„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

[Момчило]

Бугари, Склави, Срби, Хрвати и Османлије су катализатори идентитета, а не доносиоци словенског језика на Балкан.

 

[Момчило]

Ja se iskreno nisam nikada nešto zainteresovao za te hipoteze, pa ne mogu da komentarišem.

Заинтересовао би се, из радозналости, да постоји стручна литература која историју тумачи на темељу стабилности језика и кварљивости (динамичности) идентитета.
На жалост скоро да нема ничега.
Можеш моје уписе да коментаришеш.

 

[Boris T]

Заинтересовао би се, из радозналости, да постоји стручна литература која историју тумачи на темељу стабилности језика и кварљивости (динамичности) идентитета.
На жалост скоро да нема ничега.
Можеш моје уписе да коментаришеш.

Не знам да ли говориш руски, али почећу са овом добром анализом, написаном јасно и без много непотребног тумачења. Обухвата све словенске народе након најезде Турака у 14. веку. Непотребно је рећи да су књигу написали водећи стручњаци Руске академије наука - Литаврин, Флорија и Турилов. Књига је објављена 1995 године и можете је пронаћи на inslav.ru

 

[Konstantin Veliki]

Заинтересовао би се, из радозналости, да постоји стручна литература која историју тумачи на темељу стабилности језика и кварљивости (динамичности) идентитета.
На жалост скоро да нема ничега.
Можеш моје уписе да коментаришеш.

Nema je, jer cela ljudska istorija dokazuje da ta teza, nema veze za mozgom.

Cuj jezici se ne sire, pa dal stvarno mislis, da su preci Rumuna pricali latinski pre Rimljana.

 

[Момчило]

Не знам да ли говориш руски, али почећу са овом добром анализом, написаном јасно и без много непотребног тумачења. Обухвата све словенске народе након најезде Турака у 14. веку. Непотребно је рећи да су књигу написали водећи стручњаци Руске академије наука - Литаврин, Флорија и Турилов. Књига је објављена 1995 године и можете је пронаћи на inslav.ru


Pogledajte prilog 1003732

Не знам руски.

 

[Момчило]

Nema je, jer cela ljudska istorija dokazuje da ta teza, nema veze za mozgom.

Cuj jezici se ne sire, pa dal stvarno mislis, da su preci Rumuna pricali latinski pre Rimljana.

Румуни нису никада говорили латинским језиком.
Латински није директни, линеарни, предак романских језика.
Латински је у паралелној рођачкој вези са романским језицима.
Лингвисти су теоријски креирали непотврђени вулгарни латински да би остварили везу.
Потражи сведочења о језичкој романизацији Балкана и наћи ћеш их таман онолико колико има сведочења о инвазији Марсовца.
Ако је језичка романизација тако лак и успешан процес, зашто се у Албанији, која је, временски, вишеструко дуже под утицајем Рима него територија Дакије, не говори романским језиком.
Да процес језичке романизације постоји онда би требало да Албанци долазе после Римљана и да као елитни колонизатори асимилују романизовано становништво, што могу назвати екстра глупим правцем размишљања.
Постоји још један екстра глуп правац размишљања, наводна сеоба романизованог становништва са Балкана у Дакију, екстра глупа рокада, преко Дунава, са наводним Словенима.
Историјски извори не подржавају екстра глупе правце размишљања и увек их демантују.

 

[Droid]

Sve u svemu nema istorijskih izvora koji dokazuju da su Srbi naseljavali Balkan pre seobe. Dakle Srbi su na Balkan došli negde u VII veku. Neke prve informacije imamo tek kod Porfirogenita, izvor koji i sam nije verovatno potpuno tačan. Kako se pisalo u tim vremenima pogledajte Popa Dukljanina.

Možemo sad posle ove konstatacije da razvijamo maštovite pričice. To nije problem. Ali ne može neko ko ne poznaje istorijski metod da dokaže da je u pravu.

