali ima mnogo pretpostavki, od kojih je Porfirogenitova najdojmljivija Anti Starčeviću, Srbinu, srbofobu i ocu hrvatske nacije. Primera radi, evo jedne koja nema veze sa Porfirogenitom: The name "Serb" is ibero-caucasian in origin. In comes from the word "Ser" meaning "man", with the "bi" added to make the plural form. Serbs were part of the Caucasian Race much like the Georgians, Mingrelians, Lezghians, Ingush, and spoke a language simmilar to these peoples.

Dalje, reč "servus" (sluga, rob) Rimljani su uzeli od narodnog imena Srba, a ne obrnuto - nisu nazvali narod po tome što su bili robovi. Da je zaista tako, dokazuje nam još jedna srpska reč sličnog značenja i sudbine - to je reč Sloven koja u originalnom srpskom značenju označava onog koji slovi, govori, koji zna jezik, a kod rimljana slugu i roba. I zaista, kod Rimljana su reči Srbi (servi = sluge, robovi) i Sloveni (slavi, sclavi = sluge, robovi) izjednačene.

To ne može dati drugog zaključka sem onog da su Latini od narodnog imena Srba i Slovena usvojili nazive za sluge i robove.


Dalje, srpska reč "vlak" koja označava slugu i roba, (od korena *vlk - onaj koji vuče, tegli; rumunski izvor: Vlah vine din indoeruopeanul *vlk) istovremeno je od Rimljana korišćena da označi sve njihove kolonije na Balkanu.

Tako imamo kod Paula Rittera:
rittervitezovicvlasimrk.jpg


Dalje, o etimologiji imena Vlah reći će istoričar Lučić:

books


Ioannes Lucius (Ivan Lučić), Knj. VI. Gl. 5. str. 459
Transkripcija:
Vnegda ubo Slavjani ves Ilirik pokorili, i tamo suštih Rimljana va poddanstvo i službu vosprijali, onoe slavnoe Rimskoe imja va nekotoroe poruganije u Slavjana obratilosja. Jegda bo kogo Vlahom naricahu, togo raba biti, i poslednjago slugu razumevali.

Translacija:
Kada su Sloveni ceo Ilirik pokorili i tamo zatekli Rimljane u podaništvo i službu primili, ono slavno rimsko ime u nekakvu podrugu u Slovena se obratilo. Ako je neko ikog Vlahom zvao to je morao rab biti i poslednjim se slugom podrazumevati.
Vlah je, dakle, prema Ivanu Lučiću Trogiraninu, podrugljivo ime sa značenjem sluge koje su Sloveni nadenuli.


Dakle, Srbin, Sloven i vlak-vlah srpske su reči od kojih su prve dve, servus i s(c)lavus, usvojene od strane Latina u onom značenju kojem je srpski ekvivalent vlak, a označavaju slugu, tj. roba.
 
За све су криви Грци, због њихове немогућности да изговоре спојено ср (то само ми можемо) и због тога што б читају као в. Мале су вероватноће да смо ми примили погрдан латински назив, па ни Немци себе не називају Немцима већ Германима или како већ. Ово је само доказ да од најраније историје нам приписују којекакве погрдне надимке.
 
Ko nam kriv sto smo prihvatili zapadni naziv sloveni ili slaveni kad smo imali nas Srbi.U poslednje vreme rusija predvodi tezu da se to promeni i da se svi Sloveni nazovu srbima.To je malko verovatno ipak sto da ne ...Imali smo toliko raznih slovenskih drzava kojhe su se nazivale srbijama .
Mnogi narodi koji su dolazili u dodir sa srbima su imali svoje nazive za Srbe .Tako smo kroz iztoriju nazivani :Tribali ,Vendi ,Sorai ,Morlaci,i tako dalje pojedini istoricari su srbe nazivali Ilirma ali najstariji dokumentovan podatak o srpskom imenu u latinizovanom obliku Srbi datira iz 69 ili 75 godine a autor je rimski pisac Gaj Plinije Drugi u knjizi Poznavanje Prirode .Gaj Plinije Cecilije Sekund. Stekao je retorsko obrazovanje. Bio je narodni tribun, pretor, konzul i na kraju carski legat Bitinije i Ponta a on doslovno kaze: "А Cimmerio accolynt Maeotici, Vali, Serbi, Zingi, Psesii" (Pored Kimerona stanuju Meotici, Vali, Srbi, Zingi, Psesi).
 
Ја мислим да је ово необориви доказ да изађемо пред свет и докажемо да смо ми староседеоци Европе и Балкана. Интересантно је да Грци не узимају наше име за робље, а још интересантнији је Јапан. Какве бре ми везе имамо тамо са њима? Откуд Срби робови у Јапану?
 
FTDNA nije relevantan pokazatelj. Radi se o R1b koji nije zapadnoevropski već dolazi direktno iz Azije od Pečenega i Bugara dakle turkomanskih naroda. "Najstariji u Evropi" je falsifikovana kvalifikacija, može da bude najstariji, ali je u Evropu najkasnije došao.

Ниси ми одговорио на питање које сам ти поставио. Кажи ми који је тај "R1b који није западноевропски већ долази директно из Азије од Печенега и Бугара дакле туркоманских народа"? Реци ми ознаку мутације која одређује ту хаплогрупу.

Ја сам говорио о R1b M269, о првој грани R1b која је ушла у Европу, и од које су, по свему судећи, настале све друге гране R1b у Европи. Управо та грана и њена подграна R1b L23 чине скоро целокупан R1b фонд у Србији и Македонији, а могуће и код Бугара. Те хаплогрупе не потичу од Печенега и оригиналних Бугара, већ од староседелаца Балкана.

r1bsubstructure.png


r1bsubstructurev2.png
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top