Октавијанов рат
Пише Миодраг Милановић
Када је Август постао господар света, упознао је Сенат, за разлику од Антонија којибеше лењивац, како је ослободио Италију од дивљих племена што је тако често нападаше.Током једне кампање, он је поразио Окије, Перхонате, Бахијате, Тауланте, Камбе,Цинамбре, Меромане и Пирсеје (Okiaei, Perthoneatae, Bathiatae, Taulantii, Cambaei,Cinambres, Meromeniae, Pirisaei); дуготрајним напорима покорио је Доклеате, Каре,Интерфрурине, Наресе, Глинтидионе и Тауриске (Docleatae, Carui, Interphrurinae, Neresii,Tauriscae). Од oвих племена је тражио да му одају почаст и плате данак. Када их јепоразио, Хипасини и Беси, суседна племена, савладана страхом му се предадоше намилост, без борбе. Мелителене и Коркирејанце (Корчулани) што раније населише острва ипрактиковаше пиратерију, потпуно је уништио, многе младиће је погубио а остатакпродао у робље. Либурне је лишио њихових брзих бродова јер и они практиковашепиратерију. Ментини и Авендате (Moentinae, Avendatae), два племена Јапида, састаништима у Алпима, предадоше се чим га угледаше.Арепини, најбројнији и најратоборнији од Јапида, изашли су из својих села и окупишесе у свом главном граду али када је стигао тамо, побегоше у шуму. Август је узео град,али га није спалио, надајући се да ће се предати; они то убрзо учинише и он им дозволиповратак. [1]
Они што му зададоше највише главобоље су Саласи, трансалпски Јапиди,Сегестани, Далматинци, Десијати и Панонци, далеко од Саласија, на највишим алпскимпланинама тешко приступачним, са уским стазама тешким за пењање. Због тога они нисусамо сачували своју независност, већ су наплаћивали путарине онима који су пролазиликроз њихову земљу. Ветусије их је неочекивано напао, заузео пролазе и држао их ублокади две године приморавајући их, на крају, да се предају због недостатка соли коју
углавном користе. Ветусије је отишао али је оставио један гарнизон. На њега су одмахнапали и војници су се повукли. Поново су Саласи заузели планинске пролазеисмејавајући Римљане као неспособне да ураде било шта вредно. Након тога, Август,очекујући рат са Антоном, признао је њихову независност и дозволио им да прођунекажњено због свог непочинства према Ветусију. Но, на њих је касније послат МесалаКорвиније [2] и, он их је потчинио. [3]
Трансалпски Jапиди, снажно и дивље племе, два пута je Римљане довело у грдненевоље; у периоду од двадесетак година, прегазили су Аквилеју и опљачкали римскуколонију Тергесте (Трст). Када је Август кренуо на њих стрмим путем пуним џомби,обалили су дрвеће на пут отежавајући му напредовање. Док је кретао даље, склонили су сеу другу шуму, где су направили заседу и залегли чекајући непријатеља. Август, сумњајућида ће направити нешто такво, посла војнике да заузму одређене гребене што се уздизаше собе стране пута његовог напредовања. Јапиди напустише заседу, нападоше и ранишемноге војнике, али већи део њихових снага потукоше Римљани што их нападоше с брда,ударивши их с леђа. Остатак Јапида пронађе уточиште бегом у шикаре; такође напустишесвој град, чије је име било Терпон. Август је заузео овај град, али га није спалио, надајућисе да ће се Јапиди предати што ови напослетку и учинише. Одатле је прешао у друго место звано Метул (близу данашњег Огулина), главни градЈапида. Налази се на густој шумовитој планини, на два гребена са уском долином измеђуњих. Овде је било око 3.000 ратоборних и добро наоружаних младих бораца који лакоотераше Римљане што опколише градске зидине. Октавијан предузе опсаду градаподижући катапулте, Метулијанци су нападали дању, ноћу су прекидали војнике у раду,користећи ратне машине што остадоше од рата Деција Брута са Марком Антонијем иАвгустом. Ипак, кад је њихов зид почео да се распада, саградили су још један унутар њега,напустили спољни и склонили се иза другог. Римљани спалише напуштен зид, саградишедве опсадне куле и одатле бацише четири моста како би прешли на одбрамбени зид. [4]
[1] Appian, Ibid, IV, 16.
[2] Marcus Valerius Messala Corvinus (64-8. п.н.е.) римски генерал, аутор и заштитник књижевности иуметности
[3] Appian, Ibid. IV, 17.
[4] Опсадне куле су дизајниране да разбију или заобиђу тешка врата, градске зидине и друге утврде уопсадном рату. Неке су непокретне, изграђене како би напале непријатељске утврде са даљине, док другеимају точкове омогућавајући напредовање до непријатељских утврђења. Постоји много различитих типовакако би се омогућио напад војника, њихов прелазак преко зида и напад на бранитеље; од ратних машинаРимљани су користили овна за ломљење зидова или капија, катапулте, требуше и друге сличне конструкцијекориштене за напад са даљине и испаљивање пројектила; неке сложене опсадне машине биле сукомбинација ових типова. Опсадне куле су прилично велике конструкције, од величине мале куће до великезграде. Од антике, па све до развоја барута, направљене су углавном од дрвета, користећи конопац или кожуза везивање елемената, могуће са неколико комада метала на кључним тачкама напрезања. Са њих су семогли лансирати једноставни пројектили начињени од природних материјала.