Srbi su se doselili između 610. i 626. a do tada su bili zajedno sa ukupnom masom Slovena boravili na severu. Svih Slovena je kao i ostalih naroda u početku bilo malo i otud današnja ogromna sličnost slovenskih jezika. Logična stvar. Te prve Slovene pominje još Plinije stariji u I veku kao Venete. Kao Sloveni se pominju tek na kraju V veka Prokopije i malo kasnije Porfirogenit.

Oni upadaju za vreme Justinijana a trajno se naseljavaju tek kasnije. 567. u Panoniju su provalili Avari. Zaboravljate Avare konstantno. Savez ili potčinjenost Avarima dovodi i do opsade Carigrada 626. Tada su već Sloveni preplavili Balkan.

Sve se tu radi o Slovenima a ne Srbima.

O Srbima imamo istorijski izvor De Administrando Imperio u kome jasno piše

Пошто су пак два брата од оца наследила власт над Србима, један од њих узимајући половину народа пребеже Ираклију, цару Ромеја, њега и примивши исти цар Ираклије, даде му место за насељавање у Солунској теми, Сервију, која од тада има такав назив.

Da li je to tačno ili ne, ne znamo. Druge izvore nemamo.

A onda kaže

И пошто је садашња Србија и Паганија и такозвана земља Захумљана и Травунија и земља Конављана била под влашћу цара Ромеја, а остадоше пак те земље пусте због Авара (јер одатле протераше Романе који сада настањују Далмацију и Драч), насели цар ове Србе у тим земљама, и беху цару Ромеја потчињени, цар њих доводећи свештенике из Рима покрсти, и научивши их да исправно врше дела побожности, изложи им хришћанску веру

A evo gore vidite i dokaz da su sve jadranske oblasti bile srpske. Pretpostavke Hrvata su neosnovane i nepotkovane, govore o problematici identiteta koji imaju Hrvati.

Što se Gordoservona tiče nema realnih dokaza da je bio naseljen desetinama hiljada Srba osim činjenice da je grad imao predstavnika na crkvenim saborima. Intersantno je da su gordoservonski eepiskopi imali grčka imena.

Eto kad se sve sažme, sve je poznato što može biti poznato.

 

[Droid]

Румуни нису никада говорили латинским језиком.
Латински није директни, линеарни, предак романских језика.
Латински је у паралелној рођачкој вези са романским језицима.
Лингвисти су теоријски креирали непотврђени вулгарни латински да би остварили везу.
Потражи сведочења о језичкој романизацији Балкана и наћи ћеш их таман онолико колико има сведочења о инвазији Марсовца.
Ако је језичка романизација тако лак и успешан процес, зашто се у Албанији, која је, временски, вишеструко дуже под утицајем Рима него територија Дакије, не говори романским језиком.
Да процес језичке романизације постоји онда би требало да Албанци долазе после Римљана и да као елитни колонизатори асимилују Римљане, што могу назвати екстра глупим правцем размишљања.

Kako možeš da tvrdiš sa stopostotnom sigurnošču bilo šta? To govori da nisi mnogo pametan, a da tobom rukovode kompleksi niže vrednosti kao čovekom kojem nije bitna debata, istina, nego jedino da dokažeš da si u pravu. Jel to zato što nisi završio fakultet pa kao i svi srednješkolci koji su malo nešto pročitali izgaraju od kompleksa niže vrednosti?

Svako ko je iole učen zna da malo zna i sa rezervama se izražava. Priučeni kompleksaši su uvek isključivi.

Osim toga prilično jadno se izražavaš.

Kakvi crni Rumuni koji govore ili ne govore latinski. Da li znaš kada se prvi put pominje reč Rumun?

Pogledaj recimo tvoje teorije. Kažeš da to što albanski nije danas romanski, da to ukazuje da ni rumunski nije romanski. Iako je albansko stanovništvo došlo na ove prostore više od 1000 godina nakon Hrista, dok su starosedeoci današnje Rumunije, kao i Sloveni bili tu vekovima ranije. Sloveni nisu romanizovani, Dačani jesu. Albanci nisu. Tako je to. Ne možeš da izvlačiš paralele. Osim toga romanski jezici su nastavak latinskog jezika koji se izmešao sa lokalnim osobenostima.

