Kole smatra da postoji nekakva razlika između Sklava i Sklavena. Sklavi bi trebalo da budu hristijanizovani, pismeni potomci ljudi koji su sve vreme bili građani Rimskog carstva, od Ilirskih ratova (potomci određenih skupina među Ilirima i Tračanima). Sklavini bi trebalo da budu njihovi rođaci koji žive preko puta, s druge strane Dunava. Zbog verovatno jezičke bliskosti i lakšeg sporazumevanja, trebalo bi da su se Sklavi i Sklavini objedinili i sporazumeli, a u slučaju konkretno opsade Carigrada 626. godine, Kole tvrdi d je reč o pobunjenim Slavoromejima koji bi trebalo da su navodno izdali svog gospodara i priključili se stranim zavojevačima, na konto određene društvene bliskosti (možda i nekih zajedničkih običaja, mentaliteta,..). U tom smislu, on tvrdi da su to Sklavi došli da pomognu Persijancima i Avarima; obični romejski građani kojih je bilo ne samo na Balkanu, već i u (Maloj) Aziji, te da su koristili brodiće koje na egejskom i crnomorskom primorju i inače koriste svakodnevno.
Nije da tu nema neke zrnce osnove. Nauka u novije vreme se trudi sve više i više da odbaci neke mogućnosti koje hipotetišu totalnu romanizaciju na području severnog Balkana. U tom su smeru bila pojedina razmišljanja i našega staroga Milana Budimira, a bez obzira na kontekst konstrukcije slovenskog jezika i identiteta i mesto originalnog porekla, ima dost onih koji smatraju da praslovenski jezik nije bio previše mnogo udaljen od dijalekata barem nekih od žitelja Trakije, misleći na područje južno od dunavske reke. Tako da ima tu nečeg smislenog, samo treba raskopati bes, frustraciju i nenaučne spekulacije. Mislim da se tu radi i o jednom tumačenju koje pokušava na neki način
pomiriti naučna tumačenja i pseudonaučna, tako što se želi pronaći nekakva
zlatna sredina između, ali to je nužno pogrešno jerbo onog momenta kada se krene pseudonaučnim putem, već se cela slika u potpunost kompromituje.
U prevodu, ključni su problemi u tome što izvori te Sklave tretiraju kao neke varvare; vrlo jasno, opisujući da su ratovanjem protiv Romeja u poslednjim decenijama (oko 45 zadnjih godina) mnogo naučili. To su Sloveni koji upadaju prelazeći preko Dunava, a monoksili dolaze kao što si i sam primetio, odatle. Kad se konsultuju pisani izvor (Teodor Sinker, Jovn Efeski), vidi se da je taj pokušaj da se Sklavi i Sklaveni razdvoje i da se ovi ovde prikažu na pomenuti način, jedan pravi galimantijas koji zahteva velike iskorake vere da bi čovek mogao tako nešto iole ozbiljnije razmotriti. Prilično je jasno o čemu se tu radi; i sam sam svojevremeno poentirao sa tim citatima, vezano za Dunav. Ali neki ljudi kada vide ono što im se ne odgovara unapred zacrtanom scenariju, kipte od besa.