Sve se to dešavalo paralelno i vertikalno. Negde brže, negde sporije. Zavisi kako kad i gde. Zavisi od stepena razvoja, odnosa stanovništva. Ne možeš da shvataš srednjevekovnu istoriju kao crtani film u kojem su boje međusobno jasno razgraničene.

A pristup komunikaciji ti je izuzetno infantilan i opterećen frustracijama.

 

[Момчило]

Не знам да ли говориш руски, али почећу са овом добром анализом, написаном јасно и без много непотребног тумачења. Обухвата све словенске народе након најезде Турака у 14. веку. Непотребно је рећи да су књигу написали водећи стручњаци Руске академије наука - Литаврин, Флорија и Турилов. Књига је објављена 1995 године и можете је пронаћи на inslav.ru

Појединачни словенски идентитети су већ формирани у четрнаестом столећу. Наравно не у савременом смислу. Турци су те милете признавали.
Да су били чврсти не би било Бошњака, Помака, Горанаца, .........
Ипак су то значајне идентитетске промене, а догађају се без замене језика, нема значајније језичке асимилације.
Турски је наравно утицао на словенске језике.

 

[Droid]

Limes Sorabicus

Nastala 805. godine.

U VII veku smo mi napustili jednu polovinu Srba koji su preci današnjih Lužičkih Srba. Sada ih ima ispod 100 000.
Izgleda da je uništavanje bilo veće od Germana nego Turaka.
S druge strane oni su bili germanizovani, a nama su odsecane glave.

 

[Boris T]

Турци су те милете признавали.
Да су били чврсти не би било Бошњака, Помака, Горанаца, .........

До 19. века Турци су признавали само један милет - РУМ - па чак и ако су као унутрашњи систем можда разликовали Србе, Бугаре, Грке, Власи.
У ствари, ова турска политика касније је постала катализатор за одржавање етничке свести међу становништвом.

 

[Момчило]

До 19. века Турци су признавали само један милет - РУМ - па чак и ако су као унутрашњи систем можда разликовали Србе, Бугаре, Грке, Власи.
У ствари, ова турска политика касније је постала катализатор за одржавање етничке свести међу становништвом.

Ово "можда" је непотребно.
Сам си се исправио у следећој реченици.

Нису то неки чврсто заокружени идентитети (Бугари, Срби, Арбанаси, ...) али постоје.

Појава македонског, бошњачког, помачког и горанског идентитета је доказ њихове слабости и незаокружености.
Нико се од поменутих није доселио, па манифестовао свој идентитет после сеобе.
Нису постојали пре четрнаестог века, а данас постоје, а сеобе и колонизације нема.
То је динамика о којој говорим, а ту динамику историјска наука не препознаје.

 

[Boris T]

помачког и горанског идентитета је доказ

Па, не бих ишао толико далеко да кажем тако нешто - радије су Помаци (и Горанци) регионалне етнографске варијације углавном на верској основи. Једини изузетак који може говорити о неком етнополитичком идентитету је република Тамрашка 1879. године, која је била де факто помачка творевина на територији данашње јужне Бугарске. Али није то дуго трајало.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Nema je, jer cela ljudska istorija dokazuje da ta teza, nema veze za mozgom.

Cuj jezici se ne sire, pa dal stvarno mislis, da su preci Rumuna pricali latinski pre Rimljana.

Obrni okreni, zvuči smislenije (i konzistentnije) od tzv. Srbske autohtonističke škole. Ima neke svoje univerzalne principe koje dosledno primenjuje, a ne jedne koji važe samo za Srbe, a druge koji važe za sve koji Srbi nisu...

 

[Droid]

Појединачни словенски идентитети су већ формирани у четрнаестом столећу. Наравно не у савременом смислу.

U kom smislu su formirani?
Što glup čovek kaže deset pametnih ne mou da shvate.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Sve u svemu nema istorijskih izvora koji dokazuju da su Srbi naseljavali Balkan pre seobe. Dakle Srbi su na Balkan došli negde u VII veku. Neke prve informacije imamo tek kod Porfirogenita, izvor koji i sam nije verovatno potpuno tačan. Kako se pisalo u tim vremenima pogledajte Popa Dukljanina.

Možemo sad posle ove konstatacije da razvijamo maštovite pričice. To nije problem. Ali ne može neko ko ne poznaje istorijski metod da dokaže da je u pravu.

Srbi su se doselili između 610. i 626. a do tada su bili zajedno sa ukupnom masom Slovena boravili na severu. Svih Slovena je kao i ostalih naroda u početku bilo malo i otud današnja ogromna sličnost slovenskih jezika. Logična stvar. Te prve Slovene pominje još Plinije stariji u I veku kao Venete. Kao Sloveni se pominju tek na kraju V veka Prokopije i malo kasnije Porfirogenit.

Oni upadaju za vreme Justinijana a trajno se naseljavaju tek kasnije. 567. u Panoniju su provalili Avari. Zaboravljate Avare konstantno. Savez ili potčinjenost Avarima dovodi i do opsade Carigrada 626. Tada su već Sloveni preplavili Balkan.

Sve se tu radi o Slovenima a ne Srbima.

O Srbima imamo istorijski izvor De Administrando Imperio u kome jasno piše

Пошто су пак два брата од оца наследила власт над Србима, један од њих узимајући половину народа пребеже Ираклију, цару Ромеја, њега и примивши исти цар Ираклије, даде му место за насељавање у Солунској теми, Сервију, која од тада има такав назив.

Da li je to tačno ili ne, ne znamo. Druge izvore nemamo.

A onda kaže

И пошто је садашња Србија и Паганија и такозвана земља Захумљана и Травунија и земља Конављана била под влашћу цара Ромеја, а остадоше пак те земље пусте због Авара (јер одатле протераше Романе који сада настањују Далмацију и Драч), насели цар ове Србе у тим земљама, и беху цару Ромеја потчињени, цар њих доводећи свештенике из Рима покрсти, и научивши их да исправно врше дела побожности, изложи им хришћанску веру

A evo gore vidite i dokaz da su sve jadranske oblasti bile srpske. Pretpostavke Hrvata su neosnovane i nepotkovane, govore o problematici identiteta koji imaju Hrvati.

Što se Gordoservona tiče nema realnih dokaza da je bio naseljen desetinama hiljada Srba osim činjenice da je grad imao predstavnika na crkvenim saborima. Intersantno je da su gordoservonski eepiskopi imali grčka imena.

Eto kad se sve sažme, sve je poznato što može biti poznato.

Pa sad; postoje i drugačije teorije. Postmodernističke zadnje vreme u svetu; dakle na Zapadu i u Rusiji, posebno popularne.

One se suprotstavljaju tim tradicionalnim tumačenjima i pisane izvore više tretiraju kao konstrukcije vremena u kojem su nastali. Iliti, Porfirogenitov spis tako pripada sredini X stoleća, a nikako tri veka mlađem vremenu. Tako se izvori tumace u novije vreme, te u skladu sa tim i seoba Hrvata i Srba.

U prevodu, to znači da se ostavljaju mogućin i druge opcije, a to je da su Hrvati i Srbi nastali ne tako što su doselili i to baš tada, već možda i postepeno, kasnijim doseljavanjem ili etničkim formiranjem, u IX st. (mada neki idu čak i do početka X, ali to je već neosnovano hipotetisanje) tako što su ili te slovenske grupacije prozvale same sebe po tim zajednicama na severu, ili tako što su ih Romeji tako prozvali i identifikovali kao etnos.

 

[Droid]

Pa sad; postoje i drugačije teorije. Postmodernističke zadnje vreme u svetu; dakle na Zapadu i u Rusiji, posebno popularne.

One se suprotstavljaju tim tradicionalnim tumačenjima i pisane izvore više tretiraju kao konstrukcije vremena u kojem su nastali. Iliti, Porfirogenitov spis tako pripada sredini X stoleća, a nikako tri veka mlađem vremenu. Tako se izvori tumace u novije vreme, te u skladu sa tim i seoba Hrvata i Srba.

U prevodu, to znači da se ostavljaju mogućin i druge opcije, a to je da su Hrvati i Srbi nastali ne tako što su doselili i to baš tada, već možda i postepeno, kasnijim doseljavanjem ili etničkim formiranjem, u IX st. (mada neki idu čak i do početka X, ali to je već neosnovano hipotetisanje) tako što su ili te slovenske grupacije prozvale same sebe po tim zajednicama na severu, ili tako što su ih Romeji tako prozvali i identifikovali kao etnos.

U prevodu i to za šta imamo izvore nije merodavno a kamoli nešto što ne postoji, tj postoji samo u mašti. Jadno je kada narod nije u stanju da drugačije izleči komplekse niže vrednosti, do izmišljanjem nekakve eneidske prošlosti.

 

[Pumpaj Dinstanović]

U prevodu i to za šta imamo izvore nije merodavno a kamoli nešto što ne postoji, tj postoji samo u mašti. Jadno je kada narod nije u stanju da drugačije izleči komplekse niže vrednosti, do izmišljanjem nekakve eneidske prošlosti.

Nisam ovde pričao o tome šta ljudi govore o pripadnicima sopstvenog naroda.

 

[Момчило]

Па, не бих ишао толико далеко да кажем тако нешто - радије су Помаци (и Горанци) регионалне етнографске варијације

Па та гимнастика је позната.
Личи ми на, Македонци су само варијација (уписати по жељи:Срба или Бугара).
Или Украјинци су само варијација Руса.
Или Бошњаци не постоје.
Или Курди су мало врљави Турци.
Или суперглупо, Хрвати су покатоличени Срби.
Има и глупље од суперглупог, рецимо Румуни су Срби који су државном политиком насилно романизовани крајем деветнаестог века уз помоћ француског језика.
Има те гимнастике, на Балкану посебно, цвета.
Заборавих Црногорце, е они тотално не постоје, нису чак ни варијација.
А да, Арбераши су варијација Грка.
.....
Да закључим, сви на Балкану су регионалне варијације Срба.

 

[Droid]

Па та гимнастика је позната.
Личи ми на, Македонци су само варијација (уписати по жељи:Срба или Бугара).
Или Украјинци су само варијација Руса.
Или Бошњаци не постоје.
Или Курди су мало врљави Турци.
Или суперглупо, Хрвати су покатоличени Срби.
Има и глупље од суперглупог, рецимо Румуни су Срби који су државном политиком насилно романизовани крајем деветнаестог века уз помоћ француског језика.
Има те гимнастике, на Балкану посебно, цвета.
Заборавих Црногорце, е они тотално не постоје, нису чак ни варијација.
А да, Арбераши су варијација Грка.
.....
Да закључим, сви на Балкану су регионалне варијације Срба.

Ne treba preterivatni. Crnogorci i Makednoci kao i Bošnjaci su Srbi. Sve su to smešni identiteti.
Hrvati su nekakvm istorijskim čudima ostali dovoljno rano odvojeni od Srba, oslonili se na Rim i stvorili svoj identitet na vreme.

 

[Droid]

 

[Aranko]

Sve u svemu nema istorijskih izvora koji dokazuju da su Srbi naseljavali Balkan pre seobe. Dakle Srbi su na Balkan došli negde u VII veku. Neke prve informacije imamo tek kod Porfirogenita, izvor koji i sam nije verovatno potpuno tačan. Kako se pisalo u tim vremenima pogledajte Popa Dukljanina.

Možemo sad posle ove konstatacije da razvijamo maštovite pričice. To nije problem. Ali ne može neko ko ne poznaje istorijski metod da dokaže da je u pravu.

Srbi su se doselili između 610. i 626. a do tada su bili zajedno sa ukupnom masom Slovena boravili na severu. Svih Slovena je kao i ostalih naroda u početku bilo malo i otud današnja ogromna sličnost slovenskih jezika. Logična stvar. Te prve Slovene pominje još Plinije stariji u I veku kao Venete. Kao Sloveni se pominju tek na kraju V veka Prokopije i malo kasnije Porfirogenit.

Oni upadaju za vreme Justinijana a trajno se naseljavaju tek kasnije. 567. u Panoniju su provalili Avari. Zaboravljate Avare konstantno. Savez ili potčinjenost Avarima dovodi i do opsade Carigrada 626. Tada su već Sloveni preplavili Balkan.

Sve se tu radi o Slovenima a ne Srbima.

O Srbima imamo istorijski izvor De Administrando Imperio u kome jasno piše

Пошто су пак два брата од оца наследила власт над Србима, један од њих узимајући половину народа пребеже Ираклију, цару Ромеја, њега и примивши исти цар Ираклије, даде му место за насељавање у Солунској теми, Сервију, која од тада има такав назив.

Da li je to tačno ili ne, ne znamo. Druge izvore nemamo.

A onda kaže

И пошто је садашња Србија и Паганија и такозвана земља Захумљана и Травунија и земља Конављана била под влашћу цара Ромеја, а остадоше пак те земље пусте због Авара (јер одатле протераше Романе који сада настањују Далмацију и Драч), насели цар ове Србе у тим земљама, и беху цару Ромеја потчињени, цар њих доводећи свештенике из Рима покрсти, и научивши их да исправно врше дела побожности, изложи им хришћанску веру

A evo gore vidite i dokaz da su sve jadranske oblasti bile srpske. Pretpostavke Hrvata su neosnovane i nepotkovane, govore o problematici identiteta koji imaju Hrvati.

Što se Gordoservona tiče nema realnih dokaza da je bio naseljen desetinama hiljada Srba osim činjenice da je grad imao predstavnika na crkvenim saborima. Intersantno je da su gordoservonski eepiskopi imali grčka imena.

Eto kad se sve sažme, sve je poznato što može biti poznato.

Пре свега ово што си написао је једна маштовита причица потпуно неутемељена, и са више озбиљних пропуста тј потпуних нетачности.
1. Ако за нешто не постоји историјски извор не значи да то није ни постојало. Постоје археолошки и други извори које Србе дефинитивно лоцирају у Подунављу и на Балкану далеко пре фамозног досељавања.
2. Словена никада није било мало. Врло брзо након тог фамозног досељавања Словенски народи чине 2/3 становништва Европе. Данас чине око половине али пре свега због далеко већихгеноцида и асимилације усмерене према њима него према другима.
3. Прескочио си многе помене Словена/Срба између Прокопија и Порфирогенита али у реду је не познајеш оно о чему причаш и званична историја већину њих не воли јер сви говоре мање или више другачије него што је званични наратив.
3. На Балкану, на јужном словенском подручју нема других Словена сем Срба све до касног средњег века, сви ти извори помињу нека плмена а не посебне народе, то је данас политички коректно причати али нема никакве везе са стварношћу.
4. Порфирогенитово дело није историјски извор, та поглавља о Србима и Хрватима су дописана много касније, али и да нису Порфирогенитво дело се може сматрати само као маштовита причица а не као извор, јер не сведочи о неком ситоријском догађају који се десио у време кад је записан нити се ослања на неко раније дело које говори о том догађају. И при томе је у супротности са изворима из времена када је тај догађај требао да се одигра јерниједан извор не помиње те догађаје.
5. За Гордосервон, ево ти само два извора, Коле је на овом форуму делио доста више података, па ти потражи. Један је из Византијских извора за историју Југославије где се види податак о броју пресељених, а други је из Историје Симе Ћирковића који јасно говори да су то Срби и да је и град именован по њима. Ово је само да илуструјем колико су твоје тврдњеуствари причица на нивоу бајке.

 

[Droid]

Пре свега ово што си написао је једна маштовита причица потпуно неутемељена, и са више озбиљних пропуста тј потпуних нетачности.
1. Ако за нешто не постоји историјски извор не значи да то није ни постојало. Постоје археолошки и други извори које Србе дефинитивно лоцирају у Подунављу и на Балкану далеко пре фамозног досељавања.
2. Словена никада није било мало. Врло брзо након тог фамозног досељавања Словенски народи чине 2/3 становништва Европе. Данас чине око половине али пре свега због далеко већихгеноцида и асимилације усмерене према њима него према другима.
3. Прескочио си многе помене Словена/Срба између Прокопија и Порфирогенита али у реду је не познајеш оно о чему причаш и званична историја већину њих не воли јер сви говоре мање или више другачије него што је званични наратив.
3. На Балкану, на јужном словенском подручју нема других Словена сем Срба све до касног средњег века, сви ти извори помињу нека плмена а не посебне народе, то је данас политички коректно причати али нема никакве везе са стварношћу.
4. Порфирогенитово дело није историјски извор, та поглавља о Србима и Хрватима су дописана много касније, али и да нису Порфирогенитво дело се може сматрати само као маштовита причица а не као извор, јер не сведочи о неком ситоријском догађају који се десио у време кад је записан нити се ослања на неко раније дело које говори о том догађају. И при томе је у супротности са изворима из времена када је тај догађај требао да се одигра јерниједан извор не помиње те догађаје.
5. За Гордосервон, ево ти само два извора, Коле је на овом форуму делио доста више података, па ти потражи. Један је из Византијских извора за историју Југославије где се види податак о броју пресељених, а други је из Историје Симе Ћирковића који јасно говори да су то Срби и да је и град именован по њима. Ово је само да илуструјем колико су твоје тврдњеуствари причица на нивоу бајке.

Pogledajte prilog 1004798

Pogledajte prilog 1004799

Mešaš Slovene i Srbe. U svemu tome što si napisao ne vidim ni jedan dokaz da su Srbi narod najstariji. Dokazi!

Istoričar neće izmišljati. Prosto informacije ne postoje. Nema ni jednog materijalnog dokaza koji dokazuje da su Srbi živeli masovno na Balkanu pre 7. veka.
Srbi su se doselili za vreme Iraklija. Jer za to imamo kakav takav dokaz. Sami istoričari ga uzimaju uslovljeno. Bolji nemamo. Kada ga nađemo menjaćemo knjige.
Brojnosti su pretpostavke. Kao što sam rekao i sam Porfirogenit nije pouzdan. A pogotovo hroničari greše kada se govori o broju vojnika, ljudi. Tu greše i znatno mlađi istoričari u novijim vremenima. Na kraju to ništa ne znači.

I da je 20 000... to ne znači da su Srbi najstariji. To samo znači da ih je bilo 20 000 i to posle doseljavanja. Koliko vidim tvoji izvori govore o drugoj polovini sedmog veka.
Ako je tako gde su materijalni dokazi o boravku Srba pre Iraklija? Kako ih nema pregršt? Logično je da se pominju često u zapisima i ranije. Ali se to ne dešava. I ne mešaj Srbe i Slovene. Sloveni su možda i Hrvati ili neki drugi Sloveni.

 

[Kole11]

Гордосервон

Veliki problem predstavlja cinjenica da svi oni ignorisu papski dokumenat koji Gordoservon pominje u vreme cara Iraklija i to kao episkopsko sediste. A episkopsko sediste nikada nije mogao biti novoosnovani grad, vec onaj sa dugom tradicijom u nekoj oblasti.
Starija nauka je smatrala da je Gordoservon osnovao ili postojeci grad preimenovao Justinijan ali za modernu nauku to je naravno jeres i pomenuti....

 

[Pumpaj Dinstanović]

На Балкану, на јужном словенском подручју нема других Словена сем Срба све до касног средњег века, сви ти извори помињу нека плмена а не посебне народе, то је данас политички коректно причати али нема никакве везе са стварношћу.

Romantičarsko fantaziranje koje doslovno nikakve veze sa stvarnosti nema.

Možda i neke ustaške inspiracije.

Ovo nadmašuje u ogromnoj meri i Dominika Mandića. Zapravo, najviše starčevićevski deluje.